To je ona situacija kada se dopisujete preko chata ili sličnog programa sa nekom osobom koja vam se recimo svidja, i sad, bla bla, tuc muc, vi nailazite na onu temu oko koje ste na prvom mestu i želeli da pričate, haba-haba tematike. Sve polako, idemo okolo, okolišanje na maksimumu, ali dodje momenat kada nešto morate da priznate direktno, a niste sigurni kako će to da se završi, da li će odgovor biti možda - pa joj, i ja bih.. Ili pak - Your contact went offline. Tada, u sekundi posle ispisivanja direktne istine, vi automatski promenite tab na pretraživaču i od nekog blaam i treme uzmete da čitate online Kurir, jer ne smete da se zadržite na stranici gde vam je sagovornica.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Ne letva volana, već obična čamova letva, često je deo opreme starijih četvorotočkaša u Srbiji.
Oskudacija i finansijske dubioze su od mnogih domaćih vozača napravile vrhunske budž-majstore i improvizatore. Pored kombinovanih klešta, parčeta žice, krstaka i šrafcigera u prozoru, i obična letva je našla svoje mesto u obaveznoj opremi i pokazala se kao multipraktična.
Uz pomoć nje se podboči hauba, kad ona šipka volšebno nestane, ili gepek, kad amortizeri oslabe.
Ako se negde u bespuću zaglavi, vozač letvu podmetne pod točak da ima šta da uhvati.
Ako vozač menja gumu na rastresitom terenu, letva dobro posluži kao oslonac za dizalicu, (da ne tone u zemlju) ili ako je auto truleks u pragovima, letva postavljena između dizalice i auta, sprečiće penetraciju stuba dizalice u unutrašnjost mezimca.
Može poslužiti i kao podupirač za slomljen naslon sedišta. (specifičan problem posle jebačine u Jugiću)
U slučaju obračuna sa drskim vozačom na nekoj raskrsnici, letva se pokazala i kao izvrstan kalkulator.
Kad čo'ek malo bolje razmisli, češće nam u šoferskom životu zatreba solidna letva, nego komplet za prvu pomoć.

Piiile mamino. Ma cwetić swatki. Gde si se to sakrio? Pod maminu suknju, taaako je! Budi dobar dok ti mama :pu!: zalizuje kosicu, taako...

Ovako je otprilike glasilo tepanje brižne mati maženom i paženom decxkicu, potonjem mekušcu i ženskom petku koji je posle metar godina i dalje vezan, doduše figurativno za svoju materu na relaciji usta - dojka.

Jebežga, tatkov prut nije od njega stvorio čo'eka, rekla žena Nemoj mi diraš dete, i eto desilo se što je moralo biti - sin mu post'o Sisoje, ne zna ni pertlu da veže sam. Pa ti posle opravdavaj njegovu infantilnost kako znaš i umeš. Nećeš moći doveka rođače, a gladne ajkule tamo negde strpljivo iščekuju novu žrtvu, grrrr.

Lepo zbori moj ćalac u pijanim trenucima sokratizma: Sve dok si na sisi, ti muškarac nisi...
Ili kako bih ja to fino sročio u kafanskom duhu: Očinska je tuga pregolema, ima sina a ko da ga nema...

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:

Ovo je najcesci izraz moje babe kada gleda spanske serije i bludne bezobraznice koje varaju svoje muzeve u istim...(a znam da voli da gleda te seksualne cinove po skoro neprimjetnom osmijehu na licu)

Veoma bitan pokazatelj dobrog zdravlja i erektilne funkcionalnosti u sredovečnih muškaraca, onih koji već dobrano gaze Četrdesetom avenijom, kao i onih što su već zakoračili u Pedesetu.
Sve ostalo je takođe bitno, holesterol - dobar/loš, pritisak, šećer, trigliceridi i ostali lipidi, hemoroidi, spermatozoidi, mongoloidi (ne znam zašto sam ovo zadnje dodao - ali se rimuje...neka ga) kao i svi ini andraci...
Ali, sve je to uzalud, pravi pokazatelj dobrog zdravlja u sredovečna čo'eka je kad nakon buđenja, prilikom prvog jutarnjeg pražnjenja bešike ne može obuzdati i usmeriti svog nabreklog vršnjaka koji je samoinicijativno izvirio iz gaća i pidžame kao kakva pokvarena kukavica koja se ne vraća u sat i nikako mu ne dozvoljava da uspešno nanišani u šolju pa jadnik od sve muke zapiša sve u krugu od metar oko šolje.
Čak ni domaćicama ne pada teško da prebrišu kupatilo kad je ovakva nezgoda u pitanju.

Tokom prve polovine devedesetih, kada je hiperinflacija tresla tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (pogođenu ekonomskim sankcijama), Koperfildom sirotinje raje se mogao nazvati samo onaj ko je umeo da iz ničega stvori ne nešto, već bezmalo Diznilend.

Ono, jes' da i nije bilo baš nekog izbora za šopingovanje, pošto su rafovi bili prazni, ali je uvek bilo neke gardorobe, nekog pokućstva, a i dažbine je trebalo platiti. S obzirom da je plata od cirka 800 miliona dinara ujutru, oko pola 9, vredela 20-ak marona, a tamo oko podne ni celih 10, jasno je da se sa kešovinom nije moglo bog zna kol'ko uraditi, te se spas nalazio tako što su se za plaćanje koristili čekovi.

Trebalo je znati kada je dinar najstabilniji (minuti su, bukvalno, presudni), koja prodavnica ima robe i koliki je vremenski period dok se čekovi ne proknjiže. Krucijalno je bilo da to ne bude ni prerano, a ni prekasno, pošto je kurs bio (blago rečeno) haotičan. Ako se sve kockice slože kako treba, za vrednost jednog 'leba, čaše jogurta i dve Žvazbuka žvake se mogla kupiti sasvim fina ugaona garnitura.

Osobe koje jedu govna. Govnojedi.

Ne gledaju kako da porade na sebi. Ne gledaju kako isprave iskrivljeno. Njima je drago što je iskrivljeno, ali ni to im nije dosta. Kopaju da nađu uzrok iskrivljenosti. Kopaju sve dublje i dublje. Uglavnom na pogrešnom tlu. I uglavnom nađu neki razlog. I onda počnu da smaraju...

Osoba koja podučava svoje učenike/studente,ali pored toga deluje i vaspitno na njih. Prosvetiteljska figura,čije ime bi trebalo da se piše velikim početnim slovom.

Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.

Ne volim dugačke definicije ali ova drugačije ne može da se pojasni. Ako vas smara pređite odmah na "primer":

Momak i devojka približnih godina, recimo raspon 17-22 (shvatićete zašto baš te godine). Mladi, napaljeni, tek se upoznaju sa čarima intimnih odnosa. Ona željna da počne da uživa, on željan dokazivanja. Prilika idealna, njoj matorci nisu tu, on dolazi na večeru, par pića i završili su u spavaćoj sobi. Skidanje nabrzaka, jedva čekaju da počnu. On je, naravno, mastrubirao kod kuće da bi se što bolje pokazao. Ona, naravno, stajala dva sata pred ogledalom da utvrdi šta mu se sve neće svideti na njoj. Znaju već šta gde ide, nije im prvi put. Počinju. Minut. Dva minuta. Pet minuta. Njoj je lepo, on počinje da se znoji. Deset minuta. Njoj polako postaje dosadno, on se i dalje znoji. Dvadeset minuta. On jadan crče, ona se smorila. Primiče se trideseti minut. On je na samrti, nema više ni kapi znoja, ali se trudi da se "ne obruka", ona već pizdi i pita se hoće li više. Mučenje se nastavlja do punog sata. Epilog:

Pojava koja nam je prešla u naviku od gledanja mnoštva stranih filmova na našim TV programima, pa ćemo da čitamo i engleske titlove koje je neko postavio na neki naš film, ili kineske titlove, u filmu engleskog govornog područja, iako se u kineski jezik razumijemo ko Mara u kriv kurac.

Kulturan izraz koji zamenjuje rec "kenjaš"
Koristi se za davanje do znanja da osoba koja priča dosađuje

Pitanje koje postavljaš ženi/devojci kad preteraš sa sranjima pa popizdi na tebe. Obzirom da je s pravom besna, ti samo ćutiš dok se ona istutnji, a onda postaviš ovo sudbonosno pitanje. Odgovor deluje kao lakmus: ako hoće, nije više ljuta - ako neće, sačekaj još malo pa ponovo pitaj.

Tačno i doslovno značenje ove reči autoru ove definicije nije poznato, ali mu je poznato da su tako devedesetih na naš jezik prevodili englesku reč ''asshole'', obilato korišćenu u nekim američkim filmovima. Ako pratimo tu analogiju, reč sroljo bi trebalo da bude sinonim za šupak. Sa druge strane, ako uzmemo u obzir koren reči, drugi mogući prevod te reči je ''seronja''. U svakom slučaju, ova odavno zaboravljena reč, verovatno hrvatskog porekla, služi najčešće da se uvredi i demorališe protivnik prilikom pičnjaže u akcionim filmovima.

Izraz koji moži da se primeni se primeni na više vidova spoljašljeg izgleda neke devojke.
Kad je prvi u pitanju, aludira se na ružnoću iste, facijalne deformacije. Njena ružnoća je toliko velika, uočljiva i nesvakidašnja, da nije uopšte čudno da se trljala plutonijom pod mišku što je rezultiralo nečim što možemo nazvati "Božji smisao za humor".
Drugi je stanje odeće koju nosi, u smislu odrpanost, umazanost iste. Ponekad može biti toliko ekstremna, da čo'ek pomisli da je dotična cavulja ispuzala iz ruševina nastalih od eksplozije. Kad je prosjaci vide takvu na ulici, krenu da joj nude kintu i ustupaju mesto 'de žickaju kintu.
Ponekad, u ekstremnim slučajevima, može da se desi da se ova dva vida obogaljenosti poklope. E, to je onda već nešto, malo ređa pojava. Ne preporučuje se gledanje u takve ribe, postoji ogromna šansa da dobiješ neku očnu bolest ili čak da oslepiš. Havarija na kub.

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Kako, bolan, ne znaš koji? To ti je rođak, od tetke Savke, pa njene sestre Smilje od čo'eka iz prvog braka, onog Mitra Rabadžije sin. Ne znaš Savku? Sram te bilo, ne poznaješ fameliju. Znaš li onda Boška Siminog? I on je bio sa njim te večeri. Kako - koji Boško? Pa, kako će biti da ne znaš njega, on se stalno družio sa sestrom od tetke one plave kasirke iz Savkine prodavnice. K'o da su se malo i družili više nego što treba. Viđ'o si ih po selu sigurno. Au, pa reče ti da ne znaš Savku. Šta kažeš?!? Nije bitno? Kako, bolan, nije bitno? Bitno je za priču, ja ti je nikako ne mogu ispričati, dok ne znam da si zamislio Boška u toj situvaciji, neće ti biti smješno k'o što je meni bilo. Ja i Savo umal' nismo pišnuli u gaće kad smo gledali. E, čuj, koji Savo...

Nedefinisana i pomalo mistifikovana kategorija. Na određeni način svakako predstavlja apgrejd onog “običnog” sastanka, ali šta tačno pod tim podrazumeva teško je statistički utvrditi. Tako na primer, može simbolizovati tršenje ljubavnice/sekretarice u nekom ( malo čistijem ) motelu/klozetu, zatim jedno konspirativno opijanje sa drugarima u kafani ili, pak, celodnevni paket pecanja na reci uz roštiljanje i oveću gajbu pivčuge...mada se, doduše u neobično retkim prilikama, može interpretirati i kao PRAVI sastanak. Bitno da je mobilni telefon ugašen a ostatak sveta obavešten “da ga se ne uznemirava”. Tako je, naime, bolje za sve...