Neokrunjeni kralj svih tvrdica!

Paradoksalno, on je odlicno raspolozen i samouveren. Fura neka drevna polu-raspadnuta kola i opet je u tripu da je faca.
Kad ima-on nema, kad nema-rado se grebe.
Ima sitne napade galantnosti koje obilato kiti licnim sharmom, ali kad zavede pokusace da profitira.

Njegov shopping moto: Sve ima kod Kineza!
Sa zadovoljstvom fura modu iz svoje mladosti cak i kad predje 50tu.

Ako letuje, to cini u najjeftinijem mogucem aranzmanu, bez i jednog obroka, ponese gajbu paradajza prisiljavajuci porodicu da jede limenke mesnog doruchka(apsolutne trajnosti) koje on nije potrosio tokom vojnog roka, deci za tih 7-10 dana kupi po 1 sladoled. Cicijasi nad njima u toj meri da ga zena ostavi u ranim godinama braka.

Ako ima neko naoruzanje furace u dusi da je Rambo, sam protiv svih.
To je onaj matorac koji preti tako sto pozove klince, koji se igraju na parkingu oko njegovog auta, na neki budjavi sok i pokaze pistolj u zelji da ih istovremeno i impresionira.
Uopste, rado demonstrira svoju "snagu" na slabijima.
Nisu mu strani ni pedofilni momenti. Smota li balavicu koju samo privodi na gajbu proci ce jeftinije nego da mora da se trosi na neku iskusniju zensku.

Za sluchaj da je video nekad kako se vozi tenk, pricace okolo da moze zatvorenih ociju da poravlja kvarove na njemu,
po istom sistemu ako mu neko kaze par zanimljivih cinjenica o medicini - nakon povratka sa sela (sa tri tegle meda i kesom suvog bilja) ubedjivace okolinu da je postao vidar...od ranije.

Stereotipna fraza luzera koji pikaju PES (Pro Evolution Soccer) dok drže džojstik u rukama, a luzer sa smušenim izrazom lica punjene ćurke pokušava da objasni protivniku koji trijumfalno ljubi svoju pesnicu, slavno se smeje i bekelji, igra ritualni ples tipa - dotuci protivnika moralno - kad mu već nabiješ peti gol... traljavi izgovor i svakidašnja jadikovka u formi argumenta koji vredi koliko i govnjiva motka - obavezno usmeren protiv takve vrste davanja golova koje ide "šematski" dok njemu, jel'te, nije toliko bitno da da gol koliko ta „lepota igre.“

(vidi takođe: „nije važno pobediti važno je učestvovati“ prim prev.)

Jedinka populacije čupavaca koja se smanjuje vrtoglavom brzinom.
Život dotičnog se svodi na:
-Blejanje sa par random čupavaca nedefinisane seksualne opredeljenosti.
-Konstantno kurčenje svojim muzičkim obrazovanjem i brojem diskografija koje poseduje.
-Držanje po strani na bilo kojoj svirci, da mu se kosa slučajno ne raščupa.
-Prozivanje Trešera, Glemera, Gotičara, Blekera i ostalih čupavaca koji ne žele sebi da priznaju da zmajevi postoje.
-Psovanje svoje majke preko fejsbuka.

Takođe, treba napomenuti da ova grupa nema neka preterana obeležja, obično nose majice omiljenih bendova na kojim mora biti zmaj/jednorog/nešto iz neke ef knjige. Konstantno je u nekom svom tripu, te se neretko može videti patosiran jer je urlajući napao nekog tripujući da je srednjevekovni vitez.

Prosečan paueraš zna za imena par stotina bendova, ali je čuo najviše 20 pesama. Kada ga pitaš za neki drugi pravac, pogledaće te čudno i reći "Pauer je umetnost, to tvoje je sranje". Konstantno želi da dokaže da nije gej, čak iako to niko nije spomenuo. Konstantno pljuje bendove poput Sonate Arctice, a potajno je sluša.

Ne spušta se na nivo ne-Paueraša, zato što je on viša rasa. Ne treba se truditi oko konverzacije sa njim, neće potrajati, osim u slučaju teme Gospodara Prstenova. Takođe, bitno je napomenuti da je pročitao sve iz serijala WoT, ali kad ga pitaš za omiljenog lika, žurno će se okrenuti i pobeći u random smeru.

Neće kresnuti narednih 150 godina zato što zmajevi nisu u prometu.

Nikad nema pare, ali njemu pare ni ne trebaju, jer živi u svom imaginary svetu.

Karakteristika kod Srba kojom dokazujemo da više volimo da gledamo kako neko pati, nego kako mi slavimo.

Potrošnja vode međ’ Srbima oduvek je bila mistična, tajanstvena i sasvim neshvaćena kategorija. Eto, zemlja nam je, Bogu fala, izbrazdana mnoštvom potoka, rečica i reka a tamo gde njih nema dobri Gospod nam je podario velika i duboka jezera pa imamo sreće da nimalo ne oskudevamo u najvažnijoj stvari na svetu. Pritom, imamo i dosta jebene vode. Kad se sve sabere, samo nam još more fali ali to je izgleda Svevišnjem bilo isuviše nezgodno da napravi a da ne izazove još veći gnev kod ostalih, odnosno, NENEBESKIH naroda i narodnosti. Uostalom, ko ih jebe kad su Rumuni.

Elem, ostavivši tu ideju po strani – do neke sledeće prilike, barem – naš Stvoritelj nam nije ostavio baš neka precizna uputstva za korišćenje iste pa smo mi, siroti, bili primorani da se snalazimo kako znamo i umemo, da brainstormingujemo, da improvizujemo. To je prouzrokovalo da danas dok se umivamo, zapiramo, brijemo ili, ne daj Bože, peremo zube, svaki put potrošimo količinu vode koja bi bila dovoljna da napoji jednu lepu, ožednelu i prilično dvogrbu kamilu a cenim da bi se i jedno omanje pleme u Keniji snašlo sa tom litražom. Na godišnjem nivou, razume se. Ukoliko bismo u računicu dodali i učinak plemenitog komše Milutina koji svaki dan i veoma brižno zaliva svoj pokušaj od bašte vatrogasnim jebenim šmrkom ( model ,,Naiagara 200C‘‘ ), došli bismo do frapantnog podatka zbog kojeg bi u Somaliji verovatno prestao rat. Ili bi počeo novi, štagod. Te eventualnosti, pak, nas i ne interesuju previše. Mi imamo nebo da čuvamo a to je, priznaćete, dovoljno olakšavajuća okolnost. Pozdrav.

N.B Za bolje poznavanje ostalih Lepih Srpskih Običaja, kliknuti ovde. Autor.

Dan kada je kompanija Coca-Cola rešila da svoje verne konzumente nagradi novim osvežavajućim pićem, umesto dotadašnjeg, ingeniozno ga nazvavši "New Coke®".
Odakle im ideja, pitate se? Sve je to rezultat godina istraživanja tržišta, ispitivanja osećaja "ukusa" i "lepote" kod ljudi (kako se pokazalo - kobna greška, ni jedno se ne može iskazati nikakvom matematičkom formulom), i na hiljade radnih sati raznih stručnjaka, nadzornika i saveta upravnih odbora. Svi podaci su pokazivali isto - novi ukus će napraviti bum na tržištu. Nova ambalaža, novi odnos šećera i arome, nove reklamne parole, sve je bilo na svom mestu. Svanuo je i taj dan, otpočela je prodaja.
Ostalo je istorija, neko bi rekao. A u ovom slučaju i bukvalno: da li su rafovi danas puni tog novog soka? Da li reklame glase "nađi me na New-Coca-Cola strani života"? Da li ljudi uopšte pamte taj bućkuriš? Naravno, ne.

Mašinerija: "Ali, zašto vam se ne sviđa naš novi proizvod?"
Čovečuljak: "Jednostavno, nije to to."
Mašinerija: "Kako nije, pa sva istraživanja su pokazala..."
Čovečuljak: "Ma, i na tarabi piše pička..."
Mašinerija: "Pa dobro, šta to toliko ne valja, vi'š kol'ko smo se trudili?"
Čovečuljak: "Jednostavno, sranje je. Džaba vam i nova, lepša ambalaža i novi, bolji ukus, kad je stari sok imao dušu, a ne k'o ovo pomodarsko sranje!"

I, tako se to zbilo. Coca-Cola je posle 79 dana popustila pod narodnim pritiscima, suočena sa najvećom krizom od osnivanja i ogromnim finansijskim rashodima. Čovek je čudan stvor, uvek traži nešto novo, i čim to i dobije, više ga ne želi. Ipak, u dubini duša, svi znamo šta je dobro za nas, šta nas čini srećnima.

Naziv za zvezdu severnjaču koji se koristio tokom te ratne 1999-e, koristili su ga ljudi skloni teorijama zavere, a i oni lakoverni koji su u te teorije poverovali.

Pre jedno milion godina-negde sa početka 50–ih godina prošlog veka, svi bilderi stajaše ujedinjeni i na benchu i na čučnju. Oni hodaše ponosno, širokih ramena i uskih strukova sa manje od 5% telesne masti.Onda dođe mračno doba.
Onaj čije ime ne izgovaramo prišao je bilderu i rekao: “Matori, mani se dubokih čučnjeva i mrtvog dizanja. Uzmi par (ubaci latinski naziv) bola i par puta nedeljno zvekni špric sa (ubaci latinski naziv) drolom i možeš da mrsiš muda na plaži i postigneš pet puta bolje rezultate za manje vremena…”
Bodybuilding više nije bio isti.
Onda je došlo doba revolucije. Kavga je započeta i svi bilderi sveta, svi koji su ikad podigli teg ili zašli u teretanu stali su na ogromno prašnjavo polje i povukli liniju po sredini.
Sa jedne strane stali su svi koji su prihvatili steroide kao način da postignu svoju idealnu figuru i moram priznati bilo ih je mnogo i zvaše se “Hemičari”. Sa druge strane linije nagurala se šačica iskrenih ratnika gvožđa koji su prihvatili patnju i agoniju prolivanja krvi i znoja kao jedinu alternativu i pravi način igradnje mišića i snage. Ovi pravi ratnici daše sebi ime “Naturalci” i povukoše se u podzemlje odakle se bore za spas svakog zbunjenog početnika koji kroči svojom atrofiranom stopom na sveto tle teretane.
Njih šačica protiv bezbroj armija naoružanih špricevima i rastvorima veštački esterifikovanih testosterona, insulina i hormona rasta. Od toga dana bitka i dalje besni i mnogi od ortodoksnih Naturalaca su poklekli i pridružili se tamnoj strani.

Izraz koji menja svoje značenje ukoliko ga upotrebite da biste saopštili da ste dobili mail.

Stvar kojom vozači, najčešće jedine osobe u kolima, kroz sve otvorene prozore na autu pokušavaju da privuku okolinu i na osnovu koje se u nekim slučajevima mogu naslutiti njihove osobine.

Sistem koji je navodno postavljen u Barajevu od strane Amerikanaca i pušta magnetne talase za koje svako ima svoju verziju na šta utiču. HAARP je popularan među penzionerima kao glavni krivac za sve negativne pojave u njihovim životima. Sistem je kriv što imaju problema sa prostatom, što je Kosovo nezavisno, zato što im mačke zapišavaju kiseli kupus u podrumu, što im se množe moljci u ormaru ili zato što Tadić ima crnu fleku na kosi.

Oznaka na kućnim aparatima proizvedenim u Srbiji

dezurni krivac za sve sto se desava
jedini argument na sve sto nam se desava sa svetom i drzavom i sve sto imama da kazem na sve one definicije o kicu (pinku, turbo folku, komercijali...) kic kao sudbina- kurva sudbina

Beleška ispod teksta², obično napisana sitnim slovima³, koja dopunjuje izloženi tekst ili objašnjava nešto u vezi sa njim. Nekada smatrana za vrhunsko dostignuće srpske diplomatije⁴, danas zanemarena od strane premijera⁵, svi su izgledi da će se ovaj pojam preseliti natrag u stručnu i naučnu literaturu⁶.

Izraz patentiran od strane Zlatana Ibrahimovića, koji je ovaj eminentni gospodin iskoristio da opiše konstantno forsiranje Mesija od strane Gvardiole, dok je naš nosati junak tada sedeo na klupi i gledao kako argentinski midžet kupi sav kajmak.

Ima onih dana kada se ne osjećaš najbolje i nitko ili ništa te ne može utješit.
Nervozan si zbog sranja na poslu, posvađaš se sa curom, fosilima, padneš kladaru, s ključevima ti netko napravi dvije pune linije na vozačevoj strani, pojedeš kajganu na brzinu, zavališ se na krevet i pustiš Nju.
Božica nevjerojatne karizme i unutarnje snage, glas slavuja sa emocijama koji te dira u dubinu duše te s kojim zaboraviš na sve probleme.
Kada Nju slušaš postoji samo Sada i izmami ti osmijeh od uha do uha.
Inače ne volim ovakav srcedrapajući tip glazbe, ali Ona je kao film Mostovi okruga Madison jer iako muškarci, uključujući i mene, ne vole romantične filmove, a taj film gledaju otpočetka do kraja ganuti, neki i kriomice puste endemsku mušku suzu.
Pitali su nas u djetinjstvu kako razmišljamo o ljubavi, što je to za nas i što nam to znači, nisam tada zna odgovorit.
15 godina kasnije znam.
Sanjam potajno da mi cura ili buduća žena iskaže svoje emocije samo tako što pusti pjesmu Loving You it's easy cos you're beautiful.
Nadam se da ću naletit na neku dobra srca i duše, može bit i prosjek, ali da je freaky u postelji kao Ona.
Inside My Love.
I na kraju (kad već fantaziram, neka ide do kraja) kada budemo već godinama skupi, završiti trilogiju sa pjesmom Memory Lane.
Taj anđeo prekrasnog pogleda se javljao na ime Minnie.
Hvala ti što si postojala i uljepšala djetinjstvo i dočarala što je ljubav i emocije.

Davno su prošla vremena podele na fanove Elipsa i Silueta, Smaka i Bijelog Dugmeta, a u nedostatku novih velikih imena na domaćoj rock sceni možemo se deliti i na fanove starih. Protivnici su verovatno dva (u svakom smislu) najveća srpska rock benda. Da ih razmotrimo:

U levom uglu je Riblja Čorba, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti tradicionalnom rock zvuku i ikonografiji i mejnstrimu, prosečnom slušaocu "razumljiviji", stoga i popularniji; ali tolika popularnost ne dolazi samo od rock fanova već i od širokih narodnih masa - Čorba je odavno postala nešto što je nekada bilo Bijelo Dugme, što će reći - narodni bend. Vođ benda Bora Đorđević, u narodu poznatiji kao Bora Čorba (između njegovog imena i imena benda mnogi, naročito iz već pomenutih narodnih masa, stavljaju znak jednakosti), poznat po oštrim tesktovima ali i svojim kontroverznim stavovima je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. Iako je često lutala po žanrovima, Riblja Čorba je nešto najpribližnije velikom hard & heavy bendu što imamo.

U desnom uglu je Ekatarina Velika, ili EKV, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti umetničkoj strani rock muzike, uživali su kultni status godinama, iako su sa albumom Par godina za nas uveliko bili u mejnstrim vodama. Vođa benda, pokojni Milan Mladenović, je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. U ovoj borbi ovaj bend ima veliku prednost jer su jegovi glavni članovi odavno otišli u legendu (da ne kažemo mrtvi), pa im se nije moglo desiti da omatore i da im otupi umetnička oštrica kao Bori, ali i zato što su za života su bili nešto drugačijih pogleda na svet od Bore, pa im se nije moglo desiti da naprave onakve istupe kakve je pravio on.

Po ovome bi mogli zaključiti da je fan Riblje Čorbe veliki ljubitelj alkohola i ljutog rock 'n' rolla, a fan EKV-a onih stvari (umetnosti, književnosti, filozofije itd) kakve ne zanimaju mnogo prosečnog građanina ove zemlje. Podela se ne završava na ovim bendovima. Velike su šanse da fan Riblje Čorbe ne voli Block Out, Bjesove, Kandu Kodžu i Nebojšu ili čitavu tzv. "Novu srpsku scenu", a da fan EKV-a ima vrlo loše mišljenje o YU grupi, Generaciji 5, Galiji ili Kerberu. Čak i kada ste fan oba benda, uvek ćete afinititetima više naginjati ka jednom.

Važna napomena: Slike prosečnog fana Čorbe ili fana Katarine su stereotipi. Veliki broj domaćih rokera voli oba, a veliki broj ne voli ni jedan od ova dva benda. Autor definicije iskreno veruje da se oba benda mogu voleti podjednako, iako ni njemu samom to ne polazi za rukom i upoznao je svega nekoliko ljudi koji gaje takvu ljubav.

Lik koji ce u svaku situaciiju resiti sto zajebanije i komplikovanije i obavezno pojesti neko govno usput.

Put naučnog istraživanja od studenta-naučnika koji je češajući jajca u laboratoriji na institutu došao do nekog skoro pa beskorisnog saznanja, preko prašnjive kancelatije matorog profesora što odavno pogubio osećaj za realnost i redakcije naučnog časopisa sa mesečnim tiražom 20, do polupismenog novnara pripravnika što sedi i lista internet ne bi li našo nešto da naškraba za žutu štampu koja ga plaća i prosečnog čitaoca, kao zadnjeg konzumenta tog naučnog israživanja koji piše komentar na vest sa svog tač-skrin telefona dok kenja tvrdo govno i u isto vreme češa jajca je praćen konstantnim rastom fonta tog istraživanja, rastom broja kapslokovanih slova, i obrnuto proporcionalnim padom inteligencije učesnika.

RPG (roll playing games) su vrsta društvenih/kompjuterskih igara kojima je jedna stvar zajednička – XP (experience points). U eri Commodore 64 i Rambo TV Games znao si da si na naprednijem nivou tako što su neprijatelji/nebo/okolina postajali drugačije boje (ljubičasta ostaje najzajebanija kroz decenije!), dok u epohi RPG-a neprijatelji (bili oni na strani svetla ili tame) iz svinja polako prerastaju u zmajeve, iz vukova u katapulte i iz devojčica sa košaricom pečuraka u pegaze sa sisatim ribama na leđima!

I kako složenija igračka iskustva nailaze, ti si prethodnim obračunavanjem sa nezakonoljubivim šumskim zverima zaslužio progres, tj. unapređivanje i sebe samog, pa i ne primetiš da je preklati Kiklopa jednako jednostavno koliko i plesati Tae-Kwon-Do sa lokalnim dilerima - prosto si previše SREĆAN što sada možeš da nosiš Sekiru Pravdive Krvi (krivica nasumičnih generatora imena po statistikama oružja) i Netrošene Zelene Nunčake Zeta Od Jednoroga!

Veruješ da si različit, da si oh, koliko samo moćniji od onih neinventivnih igrača koji sigurno i ne znaju da plavi Item-i služe samo da se prodaju kod trgovca (koji je ubeđen da je čistina usred Šume Vrisaka Potamnelih Leprechaun-a najbezbednije i najprometnije mesto za vršenje razmene dobara), kako bi posle mogao da pazariš nešto napravljeno od Afroditine Sline, nego nose kompletan inventar u plavoj boji, i ne primetivši radioaktivno-zelene momente svuda oko ubivenog Boss-a!

Problem (iako je igranje RPG-a dijagnoza samo po sebi) se javlja kada RPG iskustvo poželiš da preneseš u stvarni život. Kada želiš da od svakoga budeš bolji u svemu, kada osetiš poriv da se potpišeš ispod uspeha nekoga drugog. I što je najgore, to mi je samo dobra donelo! Stigao sam do sada u životu dalje nego što sam se mogao nadati, i prešišao sve one sa kojima sam se poredio. Ali je trik u tome što uvek postoji sledeći „level“, i dok si toga svestan, dok ne presečeš kabel – ne možeš da se odvojiš od ekrana. I svestan da postoji više, postaješ nesposoban da uživaš u trenutku.