-'Ajde idijote pokreni se malo, uradi nešto u životu. Dokle da ja rintam i crkavam, dok ti 'ladiš jaja?!
-A?
-I ne dozvoljavam više da me vređaš, ja tebi jednu reč, ti meni stotinu! Ne mogu od tebe do reči da dođem, ućuti već jednom.
-A?
-U oči me gledaj dok ti pričam, nanulitinaninu, i ne vređaj mi roditelje, šta su ti oni krivi, ščuo!?
-A?
-Tražim izvinjenje za sve uvrede koje si izgovorio, ovo više neću da tolerišem. Ako se ubrzo ne promeniš naći ću ti zamenu, samo da znaš!
-Aman bre ženo!!!

1 - Ја кад бих дошао на власт, ја бих пустио педере да се слободно крећу и дао бих им да усвајају децу. Ово је демократска земља и сви морају да имају подједнака права. Зашто дискриминисати било кога? Какав је то начин?
2 - Од силног либерализма ми пробавни такт ради убрзано. Какви педери, какве пичке материне? Па ја да сам на власти, ја бих их све протерао одавде. То није природно и није религијски исправно! Бог је створио мушкарца и жену, а не два мушкарца! Па да је то нормално човек би могао да оплоди другог мушкараца или жена жену. Пу, одвратно!
1 - Како да не. Стварно си проклети хомофоб, вероватно ту склоност скриваш негде у себи. И тај Бог не постоји, па то је прича за манипулисање глупим масама, па о чему ми причамо. Серем ти се на религију, хомофобију и радикална становишта. Треба бити човек.
2 - Коме ти то? Вређаш мог Бога, вређаш и мене, јеси чуо?! Јебем ти матер одвратну, пичка ти материна ружна, педерчино латентна.

Креће туча.

Радикал удара либерала флашом Јелен пива у главу, на шта исти умало пада, али ипак раскрвављен хвата чашицу ракије и суне је крајњем десничару у фацу. Овај са јауком прекрива очи и слободном руком покушава да удари представника левице, а горепоменути већ добрано раскрвављен скаче на првог и уједа га за врат. Креће општа шорка, један завршава са тешким повредама главе, поломљеном руком, док други пролази полуслеп, изгрижен и малаксао због губитка крви. Док, леже у несвести на поду кафане, остали настављају са тучом.
Конобар вади ловачку пушку и пуца у небо, али заборавља да је мало ближе ипак газда. Метак лагано пролази кроз плафон и пролази газди кроз десни гуз.

Биланс туче: 4 тешко рањена, 9 лакше повређених, 2 странца са вијетнамским синдромом, газда не може да седи, а конобар нема од чега да прехрани породицу.

Материјална штета: Вредност кафане.

- Memedović (voditelj):
Evo nas u Zapadno Severno Novoj Malineziji, idemo do sela Šalabalavukojebinanakrajsvetala gde nas čeka jedan od naših imigranata koji ovde živi već sedamnaest godina, Milojko Grišić...

- Memedović (primer):
Znaš, ove godine idem na Filipine tamo imam neku tetku ili tako nešto, a posle ćemo verovatno i u Argentinu da svratimo, znaš kod one sestričine od mog strikana, al' mi žao što nećemo stići da odemo u Togo, baš sam hteo da vidim čukunstrica od tetke....

Sreco reci odma ko te dirao, nemoj sad neko(tiho "m") da mi jebe mater!

- Jesi popravio više tu geografiju konju jedan?
- Nisam ćale, opet sam dobio abera.
- Opet! Pa kako bre majku mu jebem, jesi ti normalan?
- Ma ćale bre, pitala me neke gluposti, namerno mi dala keca.
- Kakve gluposti?
- Ma svašta ćale. Postavi mi pitanje o proizvodnji nečega, ko zna čega i kao samo treba da navedem to mesto u Holandiji, a ja nisam znao. Neko malo mesto, ko to zna bre.
- Koje mesto u Holandiji?
- Neki Še...Še....Ševa....tako nešto, nemam pojma.
- PU majku ti glupu, neobrazovanu. Ševeningen u Holandiji. To ne znaš! E Srbine moj, pa to je mesto najvećeg stradanja u modernoj istoriji Srba. Mršte u sobu da te ne vidim.
--------------------------------------------------------------------------------------
- Koja ti je država na M?
- Mali.
- Ozbiljno te pitam.
- Mali brate. Tako se zove zemlja.
- A jeeeste Mali. Naš’o si mene da ložiš. Pali bre.
- Vidi ga čovek, juče priznali Kosovo, gled’o sam na B92.
- Mamu im jebem žutu, cunami ih potopio sve dabogda.
- U Africi su oni brate.
- Jebote i crnci počeli da nas zajebavaju, a do juče nisu sijalicu videli.
---------------------------------------------------------------------------------
- Oćemo još po dva lava da zveknemo, baš mi se dizna otvorila.
- Jašta bre. Ajde ti mali po pivo u radnju.
- Nego jesi vid’o što su Ameri počeli da prete Iranu? Ima da ih zgaze.
- Ma kurac će da ih zgaze. Juče bili Čavez i Kim Džong Un u Tehranu kod Ahmadinedžada I dogovorili oni svoj raketni štit da naprave iznad Tehrana, Pjongjanga I Karakasa. Još kada se Peking I Moskva umešaju, ima Ameri podvijenog repa da se I iz Bagdada vrate kuće. Videćeš.
- Tako je bre! Živeli!
- Živeli!!Srbija!

Ponekad je i DOPADAŠ MI SVE sasvim dovoljno...

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

Prvo i osnovno voda ne postoji, vec samo Sveta vodica, ono sto obični nazivaju pivo.

Drugo i osnovno, Sveta vodica se pije samo i iskljucivo samo iz zidarskih flaša.

Treće – zelena flaša ide za glavnog majstora zidarske lože, da se zna ko je na vrhu piramide.

Četvrto – sapun je za nezidare, pasta za čišćenje jake kontaminacije je za dunđere. Pažnja- pastu ne stavljati u dodir s plastikom, lakom, lepkovima ili ne daj Bože nezidarskim rukama, jer može imati razarjuće posledice!

Peto – Dovoljan je jedan element pribora za jelo, najčešće viljuška, koja obavlja sve funkcije ostalih pribora. Nož koristiti samo u krajnjoj nuždi (rešavanje konflikata).

Šesto – Otvarač za pivo ne postoji. Bog je u u tu svrhu dao zidaru zube, oko ili pupak.

Sedmo – Pri obavljanju zidarske delatnosti obavezno je slušati pravu zidarsku muziku, koju donosi južni vetar i Vip prodakšn. Ni razblažene verzije kao što su grand i gold ne dolaze u obzir. Zidar koji ima muzička umeća na dugmetari je poželjan.

Osmo - Udvaranje devojkama je dozvoljeno isključivo preko dobro poznatih zidarskih izraza. Putem kojih predmetu udvaranja saopštavate da u vama izaziva želju za snošajem, i kako i na koji način bi tu želju ostvarili. Predmet oslovljavati sa snajka.

Ostaje još samo da savladate lomljenje 134 koščica u šaci pri rukovanju sa nezidarima i savladaliste i dundjersko rukovanje, tako da ste spremni za inicijaciju.

Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru.
Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu.
Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji.
Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti.
Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna.
Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš.
Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz.
Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo.
Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.

barem smo 10 godina iza ostatka sveta

- Pa dobro, ''druže zaposleni u državnoj administraciji'', zašto mene cepaju svakakvim haračima a ti bi da dobiješ povećanje plate i regres i topli obrok? ''Je l' je to pošteno?''
- Jebi ga, ja radim sa strujom, firma dobro posluje i tako...
- A... ti si onaj što je izmislio struju!

U divnom raspoloženju, kao dva zaljubljena golupčića, tvoja draga i ti idete na letovanje. Pošto ste stigli, odlučujete da odete na kupanjac. Razgolitite guziće, uzmete peškiriće i pravac na plažu. A kad tamo stignete, surova realnost počinje da te savladava. Oko tebe vlažne, preplanule, ženske figure u ogromnim količinama, sve divno raspoložene. Muškarci su u deficitu, stoga su čak i tebi, tako očigledno zauzetom, upućeni pohotni pogledi. Čuješ molbe za nanošenje kreme protiv opekotina na vrela, glatka, izvajana tela, upućene srećnicima koji nisu "poneli drva u šumu". Toplesi sevaju na sve strane, ono što žene zovu "gaćice" ne može biti minimalnije, pa još onaj morski vazduh... ama sve te tera da konstantno ukrštaš noge, kao šatra, tako ti je zgodno. A tvoja verna draga sve vreme pomno prati kud je uperena zenica oka tvoga. Na svaki tvoj pogled koji nemarno spustiš na tuđu obinu, ona počinje da se kočoperi i frkće. U takvoj situaciji najbolje je da svoje okice duboko zamišljeno držiš na dalekoj pučini, i tvoja draga će tada biti sigurna da tamo ne možeš uočiti nijednu tuđu dojku ili ne daj bože guz. Ono horizont jest lep, ali ti nekako prosto dođe da se ujedeš za rođeno debelo meso, samo kad bi mogao da se dohvatiš... Sledećih deset dana provodiš u ubeđivanju svoje drage da na otoku postoje mnogo bolja mesta za posetiti od plaže sa sitnim belim peskom. Nemoguća misija... Odmor prerasta u gorko kajanje i proklinjanje nemilosrdne sudbine...

posle ovoga, smak sveta ne zvuči tako loše???