-Jel se sećaš onog Puškinovog dela što smo čitali nekad?
-Ti čitaš Puškina (podsmeh)? Na koje tačno misliš?
-Ana Karenjina bre. Teodora me mnogo podseća na taj roman.
-Ko o čemu, ti o Teodori. Gori si od Duška Koraća. Ni on toliko ne drka na Isinbajevu koliko ti na nju, a Karenjinu nije pisao Puškin, nego Tolstoj.

P: Negoooo, jel ima za uma možda?
A: Opet bi da čuriš, narkomančino. Skini se nekad sa džidže, mozak ti je pojela...

- Mužu...
- Reci?
- Znaš, htela sam da bla, bla, bla, sa drugaricama, bla, bla, pa ako bi bio ljubazan, znaš..
- Koliko ti para treba?
- Četr crvene, malo..
- Malo? MALO? Radim od devet do devet, za dvaes iljada mesečno, a tebi je to malo? Uzmi iz novčanika i pusti me da gledam fudbal, ako ti ostane malo para, kupi mi pivo.
- Jaooo, što te volim.
- Mršći.

-U prošlu subotu sam prodao kravu na vašaru.
-Opaa! Ajmo da častiš...
-Častio ja na licu mesta. Pravac pod šatru sa ortacima, pevaljka na sto, mi pod stolom, kurave oko nas ko hijene kad osete plen.
-I? Jesi se otvorio?
-Ču otvorio? Ode krava ko da je bilo nije...
-A šta kući? Mislim, kad si došao...
-Došao sam u zoru. I bio sam u pripravnosti. Ćale je čuo da sam sjebao lovu i čekao me iz vrata u zasedi, s nekom letvom.
-Auu!
-Pa da, i njega sam eskivirao, i nastade jurnjava po dvorištu, kad iskoči deda iz štale sa govnjivim vilama u rukama i viče ''Teraj ga na mene, da mu ja presudim!''
-I deda bio u pripravnosti, a?
-Iskustvo brate. Tako je on i ćaleta sačekivao, a i njega njegov ćaća.
-I?
-Pet šavova i sepsa za dlaku...

Avatar: Đedaj, kako je rek'o Ajet da će da nas odvede u Italiju kod Đanga?
Džedaj: Pa reče nešto vozom do Bar, pa na ćamac, pa malo pred obalu u vodu i plivamo do tamo. Čekaće nas čika Đango, il' Đasmin na obali i pravac u luna-park.
Avatar: Ne znam Đedaj. Nešto mi tu smrdi, a nismo mi. Kao da sam pred Paradu Romulanaca vid'o Đasmina u gužvi s' prangiju. Kao da je on upuc'o tatka i Ljubu Aličića.
Džedaj: Ma jok bre Avatar. To mora da je bio neko što liči na Đasmina. Što bi on upuc'o tatka?
Avatar: Evo ne znam Bogu mi. Možda je Đango 'teo tatko d'umre.
Džedaj: U bre Avatar. Pa što bi Đango 'teo d'ubije tatka? A i Ljuba Aličić je Đangov omiljeni pevač.
Avatar: Ne znam, K'o d'imam neki osećaj loš. Nešto mi se sve čini k'o da Pejđer nije Đangov sin, nego od našeg tatka, a Đango je to sazn'o. Ja neću u Milano. Idem u Beć.
Džedaj: A kako ćeš da stigneš u Beć?
Avatar: Mama reče da Keba tamo peva u subotu, a pošto je ona kod njega sa Bicom i ja ću da probam tamo sa njima d'odem. Taman da gledam tatka malo, da mu se ne desi zlo neko, makar dok sam u Beograd. Nešto se kuva ovde Đedaje, a nije maćka.
Džedaj: A šta ja da radim Avatar?
Avatar: Idi u Milano i probaj da saznaš šta se desilo. Pozdravi Pejđera i reci mu da ga volim k'o brata. Da ćemo se videti uskoro. I čuvaj se Đanga. Kvaran je k'o tatkov kutnjak.

U istom trenutku u zgradi Vlade:
Dačić: Borise ajde. Stigli su i Miško i Đilas.
Tadić: Evo bre debeli. Pričam telefonom. Izvinite gospodine Šumaher. Da, gospodine Šumaher. Obećavam da ćemo saznati ko je to uradio i brzo reagovati. Ništa ne sme da ugrozi naš evropski put. Razumem. Hvala Gospodine Šumaher. Pozdravite i Jorisa u moje ime. Do viđenja.
Mišković: Jesi završio sa ljubljenjem dupeta? Imamo problem ovde.
Tadić: Nemoj tako da nazivaš moju evropsku strategiju. Ja to radim zbog naroda.
Mišković: Ne seri bre. Ostavi tu patetiku za televiziju.
Tadić: Uspeo sam da ispeglam situaciju. Neće nas oštro kazniti. Samo treba da primimo još pedeset hiljada Cigana iz Evrope kod nas i da primimo koju hiljadu Arapa iz Francuske, ali kao fora da su Cigani. Džilas će ih negde već ugurati.
Mišković: Samo ne kod Belvila. Jedva sam se otarasio Halidove favele.
Đilas: Nemojte tako sa mojim narodom. Srce mi se pocepalo kada sam morao da ih na onaj način raselim odande. Dobro, sastavilo mi se srce kada sam video račun u banci, ali ipak, oni su moj narod. Molim malo poštovanja za njih.
Mišković: Dobro Džilas, znamo koliko voliš svoj narod, ali imamo mi većih problema ovde. Ono na paradi nije trebalo da se desi. Trebali su malo oni iz Obraza i 1389 da divljaju, tu dođu ovi Ivicini batinaši i mirna Bačka. Nije trebalo da dođe do pucnjave. Ko je to pucao?
Dačić: Pa prema našim operativnim podacima....
Tadić: Molim te Ivice, spusti taj jagnjeći but dok pričaš i obriši mast sa brade, odvratno mi je da te gledam takvog.
Dačić: Khm....pa prema našim operativnim podacma na Envera i Ljubu je pucao Đasmin Kojić. Plaćeni ubica Enverovog šogora Đanga, operater na ringišpilu u luna-parku i Kebin nepriznati sin. Izgleda da je Enver jebav'o Bicu, a ona je Đangova žena i onda je ovaj odlučio da se sveti.
Tadić: Pa šta čekamo onda? Izdajte interpolovu poternicu za tim Đangom. Moramo odmah da ga uhapsimo. Hans i Joris će biti prezadovoljni. Ivice reaguj!
Dačić: Pa 'teo sam ja, ali Miško ima ideju koja dobro zvuči.
Mišković: Ja sam mislio da ne radimo ništa po tom pitanju.
Tadić: Kako ništa? Unija će nam skočiti za vrat. Naš evropski put.....
Mišković: Začepi Kluni i slušaj. Svalićemo sve na onog Mladenovića iz Obraza. Kao on je pucao. Ionako je dežurna mušterija za sve. Postavićemo mu neki pištolj, poslaćemo policiju, a B92 će da obavi ostalo. Možemo i Insajder neki da napravimo. A Enver....on zna suviše. I o Ratu favela i povezanosti istog sa Belvilom. I o tajnim motivima Parade Romulanaca. A video nas je zajedno i sigurno je sabrao dva i dva. Ako on umre svi dobijamo. Evropski put je spašen. Krivca imamo, Romulanci su mirni, možemo da nastavimo sa našim poslovima, nema negativne kampanje pred izbore i još plus ne moram da Enveru dam onu, kako oni kažu, garniseru što sam mu obećao, što mi je taman para za jedan miran odmor od pet dana na Havajima. A oni neka se ubijaju. Misiš da će nekoga biti briga za par mrtvih ganfera?
Đilas: Ponavljam, ovde govorite o mom narodu. Mojoj krvi. Ja jesam riđ i beo, ali mojim venama teče Romulanska krv.
Mišković: Ti ostaješ gradonačelnik, izgradićeš još jedan most, ukrasti na njemu još jedno sto miliona i to je to.
Đilas: Ja zadovoljan.
Tadić: Pod uslovom da pobedimo izbore. Ako se Toma dočepa ovoga, mogu da nas i pobede.
Mišković: Ko? Naprednjaci? Hehehehe daj ne zasmejavaj nas.
Tadić Odlično. Onda sledeći sastanak posvećujemo predizbornoj kampanji i novoj pobedi.
Đilas: U vezi toga gazda. Imam jednu ideju. Da ideš po Srbiji i maziš krave, ljubiš oranicu i tako to....
Tadić: Nećemo sada o tome. Moram da zovem Hansa ponovo, a i Josipović me zove na vikend u Hrvatskoj. Kada dođem nazad pričaćemo.

A u istom trenutku na VMA:
Keba: Ljubo! Ljubo jesi budan?
Ljuba Aličić: Jesam Kebo, al' sve me boli. Ko nas uneredi tako?
Keba: Kažu na TV da su neki Matematićari bili.
Ljuba Aličić: Kukuuuu, pa kako ću u Beć sada da pevam sa tobom kod gazda Toze. Propade mi 'iljadu evra?
Keba: Povešću Đejku. Staviću mu periku sa ovom tvojom frizurom i niko neće primetiti razliku.
Ljuba Aličić: Kako bre neće Kebo. Asmo kar. Pa znaš li ti kol'ki je Đejka? Metar i japanski kurčić.
Keba: Ma provuć'emo se nekako. Moram d'idem tamo. Vodim Đeljanu i Bicu na sigurno. Izgleda da će i Avatar sa nama. Je l' se Enver budio?
Ljuba Aličić: Nije. Još je u komi.
Keba: Možda opet pokušaju da ga ubiju.
Ljuba Aličić: Ne brini. Fanki Đi i Baki Bi Fri uskoro dolaze da ga čuvaju. Oni znaju karate.
Keba: Dobro Ljubo, odmaraj. Don'o sam ti pomoranđe. Odo' sad.
Ljuba Aličić: Čuvaj se. Javi se kad se vrneš.

- Oooo brate da castis, ne mogu da verujem da si uspeo da se zaposlis na tako dobro placeno radno mesto...
- Pa, jaka rakija brate !

- Gospodine Vučiću, ovih dana stiglo Vam je i novo priznanje iz inostranstva. Naime, Vaš portret od skora krasi spomen sobu muzeja Maksa Vebera, čime su njegovi kustosi hteli...
- Nije Vebera nego Frojda, ali građani Srbije znaju da...
- U svakom slučaju to će podstaći strane investicije. A sada idemo na uvlačenja gledaoca!
- Dobro veče svima u sludiju. Ja sam toliko srećan što imamo ovakvog premijera da od sreće odlepljan ja jesam. Branka, dodaj mi šareni veš, oću da okitim papagaja, nisam znao da vam ker nema prsluče, greota na ovu guzomrazicu, da se tako izrazim, hehe, kakve je moja keva bradaje imala, sad me podsetiste, super što će Todorić dinvestira, jer jedan smo rod, preko trnja do, hehehe, meni je isključeno grejanje, al sve se da rešiti. Eto!

- Ostati bez posla!? Pa, zar je to tragedija; mislim, šta reći za kolegu Mikija koji je tri puta operisan za dva meseca...
- Da, čuo sam da ne smeju da ga skroz zakrpe zbog neke bakterije koja ga jebe.
- Čovek bukvalno nosi creva u rukama...
- Strašno, jebote, strašno.

TV kviz na jednom od mnogobrojnih IN kanala:
Voditeljka:
Ajmo dragi gledaoci, tako je lako!
Reč od 5 slova, koja štiti vaša prava i slobode.
Javite se, čekamo vas.

(Posle 30 minuta neuspesnog zvanja, javlja se prvi u nizu od ukupno 5 uključenih gledalaca)

G:Dobar dan, da nije možda novac u pitanju?Da, da sigurno je novac.Novac!

Voditeljka:Ne, nije pogrešili ste tacan odgovor je naravno ustav.
Ajmo sledeca rec.

G:!@%*^!%(

Gde god sam boravila ili putovala po inostranstvu, još nisam srela horde ljudi sa balama toalet papira!!!!
A kod nas......

Evo o čemu vam govorim...
http://www.soulardoktoberfest.com/dev/_DSC2236.jpg