Večita ljudska potreba da se razlikuje od drugih ljudi dovela je do toga da se sa 5 milijarde ljudi na svetu u tome sve teže uspeva. Veoma je teško naći nešto počemu će te biti različiti. Sa druge strane gledano zapitajte se da li baš morate biti jedinstveni na nekom širem nivou. Zar nije dovoljno da budete na posebnom mestu u srcu osobe koja vas voli ili osobe koja tek treba da vas zavoli. Samim činom iskrene ljubavi bićete na onoj strani sveta koja još nije pokvarena i veruje u ljubav.

11-o nepisano pravilo. Nepisano iz razloga što za njega nije bilo mesta na prednjoj strani kamene ploče, a na poleđini bi bilo isuviše neprimetno, pa je stoga prenošeno kroz generacije usmenim putem, iliti s kolena na koleno.
Elem, ono što je karakteristično za 11-u zapovest jeste njena sveopšte primenjivost na sve i svja, kao i to da se ona, kroz vekove, prilagođavala razvoju civilizacije, išla u korak s vremenom, pa se i danas odlikuje izuzetnom konciznošću. Takođe, može se reći da je u jedanaestoj zapovesti sadržano i prethodnih deset, pri čemu nijedna od njih nije izgubila na svojoj sadržajnosti i značenju.

To su oni komentari koje daju poznati fudbalski asovi (kucamo na vrata zaboravljenih asova) koji nas nalože pred svaku veću "fudbalsku predstavu" tipa Pele, Bjeković i ostali dinosaurusi. Oni uglavnom tipuju na Brazil kao standardnog favorita ali Srbiju predvide kao iznenadjenje. Onda se naši nalože, u prvom kolu izgube od Gane sa 1:0, pa pobede Kostariku 2:0 i u zadnjem kolu kad treba da se vade protiv, recimo Holandije, krk 6:1.

Srpsko kiselo grožđe i sladak limun kao posledica permanentno niskog standarda i pada svih kriterijuma u prethodnim decenijama. Iako je "Jugo" dat kao primer, slično se odnosi i na svu jeftinu robu, kojoj su izmišljani kvaliteti, u nedostatku boljih argumenata.
Mada u prostoru malo širem od Balkana, Jugo služi za sprdnju (i gotovo da nije snimljen ni jedan strani film u kome ga sa uživanjem nisu bacili sa neke litice), kako je u burnim decenijama pre dolaska "Fijat"-a bio jedini iole dostupan auto prosečnom Srbinu, uglavnom su mu pripisivane pozitivne osobine.

Svrš za naše novinare, uglavnom iz Blica i 24 sata, koji najviše na svetu vole da objave neku takvu priču, koja neki određeni postotak naše populacije dovodi do mentalne ekstaze jer zaboga, neki najnebitniji stranac, poremećeni Amerikanac koji pešači po Evropi, ili neki opaljeni Japanac koji putuje preko celog sveta biciklom je rekao kako je Srbija do jaja zemlja.

Da zlo bude veće, to nije neki članak koji se pojavi na nekoj žnj strani novina i nije članak koji je veličine dva, tri reda. Oni to tutnu na naslovnu stranu sa sve slikom nasmejanog strendžera koji ni sam verovatno ne može da veruje da je on, potpuno nebitni radnik u perionici automobila u Albukerkiju, toliko bitan da je u nekoj zemlji na naslovnoj strani. Mislim, ajde da je neki poznati batica u celom svetu, da je neki uspešan lik, pa da kažeš, dobro, lepo je pročitati šta on misli o nama, nego neki golja iz neke jebene selendre, kojoj ni ime nismo znali do tada.

Zamislite posle toga kakvo on ima mišljenje o nama. Da je ovo neka uboga zemljica gde oni, veliki Ameri ili odakle god da su, kakvi god da su u svojoj zemlji, dolaze na naslovnu stranu samo ako spomenu obične kurtoazne stvari tipa, klopa je do jaja, rakija je do jaja, žene su vam do jaja i posle ode kući sa tim novinama i pokazuje ortacima uz džoks, kako je on bio baja među domorodcima.

Sve nešto zamišljam koliki bi bol u kurcu osetio američki novinar da štampa šta neki Srbin, koji je doš'o tamo da obiđe Ameriku bicklom, misli o njihovoj zemlji, hrani, ribama i alkoholu. Ni u lokalnim novinama neke najnebitnije selembare u Americi ne bi izašao.

Kuvaju neke gluposti, eksperimentisu, a u sustini sprdaju se. Najzesci kuvar mi je ubedljivo onaj sa RTV. Bilo ga je i na RTRS televiziji (bosanska), ne znam da li ga tamo ima jos uvek. To je zapravo neki strani kuvar sinhronizovan sa srpski, vide mu se samo ruke. On sprema neka nenormalna jela, koristi neke sastojke za koje dobar deo gradjana nije imalo priliku da cuje, a za one sastojke za koje je cuo nema para da kupi. Narod nema 'leba da jede a oni nam pustaju burzujskog kuvara, da se hranimo kao Evropa. Nije realno.

Zbunjujući faktor u najvećem broju rješavanja matematičkih problema. Još od komutativnosti i asocijativnosti se zastaje pred zadatkom, stavlja se prst na čelo i postavlja sebi pitanje da li se uči matematika ili strani jezik. Za sve postoji neki domaći, hoummejd izraz, nastao iz isključivo praktičnih razloga, ali dok ne izbaciš svaki od njih u svrhu korištenja terminologije, nećeš biti afirmisan kao vrsni matematičar. Onog momenta kada to uradiš, odričeš se svih oružja za napadanja ženki i potpisuješ kapitulaciju na tom frontu, jer jebiga, ne možeš curi poslati piće i 'ladno krenuti računati zapreminu čaše, jednostavno ne možeš.

Zemlja koja ima veoma zaboravan rezim I krajnje slabe I neinformisane drzavne ustanove.

Film o liku koji je poslat u selo vanzemaljaca od strane vojske i korporacija kako bi ih naterao da se presele. Na kraju, posle velike bitke sa mechovima sve se završava i on postaje jedan od njih.

Priča Avatara i District 9 je prilično ista. Jedina razlika u priči je što Avatar, umesto razvijanja likova, koristi velike Dizni Okice(tm), golotinju, jedno-dimenzionalne likove i sentimentalnost da bi gledaoca naterao da bude na strani vanzemaljaca.

Nije fora napraviti od marinca invalida i rase ogromnih mačkastih štrumfova heroje; problem je napraviti heroje od službenika sa brkovima i rase džinovskih škampova.

Istočni vetar rashlađuje sobu donoseći miris jasmina i mora kroz otvoren prozor. Satenski čaršavi miluju tvoju kožu dok ih sa tebe povlači žena iz mašte voljna da ti ispuni sve želje. Svetlost sveća treperi na sitnim kapima znoja kojima su joj pokrivene obrve dok te ispod oka posmatra udaljavajući svoje lice od tvog i usnama prelazi preko tvojih grudi i izvajanih stomačnih mišića. I pored toplote koju osećaš koža ti je naježena od titraja strasti kojima si izložen. Zatvaraš oči formirajući bezglasan uzdah...

A kad se probudiš i uvučeš stomak imaš isključenu klimu, platnene čaršave natopljene znojem i belu fleku na prednjoj strani gaća.

definisati ono sto se ne sme ili isprozivati ono sto vecina voli.

Aleksandar Lekso Saičić je čovek koji je pokazao da kombinacija samuraja i katane baš i nije nepobediva. To je uradio tako što je jednog od najveštijih samuraja tog vremena poslao tamo gde idu mrtvi Japanci.

U rusko-japanskom ratu 1905. godine Saičić se kao dobrovoljac iz Crne Gore borio na strani Rusa i tu je naišao na tog nesrećnog samuraja koji je smatran za nepobedivog. Pošto su u to vreme Crnogorci još uvek mislili da su Srbi on ga je iz inata pozvao na dvoboj i skratio ga za glavu. Rusi su ga za taj poduhvat nagradili gomilom ordenja koje mu je žena kasnije svakog jutra redovno prebacivala sa pidžame na odelo a uveče ih ponovo kačila na pidžamu.

Najefiksanijij način da se popravi slika na tv prijemnicima.

Fotografije su tu da zabilježe bitne trenutke i legendarne scene. Tu su kao podsjetnik na carske bleje i ludačke podvige, ali uvjek neko sve to mora i da slika. Dakle, sav teret pada na njega i fotograf se žrtvuje. Svi piju, odvajaju ribe i glupiraju se, a on vreba svojim Canon aparatom i hvata buduće uspomene kojih će se učesnici rado uz pivo prisjećati. On je žrtva svog dobročinstva, izostavljen iz akcije, ostavljen po strani da trčkara za glavnim akterima i klikće.
"De nas škljocni sad u dogistajlu" - klik, slika je tu, ali njega nema.
On je heroj iz sijenke, basista, linijski sudija i rezervni točak. On je Keni!
On slika!

Jesen sedamdeset i neke. Hiljadu četristo sedamdeset i neke. Tada si otišla iz mog života. Tada sam se okrenuo nauci. I tamnoj strani. Posle tebe ne nalazim zadovoljstvo u ženama. Samo u izumiteljstvu. I mladim dečacima. Ah, toliko mi nedostaješ da sam čak u stanju da... izumim... vreme... plov... Što ću verovatno i da uradim, za koju godinu. Samo da završim ovu sliku. Ne mogu da nađem Judu, pa to ti je... Jebeš sliku, odo da smislim vremeplov! Imaću svo vrijeme svijeta da je završim. Taman da malo budem Doktor, bem mu Galifrej njegov i kud me posjeti...

Taj neko nam je odavno nagoreo, ali smo ga trpili sve dok nas nije bocnuo u živac. Sad, i ako je veći od nas, biće izleman, jer je prekardašio svaku meru.

U klubu ste noćnom gde se puštaju karaoke i naravno možete i vi zapevati nešto. Sa devojkom ste (bivšom) do koje vam je mnogo stalo iz nebitnih razloga od ranije i ne znate kako da joj saopštite da biste voleli da opet pokušate da učinite nešto vezano za vas dvoje (pozitivno). Setili ste se da možete da odpevate nešto,znali ili ne da pevate usuđujete se da potražite određenu pesmu (baladu) koja sadrži reči koje biste uputili toj devojci. Počinje pesma,uzimate mikrofon,počinjete da pevate,ali čujete da neko drugi tamo negde na drugoj strani kluba takođe uzima mikrofon i peva sa vama..E to je taj majmun koga treba ubiti u tom trenutku.

Moto novog zakona o obrazovanju. Nekada moćni profesor, gospodr učionice katedre i table, čovek kojem su se klanjali na ulici i poštovali ga i oni kojui su odavno završili školu ostao je bez supermoći izbacivanja sa časa, podvikivanja na učenika ,smanjenja ocene iz vladanja, pisanja neopravdanih i napomena, i drakonskog čupanja za zulufe . Ostaje mu samo to famozno pisanje jedinica koje će i onako ispraviti nastavničko veće na kraju godine da bi se "problem" što pre otškolovao i otišao iz iste...
I naravno psihološke metode kojima će motivisati učenike da uče...

Jedna neobična situacija koja se javlja kod većine penzionera. Kada pređu određenu starosnu granicu i dobiju besplatnu markicu za GSP ispunili su jednu od svojih poslednjih želja. Zbog toga što ne plaćaju pojedinačne karte, u letnjim mesecima, kada je velika žega, a 99% njih su meteoropate (stvarne ili umišljene), destinaciju od tačke A do tačke B prelaze sa više autobuskih linija (obično 3+).

Takođe kod ove starosne grupacije je jako zastupljeno proučavanje Zemljine rotacije i revolucije. Za svaku liniju posebno proučavaju satnicu putovanja, i pretpostavljaju na kojoj ce strani busa biti veća hladovina, pa tako odlučuju da li da sednu levo ili desno!

Termin koji predstavlja neizostavan dio vokabulara trenera u Jelen superligi i novinskih izvještača koji je prate. Sudeći po onom što možemo vidjeti i čuti od izvještača odnosi se na utakmice s najmanje 40 faulova, primjetnim nezalaganjem igrača, dvije šanse na svakoj strani, jednim dosuđenim nepostojećim i jednim nedosuđenim postojećim penalom, valjanjem igrača na najmanji dodir, i naravno jedno 16 ofsajda. Golova bude 0-2, a podrazumjeva se da prisustvuje preko 400 navijača. Ako bude manje onda je vani hladno ili je kiša, kažu novinari, a najvjerovatnije je kirvaj u mjestu. Ako slučajno bude više od 5000 navijača onda se radi pravoj evropskoj utakmici.