Pesme koje su snimali talentovani zemljoradnici u staroj SFRJ, koji bi po pravilu prodavali kravu da snime ploču. Obrađivale su teme zemljoradnje i muka običnih ljudi i stanovnika sela (ne voli ga tašta, majka mu ne da da se oženi, najbolju kafu sprema komšinica, Austrija u kojoj je radio itd.). Zovu se do prvog brda, pošto su se puštale na radio stanicama koje nisu po svom signalu mogle da imaju frekfenciju preko prvog brda i imaju čuveno želje slušalaca.

Naziv za mesto gde žive uglavnom stare osobe, po uzoru na ostrvo gde i danas žive kornjače koje pamte vremena kad je Darvin tamo navraćao kako bi po nalogu judeomasona i bavarskih iluminata pisao svakakve gluposti, oca mu jebem.

Obično su to sela koja su ostala bez mladih ljudi jer su otišli u gradove kako bi našli posao, slušali sve osim Jašara i kompanije, jebali se na nekom mestu koje nije seno, pili fensi koktele umesto domaće prepečenice i jeli hranu koja je američko govno.

Pitanje koje se upućuje majmunu koji je nalegne na zvono svom svojom težinom dva ili vise puta po sistemu "sto jače pozvonim veća je šansa da mi otvori".
Naime gospoda iz elektrodistribucije verovatno smatraju da bi poput Španske Inkvizicije njihova pojava treba da bude neočekivana i da utera strah u kosti dužnicima, pa se pojavljuju bez pravila, iznenada, nemilosrdno stiskajući prekidač električnog zvonceta.
Otud se na svako neočekivano silovanje zvona (rodbina sa sela se obično najavi) prosečnom Srbinu nešto okrene u stomaku.

Pojava koja nastaje izgradnjom kuća i zgrada tako da se visina postupno povećava, dok se ne stigne do kilometarske visine.

Jako dobra pesma.
Obavezni prateći repertoar pri lomljenju čaša i dizanju ruku u vis. Svejedno da li je u kafani ili na svadbi.
Pokazuje da u svakom od nas, koji smo na ovu pesmu sekli vene, čuči po jedan mali naivko koji se zaljubio u ženu koja nije bila njegova.
Ženu zbog koje je mogao da ostavi sve, da se ne okrene na suze svoje majke i ode za njom, nadajući se večnoj sreći.
Kad ono kurac međutim jok.
Takođe šalje spontanu poruku da smo svi mi došli iz nekog sela.
Što na kraju nije ni tako loše, jer imamo gde da se vratimo.
A naše livade, konji, volovi i majka će nas čekati.
I kafana.

Najlepša smrt je kada se čovjek smrzne. Čovjeku kada je hladno sanja lijepe stvari. Čitao sam, da, gdje je god nađen mrtav čovjek, koji se smrznuo, da je bio nasmijan, da nije nađen mrtav čovjek, koji je smrznut, da nije bio nasmjan. U jednoj od polarnih sela, postoji tradicija, da kada otac bude jako na samrti, sin ga odnese daleko u još hladnije područije, da bi umro nasmijan..

U našem narodu čest motiv za prepirke i prozivke. Bilo to na lokalnom nivou, na nivou države ili međunarodno. Na lokalnom nivou, od davnina stara svađa između ljudi sa sela sa jedne strane i urbanih likova koji su odrasli na gradskom asfaltu,koji usput rečeno sebe smatraju nego višom vrstom, a prava istina je da je i njihov pra,pra,pra,pradeda nekad pobegao sa sela i došao u grad, ali to jelte nije bitno,jer oni kenjaju beton,koliko su urbani likovi.
Drugi deo prepirki, na nivou države,jedan od najpopularnijih, jer ko će koga ako ne svoj svoga, i uvek je to bilo prokletstvo u nas Srba, da ne možemo da se složimo ni u jednoj situaciji. Svi mrze Beogradjane, jer je njima bolje nego drugima, sve se tamo sliva, Beogradjani s druge strane mrze sve ostale i gledaju ih kao nižu rasu, kao da nismo svi isti narod. I tako u krug, do iznemoglosti.
I na kraju najjace od svega, nadaleko poznate balkanske svadje, prepucavanja i mrža među Srbima, Hrvatima, Bosancima, Crnogorcima... Svako svakog mrzi, svakome je neko drugi kriv za sve, niko nema pametnija posla nego da se bavi praznim pričama. Odakle si, ko si,odakle su tvoji, to sve govori o nekome, nije bitno kakav si čovek pre svega, ne ako si druge nacionalnosti, pu smrade, marš i kreće ludnica!

Muškarac sa sela u kasnim tridesetima, koji se iz ko zna kojih razloga nikada nije zenio niti je ikada imao devojku. Po selu kruze razne price da je peder, cudak ili ko zna šta. Česta je tema razgovora penzionera koji i nemaju pametnijeg posla od ogovaranja sire i uze okolice. Okolni komšiluk mu je nalazio devojke sličnog kalibra dok je on izrazito odbijao bilo kakav odnos s tim devojkama. Pošto nije deklarisani peder dolaze do zaključka da je jednostavno len i nezainteresovan za sex.

zahvata zensku populaciju.svoje seksualne frustracije zenka resava ispijanjem 10 tekila i tri piva posle kojih pokupi nekog mamlaza koji u tom trenutku njoj lici na alen delona,vodi ga kuci s namerom obostranog zadovoljstva strastvena predigra,uzbudljiv seks,pregrst orgazma a posle toga romanticna i duga veza sa mnogo dece i lepom kucom na kraju sela,
ali to je samo njena trenutna fantazija u pijanom stanju jer sutra dan kad se probudila shvatila je,da je mamlaz nestao u vidu magle i pored opustosenog frizidera ostavio je i svoje seme koje ce za 9 meseci biti beba bez oca.

Lik koji ima 60godina liči kao da mu je 100, dalje od susednog sela nije otisao, ali on je ubedjen da je obisao sve svetske prestonice te da je jednom dok je bio u Rimu, kupio od Berluskonija semenke na setalistu, posto je ovaj skupljao pare za skolovanje.
slabo sta je radio u zivotu ali ako ga slusas i ne poznajes ga dobices utisak da ima 500godina radnog iskustva, jer posle svakog sledeceg piva , njegovi poslovi u inostranstvu su postajali sve laksi i placeniji i ni jedan nije radio ispod 5godina!
nakon sto potpuno prebaci pocinje nova prica...

Sredina jula - gotov junsko-julski rok. To veče se proslavlja i pije u čast završenog roka, nezavisno od toga koliko uspešno. Narednih nedelju dana se nadoknađuje sve što nije popijeno za vreme samog roka.

Poslednja nedelja jula - nastavlja se, ali na drugom mestu, naravno, na moru. Ako već niste na moru, onda nasavljate sa ritualom od prethodne nedelje, eventualno obilazeći lokalna sela i seoca.

Početak avgusta - povratak sa mora, viđanje sa starom rajom koja je otišla na neko drugo mesto, sumiranje utisaka na fejsbuku. Oni koji nisu išli na more nazdravljaju sa onima koji su išli za srećan povratak.

10-13. avgust - prikupljanje sve potrebne literature uz konsultacije sa studentima koji su sve to već uredno ispolagali, kako biste izbacili sve nepotrebne pasuse, stranice, lekcije. Svako veče se završi u kafani "Biblioteka".

14.avgust - brojanje ispitnih pitanja i koliko ima stranica ukupno, uz oduzimanje slika i navođenja literature i pravljenje plana za učenje. Najčešće konzumiran plan "Toliko i toliko stranica za dan". Naveče izlaziš, jer od sutra krećeš ozbiljno.

Narednih dana - kukaš svima kako imaš da učiš, gledaš skripte i knjige i pitaš se odakle da kreneš i kojim tempom. Do 20h već su u dubokim planovima za još jednu večernju biblioteku.

Vikend pred ispit - frka, panika, uključuješ fejsbuk, stavljaš statuse kako te ne zanima rimsko pravo, švajcarska ekonomija ili čir na anusu, prelaziš manje od 30% gradiva.

Noć pred ispit - tona kofeina, guarane i čačkalica, daješ svoj maksimum. Uspevaš da naučiš ovlaš 50-60% gradiva. Zatvaraš knjigu, obraćaš se nebu i vanzemaljskim silama za sreću, uz svečano obećanje da ćeš sledeći put biti odgovorniji.

Dan ispita - trenutak kad ti ukažu da imaš oktobar 1 i oktobar 2 i da se raduju ponovnom druženjem sa tobom. Istu noć ideš da proslaviš kraj ispitnog roka, nezavisno od toga koliko isti bio uspešan.

Isto kao ujam samo kad je pečenje rakije u pitanju. Naime, sredinom prošlog veka su kazani za pečenje rakije bili umešteni kod vlasnika u avlijama bez opcije za pomeranje. Neki su bili čak i zazidani. Narod iz sela je doteravao buriće sa prevrelim voćem da na licu mesta a uz pomoć fabrike ludila ispeku rakiju kako predstojeću zimu ne bi čekali goloruki. Kako novac nije bio toliko na cenu plaćalo se ušurom, rakijom koja se ispeče, desetim delom od celokupne količine.

Vrsta čiji potomci danas žive u rezervatu. Karakteriše ih jaka netrpeljivost kako prema ostalim vrstama tako i prema sunarodnicima. Rodjačke veze su jako bitne za bolji položaj u plemenu bez obzira na sposobnosti, relativno mala stopa pismenosti i opšte kulture , izražena sklonost ka fikciji i sujeverju. Fenomen ''Lokal patriotizma'' je duboko usadjen i automatski povlači fizički obračun sa drugim grupama koje bi narušile teritoriju jednostavim prelaskom. Rodoljublje se izražava razbijanjem glavnog sela ( pod pritiskom represije ) mada se isti na urodjeničkom jeziku može nazvati i mirnim skupom vernika.

Lounge prostorija u zadnjem dvorištu u kojem seljaci provedu veći deo svog života ložeći smederevca.
Od kuhinjskih elemenata ova kuhinja ima šporet na drva, kredenac sa rakijom ta prvu pomoć, ogroman astal, mator kauč i pod na koji možete da stupite proizvoljno obuveni. Bogom dana prostorija za spremanje zimnice, kolor mrsa i ostale obrade proizvoda sa sela. Ova prostorija se kreće od zemljanog poda sa prirodno niskom temperaturom, kacom za kupus i otvorima za ventilaciju do nekoliko prostorija, sa modernim kuhinjskim elementima i kupatilom, spremna da primi 3. generaciju koja neće da smeta mladima.

Sve učestalija pojava kod mladih, preuzeta od strane popularnih mtv pevača i pevačica pop i rnb muzike. Po ugledu na pirsing i tetoviranje, mnogi veruju da stavljanje nakita u zube potiče iz Afrike, medjutim ono ipak vuče korene iz naših sela. Kao što danas ne možeš da budeš mtv djanster ako nemaš cirkone ili platinu u zubima, nekada nisi mogao da budeš pravi bećar ako nemaš bar jedan zlatan zub. Bojim se da današnja moderna muzička industrija počinje sve više da podseća na vašarsku kulturu - da je šareno i da šljašti, i naravno, da se nakit u zubima jasno vidi.

Ciganin u ciganskom selu koga svi mrze. Tip crnca za koga crnci kažu da je - čamuga. Nekad glup, neki iritantan, nekad štetan, ali uvek samo za stid. Njegovi "sugrađani" iz sela ni ne zapišavaju zgradu mesne zajednice u njegovom društvu, jer dodaje notu blama svakom gestu. Čovek za koga će drugi Ciganin govoriti da nije Ciganin, ali ne da bi istakli njegovo subarijevsko poreklo, već da ne budu u istoj grupi sa njim; a nekad i njega prvog istaknuti kao Ciganina. Nelord u ciganskoj verziji.

Starija generacija koja je došla sa sela u grad imala je razne nazive za gradske pomodare.Jedan od njih je ovaj.Bio je raširen u studentskim domovima tokom '60-ih i '70-ih godina.Svaki iole emancipovaniji momak ili devojka (ošiša se na muško,nosi kožnu jaknu,pusti bradu i brkove,nosi ''frulice'',cvetnu haljinu drečavih boja itd.) bio je proglašavan ''džekersom'' od strane došljaka.Iako vuče koren od engleskog slenga ''džek'',''džekers'' ne znači ama baš ništa i dokaz je da su izraz smislili oni koji ne znaju engleski.

U poslednje vreme, sve frekventnija poštapalica mladeži u Srbiji, lokacijski najviše vezana za područje najvećeg sela u istoj (da ne kažem Beograda), koja će, ukoliko se dalje nastavi ovim tempom, uskoro i sasvim zameniti dosadašnje legende srpskog slengovskog repertoara "taj rad" i "tajfajzen", iako za to i nema neki poseban kvalitet.

E sad, koji tačno kretenoidni oblik života je prvi počeo da koristi transferogeni fragment iz naslova kao univerzalni komentar na svaku moguću izjavu ili informaciju - nisam kadar da kažem, ali očito da je istom žešće manjkao deo mozga u kojem se obavlja LOGIČKI proces obrade pristiglih podataka. 'Nači, bukvalno!

Vrlo čest odgovor provociran nečijim pametovanjem o uticaju loših navika na njegovo zdravlje. To što je njegova baba na selu pušila k'o Turčin ceo život i živela 100 godina, to što je komšija Milisav svakog dana pio po flašu rakije i sahranio pola sela, to što bata Rajko na slavi pojede celo prase i ima toliko hemoglobina da godišnje po 10 puta dobrovoljno daje krv, gotovo sigurno mora da znači da će i taj opominjani nesrećnik tako da prođe. Nekako je uvek manje značajan daleko veći broj onih kojima je došao glave takav stil života. Čovek valjda treba da bude optimista.

Uništiti jednu skladnu i funkcionalnu cijelinu koja vam nije ništa nije skrivila.