Etalon studentskog preživljavanja u Srbiji. Radi po principu imaš žeton ješćeš, nemaš žeton nećeš. Ukoliko se izgubi, za znoj i krv se može nabaviti drugi od lokalne studentske vračare koja uz to proriče i studentsdku budućnosti. Posle izvesnog broja izgubljenih žetona gubite pravo na iste i gubite život GAME OVER buhahahahahaha....

Fuš šuškavac.

Odgovor okorelog kladioničara na pitanje priajtelja kud je navalio tako rano nedeljom.

Lik koji zapravo ne zna ko je. Nešto slično Toniju Parkeru koji je mogao da bira između 5-6 reprezentacija, ili Adnanu Januzaju koji se još koleba da li da nastupa za Srbiju, Kosovo, Albaniju, Belgiju, Tursku, Hrvatsku ili možda ipak Englesku? Jebg, jebeno za odlučiti se.

Naime, Džonatan je rođen u Kanadi, od ćaleta Filipinca koji je njegovu kevu našao na Jamajci kako duva vutru i odmah mu se svidela. Kao mali otišao u Holandiju za koju i sada nastupa, a u međuvremenu stekao državljanstva Engleske, Velsa i Španije. Malo li je?

I šta će takav kukavac kad ga neko preupita koju krsnu slavu slavi? (Msm ne slavi slavu sigurno, ali kad ga pitaju koje mu je đedovina i slično.) Šta će žđecom i kako da ih vaspitava. Što da čini, kuda da se djeva? Šta ako Jamajka zarati sa Velsom jebote, đe će junak, kojoj li će vojsci?

Bez zezanja, jebena situacija. Čak i u mešovitim brakovima tipa Srbin/Muslimanka i slično, nastane buljuk problema a kamoli u ovako zapetljanoj situaciji.

Džonatan je dakle sinonim za zamršenost odnosa i jebadu na više nivoa.

Nije vezana za posjedovanje velikog kurca. Niti nužno mora imati seksualnu konotaciju.

Energiju velikog kurca ima alfa. Onaj dominantni lik prema kome se svi ostali ophode sa poštovanjem. Kao kad u krdu divljih goveda imaš jednog rogatog, glavnog, on jebe sve pičke, njegovo potomstvo se čuva, on prvi doručkuje i bira đe će se na pojilo. Tako i čovijek koji posjeduje energiju velikog kurca dominira nad ostalima u svojoj grupi.
On prosto zrači, ima jaku harizmu i samopouzdanje, ne mora biti fizički najdominantniji ali se prosto nameće svojom energijom. Energija velikog kurca je bitna, predstavlja neku vrstu prirodne hijerarhije u društvu, dokazujući da mi u suštini nismo mnogo odmakli od nekog krda bizona u Keniji. Čovjek sa energijom velikog kurca je sposobniji od ostalih, smatra se pametnijim i pouzdanijim u svakom pogledu, ne samo da će rasturiti pičku nekoj ženi bolje od mene ili tebe. Vjerovatno hoće, ali nije to poenta.
Žene su naučno dokazane vrlo podložne uticaju energije velikog kurca, i na osnovu njenih očitavanja prave razliku između svog ploditelja i svog samo-drugara.

Vladavina. Prava.

Svaki pokušaj (i neuspeh) pristojnog kontakta sa "web agencijama" u Srbiji. Ove agencije imaju tendenciju da se predstave u mnogo boljem svetlu nego što zapravo jesu. Obično ih osnuju amateri koji se predstavljaju lajicima kao profesionalci sa dugogodišnjim iskustvom.

Osoba bez koje se moglo, vjerovatno i htjelo ali se nije smjelo jer je mnogo dobar prijatelj Voljenog Vođe.

Još jedan radni dan na poslu završen. Pedeset godina života, još nekoliko godina koje nisu vredne pominjanja do penzije. Psuje sve po spisku dok se užurbano vozika do kuće. Žena odveć spremila ručak, rana se hladi.
Deca se razišla, starija se udala nuna dete, ova mlađa studira. Sati njegovog biološkog sata su ispunjeni, za druge se ne brine.
Iako mu je žena tu ne konstatuje je. Nemo gleda u TV kao da mu je mozak ispran. Opijen mirisom sopstvenog znoja dešava se to. Shut down, crnilo. Da li je umro? Nije. Sedi u kancelariji. Kuca poslednji predmet za danas. Kao manijak kada kuca poruke maloletnicama na sajtovima za upoznavanje. Tako on žestoko lupa tipke, računa, pičkara grafikone neprave.... Glasovi su svuda oko njega
- "Peroviću oćeš li više završiti?"
"Dokle si stigao!?"
"Zašto još nije gotovo!?"
"Peroviću stranke čekaju, nemoj da se šegačiš, radi!" -
>"Nanu vam onu nezasitu koliko ja od sebe treba da dajem?!"
"Na evo vam ga predmet pojedite u slašću pragnjetinu na moj račun!"
"Kad će plata jebena?"
"Godilo bi pecanje posle ovoga..."
Polako se utihnjuje sve, prašina se spušta, letnja kiša pada, Sunce mu sija u lice. Diže pogled, pokušava od silnog bljeska da pogleda preda se....
shvatio je da se budi zavaljen u fotelji pred televizorom....

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

1. najadekvatniji ikad tl internet domen za jednu državu: B&H

2. skraćena forma najčesće uzrečice u državi sa istim tl domenom: bolan.

"bolan" je inače skraćenica od "bolan ne bio", što ima slično značenje kao srpsko "da si mi ti živ i zdrav".
Ovo se opet u nekim krajevima Srbije sreće i kao "živ mi ti".

Web kamera toliko zastarjela da slika preko nje izgleda kao prenos čovjekovog slijetanja na Mjesec. Čitava slika je u pikselima koji su se podijelili u crtice boja pa tako izgleda bas kao impresionistička slika odakle joj i naziv.

To je web genius koji pogadja zamisljene licnosti, i ume izuzetno da iznervira coveka koji hoce da provali kako radi ili coveka koji hoce da ga navede na pogresan put.

Šaner 'talijanski.

Dva druga penzionera koji sjede oko panja koji se nalazi ispred zadruge dok cirkaju vops.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Djevojčica iz Indije, rođena 1998. godine, koja je još 2008, sa svojih 9 godina, osnovala sopstvenu firmu za web dizajn, čiji je i direktor. Sa 4 godine je počela da čačka kompjuter, sa 6 godina se bacila na web dizajn, tada je dizajnirala sajt svoje škole: www.presentationhss.com , a pokrenula je i sajt www.tinylogo.com na kome se lako može doći do informacija o brojnim firmama, klikom na njihov logo koji se nalazi na početnoj stranici.

Ona je najmlađi član američkog udruženja webmastera, a dobila je i silne prestižne svjetske nagrade i priznanja za web design, pored toga izuzetno je slatka i simpatična.

Eto, takva su napredna djeca, a neki i sa 20 i kusur godina džabalebare. I još jedna stvar u ovoj cijeloj priči koja mi je čudna je to da se radi o djevojčici, uglavnom su dječaci opsjednuti kompjuterima, ali da djevojčica ovo napravi, stvarno je kuriozitet. Ne kažem da su djevojčice manje sposobne od dječaka, već su im interesovanja uglavnom drugačija.

Da li je njoj time pomalo ukradeno djetinjstvo, to je pitanje, mada s obzirom da su se takvi afiniteti kod nje prirodno ispoljili, mislim da bi bilo veća šteta suzbijati ih i tjerati je da bude ko sva ostala djeca. Samo problem može nastati ako joj za koju godinu sve postane smor i ako izgubi ambicije za dalje napredovanje.

Čuvena pošalica, i najgora kletva, koja se koristi u Crnoj Gori. I to isključivo od strane bakica koje nemaju drugog posla, pa sirotinji staju na muku...

Stara turska kletva.

Jedina osoba u celoj grupi koja sigurno zna gde su toaleti, najjeftinije prodavnice suvenira, pijace sa robom za švercovanje i točeno pivo. Često znaju i dosta o istoriji i kulturi mesta u kojem se nalazimo, ali ih to niko nije pitao.