Način na koji se smarači sami pozivaju na fešte!
- Đe si tebraks, šta se radi?
- Evo, sinoć neka pijanka u domu, pa se oporavljam...
- Pičke, pijete, a ne zovete!
- Ma ispalo onako iznenada, znaš kako krene jedna gajba, pa druga, pa harmonika i tako redom... zvaćemo te sledeći vikend, ako bude šta!
Prilika da gradski đilkoši koji misle da znaju igrati fudbal, a zapravo imaju dvije lijeve, zaigraju pred punim tribinama!
- Brate, šta traži onaj načelnikov brat na onim turnirima, kad nije u stanju loptu udariti vanjskim dijelom stopala ni kada se okrene na kant?
- Pa jebi ga, burazer mu sponzor ekipe, a đe će to biti da nema predstavnika porodice!
- Taj rad!
Izraz za radnje koje obavljaš redovno, kao da si rođen s njima.
Zoveš pobratima koji je prethodni dan pukao na ruletu nešto denarija.
- Alo buraz, đe si sad?
- E evo me, vrtim malo kuglicu.
- Pa majku mu, juče si puko pare, i još mi se zakuneš nećes više, koji ti je?
- Ne moš brate, ušlo u krv.
Pitanje, neizbježni pratilac preračunavanja, onako u sebi i više za sebe, kada sa cvijećem u jednoj i benkicom u drugoj ruci krenemo na čestitku tek rođenog djeteta. Prvih nekoliko dana ne ideš iz obzira prema srećnim roditeljima, još su u gužvi, nemaju kad i tebe još da goste. Kasnije nemaš nikog da ide sa tobom, neki su tu dužnost već obavili a neki nemaju vremena za te paganske običaje. Dan za danom a vrijeme ide mnogo brže nego što izgleda...
- A radi li ti žena?
- Radi ali je na trudničko.
- Opa, pa nisam znao, niko mi nije javio, čestitam!
- Ma bio si, mala je već u prvom razredu.
- A, đe ti radi žena, da ja i moju zaposlim tamo?
Najjestiviji deo ljudskog tela.
- Smiljka, majke ti, jel moj Peđa kod tvog Slaviše ?
- Nije Ljubinka, oš'o Slave jutros terat' frezu na pijac. Šta je bilo, đe je mali ?
- Nema ga nigde mamicu mu njegovu! Džigerice mi pojede, moja Smiljka!
Izraz koji u Bosni ima višestruko značenje:
a) Koristimo ga kao drugo ime za vezu za posao, upis u školu i sl.
b) Koristi se i u kartaškoj igri ''Remi'' u situacijama kad čekate jednu kartu da handirate
c) Takođe, koristi se da opišemo stepen alkoholisanosti
a)
- Ej stari, 'oće li biti šta od onog posla?
- Moram ganjati štelu kod onog tipa, što sam mu upisao dijete u školu prošle godine!
b)
- I jesi štela, kad se tako smješkaš?
- Bio sam, ovo je ta koju čekam!
c)
- Dobro ste se vi sinoć uštelili kod Ruže?!
- Ma jašta, nismo znali đe gonimo!
Odjeb dosadnim likovima koji stalno zapitkuju gdje se nalazi neka stvar, a čije mjesto dobro poznato!
- E ćale, đe gedora?
- U frižideru, pizda ti materina...
- Daj ne seri stari, imaš li ti to uopšte?
- Nemam, sve sam rasprodo školujući tebe, a bolje da sam ih niz Vrbas bacio, bar bi' znao šta je sa njima bilo...
Skup ljudi koji mrače. Žurka na kojoj ne želite da ostanete.
A: -Ćao, lepa ti je narukvica. Đa mi se ovo crno kamenje na njoj, baš je ono.
Darkerka: -Dečače, ova narukvica je ukrašena hematitima. Simbolizuje stradanje Midijanaca, naroda koji je Mojsije poklao pre 6 hiljada godina, usput porobljavajući sve njihove device...
Darker: Onda je Mojsijeva vojska silovala sve te device, pošto su im svi muškarci, žene i muška deca poklani na eksplicitno naređjenje Mojsija i njegovog vrhovnog sveštenika, Elezara.
Darkerka: -Taj crni kamen simbolizuje moj pogled na svet.
Darker: Pruži jezik da te častim valijumom, pa da ti pričam o ograničenosti ljudske psihe tunelima stvarnosti.
B: A da pustim ja malo "Red Alert" od Basement Jaxx-a... Ne, a? E aj palimo, vidiš da je ovde Mrkonjić Grad.
Čeka dušu da otekne i da se prepusti Svetom Petru na suđenje.
- Đe Mićo? Jel živ?
- Jok na umrlu je!.....
- Mićo, nisi mi neki čo'ek bio.
- Nisam ja čo'ek, ja sam avion!
- Opet neki drogeraš! Lucifereeeeee....
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Izraz kojim poduplaćujemo činjenicu da je neko hiperaktivan i vredan kao vatra. Ništa mu nije teško niti ga mrzi i da zlo bude veće ne može da se umori jednostavno. Kad je žensko u pitanju blago kući gde ona bude snajka, kad je muško nije Crnogorac verovatno.
- Jebem ti ženo majku, naš mali je zamenjen u porodilištu?
- Kako to misliš, vidiš da ima tvoje obrve... Junačke!
- Mali je vredan ko vatra, ne staje po ceo dan stalno nosa ove igračke tamo pa vamo.
- Ajde jadan ćuti tu mogao bi i ti da digneš to dupe iz fotelje!
- Đe ću da radim šta sa ovoliko ordenja, preteže me u napred stalno... Muči.
Paradoksalna lokacija gdje su vrijeme i prostor pocijepani u stalnoj borbi između toga da li dotična treba da bude primjer kulturnog ili nekulturnog ponašnja.
'Alo mali, đe si pošao sa tim šorcem da ti muda ispadaju? 'Ajde ti fino kući, pa kad naučiš pravila oblačenja i ponašnja dođi u školu, nije ti ovo ulica.
____________
Vidi onog klošara kako pljuje i baca smeće. Nasred ulice, zamisli!
Teški period života svršenog studenta do zaposlenja. Ni stipendije, ni plate, niti roditelji više pripomažu ko nekada, a i ostali kontaju sad nije više student pa mu se ne treba ćušnuti koja maša.
- Đe si čova, kaćemo piti?
- Ne znam bogami, u tampon fazi sam... Ni na nebu ni na zemlji, što bi kazo Bajaga...
- Šta je reći, nema se sučim?
- Jašta, i ova rodbina ko da ne zna za jadac ovog perioda...
Stari izraz za ručak koji sledi posle sahrane. Nešto kao daća ili parastos. Praznik za gladne i alave jer ih odatle niko ne tera a hrana i cuga su za dž. Ponekad se na takvim skupovima može desiti da neko od prisutnih malo više potegne pa zaboravi gde je.
Pop: Oče naš koji si na nebesimaa....... Amin!
Prisutni posle nekoliko čašica više i dezorijentacije u prostoru: (tri puta krštenje i dizanje čaše visoko) Đe ođe, tu i dogodine! Aj uzdravlje! A sad domaćice, može supa, meso i ostalo što ide uz to.
Najisplativij posao budućnosti u Srbiji će definitivno biti prevođenje srpskog na bošnjački i crnogorski jezik, jer zbog trenutne političke situacije u BiH i Crnoj Gori, prevođenje biti izuzetno potrebno, što zbog knjiga u pomenutim državama, što zbog odnosa među političarima u ove tri države.
Srpski: Gde će to da ode?
"Crnogorski": Đe će to otić', jadan ne bio?............................................................
Srpski : Ali čoveče, narod ti nije zadovoljan.
"Bošnjački": Al' bolan, raja t' nije zadovoljna.
............................................................Očigledno, razlika je dovoljno velika za angažovanje prevodioca.
Još jedna potvrda bosanske preciznosti. Razlika u odnosu na srpsku terminologiju je esencijalna:
- Drugarica - jebljivo
- Jaranica - nije
(Bosanci kao uopšte slabo probirljivi povlače jasnu crtu između "upotrebljivo" i "ma, ni posle 10 piva", i tada im ove druge, ako tak'a tura naiđe, postaju jaranice)
Primer 1 (negde u Srbiji):
- Eee, matoree, tu sam sa nekom drugaricom (oči joj sa iste strane nosa), da dovedem i nju?!
- *slurp* Brate, dovedi drugaricu, vidi ako ima i drugarice neke!Primer 2 (negde u Bosni):
- Ma 'đe si, jebaa!
- A eto, s' jaranicom nekom, ne znam dal' da je dovodim, il' šta...
- Ako ćeš je ti jebat'... Vod' na crtaće i šalji kući, imaa ovdje jedna cura, pita za tebe
Drugi način za pitanje ''Kojim se poslom baviš?''
- Đe si Marko, sto godina... Pričaj nešto jadan, kako si, jesi dobar, koji hleb jedeš i tako... Ajde pričaj jadan što si se stisa!
- A automehaničarski brate... Nije ''najukusniji'', al je pošten!
Posle nje više ništa nije isto.
Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.
Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.
- Halo?
- Đe si, Maro, sunce moje!
- Marija. I ko je to, uopšte?
- Ne sjećaš se? More, sunce, Bečići, prije dva mjeseca?
- A, ti si! Jesmo rekli da se više nećemo čuti?
- Samo sam nazvao da ti kažem nešto. Otkako smo se ja i ti, je li, kresnuli, život mi se promjenio iz korjena. Dobio sam stalan pos'o, više ne konobarišem po plaži. Majka mi je ozdravila. Ocu su povezali staž, juče dobio prvu penziju. Sestra se udala na triesdeveti rođendan...
- Bože, budale... Ako si nazvao da ponovimo - nema ništa od toga! Imam nekog. A, i onda si dobio na sažaljenje.
- Ma, nisam nazvao zbog toga. A, nema ni potrebe. Od onda - pičke k'o salate. Nećeš mi vjerovati kako me je poćeralo. Zovem te da ti ponudim saradnju. Nudim se da ti organizujem autobuske ture, k'o u Međugorje da ti je obilaze. Gre'ota da ne podijelim s drugima. Mogli bi da napravimo i neke žetone. Mi im prodajemo, a oni da ti ubacuju za blagoslov...
- :tu, tu, tu, tu:
Trgovačka šema legalne prevare- uzmeš dinar, probušiš mu četiri rupe i prodaš kao dugme za dva dinara. Svima lepo, svi nasmejani.
- Eno Brege, eno Brege, je l' ono Brena s njim na jahti? BREGAAAA BREGAAAAAA
- Đe ste vi, šta mai? E imam neku robu, valjam, daj im mala iz gepeka.
- Tooooo Brega daj nam svega!
