Usluga koju će ti učiniti neki idiot iz tvog okruženja, a onda te ceo život jebati uzduž i popreko u svakoj prilici te podsećajući da si njegov dužnik.

Danas se u zemlji Srbiji svako bavi politikom,pa zasto se i vi ne biste
oprobali u tome,nije teško naprotiv veoma je lako.
Za početak vam treba jedno teget odelo,jer teget odelo odaje utisak
poslovnosti i profesionalnosti.

Za bavljenje politikom ne trebaju vam neke velike škole,naprotiv
dovoljan vam je samo vrtić ili eventualno osnovna škola to će vam
biti sasvim dovoljno,ako ne i previše.

Sada kada imate teget odelo,i vrtić,možemo krenuti dalje.
Ovo su neke od vrlo važnih rečenica u politici,gotovo kao neka
vrsta mantri,tako da ih morate naučiti napamet:
-
1."Srbija ce braniti svoj teritorijalni integritet i suverenitet"
(ovo je mantra br. 1 ovo izgovaraj uvek,ma sta god da te pitaju)
2."Srbija ce ući u Evropu,Srbija je Evropa,Evropa,Evropa,Evropa"
(spominji Evropu što češće,takodje i Evropsku uniju"
3."Kosovo će mo braniti mirnim putem,uz politički dijalog"
4."Srbija ce stati na put kriminalu i svim kriminalnim grupama"
5."Gradjani Srbije su bezbedni,i svi imaju prava na svoje političko,
versko,manjinsko pravo"

Sad kada smo ustanovili neke od najvažnijih recenica u politici,
možemo krenuti dalje na "MARKETING".
Vrlo važna stavka u politici,trudi se da se što više slikaš sa
siročićima,rudarima,posećuj propale fabrike slikaj se sa tim
napaćenim narodom,obećavaj im kule i gradove i sve ono što im i
drugi obećavaju,samo ti obećavaj i mnogo više od tih drugih.
Ne bi bilo loše da usvojiš neko mače ili kuče sa odsečenim šapama,
to ti može doneti mnogo pozitivnih poena.
Uvek kada te fotografi slikaju,ili snimaju ti potpisuj nesto,
možeš da žvrljaš po papiru šta hoćeš,samo deluj ozbiljno.

Jedna od najvažnijih stavki u politici je laganje,laži što više,
"Ja kad dodjem na vlast":
"Ulje,šećer,brašno će biti 15 dinara" (penzioneri svrsavaju na ovo)
"Otvoriće se nove fabrike,nova radna mesta"
"Zdravstvene ustanove će lečiti i zdrave"
"Gluvi će progledati"
"Djaci će imati besplatne udžbenike,besplatne peratonice,i besplatan
blok br. 5"
"Gas,struja,benzin neće poskupeti"
"Dinar će biti najjača valuta na celom svetu"
"Obecavaj puteve,cevi u Sremčici,trotoare u Boljevcima"

Tehniku laganja moraš dovesti do savršenstva,slobodno upotrebi
maštu.
Kada te neko od drugih političara proziva,a ti odgovori
"Sve su to strani plaćenici i izdajnici"
"Oni igraju prljave političke igre"
I na kraju kada ti neko postavi neko skakljivo pitanje,a ti
odgovori:
"MORE BIT A I NE MORA" (glavni zakon diplomatije)

Kad postaneš uspešan političar,KRADI ŠTO VIŠE!!!
otvori offshore bank account u nekoj stranoj državi,
tamo prebacuj svoj keš i uživaj.
Srecno.

Kada zavladaju glad, bolest, tiranin, siromaštvo i razne druge nedaće koje nas kroz istoriju nisu zaobilazile, potlačenom Srbinu je ostajalo uvek jedno oružje za bitku - sposobnost da se samom sebi smeje onda kada mu je najteže. Na tom polju, pored inata, možemo sa punim pravom da tvrdimo kako ne postoji niti jedna nacija i kultura koja je u stanju da ismeva bilo koga i bilo šta na tako sarkastičan i kreativan način, pa na posletku i sebe i sopstvenu sudbinu i situaciju koja nas je zadesila.

Zajebi i Pajtonovce, čuveni engleski cinizam, grčku komediju, Molijera, Sašu Baron - Koena...Humor ovog podneblja ne samo da pogadja najbolnije tačke i veličine prikazuje u groteskno - nipodaštavajućem svetlu, već niti ikoga poštuje, niko mu nije svet, ne štedi ni ličnosti ni institucije, ni same narode. Ne jebe ni papu ni vatikan, ni predsednike, magnate, javne ličnosti, ne preza da ismeje crkvu, narode, nacionalne manjine religije..Što u suštini i ne bi bilo tako strašno da u svemu tome postoji granica pred kojom vredi stati, a to je sarkazam na sopstveni račun.

Svi znaju da je Tomislav Karadžić kriminalac, da su Šutanovac, Nikolić, Vučić, Velimir ilić i ostala kompanija neobrazovane i nekulturne lopuže, da su sudstvo i zdravstvo korumpirani do tačke očaja i bola. Svakoga pa i malo dete Ivica Dačić asocira na ugojeno prase, Isidora Bjelica na nosoroga, pokojni Batić na Gargamela. Ali lakše je tako. Pronadje se ventil, izbaci bes, a ljudi koji u manjoj ili većoj meri utiču na tvoj život i njegovo funkcionisanje, umanjeni uz pomoć karikature i satire, deluju ti nešto bezopasnije pa ih nešto lakše i podnosiš.

Miloš Obrenović, pokojni vladar imao je svoje uhode na svakom koraku, koje su ga redovno obaveštavale kakvo zadovoljstvo vlada u narodu : nije ga zabrinjavalo kada se ljudi žale i negoduju, još manje kada ismevaju, ogovaraju i vredjaju aktuelne čelnike vlasti. Plašilo ga je jedino kada narod ćuti.

U Francuskoj, Grčkoj, Portugalu, Irskoj..Jednom rečju masi zemalja koje su po stupnju obrazovanja, kulture i intelekta 1500 godina uglavnom kaskali za nama, svaka odluka, donesen zakon i pokušaj pritiska na budžet ili uslove života gradjana biva ispraćen paljenjem automobila, rušenjem zgrada, demonstracijama, smenama, ostavkama, paralisanjem saobraćaja i normalnog života, dok stvari u manjoj ili većoj meri ne dodju na svoje mesto. Sravne pola infrastrukture sa zemljom ali ko ga jebe, izgradjena je njihovim novcem i trudom, prema tome pripada njima, ne vlastima i institucijama. U Srbiji, ljudi se izlaju ispred dragstora, u kafani, školi, poslu, ulici, narugaju se političarima, ismeju poskupljenja, mortalitete, zagadjenost, besposlenost...Otvore ventil, izduvaju se i teraj dalje.

Predstavlja personu čiji ne samo fizički izgled već i karakter ili ponašanje izaziva gađenje okoline.Potiče od latinske riječi shtih>stihus.
Uglavnom ova vrsta živi u određenom prigradskom dijelu ili selu na periferiji međutim sve veća pojava štihova počinje da se javlja i u gradskim naseljima.Štihovo prirodno stanište je određena ruta koja se prostire od početnog dijela "Gospodske Ulice" pa sve do mjesta njihovog rotiranja koje je uz samo pozorište.
Tu štihovi vrše svoj hod,promatranje potencijalnih partnera,zov divljine koji je okarakterisan glasnim smijanjem koje izaziva pozor okoline ili veoma glasnim izgovorom slijedećih fraza:"A BRACO,JESAM SE IZRIKALA/O,AAAAAAAAAAA DRUŽE,NEMOŠ TO," itd.Njihovo kretanje vrši se otprilike od 20:00 do 21:00,zatim ako pronađu određenog partnera počinja faza "štihovskog parenja" koja je toliko komplikovana da ne može stati na ovu skromnu stranicu.
Ako štihovi do 21:00 ne pronađu adekvatnu osobu sa kojom bi bile u intenzivnoj Facebook vezi ili bar malo Like-ovali slike i postavljali srca na zid,počinje druga faza njihovih noćnih kretanja a to su kafići u okviru Gospodske Ulice.Tu štihovi naručuju kafu uglavnom koju ne vole ili čak ne znaju piti tako da su u fazonu ekipe. Što se tiče rasporeda uglavnom biraju mjesto koje je bliže samom kraju bašte kafića gdje mogu da promatraju suparnice štihove ili potencijalne partnere,ali i da sami mogu biti viđeni od strane nedužnih prolaznika koji ni krivi ni dužni pri traženju slobodnog mjesta u kafiću moraju prvo očima da pređu preko njih. Zatim,oko 21:30 većina štihova odlazi u Cap Cap da bi se nahranili i napojili.Iznimke su bogatiji štihovi koji ipak konzumiraju hranu samo u McDonlads-u.Tu se povremeno i slikaju,ali obavezno lociraju na Facebook-u.
U 22:00 njihova potraga i avantura završavaju jer uskoro trebaju da idu na zadnji bus.U 22:30 Gospodska Ulica ostaje prazna i počinju se prikazivati prvi znaci civilizacije i normalnih ljudi. Nakon povratka na njihovo prirodno stanište štihovi promovišu svoje tek-postavljene slike preko društvene mreže Facebook,ali naravno prvo ih dobro srede koristeći Photoshop Cs3 ili neku od novijih edicija. Tada počinje finalna faza,slike su postavljene,statusi su objavljeni,opisi su postavljeni,štihovi su označeni ili locirani i sada se samo čekaju Like-ovi i komentari pratioca.

Zoološki vrt.

Za razliku od onih standardnih koji se jedva vuku i koje moraš po 3-4 puta usmeriti da bi otišli u dobrom pravcu, ovi su veoma pokretni i perfektno vide na blizinu i daljinu. Mesta na kojima ih možete sresti su autobuska stajališta, autobusi, vozovi, samoposluga....

Totalno su neprimetni jer imaju sposobnost kamuflaže, momenat kad ih konačno možete nazreti je kad utrče u red ispred vas ili sednu na mesto koje ciljate od polovine autobusa. Takođe su vešti u svađama jer potežu najjače argumente i ne retko se služe psovkama i uvredama.

Program za popunjavanje punog radnog vremena svake televizije.

Sagledati predeo, osobu, događaj ili predmet jasno i sa svih strana, uključujući i ono što donosi budućnost. Izraz potiče od sposobnosti izvesnih osoba da letimičnim pogledom u vaš dlan izvedu zaključke o vama i sudbini koja vam je zapisana.

Izgovor za jebačinu. Voziš negde devojku koju bi da kresneš, imaš desetak minuta do destinacije, sat otkucava. Imaš 5 minuta da vodiš neki small talk i onda mora da usledi punchline, koji je od velike važnosti. U suštini možeš da lupiš bilo šta, ali mora donekle imati smisla, biti simpatično, džentlmenski, nikako vulgarno, i da aludira na seks ali indirektno.

Poznat je primer iz serije Meso, gde beogradski kriminalac Glava vozi Mirkovu devojku Mariju, u grad da kupi neke zavese. Usput ona kaže:

-Moram i ja da položim, čovječe.
-Šta, još nisi položila?
-Ma znam ja te osnovne stvari, kvačilo, gas, brzine ali treba mi neko da to sve poveže, razumješ..
-Pa evo mogu ja. Ja sam držao autoškolu u Batajnici.
-Pa može.
-Ozbiljno. Mogu da ti pokažem kako da prevrneš auto na krov. Haha šalim se, evo mogu parkiranje na primer, hoćeš to?
-Pa hajde parkiraj negdje. ;)

Naravno, u suštini svaki razlog je u stvari izgovor za nešto što oboje želite, samo treba biti kreativan i iskoristiti šansu.

Svakodnevna pojava u životu teta Cace. To su sasvim obični ljudi. Studenti, penzioneri, komunalci, arhitekte, stolari, inženjeri itd. svi oni koji dođu u kontakt sa teta Cacom, ali ne taj kontakt, iako je svima u interesu da baš u taj, fizički, kontakt i dođu.

Zapravo, kao što sam već rekao, ona je obična žena od krvi i mesa, voli da flertuje i to radi vrlo dobro, da ne kažem odlično, šta ćeš, iskusna žena. Vežba svaki dan. Uz posao, na trafici na okretnici seljobusa, kojim zarađuje za hleb ovo radi iz čistog hobija, koji je vremenom prerastao u ljubav.

Prvi kontakt koji je potrebno ostvariti jeste kontakt očima, ali onaj pravi, ne duži od 5 sekundi, naravno uz obavezan osmeh. Ne previše napadan i direktan ali opet dovoljan da se primeti. Jer teta Caca je preplavljena u moru pogleda koji je neprestano okružuju. Na koju god stranu da se okrene ukrstiće poglede sa nekoliko nemih posmatrača. Zato je potrebno uputiti poseban pogled kako bi se teta Caca uhvatila baš za taj.

U početku joj je bilo malo neprijato, jer finoj gospođi, ženi u godinama, nije baš svejedno kad svi bulje u nju. Ali vremenom se navikla, pa čak i počela da uzvraća poglede, šta da se radi, mora negde da nađe nekog za neku kombinaciju, jer se pored svog mužića neće pošteno istrošiti, da se tako metaforički izrazim.

Ima preveliki izbor, pa sa pravom može i da podigne standarde. Zašto bi baš svakom namignula, ili oblizala usnu, nema potrebe, ali teta Caca uglavnom to stalno radi, fina, naivna gospođa. Kad joj u autobusu stoje iznad glave i zveraju u dekolte bez blama će se počeškati preko grudi dok će laktom, kao slučajno, ovlaš krznuti posmatrača po onoj stvari dole između nogu.

Pravih udvarača je malo, treba skupiti hrabrost, prići takvoj ženi, zainteresovati je. Teško je stati pored nje, pogledati je u lice, jer te oči, te nacrtane obrve, taj smešak, jednostavno ostavlja bez teksta. Mnogo je lakše iz grupice u separeu to raditi. Sede, dobacuju, pokazuju prstima, vidi milfaru, al' bi joj ga mun'o i slično. Ali teta Caca samo podigne suknju i pošalje poljubac, a u autobusu muk!

Sve je ovo samo uvertira, pred ono što svaki od lokalnih udvarača radnice iz trafike na okretnici seljobusa želi da ima sa teta Cacom, ali samo najhrabriji će zapravo doći na trafiku i započeti ozbiljnu konverzaciju u cilju ostvarivanja svojih, a mogu slobodno da kažem, i teta Cacinih snova. Jer teta Caca je sasvim obična žena kojoj treba običan muškarac, koji će je pogledati i reći ono što zaista i oseća, pa sad ako to bude dovoljno za nešto više... Videćemo, ko zna.

Situacija kada postane očigledno da je karakter ravan nuli. Pojesti govno i pored prethodnog, odlučnog "Ne", tada izgovorenog sa apsolutnom ubedljivošću i jakim ostavljenim utiskom kao posledica čestih opecanja iz prošlosti.

Cesto se misli da je za kasnjenje nasih vozova u letnjem periodu odgovorna bujica turista i prebukiranost vozova,dok su neki skloni da za to optuze vrucinu,ali se svi slazu da su nam pruge jadne,a lokomotive i vagoni jos gori.Agonija koju covek moze da dozivi u letnjem periodu,nije nista prema agoniji koju ce doziveti ako se usudi da krene vozom u Crnu Goru u zimskom periodu.
Zasto leto ima prednosti nad zimom?
Leto je u prednosti iz vise razloga....prvo zato sto je toplo,drugo zato sto je guzva,pa ako se vec vozis 20 sati,veca je sansa da upoznas neko zensko bice,uz koje ce vreme brze da ti prodje.
Kako izgleda putovanje u zimskom periodu?
Od kada postoji pruga Beograd - Bar,postoji i polazak u 22 i 10.Neiskusni ljudi su skloni da dodju na stanicu i po sat vremena ranije,neznajuci da se u istoriji nase zeleznice nije desilo da taj voz krene na vreme.Nasi zeleznicari,vecito kriveci zimu i lose vremenske uslove,dozvoljavaju sebi akademsko kasnjenje do dva sata iz potpuno neobjasnjivih razloga.Kada se smestis u kupe ili spavaca kola,prva stvar koja ti prodje kroz glavu je sledeca:"Kada ce i da li ce da proradi grejanje?".U svakom slucaju ste najebali jer ako ne radi grejanje,razlika izmedju spoljne temperature i one u kupeu je za stepen,dva,a ako radi grejanje,posle deset minuta bude tolika vrucina,da ni otvaanje prozora ne moze da pomogne,zato sto je na klima uredjaju slomljena rucica pre jedno 40 godina i niko nije nasao za shodno da je promeni.
Napokon,posle jedno dva sata zakasnjenja voz krece!
Iskusni putnici ce pokusati da malo odspavaju,dok ce neiskusni pasti u iskusenje da uzivaju u razgledanju Beograda i prigradskih naselja iz kupea i na taj nacin izgubti dragoceno vreme za spavanje.Kako voz izadje iz BG,vecina ljudi ce da legne da spava(u spavacim kolima i kusetima),da bi se probudili posle 6 sati ,da bi shvatili da nisu presli ni pola puta i da stoje poslednja 4 sata ispred Prijepolja,jer se svedjanka pokvarila i ceka se na dizelku da stigne odnekud.Oni koji su imali dovoljno pameti da uzmu kuset ili spavaca kola,nece odmah poceti da se nerviraju jer ce se voditi logikom " Boli me kurac,barem mogu da lezim i da uzivam".Jadnicima u sedecim kupeima je sve jedno jer oni niti leze niti uzivaju ni dok se voz krece, a kamoli dok stoji!
Dok cekate da voz krene ,ljdi se medjusobno tese da voz nece mnogo kasniti,ne vise od tri sata....
Kad se konacno pojavi dizelka,voz krece prema granici i carini.Carina je jedna obicna sprdacina,posto niko nista ne gleda ,ali zato voz stoji minimum pola sata na nasoj strani i jos pola sata na crnogorskoj ,kod Bijelog Polja.Posle granica ,voz kasninec nekih 6 sati....ali nema veze,nadoknadice do Podgorice barem sat!E,hoce kurac!!!
Do Podgorice ,voz ce stati jos jedno 18 puta i to na nekim stanicama koje ne postoje ni na jednoj mapi,a ponekad se cini da staje svakome ko mahne rukom.Dolaskom u Podgoricu ,polako pocinjete da osecate olaksanje,jer do Bara ima nekih 45 minuta,zahvaljujuci tunelu "Sozine",koji je znacano skratio put do najvece crnogorske luke,ali ne lezi vraze.....

Domaće rap pjesme su one pjesme kod kojih je u otprilike 90% slučajeva obrađena ista tema, ili par njih. To su teme koje kruže od devedesetih godina, i koje svaki reper, bio on poznat ili ne, ima na svom albumu. I što bi se čovjek naježio na takvu tematiku u stihovima- ne može, već duže vrijeme, jer je previše njih sralo po istima i to sada ni govnetu ne valja. Pa taman da je i dosadilo slušaocima, domaćim (posebno onima koji su na početku karijere) reperima je to nepresušan izvor inspiracije.
Jedna takva domaća rap pjesma mora da sadrži sljedeće motive: rat, neshvatanje mržnje između različitih nacija, nesuđena ljubav dvoje ljubavnika (obavezno različite nacionalnosti), „u ovoj državi sve može“ stav, rad u Švici. Reperima početnicima ide u prilog upravo to što se radi o osjetljivim temama, te će uglavnom dobiti naklonost slušalaca, nebitno kako je tema obrađena. Da bi dočarali taj thug life, između pojedinih dijelova svoje pjesme, obavezno ubacuju stihove domaćih narodnih pjesama/neke strane srceparajuće pjesme.

Domaći masthev. Ne znam da li je protivzakonitno nemati kalendar sa istaknutim golim ženama u zanatskim radnjama ili kamionima, pa ih ljudi zato kače ili je jednostavno to srpski brend, pa ih genetski ima svaka sledeća dolazeća generacija.

To je sastavni deo svake zanatkse radnje. To je onaj mali šrafčić bez kojeg mašina ne bi bila u stanju da se pokrene. Jednostavno, oblile bi te suze tuge i bola kada bi otišao do automehaničara da napumpaš gumu videviši da nema kalendara na zidu. Očigledno, to nije prihvatiljivo!

Savršenstvo od žena, mnogo žena, stavljenih na jedno idealno mesto koje služi kao raj za oči koji hara generacijama. Bivših i budućih. To je ono što svaki autolimar, autoelektričar, automehaničar jednostavno, mora da ima!

Žestoka svađa neke dve osobe. Ali ne samo žestoka, već i dugotrajna, ima istoriju. Obično su to dve osobe koje se znaju baš dugo vremena. Nikako ne mogu da se slože i uvek su na ratnoj nozi. Nema mora među njima i mrze se iz dna duše. Godinama već, ljudi pokušavaju da ih izmire i vrate u normalu, ali nikako ne ide. Možda će tako zauvek ostati, ko zna.

Izraz je dobio ime po višedecenijskom rivalitetu između italijanskih fudbalskih klubova Lacija i Rome. Navijači ni jednih ni drugih se ne mirišu, i na svakoj utakmici izbije neko teže sranje i panduri moraju da intervenišu. Čak i kad nisu na utakmici, tenzija je velika i tendencije za izbijanje haosa su ogromne. Nepopravljivi rivali i protivnici.

Ne zaklapati usta.
Konstantno nešto mljeti ili tračati o drugima. Kao kad se dve babe zajedno nađu, pa počnu da pričaju o svemu živom. Od komšija, serija, stanja u državi, do nekih sitnih i bezazlenih stvari kao što su "šta sam jela jutros", "kad sam bacila smeće" i "kad sam ustala sinoć da pišam".
Izraz je nastao od reči aber što znači glas, glasina, vest i slično.

Problem broj jedan u nasoj drzavi.Ljudi su toliko poceli da veruju svemu sto se pise,da ne razmisljaju vise svojom glavom.Neki "intelektualci" im turaju svoje misli u glavu,i posle se pitamo zasto smo tu gde jesmo.Gradjani Srbije misle da su svi njeni sunarodnici,huligani,kriminalci,najgora bagra,da toga u EU nema,jer jelte,mediji prenose kako je tamo med i mleko,sunce sija po ceo dan,svi puni para,ma milina.Nasi ljudi se pljuju,a stranci dizu u nebesa,ljudi to prihvataju,pljuju po svojima,a kada bi samo malo ukljucili mozak,videli bi da nije sve tako kako izgleda i da im mediji samo prodaju pricu...

To je nadimak koji dobiješ po najupečatljivijem delu tela. Recimo, ako imaš veliki nos, niko neće da te zove Brada, nego Pinokio, Sirano ili slično. Ili velika glava, tu onda ide Glavonja, Hedonja, Hedonizam, Čupa-Čups itd. Sve neke zajebancije na tvoj račun. Ali kad za trejdmark imaš kurac, to je nešto drugo. Tad možeš da nabijaš komplekse ljudima sve u šest. Ako ti je nadimak Pinokio, nema 'leba od tebe, al' ako ti je nadimak Bubka, e onda mogu samo da ti blajvaju motku. Iz poštovanja.

Kao i u svim sportskim disciplinama, i u pijanstvu postoje izvesna pravila. Nepisana doduše. Pravila se uče godinama vrednog opijanja i odricanjem od treznog stanja. Savesnim odricanjem.
Nemoguće je popisati sva pravila opijanja, ovo je samo kratak isečak. Dakle, neka od pravila su:

Došlo vrijeme da gomila čelika i aluminijuma postane predmet obožavanja. Zašto da ne? Ljudi obožavaju i upaljače, skrve gomilu para na nešto što može stati u džep i proizvodi vatru. Korisno. Koliko i šibice svakako. Doduše šibice niko ne obožava. Licemjeri.

Elem, sve bi to bilo okej (slijepcima), da ljudi ne obožavaju gomilu čelika i aluminijuma proizvedenu u Njemačkoj. Štutgartu, Minhenu, Švajnštangeru, gdje li već ne. Može biti da su im đedovi i babe obožavali njemačke tenkove i one smiješne motore sa prikolicom, koje smo gledali u partizanskim filmovima. Prle i Tihi, kome su oni bre prodavali te priče o ređanju Njemaca automatima. Jugosloveni, stvarno ste bili naivni. Doduše nismo ni mi bolji. Nama priču prodaje Švarcineger. Švabo.

Njemci kad naprave rat i auto to bude svjetski. Svaka čast autoru ove rečenice. Ne treba ga mrzjeti. Ili možda treba. Ako je naš čovjek. Ako nije, treba mrzjeti onoga ko je preveo i približio zaludnom balkanskom narodu. Čovječe, voliš auto koje je napravio tamo neki kobasičar Hans, čiji je deda jurio tvog dedu bajonetom kroz voćnjak, dok je ovaj pokušavao da napravi tvog tatu Radivoja komšinici Stani. Strašno.

Zašto ne voliš neki drugi auto? Francuze naprimer? Oni imaju lijepa kola. Pežoe, Renoe, Citroene... Čak im i imena zvuče simpatično. Fin narod ti Francuzi. Doduše malo me nervira taj njihov govor. Nekako je nemužavan. Pederski, rekao bi moj stari. Svi ti članovi NATO saveza si pederi. Oni nas da gađaju bombom jeb'o ih otac. Slali su nam bombe a sad bi da nam šalju auta. E nećeš majčin sine. Od vas ništa dobro ne mož' da potekne. Eto vam vaša kilava auta, jebite se u njima, po mogućnosti muško s muškim kad ste već degenerisan narod. I to ti oćeš da voliš? Auta koja prave homoseksualci?

Pusti bre Bemvee i Mercedese, to bre duše nema, to je hladno ko noga u leša. Auto biraj u toplijim predjelima. Eto Talijan. Veseo narod, ima dušu. I auta su im takva. To bre igra na putu. To se vozi sa osmijehom. Doduše, od tih Italijana me ponekad smijeh uhvati. Dobro, ne samo ponekad. Bolje reći uglavnom. Ili stalno, šta bre ublažavam. De će bre kilavi Italijan da napravi vozilo? Pa oni ni u ratu nisu mogli da prismrde pobjedi. Mjesto da juri mog đeda Marinka da ga okači na trgu, što šuruje s četnicima, on jurio moju babu Stamenu da joj se zavuče međ noge. I onda me pitaju što ja danas volim tjestenine. Moram. I mrzim što ih volim. Sačuvaj me bože rata i Fijata, reče neko pametniji od mene. Ili zaludniji. Morao je biti zaludan kad je smislio takvu glupost.

Demokratija ne dolazi u Poršeu. Nju donosi Dženeral Motors. Amerikanac. Šta? Mislio si da dolazi u Ladi? Žalim te. Niva može da donese samo bol u leđima ako sjediš pozadi. Šta su bre oni mislili kad su je pravili? Da ću djecu da vozim u školu sa njom, pa ostavili prostora pozadi samo za klince. Jes, da im se smije učiteljica. Mada, kad bolje razmislim i američka auta su govna. A oni koji ih vole su domaći izdajnici. Idi u Avganistan pa voli američka kola.

Japance i ostalu žute proizvođače pokretnih kontejnera ne bih komentarisao. Stara poslovica kaže ''kakvi su ti pornići, takva ti je i autoindustrija''. Japanski pornići hm...

Kupujte Zastavina vozila! Domaće mile, pomozi napaćenoj državi. Pljuni par iljada za tog jebenog Fijata i napuni državnu kasu! Fijata? Italijana? Ma kakvi. Bolje Njemca da uzmeš nego Zastavu. Doveli su fašiste da nam prave vozila u kojima će se voziti naša djeca. A i kad nije bilo njih, pravili su ih po Fijatovom modelu. Fijat je govno. Jugo je Fijatov proizvod. Jugo je govno. Kako možeš da voliš govno?

Jedan savjet. Nemoj da si stereotipan kad biraš vozilo. Ljudi sa stereotipima su goveda. Mrzim ih. Oviha dana nisam najbolji ni sa samim sobom.

Kad malo bolje razmislim, ne treba osuđivati ljubitelje njemačkih vozila. Ljubitelji svih vrsta vozila su govna. Idi pješke, kako Bog miluje. Nije ti se ni đed vozio, šta imaš i ti.
Popih neki dan prijavu za nepropuštanje pješaka na semaforu. Pa majku mu jebem što ne sjedi kući? Šta bre ima da se šetka ulicom kuda idu kola?
Pješaci su govna.