U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Dokaz degenerisanosti američkog naroda. Njihov poznati narodni lek za ovo gljivično obolenjce je uriniranje po sebi. Kao što vidimo, ovde su već dve definicije koje nisu pomenule ovu izvrsnu činjenicu, što nas dovodi do zaključka da mi jednostavno ne uriniramo po sebi, sem ako smo opkoljeni pripadnicima zaraćene strane i u tunelu,lepa sela lepo gore. Svi imamo idiote, i nije fer po njima suditi o svima, ali ovo ih ne vadi, jer je i Madonna javno izjavila da ovo radi.
Dakle, kada neki tmurni ljudi pričaju o degenerisanom zapadu, možda to i nije sve lupetanje..

Kultni model bicikle. Karakterističan po jednostavnom dizajnu i velikoj funkcionalnosti.

Univerzalni tretman za svako uganuće, naprsnuće, prelom, iščašenje i druge povrede na udovima, ili delovima istih. Vrši ga, uglavnom, najbolji drug, koji jedva čeka situaciju kada će moći da te malo razvlači, bez osećanja griže savesti, a ponekad i roditelj, koji je tako izlečio sve svoje povrede, mada je morao da prestane da se bavi sportom/aerobikom "iz nekih starih razloga" u svojoj 28. godini, ili čuveni deda iz obližnjeg sela, koji je poznat po svojim "isceljujućim" sposobnostima.

Žulja me, po južnjački.

Ono što obično mladi momci konstatuju u nedelju ujutru kad se vraćaju iz života.

Pričati veoma glasno. Prirodna preteča elektronskog poslovanja i socijalnih mreža, a i eko-frendli. Način komunikacije ljudi z'brda, kojim se komšije k'o iz pičke s kraja na kraj sela izdivane i dogovore pos'o, svako u svojoj avliji sedeći. Ljudi koji zjale sve ispod sedamdes' pet decibela smatraju šaputanjem. Problem jedino nastaje kada brđanin siđe od ozgo u grad međ' svet, a ostane dovoljno nostalgičan pa neće da menja navike...

Jedini klub u gradu u kome se okuplja ženska čeljad sa sela, muškarci su uglavnom po seoskim kafanama, ovaj klub radi samo petkom i subotom kada se seoskoj ženskadiji ukaže prilika da napuste okrilje svoga doma, koji je udaljen od grada oko deset kilometara, a nekima se čak i posreći da veče provedu kod nekog gradskog mužijaka u stanu. Ovakvi mužijaci su veoma retki, tj. ovi klubovi su im poslednja opcija ukoliko ne pronadju svoj plen za veče.

Grad na Crnici. Na par kilometara od Ćuprije i Jagodine. Kilometraža mala, ali mržnja velika! Problemi nastaju kad Aca Lukas dođe na tezgu u Paraćin, pa tu dođu i baje iz Ćuprije i Jagodine i to nikad ne izađe na dobro. Pesme Ace Lukasa raspaljuju mržnju.

Jagodinci tvrde da je Paracin gori od Jagodine, po tome se Paracinci ne slazu. Paracinci su uzdrzani po pitanju Jagodinaca, ali zato zajedno sa Jagodincima pljuju Cupricane.

Paracin okruzuju brojna sela, a starosedeoci istih vikendom silaze u grad te se ne moze sa sigurnoscu odrediti broj stanovnika.

Nadžak baba. Ali ne urbana baba sa Terazija koja misli da zaslužuje sve najbolje jer je ćerka nekog budžovana koji je nešto značio pre osamdeset godina. Ne ta. Ovo je baba sa sela. I to ona koja živi na periferiji grada, pa je ostala na pola puta između prave seoske babe i gradske uobražene babe.
Dobila ime po čuvenoj Riski iz Srećnih ljudi. Ova vrsta se prepoznaje po marami koju nosi stalno, i zimi i leti, i danju i noću, i po svom lajavom jeziku.

Epitet koji lepimo osobama koje su sklone pokušaju da preko noći postanu neka druga osoba. Razlog ove transformacije je nepoznat. Nagađa se da tim gestom pokušavaju da izbace iz sebe jedan deo svoje ružne prošlosti, prave neko svoje novo ja ali je to sve kratkog veka. Obično se odaju čim progovore ili nekim drugim kretenizmom jer čovek može da izađe iz sela, al selo iz čoveka nikad.

To je najveći baja iz sela, lik koji ima 100+ kila i koji obično prodaje paradajz i paprike na pijaci, a njegovo zaduženje je da uoči utakmice zaprijeti sudiji da domaća ekipa mora pobijediti. Jedan od pripadnika pretećih vokala.
Život ga nije mazio, od malena ima mane u glavi, omeđenog je vidika, tj. vidi samo pravo. Radi za tri pive po utakmici, a ponekad dobije i parče mesa nakon utakmice, kada gazda kluba počasti igrače i stožer kluba sa janjetinom.

Na jednom kraju malo veća, ali ipak većim delom ravna. Obavezno mora da ima čvor. Na svakoj petoj do desetoj dasci mora biti sklon ispadanju. To etno daskama daje autentičnost, jednako kao i tikve koje se kače na zid etno kuća. Obavezno moraju da se lakiraju uljanim lakom, visokog sjaja, jer tako postaju slikjive i pristupačne fejzbuku i tako se naglašava njihova etno šara.
Etno daska je obavezan deo turizma. Ako je nemate, onda niste vlasnici etno sela, nego motela.

Od početka znajući da će, ako ga uhvate, vrlo verovatno završiti kao glavna atrakcija na predstojećem 47-om Jubilarnom Svinjokolju u Tavankutu, prasac iz naslova se strateški veoma dobro pripremio za operaciju tamanjenja žutog zlata sa gazdine njive. Obuo je najmekanije gilje, unapred precizno isplanirao maršrutu svog kretanja, u oboru zamolio da kažu da je otiš'o u posetu krmači na drugoj strani sela i, što je najvažnije, ućutao se kao zaliven. K'o kurva PRED ispoved, što se kaže. I sve bi u redu. Do 48-og Jubilarnog Svinjokolja...

Starinski i pomalo zaboravljen izraz čije je značenje nekada bilo vezano samo za poljoprivredu. Ljudi su sa njim opisivali parče zemlje koje je zaraslo u debeo korov i koje već dugo niko ne obrađuje ili marva koja se ukopala na nekom pašnjaku i ne mrda odatle, pa makar bombe padale. Kako se vreme menjalo, a naši ljudi bežali od sela i motike, tako je i ovaj izraz dobio neko novo značenje. Danas se pod ovim obično misli na hroničnog alkosa koji je u kafani od jutra do sutra.

Psovka svih psovki, epilog u jebavanju familije, skidanju stvari i pojava sa nebesa i njihovo nabijanje na onu stvar. U jednoj tako kratkoj izjavi sažeto je sve: od psovanja sitnog zrna, do ćerke prababine sestre. Kad nestane ideja o načinu jebavanja, ljut si idalje, al' više zbog toga što više nemaš šta da opsuješ, bez obzira na to što se i rodbina i komšiluk iz trećeg sela prevrće u grobu; ''da ti jebem'' tada omogućava njihovo ponovno psovanje, ali ovaj put uz olakšavanje duše...

Gradska fora, podjednako rasprostranjena na selu. Elem, posto ona fraza "da komsiji crkne krava" nije podjednako delotvorna po gradovima za razliku od sela- zbog istrebljenosti istih, sledeca pakost na lestvici je: " Komsija, jebo sam ti zenu". Posto s njom doticna osoba i nema rodbinskih veza (zena NIJE rod), a ujedno doticni nakon odredjenog vremena braka sa istom ima vise izjedanja dzigerice nego li mira i ljubavi, ovo se i ne smatra prevelikom uvredom... Sem u slucaju kada je zena mlada i lepa, a voli i da svrlja!

Seoski turniri, pa još ako su večernji, pravi su hit za omladinu. Osim prilike za muvanje devojaka iz okolnih sela, prilike da se izbembaju pripadnici konkurentskog društva koje se provuklo na zadnjem ispraćaju u vojsku, ima nešto i od tog malog fudbala. Osim glavne nagrade koja je u stvari neki tehnički uredjaj zaostao u lokalnoj prodavnici čiji je gazda suorganizator, to je i prilika da se prodefiluje inventivniim imenima timova kao što su: Bostandžije, Čur, DžBMF-Džigoljski bogovi malog fudbala, Sestrići,....

Pandan sela u tvojoj okolini. Petlovac je grad u kome živiš. U Dubič se ide kod rođaka ili kod devojke a u Sekurič po jeftinije povrće i voće. Ukoliko iz Sekuriča moraš da svratiš do rođaka ili devojke, obavezno kupiti neku veliku čokoladu i kafu. Očekuj da te, tokom puta za Dubič, prati neki postariji čovek sa šajkačom na glavi. Od svojih, kada se vratiš u Petlovac, očekuj da ti naprave venčanje u roku od nedelju dana a od komšija zaustavljanje na svakom ćošku i ispitivanje do detalja.

Ili, propast srpskog sela. Svejedno.
Kako gradovi rastu, tako sela nestaju. Jebiga, modernizacija i XXI vek. Nuspojava i efekat leptira u jednom pakovanju. Dok se jednom ne smrkne, drugom ne može da svane. Seljani se sele u gradove, građani postaju seljaci. Pardon, seljani. S' kim si, taki si, što bi naš narod rek'o.
Seoske cure beže u gradove glavom bez obzira, pa šta im Bog da. Ili na kakvog bajčeta naiđu tamo. Bitno je da čovek ima stan u gradu ili bar kuću u predgrađu istog, da ne kažem prigradskog naselja. Sada što ona neće da skuplja seno na + 38 C ili zaleva baštu tri kilometra od kuće, to je već njena greška. Ili nije greška. Možda joj je bolje da radi na trafici ili nekom butiku za 20000RSD i blajva đoku gazdi koji može ćale da joj bude. A kuda će pak sirotica? Nije učila visoke škole, možda je i bila ''kapacitet'', ali jednostavno nije imala uslove za dalje školovanje ili joj je pištala mindža za to (naći će najlepšeg dečka u gradu, udaće se za njega, njegov ćale će da im kupi stan i živeće srećno i berićetno...).
Ali tako treba i druga strana da razmišlja. Video čovek dobru pičku, smuvao je, zavlačio, obećavao kule i gradove, odveo u krevet, raščerečio je i odgonio na najfiniji mogući način, onaj koji ona još uvek ne kapira...jebiga, ne zna ona one gradske fore. Ona je iz poštene, vredne porodice. On, mufljuz i hohštapler.
Zorica 0, bajče mufljuz, 1. Ful tajm.