Tretman u ambulanti ili bolnici od strane medicinskih sestara.
- Dobro ve...
- ŠTA HOĆEŠ!
- Ja sam do...
- VIDIŠ LI TI KOLIKO JE SATI, JOŠ MALO PA POLA OSAM!
- Da li vi radite do os...
- TI ĆEŠ DA MI ODREĐUJEŠ KOLIKO ĆU JA DA RADIM!
- Ne, ali dete mi je bo...
- AUFF SVI SMO DANAS STRUČNJACI, A I DEČIJI DOKTOR JE OTIŠAO!
- Ali dete ima temp...
- NEĆE MU NIŠTA BITI, DOĐI SUTRA!
- ALI GOSPOĐ...
- NEMOJ DA SE DEREŠ NA MENE, KAKVO JE TO VASPITANJE, OVO JE STVARNO NEČUVENO!
- SLUŠAJ BRE GUSKO JEDNA. DETE MI JE BOLESNO. IMA VISOKU TEMPERATURU. AKO GA NE PREGLEDATE U ROKU OD PET MINUTA, ZADAVIĆU TEBE, DOKTORICU I NAČELNIKA SA SVE MINISTROM ZDRAVLJA!
Kad se jedna loša stvar sazna o osobi, kao kod Hidre se rađaju dvije nove (obično izmišljene) "informacije". U duhu-već je na zemlji, udri pičku.
U malom gradiću Danilovgrad° pročulo da je mladi Miomir kupio porno magazin za njegovu namjeru i svrhu (Danilovgrad nema internet jbg)
A: Jesi li čuo da je Mio kupio "Erotiku"? Jedno takvo vaspitano dijete, poštena familija, a to da uradi.
B: Neka to, ja sam čuo da je cijepao slike iz novine na djelove da bi zamislio da je muško, pih.
C:utrčava Momci, rekla mi je drugarica je Mio izdrkao komšiji u kokošku!
Vijesti theme song Dobro veče i dobro došli u Vijesti u pola sedam. U Danilovgradu, po svjedočenjima nekih građana, M.M. (17) kruži grad u kombiju, sa polnim organom u jednoj, a slikom Lole Zečice u drugoj ruci, uzvikujući "Zapaliću te Danilovgrade!"
____________________________
°Danilovgrad-fiktivni grad
Savršeno sređeno. Tako da možeš komotno da se okreneš i ne pogledaš unazad, savršeno siguran da si nešto dobro odradio. Cakum-pakum.
-E, da vidiš kako sam sredila onaj moj stančić. Jest da je kutijica, ali nabavila sam mali akvarijum sa ribicama, novi kauč, ultra kul sto za komp sa onom stolicom što se vrti, stavila sam ga nasuprot vratima, poster Gokua na vidnom mestu, ''Zmajologija'' u staklenoj komodi, još samo da kupim i ''Čarobnjaštvo'', imam i mačku i onako kad neko ulazi stavim je u krilo, i kad otvori vrata okrenem se u stolici i kažem onako šmekerski: ''I've been expecting you.'' Kako moćno! Ma cukiš!
To su oni likovi koji čekaju da izadje neka nova pesma koja ce da bude što gledanija i onda počnu da izbacuju svoje glupe komentare.
1.vrsta-Ja nisam odavde
Komentar koji je stvarno bez ikakvog smisla,ali obično slede mnogobrojni lajkovi,što je i bio cilj.To je relativno nov fazon,potiče od prokletih amera, i obično glasi:
"I'm from Libia,and that's a great song!
Ma salim se, iz Nisa sam."
2.vrsta-Trejd sa bogom
Klasično bogohuljenje, obično se postavlja na pesmama Lejdi Gage, Dzastina Bibera i Dare Bubamare.Uvek se traže stare zvezde poput Elvisa,Bitlsa,Brus Lija u zamenu za ove novokomponovane.Naravno posle toga slede mnogobrojni uzvratni kometnari poput: "Bravo kralju,ako si im rekao!"
3.vrsta-Thumbs up likovi
To vam je klasično ubijanje vremena i čisto ostavljanje komentara jer nemate šta pametnije da napišete.Može se navesti bilo koji razlog od toga lajkuj ako misliš da "ova andrea ima dobru sisu,ako misliš da guetta treba da se ošiša,ako misliš da vam se smučio petak od ove pesme" itd primera.Obicno se pisu malim slovima,bez razmaka,jer tako izgleda vise kul.
4.vrsta-Hejteri
Nema mnogo priče oko njih.Udju na neku pesmu,vide da ima više lajkova od dislajkova i namerno kliknu dislajk.Neki se čak i pohvale time u komentaru.Tu spadaju i oni sa komentarima: " Bože izgubio sam 4:32 minuta svog života! ",a u njih spadaju i Biberovi hejteri,koji možda zasluzju cak i posebnu vrstu,jer ih je zaista mnogo.
5.vrsta-Gangsteri
E to su vec zajebani likovi,i njihovi komentari su jako dugi,ali i smešni.Kada su se pojavili bili su donekle i interesantni,ali vremenom sve dosadniji i dosadniji:
-Ej mama daj mi pištolj i 34 metka.
-Ju sine,pa sto?
-Da roknem ove likove sto su udarili dislajk.
-Auuu,ide i mama s tobom.
Tu spada i ona grupa koja je veoma retka,ali je bilo i takvih komentara vezanih za onu "Lajk-Dislajk" crtu:
-Hejteri hvala što ste lajkovali,sada ova crta izgleda kao dzoint koji gori.
5.vrsta-Kulijana
Oni si oni najnormalniji i ima ih i najviše.Udju da odslušaju pesmu,bace neki koment ili hejt ako im se pesma svidi ili ne svidi i nastave da kuliraju.Ne zanimaju ih druga misljenja ili odgovori na njihove komentare,vec jednostavno igraju svoju igru.
Iskazivanje vrhunca neverice. Trenutak kada postajemo svesni stvari koje nesvesno činimo.
-Uhvatio sam samog sebe kako gledam Evronet, naš putokaz ka Evropi, desetak sekundi.
-Uhvatio sam samog sebe kako pevušim "Hajde dođi taji, taji".
-Uhvatio sam samog sebe kako uživam u mirisu sopstvene mokraće.
-Uhvatio sam samog sebe kako maštam o seksu sa Milkom Canić.
-Uhvatio sam samog sebe u pokUšaju da sednem na ve-ce šolju, a hteo sam samo da šoram.
-Uhvatio sam samog sebe kako balavim na Evu Ras.
-Uhvatio sam samog sebe kako razvlačim blagi osmeh na foru Đoše iz granda.
-Uhvatio sam sopstveni kurac kako se diže na Seku Aleksić (bila je sa onom frizurom)
-Uhvatio sam samog sebe kako na na trenutak uživam u bezalkoholnom pivu.
- Uhvatio sam samog sebe kako postajem emotivan na kraju Titanika i Terminatora 2.
-Uhvatio sam samog sebe kako pričam uporedno tekst sa Pavićevim junacima (Oca li vam poljubim balavog, majke vam ga šašave i bezobrazne)
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Jos jedan debilni izum americke nacije.
Njegov pocetak vezuje se za sredinu osamdesetih kada su se pojavili singolvi bendova WASP "Animal (Fuck like a beast)" i Twisted Sister "Under the blade".
Americke, konzervativne mame su se pobunile protiv prodaje ovakvih naziva njihovoj maloj, nevinoj deci i zatrazile da se dati singlovi povuku iz prodaje. Naravno prodaja je isla kao nenormalna i niko nije hteo da je prekida, zato je predlozeno da se data nalepnica, kao upozorenje, lepi na ploce, kasete, cd-ove i dvd-eve.
U principu pesma "Under the blade" uopste ne govori o samoubistvu i slicnim sranjima, vec ju je Dee Snider posvetio svom drugu koji je isao na operaciju i jako se plasio. "Animal (fuck like a beast)" je pesma o seksualnom perverznjaku, odnosno inspirisana je pricom komicara Sam Kinison-a, koje je pricao publici da je njegova stalno trazi od njega da je radi kao zivotinja.
Ovaj skandal je u mnogome potpomogao popularnosti obejih grupa, koje su osamdesetih bile jedne od vodecih hevi metal bendova iz Amerike.
I got pictures of naked ladies
Lying on their beds
I whiff that smell and sweet convulsion
Starts a-Swelling inside my head
I'm making artificial lovers for free
I start to howl I'm in heat
I moan and growl and the hunt drives me crazy
I fuck like a Beast
----------------------------------------------a glint of steel
a flash of light
you know you're not going home tonight
be it jack or switch
doctor's or mind
nowhere to run, everywhere you'll find
you can't escape
from the bed you've made
when your time has come, you'll accept the blade!
------------------------------------------------JAOOOO ZABORAVIO SAM DA NAPOMENEM!!!
PARENTAL ADVISORY!!!
WARNING EXPLICIT LYRICS!!!!Jebiga, sad kad ste procitali sve, sad je kasno... eto mozete da me tuzite u Luizijani, Teksasu ili Juznoj Karolini.
Južnjači izraz za osobu koja precenjuje svoje psihofizičke sposobonsti.
(Negde na jugu Srbije, pred neku zadrugu posle 23 ispijenih piva)
Nikola: Dete mu jebem, aj da vidimo kuj mož me soblji! Sve cu ve izobaljam sad ovde. (Udara se pesnicama u grudi)
Pecko: Koj be? Te dzvajznem jednom slepački preko oči će misliš da si sad došeja pred zadrugu.
Nikola: Koe si reko? Pal, ajde toj čekam.
(Bam, patos)
Zvonko (nemi posmatrač sa klupe): Lepo vikam ja za njega kuću ripa, prag ne mož'.
1. nivo: Urbani alternativac ( jako jako siguran recept, postaješ član Pametnih)
Kada te pitaju šta gledaš od tv programa ko iz topa odgovaraš : nešnl đajografi , diskaveri i ejđ bi o.
Kada te pitaju šta slušaš ko iz topa nabrojiš 2,3 andergraund di džeja, ili Metaliku i Rhcp , ili Tu paka i Bob Marlija. Groziš se na turbo folk.
Kada te pitaju koje filmove voliš ko iz topa navedes par kultnih režisera i NAGLASIŠ da je holivud sranje.
Usput dodaš da čitaš Andrica i Selimovića.
Na slici na fb ti je Bob Marli ili bedž "Anti-turbo-folk"
2.nivo : Hegele, čuvaj se!!
(prilično siguran recept mada postoji mogućnost da te jedan dio populacije proglasi za čudaka, u krugu pametnih uživaš visoke pozicije)
Kada te pitaju šta gledaš od tv programa hladno kažeš da ne gledaš tv jer tv zaglupljulje.
Kada te pitaju šta slušaš navedeš Azru i E ka ve, ili Kleš i Pistolse, ili dva announ benda za koje si siguran da onaj s kim pričaš ne poznaje.
Kada te pitaju kakve filmove voliš kažes da gotivis Kjubrika i Kurosavu ali napomeneš da Kjubriku nisi oprostio pad u kvaliteti kod zadnjih filmova.
Usput dodaš da čitaš Sartra, Kamija i Nićea.
Na Fb slici ti je je ili neki opskurni likovni motiv iz kubizma, ili nesto sto ima veze sa Endi Vorholom, ili likovi iz Saut parka.
3.nivo : Rambova škola (pomalo nesiguran recept ali ako uspije postaleš nedokučiva baja u klubu pametnih a vole te i glupi)
Kada te pitaju šta gledaš od tv programa mrtav ozbiljan kažes da gledas grand šou obračajući posebnu pažnju na scenografska rješenja.
Kada te pitaju šta slušaš od muzike kažes da slušaš Tomislava Čolovića ( izvodjać pjesme Mali mrav), ili Savu Radusinovića (opet mrtav ozbiljan).
Kad te pitaju kakve fimove voliš kažeš da ne voliš filmove jer zbog njih ljudi manje čitaju stripove.
Kada te pitaju šta čitaš nabrojis par naslova tipa : Rajan Gigs "Zovem se crveno" , Angel Dimov "Krčma u planini" ...
Na fb slici ti je tegla ajvara ili džema, ili lokalni ulični filozof.
primjeri su imanentno sadržani u definicji.
p.s. ko da minus na ovu definiciju ili je mnogo sujetan ili izmice ovoj mojoj klasifikaciji (spada u one koje nisam okarakterisao a prema kosmickom zakonu se nalaze ispod nivoa 1 )
Ubojito retoricko oruzje koje roditelji koriste u dijaloskim dvobojima sa svojom decom
Otac: Gde si posao?
Sin: Idem kod Stefana, slavi 18. rodjendan ve...
Otac: Nemoj da mi se nasljokas tamo, jedno pivo maksimum!
Sin: Daj bre cale..
Otac: To u moje vreme nije tako bilo, kad sam ja izlazio
Sin: A kakve su ti onda one slike sto krijes u onoj kutiji na tavanu?
Otac: Ma... To je ispracaj neki bio
Sin: Pa 200 slika sa jednog ispracaja
Otac: Slusaj bre, ne skreci sa teme, cekacu te da se vratis i onda duvas, ako te namirisem...
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Kaže se za mesto koje je pusto ko groblje, i gde nema ama baš nikog. Naročito popularna mesta ovog tipa su zavučene kafančuge, gde i posle 10 odlazaka, opet ne znate da odete, ali jebemu miša, tamo vam šljak drugar iz osnovne, pa gre'ota ne ići.
Mada, ima i stručnjaka koji uporno ova mesta posećuju u nadi da će jedared biti puno ko dupe, pa da njihova teorija izađe na videlo, ali teško.
Druga teorija za koju se takvi stručnjaci zalažu je da je tamo špricer 50 dinara, pa gde ćeš bolje? Pa kući mi je jeftinije a i ima više mase! A i žena!
Dis' Mićo, uteram ti s' brega! Kaki si mi ovako ko čovek? Neg' slušaj me vamo, ajmo večeras kod Mileta gajbe u kafanu, da popijemo koju, nismo dugo?
Daj Pero, jes' ti lud, il' se sam' praviš blesav? pa dve godine idemo kod Mileta u kafanu, jednom je bio pijani deda Maksa, i to masan od svinjokolja, i više nikad nisam nikog vid'o tamo! Gužva ko na Grenladnu, jebo te kafana! Bolj' dođi kod mene u podrum, pa ćemo onda lako.
Jes' pa da me tvoja mater ko prošli put otera kući!
Pa i ja bi te oter'o, da si mi piš'o u flaše za paradajz, volino jedna, i posle to bac'o po dvorištu!!
P ti si me nagovorio, metnem ti ga u dupe!!
Ni reč neću da čujem više,ja se tog' ne bi setio ni trezan, a ne pijan!
Posle neomašćenog kolca a pre govnjive motke, verovatno jedna od najdrakonskijih kazni u svakodnevnom rečniku prosečnog stanovnika glavnog grada Srbije ( i dalje je "Beograd" u pitanju, ako ste eventualno imali neku nedoumicu ), pa čak i ako isti/a nije rodom odatle. Radikalno brutalna sintagma koja u sebi sadrži sav prezir nebeskog naroda prema nasumičnom zločincu ili zločincima ali i, vrlo verovatno, jedino učinkovito rešenje za, ako ne SVE, onda definitivno većinu sranja koja su ga zadesila u poslednjih...pa, koliko ono ima godina? Terminologija iz naslova se, razume se, daleko frekventnije koristi od strane lokalne populacije ali nije strana ni ostatku srpskog stanovništva koje, sa druge strane, prosto ne mož' da dočeka duskoči u prvi autobus i doseli se u čuvenu metropolu "na ušću dveju reka ispod Avale". Elem, sve ovo najevidentnije ima veze sa i dalje naučno neobjašnjivom fascinacijom jednog naroda scenom javnog mučenja tj. ubijanja, bez obzira na boju kože ili zastave istog. Još se od vremena Antičke Grčke i Starog Rima, pa preko srednjovekovnih dekapitacija i Inkvizicije, ( kojoj je, pak, "vatra" bila omiljeno sredstvo za rehabilitovanje "zločinaca" ) do današnje Severne Koreje i Saudijske Arabije ( pa se ti usudi da dobacuješ muslidžama na plaži u Dubaiju kako su im "suvišni" kostimi ), lopovima, ubicama, samoproklamovanim mesijama, izdajnicima i ostalim zlikovačkim kategorijama sudilo i presuđivalo na javnim trgovima, pred neretko i na silu okupljenim narodom ali opet žednim krvi i pravde ( što se možda dâ nazvati i arhaičnom verzijom "Grand Parade", al' da ipak ne zalazimo tol'ko duboko u analizu stajskog đubriva ). Bilo kako bilo, oblik javnog kažnjavanja rendom izgrednika za sobom je oduvek ostavljao jednu posebnu aromu pobede Dobrâ nad Zlim i, kao takav, zauvek iznajmio mesta u našim toplim, neobavezno reliogoznim srcima. Bar dok ne smisle nešto još zajebanije...
N.B Pri uzjebanoj slici štelovati ovde. Autor.
- Baba, je l' ima mleka u kući?
- Iju, ćero, kakvo crno mleko te spopalo, zar ne znaš kakva govna meću unutra, majku im jebem krvavu da im jebem?! Morê, da sam ja neka vlas', ja bi njih sve povešala na Terazijama pa nek' se klate po celi dan i noć!----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, 'si gled'o utakmicu sinoć? Da l' je, bre, ona Barsa normalna?
- Barsa je Barsa, al' ove iz Milana treba kolektivno obesiti na Terazijama kako su igrali!
- Što? 'Si opet puk'o tiket, a?
- Jok, bre, nego sam bio u Milanu na ekskurziji pa mi ostao u lepom...NORMALNO DA SAM PUK'O TIKET, IDIOTE, ŠTO POSTAVLJAŠ GLUPA PITANJA?!----------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Slučajni Prolazniče, kako biste prokomentarisali trenutnu političku situaciju u zemlji?
- NA TERAZIJE!!!
Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.
Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.
Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.
Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.
- E, brate, znaš da će sada film "Montevideo" da bude emitovan i kao serija?
- Kupus...
- A? Kakav kupus, bre?
- Futoški. U kaci. Kiselim. Pozdrav.
Najpoznatija i najpopularnija, mada ne i najbolja pesma britanske heavy metal grupe Iron Maiden. Maltene svako je cuo ovu pesmu. Cak i ljudi koji nemaju dodira sa ovim i slicnim muzickim pravcima, odgovaraju potvdno kad ih pitas da li vole metal. Naime: "Znam Fear of the Dark! xD Ali ostalo mi se ne svidja...".
Pesma jeste dobra, medjutim, ima toliko boljih stvari od istih izvodjaca! Treba samo malo volje za 'nepoziranjem'. Postoji cak i tehno obrada ove pesme.
Fear Of The Dark
I am a man who walks alone
And when I'm walking a dark road
At night or strolling through the park
When the lights begin to change
I sometimes feel a little strange
A little anxious when it's dark
Fear of the dark, fear of the dark
I have a constant fear that something's always near
Fear of the dark, fear of the dark
I have a phobia that someone's always thereHave you run your fingers down the wall
And have you felt your neck skin crawl
When you're searching for the light?
Sometimes when you're scared to take a look
At the corner of the room
You've sensed that something's watching youHave you ever been alone at night
Thought you heard footsteps behind
And turned around and no-one's there?
And as you quicken up your pace
You find it hard to look again
Because you're sure there's someone there
Watching horror films the night before
Debating witches and folklore
The unknown troubles on your mind
Maybe your mind is playing tricks
You sense, and suddenly eyes fix
On dancing shadows from behindFear of the dark, fear of the dark
I have a constant fear that something's always near
Fear of the dark, fear of the dark
I have a phobia that someone's always thereWhen I'm walking a dark road I am a man who walks alone...
Gde je jelo, gde je piće? Zašto nema ničega za jelo, za piće.. Izraz koji se koristi u Pomoravlju od strane starijih mada često i mladjih ljudi kada odu negde u goste.
Otišle Krljke kod Krivošija u Ćupriju u goste :
Svi sede za stolom sat vremena, zgledaju se a niko ništa da ponudi, na to će iz jedanput stari deda da ripne i vikneA : Snajke! Kam iće, kam piće, nismo valjda došli da se gledamo?
B : Eve sad će da prekoljemo i prajci i janjci i kokoške po avlije ako treba!
A : A rakija?
B : Sade će Ranđ'o po njojze u podrumu, nje vala imadne sve da ve podavimo! Ajde ajde Ranđele, da ni ne otinu gosti pa da ni bidne pos' mlogo žao!
Gastarbajterski način kupovine...
Gastarbajter u butiku: Zdravo, mali! Je l' imaš neki' dukserica za ovog mog naslednika? (grli sina)
Prodavac: Evo, imate na ovoj polici tanje dukseve, debeli su vam okačeni ovde, a imate i košulje - ovako nešto.
Gastarbajter: Ma šta to roze? Kad su muškarci nosili roze?! Nego, je l' mogu ovi duksevi da se rašire, da pogledamo mi to?
Prodavac: Može, naravno, evo ovaj plavi, on je baš onako za dečake lep, ovaj zeleni vam je isto onako sa detaljima! (kineski duksevi sa nabijenom cenom)
Gastarbajter: Dobro, a je l' to sve orginal?
Prodavac (smeškajući se): Da, da jeste sve vam je to originalna roba (jeste original Chong Song Xua)...
Gastarbajter: Dobro, dečko, daj ta dva! (vadi evre iz novčanika)
Opcija nedavno uvedena od strane poznatog video portala, koja je uslovila pojavu gomile lajkožednih idiota spremnih po svaku cijenu dobiti "palac gore". Njihova karakteristika je takođe izazivanje velike želje ostalih korisnika da im sve te palčeve gurnu tamo gdje sunce ne zalazi. Možemo razlikovati nekoliko vrsta:
Komentari na "Red Hot Chili Peppers - By The Way (Video)"
BIBEROVCI:
1. Kvazi-smješni Justin Bieber anti-fanboy:
"BY THE WAY justin bieber should die in a fire"2. Prestanite da spominjete Biebera:
"I think it's just wrong that instead of enjoying this beautiful song you must ruin it by mentioning the Bieber-fag on every video. Just stop mentioning him and he'll be forgotten." (pri tome njegov komentar u kojem je Biber spomenut biva lajkovan i zavrsava među najbolje ocjenjenim komentarima.ANTI-DISLAJKOVCI:
1. Ubica:
"- Mom, I'm going out.
-Where are you going?
-To kill <ubaci broj ljudi koji je stisnulo dislike> people.
-Are you going alone?
-No I have <ubaci broj ljudi koji je stisnulo like> RHCP fans coming with me."2. Standardni "promašio je dugme" ili nije vidio šta zapravo piše" kreten:
"the 94 dislikes are "dis i like""OSTALI:
Totalno random tip:
"I like jelly"Igra na simpatije i osjećaje:
"thumbs up please :("Osoba koja koristi internet meme-ove kako bi izvukao lajkove:
"in soviet russia, red hot chilli pepers listen to YOU"
Navjerovatnije je vidjelo gomilu kretena koji se pitaju šta je prije bilo: kokoš ili jaje, pa je odlučilo da im kaže, ali, avaj, bili su prekoputa. Tako je pile odlučilo da pređe cestu. Na pola puta pregazio ga je neki debil u autu koji nije obraćao pažnju na cestu jer se i on pitao šta je bilo prije: kokoš ili jaje.
Dr. Seuss : Did the chicken cross the road? Did he cross it with a toad? Yes! The chicken crossed the road, but why it crossed it, I've not been told!
Emily Dickinson : Because it could not stop for death.
Ernest Hemingway : To die. In the rain.
Henry David Thoreau : To live deliberately ... and suck all the marrow out of life.
Mark Twain : The news of its crossing has been greatly exaggerated.
Oliver Stone : The question is not, 'Why did the chicken cross the road?' but rather, 'Who was crossing the road at the same time, whom we overlooked in our haste to observe the chicken crossing?'
Ralph Waldo Emerson : It didn't cross the road; it transcended it.
Robert Frost : To reach the sidewalk less travelled by.
William Shakespeare : I don't know why, but methinks I could rattle off a hundred-line soliloquy without much ado
George Orwell : Because the government had fooled him into thinking that he was crossing the road of his own free will, when he was really only serving their interests.
Eksplozija vulgarizama. Rafal najtvrđih psovki koje za dvadesetak sekundi istestiraju kompletan suraund 7.1 sistem počevši od šoferskih basova, alkoholičarskih baritona do kreštećih soprana glumice (koja obično glumi drolju, i koju obično siluju svi redom).
- BUAAAAAA BUUUUUUU
- Ajde utišajte malo to dete, ne prestaje da cmizdri pola sata.
- Evo ga Manda, vidi Mandu na te ve-u! Gledaj Mandu!
- BUUUUUUUUUAA UUUUUUU
- Pojačajte malo TV! Vidi Mandu, Da manda igračku. VIDI! Salje Manda gacku! Evo je gacka!
- (Manda progovara sa 90% popunjenih crtica za jačinu zvuka iz 7.1 sistema): JEBEM LI VAM SVE ŽIVO I MRTVO, SVE ĆU VAS ZAKLATI PIČKA LI VAM MATERINA DA VAM PIČKA ONA RASPALA EVO VAM KURCA SVIMA POPUŠITE MI KURAC!!!
-BUUUUUUUUUUUAAAAAAAAAA BUUUUUUUUUU!
-Gasi to sranje, gasi!
