Planina na zapadu Srbije. Poznata srpska turistička destinacija po čistom vazduhu, skijanju i dobroj hrani.

Ovo je često destinacija školskih zimovanja.

Romantičan način da korpulentnoj curi saopštiš da bi trebalo da promijenite pozu u seksu, da je preteška i da te je pritisnula nezgodno, kao i da bi bio red da i ti budeš odozgo.

Potapanje kupusa uz pomoć Biblije, kad već nema dovoljno velikog kamena.

Aktivnost koju smo svi upražnjavali kao klinci, dok još nismo imali petlju da odlučno odbijemo da nešto pojedemo i sopstveni keš da potom kupimo nešto što volimo.

Eskivirali smo uglavnom kuvana jela koja, osim što grozno izgledaju i mirišu, nose i grozne nazive koji zvuče nekako ljigavo - đuveč, bećarac, kelj, prokelj, pasulj, čušpajz, paprikaš, kuvani kupus, sočivo, boranija, grašak ...svako je imao poneko jelo koje ga tera na povraćanje i za čije eskiviranje se unapred temeljno pripremao.

Amateri su odbijali da jedu pod izgovorom da nisu gladni i da ih boli stomak - što je retko kada prolazilo.
Oni malo sposobniji su mrljavili po tanjiru satima u nadi da će se roditelji sažaliti i dati im nešto drugo.
Sposobni su ostajali napolju satima u nadi da će se ručak pojesti dok dođu kući.

Eksperti za eskiviranje su igrali na kartu "i vuk sit i ovce na broju" i razvijali fenomenalne taktike kako bi ubedili roditelje da je ručak pojeden. To je uglavnom bilo pakovanje kesa u džepove i prebacivanje ručka u te kese kad niko ne gleda, presipanje supe i tečne hrane u sakrivene flašice od acetona ili eventualno dodavanje životinjama koje čuče ispod stola i čekaju da im se nešto udeli.

Problem se rešavao u višim razredima, kada bi ostajali sami kod kuće, što je otvorilo mogućnost da neželjeni ručak završi u WC šolji.

Užina u školskim kantinama kojih se svi rado sećamo. Postoje razni nazivi, ali Mazalica je najpoznatije ime. Mazalice se sastoje od polovina lepinje, prilepljenih milimetar ili dva mesa. Sličan ukus kao pljeskavica, ali je cena mnogo povoljnija. U moje vreme je koštalo bar 3 puta manje n'o običan hamburger. Preko toga se stavljaju razni dodaci: od kečapa i senfa, pa sve do ljutog i luka. Vrlo lako rešenje da se utoli glad i prevari stomak; srećan đak, srećan i prodavac.

Izraz koji sluzi ili da ohrabri ili da ismeje odredjenu osobu u datoj situaciji.

Partizan se, jelte, svega nagledao i sve i svašta je prošao, tako da vam ne vrede žalopojke kada dodje do upotrebe ovog izraza. Žalopojke ne pomažu, ali će jedno kulturno "ma boli me kurac za partizane" rešiti problem zvocanja vašeg sagovornika.

Izgovor za neuspjele, tvrde i slabo jestive kolače.

Pre nego što se počeo koristiti u formi pitanja, na koje se trebalo odgovoriti koje zanimanje ili zvanje posedujete, ovaj izraz je bio zamenica za gubljenje vremena.

Norma za težinu dobrog momka na našim prostorima. Vispren duh, rumenilo obraza, brčine promera krila omanjeg albatrosa, i fizička konstitucija sa meter kila prošarice se odvajkada smatralo za zlatni optimum i picanski stajling kod svakog preldžije koji drži do sebe. Ispod sto je bilo rezervisano za žene i nejaku čeljad, a preko stotke za one malo jače. Stotka kila, utegnut golf dvojka, dvajs' maraka u novčaniku, i hemijska u džepu košulje i bog da te vidi - možeš svakoj snaši namigivati kad odeš na igranku.

Završiti nešto što izgleda da nema kraja.

Sanjarenje, šta-bi-bilo-kad-bi-bilo, "Dogodine u ovo vreme bićemo milioneri" i ostali odbrambeni mehanizmi koji se aktiviraju u kriznim trenucima i vremenima, a bez kojih bi poludelo i ono malo normalnih ljudi što je ostalo.

Srpski večiti strah. Nagoni nas da, kada nam na slavu dolazi 10 ljudi, količinu osoba množimo sa jedinicom mere soka, piva, rakije, kisele, vina (u litrima) i sarme, kupusa, mesa, hleba, salate ( u kilogramima). Onda se kompletna količina množi sa koeficijentom sigurnosti (1,5). Neka ima, šta znaš... Isto važi i za dečije rodjendane, krštenja, proslave dobijanja diploma niže muzičke škole itd.

Jedan od najlepših obroka koje muškarac može da doživi. Ne da pojede, već da doživi.
Odlazak u grupni lov, sam po sebi znači šetnju sa ljudima istih sklonosti i strasti, približnih godina i socijalnog statusa.
Ustaje se u cik zore, sastanak je na dogovorenom mestu, vođa grupe napravi kao neki raspored i sledi polazak.
Obavezno se svrati do neke pekare i kupi svež, vruć, domaći hleb.
Pucanje u neku životinju je poslednja stvar koja se desi, ako baš nešto ''naleti ne cev''.
Prva pauza je za doručak i tu počinje ono pravo. Na zemlji se raširi šatorsko krilo i svi izvade klopu koju su poneli od kuće. Ponese šta ko ima, al po pravilu se za lovački doručak sačuva najkvalitetnije parče šunke, pečenice, domaće kobasice, najmesnatiji čvarci, bude tu i par činijica sa sirom i kajmakom.
Salata zavisi od sezone. Ljute papričice, paradajz, luk, kiseli kupus, krastavčići...
I naravno, vade se pljoske sa rakijama raznih vrsta, a koje uz obavezne lovačke priče i preterivanja, idu u krug dok se ne isprazne. Termos vrele kafe, par cigareta za pušače, i kraj.
Najmlađi članovi grupe, takozvani lovci-pripravnici, dužni su da sklone sve, tako da iza njih ostane samo ugažena trava na mestu doručka.
E, tu su već mnogi spremni za povratak, jer kome je sad do lova na pun stomak.
U putu do kuće, punih stomaka i srca, a praznih rančeva, obavezno se svrati do neke Slađe.

Buduće stanje neodržavanog zuba. 14+
Da li je žuto, ili je crno ili pitajboga dragog koje boje?! Uglavnom, nije belo i izvire iz čeljusti baba i đedova kojima je socijalka misaona imenica (lekara videli jednom na teveu, a od lekova priznaju samo mlaćenje mokrog bosiljka po čelu i celivanje časnog krsta, i ruku vladike, luk, slanina i ostala alternativa, i naravno propolis). Nisu samo stariji pripadnici populacije "obdareni" ovakvim žvakačima hrane. Imaju ih i majstori, drvoseče, putari i ostala boranija kojima spisak sredstava za higijenu uključuje sapun i brion, a ujedno se tu i završava. Stanje raspada koje kriju ispucale usne često se otkriva prilikom smejanja kada očevidac mora da zaklanja pogled pred strašnim prizorom. Ne može tačno da se utvrdi kojoj svrsi te polukalcijumske izrasline u usnoj šupljini služe, ali ponosni vlasnici ih nose bez obzira što im je zub vremena odavno pojeo zub. Jebiga, neko se ne češlja, neko baca bombe za Božić, a neko neće da iščupa kreljke iz usta. Od straha kažu.

Radnja koja se izvršava kad se izvor nekog smrada ne može utvrditi.

Poruka ispisana na ekranu, pre nego što ti komp načisto rikne.

Fora za sprdnju sa primercima muškog roda, prekaljenim ljubiteljima ića i pića, čiji izgled, usled takvog životnog stila, neizbežno asocira na trudno pile.

Izvorni srpski jezik poznaje nekoliko univerzalnih glagola koji upotrebljeni u različitom kontekstu menjaju ili prethodni pomenuti glagol, kao kod onoditi ili pokazuju neko opštije značenje a dovoljno jasno gledano kroz celu sintagmu. Kako se Vuk Karadžić nije rodio u Leskovac i Niš, takvi glagoli izazivaju smeh a nekad i podsmeh većeg dela populacije koja govori srpski. Što se upotrebe pomoćnog ili bolje reči svemoćnog, tj. sveznačećeg glagola onoditi tiče, o njemu je dosta rečeno. U nastavku slede nekoliko primera upotrebe glagola turiti (u raznim oblicima) a u nameri da ga bolje upoznamo i razumemo nas, odozdo.

Ortak koji jede kao životinja. Muka ti je i da ga gledaš. Nije mu strano da uz tunjevinu pije čokoladno mleko.

Merna jedinica za starost nekog mesa koje ste pronašli u hrani.