-Reporter:Gospodine Stanojeviću sta očekujete pred večerašnji duel sa Škendijom?
-Stanojević:Znamo da je kvalitet na našoj strani, ali Škendija je jedna ozbiljna ekipa koja forsira igru Barselone i voli što više da drži loptu u nogama.Ukoliko to uspemo da sprečimo izvućićemo povoljan rezultat po nas.....

Reporter:Gospodine selektore šta imate da izjavite pred večerašnji meč sa Farskim Ostrvima?
Pižon:Pa znamo da je veoma teško što igramo u gostima, pošto je reprezentacija Farskih Ostrva poznata po svojoj dobroj igri kod kuće.Mi ćemo pokušati da ne primimo gol, a ofanziva će nam biti u drugom planu....

- Hej, ćao šta radiš?
- Evo me, učim, prelazim po 324698. put ovo i još uvek ništa nisam naučila. A imam svega još 19 sati do ispita. Kako ću sve za kratko vreme naučiti ne znam. Ja sam glupača retardirana!
- Ma, nisi, ja sam prešao tek 296333. put, tako da mnogo zaostajem za tobom. Prestani da kriziraš, ti ćeš proći, ja sam pod znakom pitanja!
- Haos, ne znam šta ću od sebe! Kako ćeš odgovoriti na ovo 37. pitanje?
- Mislio sam da pričam prva tri pasusa iz leve kolumne na 286. strani i celu desnu kolumnu na 302. strani. Ti?
- Pa i ja isto to, ali sam mislila da dodam par rečenica sa 156. strane, nekako mi je to sve povezano. Jaoooj, majke mi, ubiću se!
- I ja isto! Ivan je već popio tablete za smirenje, samo da preživi sutra. A ja ne znam kako ću položiti. I treba da padnem kad sam retard. Ko me je terao da učim samo 6 meseci! Da sam krenuo ranije, sad ne bi bilo problema!
- Da! I ja isto! I Marija sutra s nama odgovara, jesi li se čuo sa njom? Koliko je ona naučila, jel spremna?
- Jesam, čuo sam se sa njom! Ništa, kaže da prešla to dva puta, večeras će malo ponoviti neke detalje i to je to. Kad smo se čuli gledala je neku seriju "Ružnu Beti" ili "Tračaru".
- Aha... ništa, otišla sam. Moram do ispita bar još dva puta sve ovo preći i još jednom da ponovim detalje. Umreću, majke mi!!!
- Ajde, razumem te. Ja samo što prste sebi ne pojedem od nervoze. Čujemo se za sat vremena!

Muškarac: Vozi 120 km/h, mrak je, vidi krivinu, misli - sigurno nema nikoga posle nje, ubrzava na 140 km/h, seče traku - uleće u krivinu - bum!

Zena: Vozi 49 km/h, mrak je, vidi krivinu, misli - aaaaaaaaaaaa, opet krivina, pa sta ih koji vrag prave samo, ubacuje u drugu brzinu, pali dugacka svetla, sva četiri žmigavca, usput shvaca da je do sad vozila sa podignutom rucnom - vraca je, utišava muziku, ućutkava sve ostale putnike u automobilu, konta da je moguce da iza krivine ide kombajn ili mozda neko vece prevozno sredstvo, mozda baba neka sa biciklom ide sa njive, mozda traktoru pukla guma pa stoji na pola ceste,... , vozi po krajnje desnoj strani - u krivinu ulazi sa 30 km/h.

- Nemoj! Skloni ruke! Ne mogu! Sad će 12 sati. Znaš da prijatelji moraju da odu prije ponoći!
- Polako, Pepeljuga, tek je pola 12. Nemamo dovoljno vremena da me zapamtiš po trajanju, ali ti garantujem da moj ulazak u životu nećeš zaboraviti. Samo se ti okreni i malo nagni, a ja ću ti podići haljinu. Taaakooo...

Profesor: Dobro deco, imamo 10 minuta do kraja časa pa ću malo da vas propitujem.
Razred: NEEEE! NISTE NAM REKLI DA UČIMO!
Profesor: Šta ima da vam govorim? Gradivo mora da se redovno da se ponavlja.
Učenik A(šapatom): Brate javi se da odgovoraš. Ti barem nešto znaš. Ja nemam pojma, a na prvoj sam strani dnevnika.
Učenik B: Ja sam odgovarao na prošlom času. 'Ajde ti se javi jednom da spasiš razred.
Učenik A: Ne mogu. Ništa nisam ni pogledao. A ćale mi je rekao da nema ništa od letovanja ako ne budem bar vrlo dobar. Kmeeeee.
Učenik B: Profesore, ja se javljam.
Profesor: HEADSHOT!

Horejšio: Gospodjice Boa-Vista, da li su stigli nalazi nepoznate supstance sa igračke iz kinder jajeta koju smo našli na tavanu šupe osumnjičenog, ispod onih prašnjavih kutija , punih bombi iz drugog svetskog rata?

Boa-Vista: Da, analize pokazuju da je nepoznata supstanca u stvari cijanodezoksikarbonuklearnihidroksidfenolftalein .

Horejšio:Da da....... Njega koriste uzbekistanski uzgajivači bele rade , da se dezinfikuju posle vršenja velike nužde , vikendom.

Boa-Vista:A u kuci osumnjičenog sam našla njegov dnevnik iz detinjstva , i na strani 349 , drugi pasus , sam pročitala da je kao mali voleo da gleda emisije o Srbiji , a koliko znam to je negde blizu Uzbekistana.

Horejšio:Da da da da...... Sad je sve povezano, Delko pali kola, imamo ga!

Ako ste je ikada "popasli" primer vam ne treba, ako niste, Bog veselio.

Prosto je neverovatno koje gluposti mogu pasti ljudima na pamet u pokušaju da pokažu kako "EVROPA NEMA ALTERNATIVU". Gotovo da bi bilo smešno, da nije ovoliko žalosno, kada obratite pažnju u kojoj meri se forsira upotreba engleskog jezika u Srbiji. Da se razumemo, nemam ništa protiv upotrebe stranih reči i izraza, naročito u tehničkom jeziku, kada bi prevod nekih izraza bio besmislen, rogobatan, smešan, ili kada ne bi smo imali odgovarajuću reč, ali protežirati strani jezik(ma koji bio), na račun vlastitog, u svakodnevnoj komunikaciji, je , najblaže rečeno, za osudu. Ukoliko se nastavi ovaj trend, ne bi me iznenadilo da đaci u osnovnoj školi GRAMATIKU SRPSKOG JEZIKA, ODGOVARAJU NA ENGLESKOM!

1: Aoo brate! Da si viđ'o kako sam ugazio Darka na PES-u sinoć. Ma nije prelazio centar. Jel ti pričao možda?
2: Pa nije, ali sam čitao u novinama....
***********************************
1: Mnogo je jak onaj Nikola čoveče. Znaš li da je jednom SAM iscjepao 15 metara drva za neka 3 sata?!
2: A znam znam, bilo je na naslovnoj strani ''Dan''-a prošle nedelje.
***********************************
1: Znaš šta sam čuo juče? Pričala mi Ana, kaže da je čula od Ivane, a njoj je rekla Sneža, da je naša profeorica književnosti lezbejka i da je u Nikšiću oborila dvije ribe koje su pobjegle kad je ova htjela da ih ''spava''.
2: U jebo te! Strašno, aj da kupimo novine možda piše nešto o tome.....

Pen: Dejane, veruješ li u ljubav?
DCX: Šta?
Pen: Da li veruješ u ljubav? Ono... Uzvišena stvar.
DCX: U jebote, sedam dana nedeljno, svaki dan duvam, jeb'o sam ti mater, od tebe čmar moram da čuvam! Šta pričaš ti?
Pen: Slušaj, meni je keva kad sam im'o sedam godina kupila metlu da se igram. I ja sam čisto kuću i shvatio sam da volim smetlare. Nije da samo poštujem njihov poziv, već sam se zaljubio u njihov kamion. Pre par dana sam jednog smetlara gurnuo sa kamiona i išao sam u jedrenje sa njima, kupeći smeće i uživajući u svakom trenutku. Mislim da sam našao svoju ljubav, strast. Želim biti smetlar, želim biti svetac poput njih.
DCX: Pene, dosad sam mislio da si malo čudan. Sad vidim da si prolupao. Kapiram da si u krizi jer kasni heroin, ali jeb'o sam mater samom sebi što sam ti dao da kupuješ robu. Sad idem da spavam, pokušaću da zaboravim ovaj razgovor i sva baljezganja koja si izrekao.

-----------

Thazz: Čampi, veruješ li u ljubav?
Champy: JA JE GLEDAM, OBRAZI JOJ VRUĆI, ČEKAJ MALA, PRATIĆU TE KUĆI!
Thazz: Ne pomaže ni Momo. Slušaj me, čoveče, na muci sam. Smrtno sam zaljubljen. Nikad nikom nisam rek'o, al' sam godinama zaljubljen u onu malu Mariju, no nisam joj prizn'o. Ona je sad sa onim tatinim sinčićem, Stefanom, dok ja ovde pušim 'ladan kurac i pijem rakiju iz Černobila. E, Čampi moj, kol'ko sam propatio zbog toga. Igr'o sam se mačke i miša umesto da fino kažem š'a sam 'teo. Umesto toga sam ga izduv'o k'o Željo od Borca u Kupu. Želeo sam pred popa da je vodim, a sad treba da mislim kako je taslači onaj zgembo. Treb'o sam mu rame iščupati. Kol'ko noći nisam prospav'o, kol'ko Nektara zbog nje popio. Imala je priliku da me učini boljim, a sad sedim ovde skoro k'o mrtvac. Jebem ti 'lebac!
Luks Učitelj: Đole, ideš li ikad kod ginekologa?
Thazz: Jedino kad vodim Čampija.
Luks Učitelj: Slušaj, momče, mlad si još, ne treba ti to. Znam kako je to, sve sam to preživeo, ali ne smeš dozvoliti da te to dokusuri. To što ta tvoja Marija trči za tatinim sinom i đavoljom rabotom stečenim parama neka ti bude dovoljan znak. Ona ne želi naše radničke ruke. Ne treba njoj dobar i čestit momak poput tebe, već sponzor. Uostalom, legle su mi neke pare od seminara koji sam držao u Njujorku, pa nam sutra uplaćujem Moldavke. A ti, Čampi, ne koristi priliku dok pričam sa čovekom. Dodaj tu rakiju 'vamo, usta te jebem!!

Ljubiša: I? Šta kaže mala Dragana?
Zoran: E, ništa, naćemo se na nekoj večerici kod mene u domu, pa ćemo da gledamo neki film, pa...
Ljubiša: Ček, ček. Jesi li se ti opremio kondomima?
Zoran: Kondomima? Zašto? Šta će mi tek na sedmom sastanku?
Ljubiša: Jebote, koji si Oberin. Nemoj da pričaš nego udri kopljem. Ti stvarno ne vidiš koji je neizdrž nju uhvatio, a?

Na drugoj strani grada

Dragana: Jooooooj...
Milica: Ajde Draganče moje, ma sigurno je on kupio kondome.
Dragana: Ama nije, on je romantik, bem ga blesava. Ništa, ako ne bude večeras, daću se onom njegovom drugaru Ljubiši, kad je ovaj k'o Oberin.

(u toku je pravljenje formacije za prijateljsku utakmicu)
Žuti, strogo si u šesnaestercu! Laki, igraš po desnoj strani! Laki, majku mu, ostavi sad štucne, slušaj šta ti govorim! Bane, leva strana. Zoki, sredina, izlaziš napred u napad! Zoki, ne ogledaj se sad, sunce ti jebem! Je l’ ti jasno? Odlično! Lune, ti si pozadi i hoću da vidim da ih kosiš, je l’ jasno? Ako lopta prođe, čovek ne sme! Ostali, znate pozicije? Dobro. Mali, ti startuješ na klupi.

(oglašava se igrač uskraćen za gornje udove)
- T...Treneru...
- Šta je sad?
- A je l’ smem ja da...
- NE SMEŠ! Koliko puta treba da ti kažem, samo nemoj da mi braniš! Čime ćeš da braniš, dobrom voljom?
. Ali treneru...
- Ništa „Treneru“! TI ćeš danas da do’vataš lopte...Čekaj, nećeš ti...E, znaš kako? Ostani ti u svlačionici i čuvaj tvrđavu, važi?
- Opet? Važi, treneru...

U poslednjoj epizodi emisije Karaoke koju vodi Nikola Djuricko gost je bio Bora Djordjevic. Prvo sam se iznenadio videvsi da je njega pozvao jer sam upamtio jednu Djurickovu izjavu iz emisije od pre jos godinu ipo-2 dana.Tada je nakon sto se zavrsila Borina pesma Nikola rekao „iii da, to je bio Bora Djordjevic ...nekada je bio kul lik, a onda je otisao u desno“. Na tome se zavrsilo, ali meni sasvim dovoljno da vidim kakav stav Djuricko ima prema Bori. U sustini svako normalan ima slican stav, jer se Bora pretvorio u lokalnu budalu u poslednjih 20 godina uz svo postovanje njegovog dotadasnjeg rada.

Bora je i u ovoj emisiji imao neizostavna nacionalna obelezja, kako bi se istomisljenici topili pred malim ekranima uz usklike „to brate Borooo, reci im ko je ko“. Ovoga puta Bora nije imao ni majicu sa natpisom „Kosovo je...“ ni grb na majici, vec maramu na glavi na kojoj je pisalo „Srbija“ stavljajuci tako celoj galaksiji do znanja da je ponosan sto je bas on, za razliku od 7 milijardi drugih nesrecnika, dobio priliku da bude pripadnik nebeske nacije. To naravno vredi i pokazati i nabijati im na nos kad god se ukaze prilika za to, a emisija ovakvog tipa je sjajna prilika.

No, prva pesma koja ga je docekala i koju je on trebalo da pogadja je „Po sumama i gorama“. Malo se Borica neckao, te ne znam sta je, pa sta je to...mm .... mmm ... al zapeva ipak Bora „po sumama i gorama, nase zemlje ponosne, idu cete partizana slavu borbe pronose“. Za drugu pesmu su mu pripremili nesto od hrvatice Gabi Novak. I tu se Bora neckao, te sta je ovo, te starije je i od mene, blah blah.

Ali vrhunac je bio kad su mu pustili himnu bivse SFRJ. Kako je naravno na Bori bilo da pogadja koja je pesma u pitanju, gleda Boki, smeska se kiselo... ha... mm...ha.hm..hhaha...mmm...ha...al’ ipak zapeva „Mi stojimo ponosito kano klisurine...“.

Obicno kad se stvar zavrsi, prelazi se na sledecu. Medjutim, da stvar bude jos gora po naseg junaka, zlikovci i strani placenici pustise „himnu“ iz pocetka. U studiju su skoro svi, i gosti i publika, stajali mirno, sprdajuci se s tim stajamjem. Tu je Bora bio siguran da ovde nema nikakve slucajnosti u izboru pesama. Nije pevao, vec se kiselo osmehivao, i prebacivao s noge na nogu.

Evocirali su mu uspomene i pesmom Josipe Lisac „danas sam luda“ koju Bora takodje nije hteo da peva jer toboze ne zna i prvi put je cuje. Za zavrsnicu su ostavili „Igra rock ’nd roll cela jugoslavija“. Ovde vec nije mogao da vrda kako ne zna pa se pridruzio razdraganoj publici i gostima.

Tako je nas junak stoicki podneo ovo i sa sve „Srbija“ na celu pevao:
- Po sumama i gorama
- nesto od Gabi Novak
- Mi stojimo ponosito kano klisurine... (himna SFRJ)
- Danas sam luda (Josipa lisac)
- Igra rock ’nd roll cela jugoslavija

Mora mu se odati priznanje da je dostojanstveno podneo ovo, ali je i cinjenica da su ga Djuricko i ekipa „karaoke“

Pozitivno:

Komentator: Napada Ljajić po levoj strani. Na ivici je šesnaesterca. Šut i GOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOl. Kakav gol.

Navijači (u ritmu teme iz Lige šampiona): Ademe Srbine, Ademe Srbineeeeeeeeeeeeeeeeeeeee.

________________________________________________________________________
Negativno:

Južna Srbija oko 1380. Marko Kraljević ore carski put.

Turci: Aloooooo Srbine što ba oreš put? Ostav' to!

Marko Kraljević: More Turci sjašite i biž'te mi s oranja.

Turci: Marko ne moreš orat' carskih puteva. Sad da si prest'o jes' čuo. Mojne da ti zovemo Musu!

Marko Kraljević: Jeb'o vas Musa. Jesam ja rek'o da mi se oranje ostavi na miru. Jel' nećete? Saću vam jebem mater!

Marko Kraljević ubija Turke od batina dok oduševljena gomila seljaka skandira Marko Srbine.

- Života, kako možeš da ležiš na levoj strani, pa se posle čudiš što te probada kod srca!
- Misliš da je do toga? Aj da te poslušam.
- Pobogu čoveče, hoćeš da se ugušiš tako? Ne valja ležati na stomaku!
- Da znaš da si u pravu, odma' poče da me guši! Evo, na leđima cu. Laku noć!
- Pa da ti strada kičma, je l'? Znaš koje opterećenje trpe leđa dok tako ležiš, e moj Života, ništa ti ne znaš.
- U bre ženo, što si dosadna, fali li nešto što sam se okrenuo na desnu stranu?
- Meni fali kiseonika, duvaš u mene, a iz usta ti se oseća na nedajtibože!
- Baš me briga, bolje da umreš ti nego ja, huuuuu...

-Jel, prika, šta veliš za laminat ? Kak'o sam ga skuc'o ?
-Idi bre majstore, pa nisam baš zadovoljan kako si to uradio... Vid' ovde što fali parče u ćošku, a na ovoj strani si sastavlj'o lajsnu k'o da štalu praviš, a ne sobu....
-E, pa ti sledeći put kupi bolji materijal, pa ćeš videti kako će onda da izgleda..
-E, pa ti majstore bolje da si završio pekarski zanat pa pravio perece po pekarama, nego ovde meni doš'o da skarabudžiš kuću. Nego ajde raskucaj ovo, pa begaj...
----------------------------------------
-Ninkoviću, ni ovo pitanje nisi znao.... Nisam baš zadovoljan tvojim trenutnim znanjem...
-Znam, profesore, dosta mi je i trojka.....
-Jedan k'o kuća... Dao bih ti i dva komada, al' hemijska nešto zakucala...

Nadalje, putnike možemo podeliti prema: položaju u autobusu, stepenu zainteresovanosti za film, kao i načinu praćenja filma.

Prema položaju u autobusu, prepoznajemo dobrosedeoce, lošesredince, pozadince bez nade, visoke i niske. Dobrosedeoci su oni koji sede u prvih 3-4 reda ispred ekrana, pa odlično vide sve, a naročito titl, ako je nekim čudom strani film. Lošesredinci su oni koji sede dosta iza prednjeg monitora, a tik iza, ili čak ispod zadnjeg. Ipak, ukoliko se potrude, mogu nekako ispratiti film. Pozadinci bez nade su (vesela) ekipa iz poslednjih par redova s kraja autobusa, kojima je i zadnji monitor daleko, pa su im mali izgledi da prate film. O odnosu visokih i niskih, te njihovom položaju prema ekranu ne vredi trošiti reči.

Prema zainteresovanosti za film razlikujemo zainteresovane i nezainteresovane. Na zainteresovanost uglavnom utiče stepen smorenosti, pospanosti, položaj u autobusu, ali i izbor filma. Još jedan bitan faktor je i ozvučenje: upravo zbog onih putnika koji spavaju, vozač stiša ton, pa ako je film domaći, slaba im je vajda, naročito ukoliko monitor nije blizu: od motora i klime se ne čuje ništa. Što se tiče repertoara, do pre nekoliko godina, on nije mogao da prođe bez klasika kao što su "Tesna koža", "Sekula se ženi", "Tajna porodičnog blaga", "Seljaci" i "Kursadžije", ali sada su tu i "Montevideo...", "Čitulja za Eskobara",... Strani film se gleda jedino ako neko od putnika ili vođa puta donese od kuće.

Prema načinu praćenja filma, razlikujemo one koji površno prate film (bilo iz razloga zainteresovanosti, bilo iz razloga nemogućnosti da prate), one koji budno prate film (uglavnom jer su se prethodno jako smorili), ali i one koji imaju širok, gotovo metafizički pogled na film, jer im se mešaju motivi više filmova, viđenih pejzaža, putokaza, kao i motivi sopstvenih snova.

- Dobar dan tetka Ružo, de je Miladin?
- Eno ti ga gore, zalego malo.
....
- Brate šta knjavaš koji moj, ajde spremaj se, idemo na prelo.
- Eno već sam tamo, zatvori vrata kad budeš izlazio.
- Aj šta sereš, treba da mi sekundiraš. Doći će Marija s drugaricama, možda bude nešto.
- Pazi brate, od jutros sam utovario pa istovario cirka dve prikolice domaće original kravlje balege, zatim sam imao tu radost da okopam sve ono kuruza što imamo na donjoj strani i nakon toga navatao me deda Vuja da tresem šljive. Keva spremila punjene a ja ne mogu do astala da se odvučem, ruke mi se tresu i varničim ko terminator na samrti. Asta la vista i pozdravi Mariju.

- Momci, danas su nam šanse za pobedu ravne nuli, ali gledajte da primite što manje gol... ček, ček, je l' ono reka s' one strane terena? Oho! Ima nade momci, ima nade! Slavoljube, pošto ti imaš najjači šut, ti ćeš danas da igraš beka!
- Levog ili desnog?
- REČNOG. Igraćeš oba poluvremena na istoj strani i jedini tvoj zadatak će biti da svaka lopta koja ti dođe u noge ode u reku, je l' to teško?
- Pa nije, ali što ne probamo malo da proig...
- Šta da proigravaš Slavoljube, oš da nas nakantaju? Samo ti uradi kako sam ti rekao, tako ćemo da dobijemo na vremenu, a Bogu hvala eno i sudija koji iznose samo dve lopte sa kojim će se igrati. Slavoljube, hoću da vidim deset kila upokojene pastrmke do poluvremena, jasno?