Iako se u originalu koristi za opis grupe ljudi, kriminalne organizacije, tj. u množini, u Srbiji se često koristi da nekome laskamo ili da prilikom susreta sa nekim pokažemo da ga cenimo.

Sinonim za dugotrajan proces kada te mustra ko god stigne. Čekaš dva sata da se policajac smiluje da dođe, smrzavaš dupe (kuvaš dupe leti) na poligonu, ako prođeš tu prepreku, onda u gradu nalećeš na nepropisno parkirane automobile zbog kojih ne možeš da skreneš kako treba u ulicu, i naravno hoće kaki-neće kaki pešake koji polete na pešački kao da im je dete tu i gleda u auto odozdo, baš kad je nemoguće zaustaviti se kako treba. Ko prođe grad, taj može da odahne, na tren. Posle ide ono najgadnije - odlazak po vozačku dozvolu.

Mudaš, mudonja, tučaroš itd. Fora je što u današnje vrijeme od njih stotinu samo su dvojica pravi mangupi, oni što će krenut' đe niko ne smije, dok su ovi ostali mangupi na baterije. Današnjega mangupa na baterije odlikuje tarzanka, tetovaža, što veća i bjesnija, to bolje, Golf 3 ili BMW M5 sa "spuštenim motorom", spojlerima, niskoprofilnim gumama, CD plejerom sa "buferom", na zadnje staklo zakačeno crveno iritantno srce sa natpisom "I love you" i plišani međed, plavi laser postavljen na haubu uzet iz upaljača s laserom, naljepnica "Rally", "Racing", "Tuning" itd. na šoferšajbnu i mnogi drugi ukrasi i drangulije.

Izraz koji vodi poreklo iz Srpske Sparte , koji u pogrdnom formatu služi da se ismeje (nagrdi) neko ko po svaku cenu hoće da prikaže sebe u što boljem svetlu preterivajući pri improvizaciji iste,ali neko od sagovornika (jel ih obično ima više ,što znam) koji ga poznaje iskoristi ovu umotvorinu da ga spušti đe treba,ali šmekerski kulturno profesorski jel će da shvati posle ,a na prvu će da se nasmije

Ne znam zašto, ali nije mi se učinila kao loša ideja. Ništa gluposti s čamcem i prženjem. Nabavit ću si ja jedan štap, zabaciti udicu i smjestiti se ispod jednog stabla u hladu. Zabiješ šešir na glavu i iščekuješ. Malo i odrijemaš, iako te nitko neće primijetiti ako ne hrčeš kao motorna pila.

Presjeklo me je kad sam vidio cijene štapova. Skup sport. Što ću sad? Hm... uključiti ću svoj primordijalni instinkt. Potreba će stvoriti želju, a želja namjeru. Tako je; ti si ratnik. Ma, neustrašivi ratnik.

A da se ja ipak pomolim, za svaki slučaj. Gdje ću od sramote se pomoliti. Zadnji put sam bio u crkvi kad sam se ispovijedio, a to je bilo kad i krizma. Baka potezala milijun veza i nosila kolače. Ajde, nikad nije kasno, nemaš što izgubiti. Možda djeluje i kao placebo, ako Ti i ne ispuni, uvjeriš sebe da Ti je ispunio.

Idem se pomoliti kad ono me prekine nebeska sekretarica: Server je onesposobljen zbog prenatrpanosti molitvama. Molimo Vas da se kasnije javite svom teističkom operateru. Za Boga stisnite broj 1, za Allaha stisnite 2, za Budu 3 (odlaganje telefona, neko viče na Budu da ne jaše stablo manga), za Jahvea 4, 5 za sva hinduistička božanstva pa ćete reći koga točno trebate.

Što je ovo, zapitam se? Pio nisam, šešir ima, znači nije sunce. Pogledam na sat, kad ono prošlo dvije ure. Što ću sad? Molitva ispada iz kombinacije. Aha, sjetit ću se što je majstor Ugvej iz Kung fu pande rekao: "Sve je u tebi". Tako je, tako je. Pronađi unutarnji mir. Budi jedno s vodom. Shangri - La.

Zatvorim oči, zamislim ribe kako su ulovljene i krećem. U početku ništa, kad odjednom uhvatim ribu zubima kao medvjed. Ne mogu vjerovati. Trljam oči. Ajde rukama, a gdje zubima. Odložim ribu sa strane i krećem opet. Prođe pet minuta, a opet isti ishod. Što je ovo? Uvijek sam mislio da su mi lovačke vještine toliko izražene da bi domoroci kad bi me vidjeli obavili razmjenu s ljudožderima.

Taman da ću uhvatiti još jednu, kad ono, nešto me povlači, gubim pozornost, slike su mi se ispremiješale, odjednom trenutak odsutnosti svega, a zatim osjetim mlaz vode. Voda ledena. Uff - proderem se. Otvorim oči. Pitam čovjeka gdje sam i što se dogodilo. Kaže da me je promatrao sa strane i smijao se mojem pripremanju hvatanje ribe goloruk. Vidio je da sam zaronio, ali da nisam izronio te da se krv pojavila na površinu. Da me je jedva izvukao. Rekao mi je da sam zaronio na stijenu. Pitam ga, onako zamotan oko glave, jesam li štogod uhvatio, a on mi odgovori nekoliko šavova.

Razlika između ovoga i vukojebine je u tome što kozojebina ima tačno određenu lokaciju. U pitanju je zapad, jugozapad Balkana, južno od Ulcinja i severoistočno od Egejskog mora.
Pošto tamo je retko ko zemljoradnik, a i nema uslova za to, svi su tamo primorani da gaje stoku, a tamo je bilo najviše koza, jer im tamo među Dinaride najviše odgovara.

Pojava nedostatka zadovoljavajućeg seksualnog života. Postoje dve osnovne vrste

1. Duža apstinencija (tzv nejebica)
2. Dugotrajna izloženost nekvalitetnom seksu (kad naletite, shvatićete)

U oba slučaja pojava se manifestuje isto i blago se razlikuje između polova.

Muški na prvi pogled ne pokazuju neku preteranu promenu iako im se ustvari prag tolerancije na apsolutno sve drastično snižava dok pri prelasku gorepomenutog praga nastaju omanje katastrofe.
Kod ženskog pola gorepomenuta pojava se manifestuje kraćim periodima čangrizavosti, netrepeljivosti, odjebi-ujedam raspoloženja uglavnom propraćenima jakom navalom "znaš da nisam tako mislila". Razliku je se od PMSa po dužini trajanja odjebi-ujedam faze i učestalosti smenjivanja dve gorepomenute.

Pravi pokazatelj smotanosti neke osoba, u čijoj okolini zakoni logike i fizike prestaju da važe, sve što joj je na dohvat ruke (a i dalje od nje) može postati ubojito, ali samo po nju samu. Takve osobe kada vam dođu u goste nikada ne treba ispuštati iz vida, nipošto puštati same u kuhinju, odlazak po čašu vode vam možda deluje kao potpuno bezazlena radnja, ali ne i za tu osobu, za tren oka mogu izaći povređene. Kredenac, vrata od frižidera, fioka sa escajgom, prag na vratima, samo su neki od brojnih neprijatelja ovakve osobe.

Dječija "književna" fora, ili bolje reći bibliotekarska fora, pošto se može naći samo u bibliotekama đe se izdaju lektire za đecu do 8 mog razreda.

Naime, radi se o tome da je neki mangup smislio kako da izvoza svoje vršnjake i buduće generacije kojima će biti nametnute iste lektire za čitanje. Svako od nas je sigurno bar jednom nasjeo na istu, a ja i više puta (ne zato što sam glup, pu daleko bilo) zato što mi je bilo muka od čitanja...

Kvalifikacija koja se upotrebljava pri opisivanju fudbalera koji se služi samo jačom nogom.

Standard, školski primer.

Uvali Ababovic definiciju Perikur ac datis eneus mrdi., a ja ko muva na govno : latinski rečnik preda se i listaj, listaj, i ništa s ničim. Odvalim u sebi: zajebi ovo, a pošto ne dajem palac na dole nikome, ovo jednostavno preskočim.

Al kopka me stalno, ma nisam toliko glup. Ipak ima neko značenje. Vratim se na definiciju posle nekog vremena i onda slog, po slog, ko đačić prvačić, na maternjem jeziku pročitam jasno i glasno - pe ri ku rac da ti se ne us mr di.

Aferim majstore, natego si me ko balavca. I naravno palac gore.

Žabarski fudbaler po imenu Salvatore (Toto), mali napadački kundravac, poznat isključivo po svojih 5 minuta slave na SP '90. "Notti Magiche di Totò Schillaci", iliti magične noći Toto Skilaćija. Kontroverzni fudbaler sa Sicilije, 'nači mafijaš ololo, opravdao je naziv džokera u kritičnim momentima za svoju matičnu reprezentaciju, postigavši bitne golove za žabare koji su takmičenje završili ipak na trećem mestu, iako su bili domaćini. Jebiga, Toto nije mogao sve sam. Bar je dobio nagradu za najboljeg igrača i najboljeg strelca tog prvenstva. E, to vam je skill(aći), miševi!

Sveto je bio mrga od čoeka. Skupilo se nas par da ga izudaramo. Ja, Mile Lopata, Jozo Šmalc i Cokula. Došli mi u Monako, ali nije Monako kao fudbalski klub đe igra Berbatov nego Monako kao kafana đe igramo mi karti. Sjeli mi za astal da kujemo ljuti plan kako da natamburamo mrgu od čoeka kaki je bijo Sveto. Nasuli smo sebi po jednu ljutu počeli da se domišljamo kako bi ga oborili i glavu mu razorili. Kad odjednoč uniđe Sveto u kafanu prde ko konj jebo mater svoju. Pogleda u nas, a nosi neki kočić, jebo ga ćaća oće l nam glave porazbijati. Skoči Jozo Šmalc ko panter i kae on Sveti da one više tako nemore red da zavodi đe i treba i đe ne treba. Kae Cokula da će ga pregaziti sa svojim puntom sa 170 na sat, a ja i Mile sjedimo i gledamo ove dve budale. Gleda sveto u nas i trlja onaj kolac ko da će nass sve četvericu naguliti na njega. Viče konobarica da će zvati miliciju, kae Sveto bolje zovi Dusu mrtvaca, a to je jedan što je držo pogrebno. Vrisnu konobarica i zaziva boga i viče nemoj Sveto molim te. Kae Sveto oću oću. Zamanu Sveto kocem i ošinu Jozu Šmalca neđe po glavi, a Jozo upade ko da ga je čoek potanjiro jebem ti dan. Viče cokula šta sjedite vas dvojica jebem vam sve vam jebem. dok je sovo ošinu i njega sveto kocem po nogama, a cokula se složi ko naviljak sijena. Pogleda u mene i Mileta lopatu, i kae nama, vas dvojica na ona vrata, i pokaza izlaz. Tu meni prekipi i ja izvadim svoj broving 7.65 i uperim u svetu i podviknem, e neš mene dabogda t se kurac digo na maminoj sarani! Mile uteče na vrata, ona dvojica leže ne ustaju, kaem ja strvini pušćaj kočić sve ti jebem nemoja da te ja odrobijam! Pusti sveto kolac, i kae meni šta je pičko! Saš da vidiš šta je i ošinem ga pepeljarom i po nosu, a krv prsnu po radovanovoj slici što je bila na zidu. Viče sveto lako je s pištoljem, a ja itnem na njega i onaj kolac što je bijo metno na astal. Mrš iz kafane majku ti jebem krvavu. e neš mene seljačino jedna. Ode Sveto polako s onim svojim kocem, a ja sjedo i reko konobarici da ponese jednu radensku usta mi se usušila od sovanja. e tako je bilo.

Finalna konkluzija o životu, obasjana crnim svetlom jedne od najvećih Balkanskih tragedija.

Svaka jedinka sa ovih prostora, koja je dovoljno stasala da se sa njom može normalno razgovarati, upoznata je sa efektom Mijatove prečke. Na sam pomen toga dižu se dlake na rukama, oči prevrću, pritisak raste, praćen ogromnim besom i još većim osećajem nemoći. Prednost imaju mladje generacije jer nisu bile direktno izložene radijaciji i kumulativnom efektu tog momenta, gejzira besa i nemoći, za razliku od nas ozračenih..

Tren, kada je jedan prosečan Jugosloven nemo posmatrao kako njegov tim dobija svoju veliku šansu da pogazi još veće protivnike od njih samih, makar jednom u životu. Tren, kada je osetio pravu sreću i pravdu u neku ruku, rekao ženi da je voli, sinu da će kupiti biciklo, da će Jugoviću poslati pismo zahv.. PREČKA.

Dve verzije žute minute su tada nastale.

1. Totalni rempejdž po sobi/kući/kafani/trgu/crkvi/bašti/itd, izmišljanje prosečno po 5 psovki po minuti, hiperventilacija, praćeno zakrvavljenim očima, podignutim rukama u vazduh, iskeženim zubima i prezirom kakav se do tada nije mogao osetiti.

2. Ostajanje na mestu, ukopavanje i neverica. Bes, prezir i nemoć, smešani u jedan koktel, sagorevaju iznutra. Oči se sklapaju, usne suše, tresu i uvlače, par dubokih uzdaha, nem pogled ka gore, uz šapat ''Zašto jebote, zašto?'' pogled u stranu, pa ka podu, pa ka televizoru ponovo, i gašenje istog.

Život u četr'es' i par sekundi.

Nije više među nama.

Mit kaže da je rođena je u svetlosti Sunca, kada se jedan zrak prelomio u najsavršenijem dijamantu i stvorio iskru. Iskru neprevaziđene lepote, u kojoj je stvoreno dete. Blago odrasla, izazvala je ljubomoru i bes bogova, jer je zavodila sve podanike, koji su padali u bezumlje zaljubljenosti. Gnevni, bacili su je na Zemlju i osudili je na bedan život u jednom srpskom zaseoku a sluđenim podanicima povadili oči. Subota je njeno prazničenje, tada u svojoj autentik Kuala Lumpur haljini zrači u svom idealnom sjaju. Tu je, među nama. Čeka tren da se vrati svom kosmičkom pijedestalu i napusti svet neuglednih zemaljskih sužnjeva. Svesna je da je iznad nas i ne štedi nas pouke.

Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?

Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.

Najuticajnija porodica ovdašnje muzičke produkcije.Na sam pomen njihovog prezimena svi ljudi se sa zebnjom okreću oko sebe,i zatvaraju uši rukama, ne bi li osetili zastrašujuće melodije koje ova porodica fabrikuje

Hijererhijska lestvica familije izgleda ovako:

Žena koja mora da se izlane. Štono kažu, na dupe bi progovorila. Džabe upozorenja, džabe dogovori, dresura, razum, kupovina knjižice Meditacijom protiv izlanjavanja. Ne vredi, ima nešto kokošje u njima i da nisu ovako glupe. To mora da se izlane pa to ti je. Tačno vidiš tren kad krene nešto da radi u njima, neka zvrčka, neka opruga se otkači, i kad kreće izlanjavanje.
Nema šta drugo, nego da se pomiriš s tim i da razviješ jedino strategiju za ublažabanje izlanutog, nekom usiljenom šalom, šta znam, prdežom koji odvlači pažnju, skretanjem teme na Putina, u krajnjem slučaju obaranjem vaze u stilu Gige Moravca.