Profesorka: (postavlja neko pitanje iz bezbednosti saobraćaja)

Student: Saobraćajna nesreća?

Profesorka: Nije tačno. Odgovor je saobraćajna nezgoda. Ne može saobaraćajna nesreća, jer ne postoji saobraćajna sreća.

Student: (misli se u sebi)... A postoji saobraćajna zgoda???

Luk, jebo sam ti kevu!

-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina”
-Ne seri da je ćale krenuo s vama?
-Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom
-Šomi dileja?
-Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok.
-Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...

Otegao se grdan desetokilometarski sprovod ulicom.
Za mrtvačkom kočijom ide lik i vodi mačku na uzici.
Narod stoji sa strane, čudi se i komentariše: ko li je to umro te je toliko sveta došlo na sprovod.
- Jel', bogati, prijatelju, ko je to umro? - ne izdrža jedan i upita lika što je vodio mačku.
- Moja tašta - na to će ovaj.
- Stvarno?! Moje saučešće!... A, ako nije tajna, kako je umrla?
- Ogrebla je ova mačka!
- Stvaaaaaarno?!... A, bil' mogao da mi pozajmiš tu mačku na neki dan? Platio bih kol'ko tražiš.
- Stani u red pozadi.

Otegao se grdan desetokilometarski sprovod ulicom.
Za mrtvačkom kočijom ide lik i vodi mačku na uzici.
Narod stoji sa strane, čude se i komentarišu: ko li je to umro te je toliko sveta došlo na sprovod.
- Jel', bogati, prijatelju, ko je to umro? - ne izdrža jedan i upita lika što je vodio mačku.
- Moja tašta - na to će ovaj.
- Stvarno?! Moje saučešće!... A, ako nije tajna, kako je umrla?
- Ogrebla je ova mačka!
- Stvaaaaaarno?!... A, bil' mogao da mi pozajmiš tu mačku na neki dan? Platio bih kol'ko tražiš.
- Stani u red pozadi.

- Brate, je l' znaš onu utičnicu kod mene u sobi...? Onu što ju je ćale skin'o, jer se nešto sjebala, pa nije još stavio novu.
- A-ha, a-ha... Šta s njom?
- Pa, unutra su tri žice...
- Da, znam... Faza, nula i "zemlja". I?
- Ja se nešto smorio pre neki dan i palo mi na pamet da vidim šta će da bude ako se dodirnu.
- (iskolačio oči od zbunjenosti i neverice) Iiiiiiii???
- Brate mili... Kad je to puklo... Al' to nije sve. Crk'o mi i bojler u kupatilu... Sreća pa sam bio sam kod kuće. Zamisli da se neko tuširao; ubila bi ga struja na mestu...
- Ti si težak degenerik, jeb'o te!!! Da ti nisu matorci možda u srodstvu?!?!?!?!

- U, majstore, sipaj do vrha... jujuju, ijaaaaaoooo... Koliko majstore?
- Dve hiljade denara.

- Ljudi, došla struja! (olakšanje, radost, sreća...pomešana osećanja)

*Marku je umrla tetka u Americi. Srećan je jer je jedini naslednik, a novac koji dobija nije mali. Samim tim on se raduje smrti svoje tetke, jer praktično sa njenom nesrećom počinje njegova sreća... On zaboravlja da je njegova tetka 20 godina čistila ribbu na -10 stepeni i da bi se odrela tog novca svakog časa, samo da je imala donekle pristojan život, sa nekim poznatim pored sebe.
*Ivan ide u Australiju. Srećan je jer se pred njim ukazuje jedan bolji i lepši život. Svestan je d će zaraditi vreću novca,al opet šta vrede dolari kad mu mater i ćaća, nikad vidjet neće da im se sin vraća. I proćerdaće tako mladost, mnogo novca imati, al u duši uvek biće zima.
*Marija je srećna jer će se bogato udati. Našla je muša godina njenog oca, sa pozamašnim bankovnim računom. Obilazice balove i najbolje restorane, ali nikada neće spoznati istinsku ljubav. Izem ti ja takvu sreću.

Sima : Au, juče Mikina keva bila u kućnoj haljini , a gležnjevi sevnuli, tu kad bi se obreo, hirurškim putem bi mi kez skidali.
Pera : Starija žena sotono, može roditeljica da ti bude, će' zapatiš Edipa bre.
Sima : Jebo mater svoju, ako za Mikinu kevu ne bih natak'o i tog tvog EdiJa.

-Ćale daj 10 evra trebam izaći večeras.
-Mrš tamo nisam ti ja ona greb greb kartica, pa da tako svaki dan pokušavaš da izvučeš pare.
..........Evo ti petak i da te moje oči ne vide

Pera: Jao Jelo što volim što gubimo ovaj drugi čas da odmorim malo dušu od ove hemičarke, nabijem je..
Jela (štreber na kvadrat): Ponovo nisu učio? Pa normalno kad stalno posle škole ideš s' onom Anom.
Pera: Ma već deset dana se tu nešto gledamo, smeškamo, ništa konkretno, neko trpanje, nešto....
Jela: Znaš, sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da.
Pera: WTF?! Šta reče?!

Negde u nekoj meksičkoj faveli, na egzotičnom vikend putovanju:

- E, dušo, aj sad ja kao izađem ovako u peškiru iz sobe, i kao lutam hodnikom, i banem ti u sobu, a ti se pretvaraš da me ne poznaješ. Važi? A, stavi i ove veštačke brkove.
- Važi, draga...
(Draga kreće i vraća se...)
- E, a ajde ja ipak da te vežem za krevet, pa kao promašim sobu i ti me zoveš da te oslobodim. Može tako, tako mi se čini uzbudljivije.
- Može, dušo, ajde...

(Izlazi iz sobe. Posle 5 min u sobu upadaju crnomanjasti meksički krimosi, spremni da se nekome najebu keve)

- Donde esta la droga?
- Uh, jebote! Opet promena plana. La draga je izašla napolje, sad će da se vrati... - gleda ih sa mučninom – Ako ćemo vozića, ja sam poslednji. Pičku ližem samo svojoj ženi, u slučaju da je neko od vas ima. Što li sam se koj’ moj žalio da nas ubija rutina? Sreća te nismo otišli u Japan...

Sreća, sreća radost, sreća, sreća, radost, SREĆA UŽIVANCIJAAAAAAAAAA!
( I aj onda reci da potencijalne sociopate ne postoje zbog ove rečenice. )