Буни се док чека 10 минута на шалтеру у пошти, а кући 2 сата блене у Фарму, чекајући да Зорица Брунцлик однесе кофу са водом.

Svako prevođenje pjesama sa bilo kojeg jezika na neki drugi, oduzima poprilično od autentičnog šmeka pjesme, kao i od nekih metafora, konotacija i sl. koje se mogu razumjeti samo na originalnom jeziku. Međutim, vrsan prevodilac, koji je uz to i pjesnik, može jako dobro da prevede i prilagodi pjesme za drugi jezik, ili čak i da ih prepjeva, tako da se zadrži i originalna melodija, uz veliku vjernost tekstu.

Međutim, čini se, da veliki broj pjesama, i to ne bezveznih pjesama, već vrlo poznatih, čak slavnih pjesama, kad se prevedu na srpski nemaju nikakvog smisla. A kad se malo bolje udubimo vidimo da ni na engleskom nemaju smisla, ali ih prihvatamo, jer se ni ne udubljujemo u tekst. Tako da prevod i analiza stranih pjesama, nažalost, često dovode do razočarenja. To ide čak dotle, da ponekad pomislim, da su naši tekstovi jednostavno - bolji.

A nije to slučajno! Rock&Roll, pop i mnogi drugi žanrovi muzike na zapadu su nastali kao najniži oblik muzičkog stvaralaštva, često među crnačkom populacijom, koja nije bila sklona velikom liricizmu, ali je zato imala savršen osjećaj za ritam i muziku. Tako da čini se, u muzičkom pogledu, strane pjesme su bolje. Kod nas, s druge strane, i uopšte u Evropi, dugo je postojala tradicija pjesme uz muzičku pratnju, i takve su pjesme obično imale nešto dublji sadržaj, a vuku korijene iz tradicije klasične muzike. Iz toga se u Francuskoj razvila šansona, u Italiji kancona, a i mi smo prihvatili nešto tome slično.
Na takav mentalni sklop, rock'n'roll je došao tek kasnije, kao nadgradnja, pa se u njega inkorporirala naša tendencija za pisanjem dubljih tekstova, samo što sad te tekstove prati drugačija muzika.

U žučnim raspravama se često može čuti ovaj izraz. Uglavnom su to dve situacije:

1) Kada te sagovornik ne razume (ili ne želi da te razume), ovim izrazom mu daješ šah-mat iako nisi izneo nijedan novi argument. Sagovornik će se osetiti niže inteligentim od tebe.
2) Kada ostaješ bez argumenata i svestan si da gubiš raspravu ovaj izraz ti predstavlja penu dok se daviš. Sagovornik može ostati zatečen i preispitivati iskaz koji je prethodno izneo.

Jedan od najboljih, a trenutno najbolji, svetski teniser u dublu.
Srpski teniser, kojeg se svi sete tek kada ispadnu svi srpski teniseri i teniserke u singlu.

Odlikuju ga tetovaže svih mogućih generala iz srpske istorije, iako o njima ne zna apsolutno ništa. Da ga pitate kad je bio Prvi srpski ustanak sigurno ne bi znao. U većini slučajeva glavno zanimanje mu je navijač (huligan). On je toliki patriota da koristi svaku priliku da razbije neki izlog, iskrivi neki saobraćajni znak, ode na miting podrške narodu Kosova da bi ukrao nove NIKE AIR MAX i tako u krug. Mrzi sve manjine koje žive ovde, iako ima bar po jednog prijatelja koji pripada nekoj od istih. Njemu su krivi svi što "loše" živi, kriv mu je profesor što nije završio više od 2 razreda srednje, kriv mu je otac što mu nije stvorio sve, kako bi on imao da troši i uništava, kriv mu je predsednik države što ne može da nađe posao sa svojim CV-jem prepunim kvaliteta koje, zamisli, niko ne ceni, a u kojem stoje naznake da ima "skooorooo" završenu srednju školu, da ima visoko znanje srpskog jezika do 2. osnovne, da je pročitao sve nalepnice na flašama od piva, da od stranih jezika zna bosanski, hercegovački, crnogorski, pa čak malo makedonski i hrvatski. Pritom, "loše" živi, znači da je on parazit, koji radi od 18. godine, a do svoje 30. godine nije stvorio ništa, i dalje živi sa mamom i tatom, svoju mizernu platu koja bi trebala da je bar za 50000 din veća, s obzirom na njegove kvalitete, troši svaki vikend po lokalnim kafanama gde je najveći baja i naravno u kladionici čekajući da se obogati preko noći. Iako je veliki patriota, ne pomišlja da ide u profesionalnu vojsku i da brani svoj narod ako to zatreba, ne razmišlja ni da bude policajac, uh.... njih mrzi jer su mu tek oni krivi za sve. Kad je išao na popravni iz srpskog u 2. srednje sa tatinim autom, jureći 150 km/h kroz grad i slušajući nekog neartikulisanog drekavca iz Grand produkcije, isti taj policajac ga je zaustavio, pisao mu kaznu i zvao njegovog oca, pa je dotični patriota zakasnio na popravni i napustio školu. Kakav splet okolnosti. Mesto okupljanja srpskih "patriota": Pa to je bilo koji "sportski" događaj gde on može da iskaže svoj patriotizam, razbijajući zube nekom drugom patrioti ili najčešće nekoj nedužnoj osobi, koji su mu je taj dan krivi samo zato što nose boje drugog kluba. Nivo znanja: Da nema stadiona ne bi znao ni strane sveta!!!

Film koji bi kad bi bio snimljen ponizio originalni film toliko da bi Stalone lično došao da popuši glavnom glumcu. Bio bi to film sa mnogo krvi, jer prosečan Srbin inače ima mnogo neprijatelja, pa dok ih sve ispegla i natakne na kurac i 10 delova bi bilo malo. Materijala ima na pretek.

patika koja nije dovoljno promovisana kod nas i koja iza sebe nosi neverovatnu istoriju.prvi primerak nastao '82 i do dan danas oblik je ostao isti.postoji vise od 1600 varijacija u bojama i razlicitim materijalima koriscenim za izradu.patika koja zajedno sa adidas superstar modelom cini glavno obelezje hip-hop i graffiti kulture prvobitno u new yorku,kasnije u celom svetu

Komšija ratni invalid ne može da dobije penziju jer pašenog od njegovog strica što radi u PIO fondu i 92. kad se išlo na Vinkovce je platio 5000 maraka u vojni odsek da mu ne pošalju poziv, neće da mu poveže staž jer su se zakačili oko međe. Kum kuma viđa samo na slavi i gledaju što pre da se rastave jer mu ovaj duguje pare a onaj prvi mu jebao ženu, što drugi zna ali prećutno gura u podsvest. Brat sa bratom ne govori jer je mlađem ćale ostavio šupu i kuću a starijem samo njive i firmu. Kupac za auto u kom si prvi put poljubio devojku ti dođe sav odrpan, moli da mu se spusti 50 evra za golfa dvojku, kaže nema sa čime da vozi dete u bolnicu, ovo su mu poslednje pare, ćale ne da, ti se sažališ i kažeš mu da popusti, jebg ako nema čovek i ako je za dete pa nek ide i golf. Posle tri meseca kad treba da prevede kola bane ti pred kapiju sa mercedesom S klase, kaže: "Dobar ti je onaj sepet, dajem radnicima da voze iza kombajna, skupljaju dzakove ako neki ispadne, fino ide po njivi."

Nađeš kuvano jaje zakopano u bašti, neke trice i kučine po dvorištu, repove od miša, mačije oči zamotane u papir sa nekim arapskim slovim i drugim okultnim sranjima, a ceo komšiluk ti se smejulji, u fazon dobar dan komšija, kako ste? Kupiš polovan auto, treba mu remont, dođe ti "drug" i kaže: "Pazi, radi a ne čuje se." Šalju se poruke za rijaliti dok deca umiru bez lekova. Sila nas pritisla sa svih strana a niko ni sa kim ne govori.

Svi sve znaju o svemu, i pamte ti i najmanju grešku. Ako si učio školu: "Da se vi školovani šta pitate otišli bi i Srbi i Srbija u kurac odavno." Ako nisi učio školu: "Ko mu jebe mater, što nije učio školu."

Narod koji ima muda da izgine do poslednjeg kada dođe neprijatelj, da se povuče iz zemlje samo da ne bi kapitulirao, narod koji provede 4 godine ratovanja sa dnevnim sledovanje od 800 grama hleba taina i tu sirotinju podeli sa zarobljenikom, "da i on ne bude gladan, živa je to duša". Narod koji je spreman da se suprotstavi NATO paktu, da stoji na mostu sa metom na čelu čekajući da ga gađaju. Narod koji ima muda da stane pred Satanu lično i pokaže mu kurac u facu. Taj isti narod gubi ta ista muda kad treba šefa da otera u kurac što mu kasne tri plate. Nema muda da se politički angažuje i žrtvuje za bolje sutra. Nema muda da prijavi doktora koji neće da mu porodi ženu jer mu nije doturio kintu. Narod koji istovremeno ima muda do poda ispod kojih se krije pička dublja od naftne bušotine.

Narod koji veruje političarima na vlasti i svađa se oko njih, žali se na gazdu a nema herza da pokrene privatni biznis. Ljudi koji se venčavaju tek kad mlada "zakači", koji se ne razvode "zbog dece" pa im naprave pakao od života svađajući se svakodnevno. Narod koji nemoćno posmatra kako nam otimaju sve što vredi, daju zemlju Arapima, peru pare preko železnice, Beograda na vodi, RTBa Bor, Železare. Ljudi koji psuju korupciju a plaćaju diplome i zapošljavaju decu preko veze.

Ako džogiraš uveče, kažu: "Čim on trči sigurno je poludeo." Brat bratu psuje majku. Narod koji te ceni samo ako te se plaši inače je u stanju da obriše pod sa tobom, i posle svega toga ako mu nešto zatreba da se savije kao kujin rep posle jebanja i da te klečeći moli za 100 evra do 1. Narod koji jedva čeka da neko umre da se najede sarme na daći. Ljudi koji kupuju patike od 200 evra a nemaju toalet u kući.

Reći ćeš ljudi su to, svuda je tako, ima i pozitivnih strana. Ima, ali dosta je bilo vrtenja u krug. Nek mi se napuši kurca taj i takav narod, i ja sam sebi kao pripadnik istog. Toliko.

U volumenu br.12 počeli smo sa obradom onih običaja koji se ne gaje iskjučivo pod vazdušnim prostorom naše ponosite zemlje već se sa velikim ponosom praktikuju i VAN granica iste ili, u ovom slučaju, na putu PREKO jedne. E sad, iako naslov ovog teksta zaista govori sve za sebe, ja ne bih imao obraza da se nazovem profesorom ukoliko vam ne bih pružio i jedno, nažalost, EMPIRIJSKO objašnjenje za pomenuti fenomen. Jer, naš čovek je k’o i svaka druga divlja životinja:

1. mnogo jede,
2. ne kupa se previše,
3. voli otvoren prostor.

Analizirajući ove, usudio bih se reći, više nego pouzdane statističke podatke, jasno je kako na istog neprijatno deluje sredina jednog autobusa - bio on na sprat ili, čak, dva - koji se lagano trucka u pravcu mora, planine ili pećine zvane “majne haus in Dojšland”, sa sve pride prikolicom punom suncobrana ( 5 eura dan, jel’ su oni normalni, bre?! ), ski opreme ( 20 evra dan ) ili onih krmača u koje mirne duše možete strpati čitav ragbi tim i još par rumunskih gimnastičarki odozgo a da pri tome niko od njih ne oboli od klaustrofobije ili, ne daj Bože, nastrada ( za Rumunke ne bih garantovao, bile one daskare ili ne ).

Tu, razume se, svakako moramo pomenuti i značajan uticaj tačke br. 1 na, kako mentalno, tako i probavno stanje primerka u biti, koji počinje da ždere već pošto je ušao u vozilo a prestaje tek onda kada mu ozarena lica njegovih sapatnika...hoću reći – SAPUTNIKA – stave do znanja da je putovanju konačno došao kraj. Nervoza, napor, umor, ali i ta Tirolska koja se sve vreme tamani u abnormalnim količinama – sve su to faktori koji našeg čoveka inspirišu na pojačan rad sfinktera. Mis’im - i najhrabriji bi se usrali. Elem, u zavisnosti od dužine trajanja puta, on ili ona su u stanju da i po nekoliko hiljada puta unakaze delikatnu ispostavu WC-a na srednjim vratima, bez obzira na brojne puš, piš i ostale pauze koje čestiti vozači rado prave zarad istovara smeća koje se nakupilo u toku vožnje. Brojne molbe, upozorenja i pretnje da se toalet korisiti “ISKLJUČIVO ZA MALU NUŽDU” a da će i na najmanji znak crevne uzbune “autobus stati na najbližoj pumpi ili parkingu”, nailaze na opšte nerazumevanje kod putnika a posebno kod onih koji su svoju kartu do jebenog Braunšvajga platili astronomskih 56 eura. Zato je, valjda, i toliko jeftina...

Radno mesto. Bilo koje radno mesto. Makar i na crno.

Ракија у пластичној флаши од Кока-Коле са чепом од Књаз Милоша.

Beogradski sindikat je devetočlani hip-hop sastav,ujedno i najbolji na ovim prostorima. Grupa je nastala 21. marta 1999.,pred sam pocetak bombardovanja, spajanjem grupa „Red Zmaja“ i „TUMZ“ (Tehnika Upravljanjem Mikrofonom i Znanjem). Kasnije su se pridružili MC Flex i Šef Sale, a 2005. i Prota.
Clanovi grupe su:Blazo,Ogi,Deda,Darko,Djolodjolo,Skabo,Dajs,MC Flex,Shef Sale,Prota i DJ Ajron.

Učestala pojava unutar granica naše bombardovane ali u poslednje vreme stranim turistima i iz drugih razloga interesantne zemlje. Elem, Homerova "Ilijada" je, pretpostavljam, mešovito poznata međ' našim narodom a ta činjenica bi možda i imala nešto bolju statistiku da komunisti nisu pomenutog autora proglasili "negativnim reakcionarnim elementom" čije "monarhističko svedočanstvo" nema šta da traži u "kolevci radničke klase". Ili tako nešto.

Bilo kako bilo, to naš dozlaboga znatiželjan narod ipak nije sprečilo da, iako polovično ili nikako obavešten o događajima iz 12. veka p.n.e., doživi sopstvenu a Homerovom epu neobično sličnu mitologiju. Jer: šta se drugo i dešava prilikom kada se jedna mamina i tatina ćera jedinica uda i ode u kuću izabranika svog srca nego jedan pravi mali rat - kako onaj na psihološkom nivou i verbalni, tako i onaj, bogami, bukvalni, neretko i sa stvarnim žrtvama? ( jer, čemu inače i služi stara puška u ormanu? )

Kada se ZET, taj srpski Paris i sin svoje debele i nesimpatične majke ( svekrva; prim.prev.), usudio da tuđu, nevinu KĆER - sudbinsko otelotvorenje Helene Trojanske, kršteno Milica, Radmila ili sl. - odvede u svoju KUĆU ( iako u mladinoj itekako ima mesta ), time je sasvim svesno i sa predumišljajem učinio nelogičan ali i instinktivan bol u srcima njenih roditelja, tih Menelaja čitave priče ( ali bez incestuoidne konotacije ) koji verovatno do kraja svojih života to neće moći da mu oproste. Doduše, ni proklinjanje sa neba nije isključeno iz mogućnosti. Ipak, do tada će morati da se zadovolje hroničnim sukobima na slavama, nedeljnim ručkovima i dečijim rođendanima. Pa, nek' pobedi najbolji...

Mrziš suparnički tim više nego što voliš svoj!

Врста која се у свом изворном облику појавила још пре неколико деценија, пошто је еволуирала из познојугословенског компјутераша, те је одмах изазвала позорност међ’ народом као… хајде да будемо благи – ударена у вугла. У уобичајеним условима карактерисале су је мањак бриге за физички изглед (у сваком погледу), те вишак љубави према нездравој храни и лакшим дрогама, а надасве потпуна искљученост из онога што се догађа у правом животу.

Пак, своје савремене дистинктивне елементе је придобила у претходних 8-9 година, кад је дошло до неуобичајене фузије са другом врстом – српским метросексуалцем. Ово спајање не би било могуће, да зараде у ај-ти сектору нису порасле несразмерно више у односу на друге привредне гране, па је наш ајтијевац по први пут почео малко ипак да брине о себи.

Од типичног масног момчића (о девојкама неком другом приликом), српски ајтијевац се претворио у опасну зверчицу. Зализао је косу, очистио лице, пустио браду, купио свилену кошуљу, најскупље италијанске ципеле и француску колоњску воду. Уједно, кренуо је у теретану, мало се утегао и набио мишићну масу.

За узоре је изабрао разне месије мудобубрежне трговине, попут Истока Павловића и Милана Маглова, те је приграбио њу-ејџ филозофију о томе како је традиционално радно место „аут“, како су криптовалуте „ин“… генерално, о свему размишља на алтернативни начин. Кад иде на посао, вози се електричним тротинетом, а ако му фирма омогући, свака два месеца иде на „тим билдинг“ у разне европске вукојебине.

Но, као сваки скоројевић, српски ајтијевац није остао имун на модерне трендове (да употребимо његов израз, хњохњо), те је у души остао хомо балканикус. Уместо да улаже у нешто што ће трајније збринути и њега и његову породицу, кренуо је у смеру „курве и кокаин“ лајфстајла, што говори у прилог томе да се у његов генетски код можда умешао и ДНК Тонија Монтане из „Скарфејса“. Но, у правом животу, ајтијевац не слуша ни Тонија Монтана, ни „Пуш ит ту д лимит“, а још мање гледа филм нивоа „Скарфејса“. Уместо тога, он слуша оно што се затекне на „Јућуб“ трендинг листи, плус бинџује сугерисане серије на „Нетфликсу“, које имају шест сезона са по двадесет шест епизода.

Пак, кад смо рекли „фузија“, то не значи да се „ајтијевац“ претворио у метросексуалца, већ да се помешао са њим. И даље је то лузер из замраченог ћошка (друга ствар је што је сада тај ћошак цео спрат нове стаклене зграде), који се не интересује за шире друштвене импликације...

Човек који је давно видео да је умереност го курац, и да су то све измислиле неолибералне ЛДП сероње са циљем да нас омекомуде. Ради и мисли само на велико и гади се оних што све мере и пажљиво одсецају.

Srpski izborni film je poseban žanr, specifičan za područje Balkana, a posebno za dragu nam Srbiju. Postoji ovaj žanr i u drugim delovima sveta, da se razumemo, uz neke suptilne razlike naravno, ali mi se sada bavimo našim dvorištem. Oni drugi delovi sveta neka se bave svojim izbornim filmovima.

Glavne odlike ovog žanra su tesna povezanost protagonista (glumci, režiseri, producenti, statisti su tesno povezani finansijsko-kriminalno-rodbinskim odnosima) i to što se ovi filmovi uvek bave fantastikom koja je prožeta nekim drugim žanrovima.
Scenaristi, producenti i glavni glumci (istovremeno) ovih filmova su predsednici najjačih političkih partija, dok su asistenti na pisanju scenarija uticajni članovi stranaka, i veoma često sponzori snimanja filmova, i ljubitelji tog žanra iz inostranstva (bratja i lobisti).
Statisti su partijski kadar, partijski botovi, koji su ujedno i deo državnog aparata, ali u činovničkoj ulozi.

Da bi jedan film dovoljno zainteresovao gledaoce, neophodno je, naravno, napraviti dobru reklamnu kampanju. Budžeti reklama za filmove su apsolutno neverovatni, i ponekad je veoma teško shvatiti otkud u Srbiji toliko novca. Pošto se na snimanje reklamnog materijala potroši većina novca iz kase, scenario filma se uglavnom menja u hodu, izbacuju se sve spektakularne akcije, svetlosni efekti, i eventualno ostavljaju poneka ratna scena, scene nasilja i tužne scene gladovanja i pustoši.

Po svom poreklu, postoje dve škole, koje se razlikuju u pristupu pisanja scenarija, publici kojoj se obraćaju, kao i orijentaciji kamera prema istoku ili zapadu:
1. Istočna škola - Teme istočne škole su najčešće epska fantastika, istorijski spektakli i ratna tematika, sa fokusom na kritiku imperijalističko-kapitalistično-liberalnih sistema.
2. Zapadna škola - Zapadna škola izbornog filma se bazira uglavnom na naučnoj fantastici, futurizmu i LGBT-hipi-healthy-food tematici.
U poslednje vreme se pojavljuju i nove tendencije koje kombinuju kadrove iz obe škole i obećavaju istorijske spektakle, prožete naučno-fantastičnim elementima.

Nakon izbora, gledaoci u Srbiji imaju priliku da gledaju film koji su izabrali, ali ne i film koji su očekivali da će gledati na osnovu reklamnih spotova, postera i najava. Sve one pompezne najave u reklamama ostaju samo najave. U samom filmu nema ničeg od toga. Nema ni nagoveštaja da će biti. Pred očima građana se smenjuju kadrovi (sa novim, politički podobnijim kadrovima), uz čudnu kombinaciju scena seksa, nasilja, komedije i tragedije, ali bez prave ideje i smisla.

Tužna realnost srpskog izbornog filma, je da su gledaoci u Srbiji u proteklih 20 godina pogledali jako puno filmova sa bombastičnim naslovima, koji su obećavali epsku i naučnu fantastiku, a nakon završetka filma su uvek shvatali da su pogledali još jednu u nizu bajatih mešavina drame, horora, komedije i tragedije i da su kartu još jednom papreno preplatili - za film koji je na bilbordu izgledao mnogo lepše.

Neprevaziđeni seksualni partner. Čak i u tehnološkoj eri kada seks bude uveliko prevaziđen jer će jajna ćelija moći da oplodi sama sebe a orgazam se bude postizao električnom stimulacijom mozga, verovatno ćemo se i dalje kvalitetno jebavati sa srpskim prevodima za filmove.

Analna penetracija počinje sa traženjem titla dobre verzije, frejmrejta, konvertovanjem Č, Ć, Ž, Š i ostalih kukica u C, Z i S, a ekstaza se doživljava sa prevodiocima koji su ili suviše lenji pa jednostavno ubace engleski prevod u Google Translate, ili imaju potpuno odsustvo osećaja za srpski jezik pa engleske idiome prevode od reči do reči bukvalno.

Beogradski rep'n'roll bend (sami sebi su dodelili taj žanr) koji nije snimio nijedan album, a bio je veoma popularan neke 1990-91. Snimili su nekih 12-13 demo snimaka na četvorokanalnom studiju (sad se omladina pita šta to beše) negde na Slaviji. Tekstove njihovih pesama, rime (kako bi to aktuelni hip-hoperi rekli) znali su tada mnogi klinci na teritoriji tadašnjeg Beograda.
A teme su bile tipične za tadašnju omladinu - rep o panku, alkohol, žurke, rep'n'roll...
Malo je digitalnih snimaka ostalo iza njih. Lično sam imao neku kasetu koja se odavno izlizala, pa im nisam čuo stvari bar nekih pet godina. A onda vidim na fejsbuku neka grupa, oživljavanje uspomena povodom 20 godina osnivanja. Ima nešto i na majspejsu... Pa bilo je dobro podsetiti se.

More na koje srpski radnik ne zeli da ide.