Dama koja ima dijareju.

Pitanje zločinac, koje se rado i bez ustručavanja upućuje devojkama koje su prešle dvadesetu, od strane totalno nebitnih kreacija sa ulice i pijace. Služi kao provokacija, loše prikrivena velom dušebrižnosti, iza koje, bez obzira na odgovor, sledi niz neprijatnih pitanja, koje su tu da dotičnu devojku nateraju da poželi da se smanji na liliputanske proporcije i sakrije iza nogare najbliže stolice. Jer biti bez momka je nedopustiva sramota, a biti s momkom koji ti nije muž- još veća.

Ултимативни коментар којим обавештавамо творца ремек-дела да је превазишао сам себе оним што је урадио/написао и тиме себе управо сврстао у аутора из врсте одличнан, подврста Боготац. Пандан изразима: кобјаснијо и потписујем.

Poznata, čak štaviše premda međutim, možda i jedna od najpoznatijih fontana vodoskočkog karaktera na svetu, dobila je naziv po jednom bizarnom događaju.
Elem, naš Šumadinac je onomad, sledeći starovekovno mondijalističko uputstvo da svi putevi vode u Rim, pošao kao pravi pravcati stanovnik ovog sveta da obiđe "večni grad". Kad on tamo imade šta i da vidi: vodi se narod ruku pod ruku, šeće 'vamo-'namo, okuplja se raja i pučina oko nekakve vodurine i baca kojekakve novčiće sve okrećuć' se leđnim stilom ka vodi. A naš čovek k'o naš čovek, pomisli da je to nešto kreativno i da ne škodi mladom životu, pa ti dovati i on jedan dukat što je vrgo od kuće i zabaci ga a la Vlade Divac metodom preko glave i pogodi direktno u glavu jedne od skulptura, te ti naš Milojica uzviknu: "Di trevi baš u glavu?" I tako ti fontana dobi, sad već istorijski, naziv!

Česta fraza organizatora narodnih veselja u potrazi za čuvenim estradnim umetnikom, Ramadanovskim.

Rječca koja odvaja važno i svima poznato od nepoznatog i manje važnog. Za naglašavanje svega što to naglašavanje zaslužuje. Ono THE iz engleskog jezika, prilagođeno uslovima koji vladaju na našim putevima.

Delikates

Odgovor iznerviranog kladioničara na pitanje o razlogu pada njegovog tiketa.

Ne znam šta ću pre od tolikih obaveza... Slično izrazu- ne znam gde mi je dupe, gde mi je glava.

Ili ime bilo kog drugog fudbalera, kod naših komentatora idealno za pauzu posle kraće priče o utakmici koju trenutno gledate. Gotovo je nemoguće odgledati utakmicu bez takvog komentara.

Argument koji koristimo u raspravi u kojoj smo donji i želimo se što infantilnije narugati opipljivo pametnijem sugovorniku. Argument se koristi kao svojevrsni as u rukavu i nakon njega rasprava završava

Koren vuče iz nemačkog mada je toliko gramatički neispravno u pogledu na sve kategorije da u tom jeziku nema nikakvo značenje.

U srpskom se izgovara u jenom dahu i označava nešto kao udri, seci, lomi, sahrani.
Služi kao pobednički usklik.

U čemu je problem.

(Naime, praiskonski gledano, ovo bi trebalo da predstavlja agrarni sleng, pošto ne mora da znači da je bilo šta zaista zapelo, nego je nastao nekakav problem koji smeta u obavljanju neke radnje)

Pomalo zaboravljena fraza koja je bila izgovarana iz usta svih živih i koja je svojevremeno, u vreme svoje pojave po prvi put na audiciji, bila potpuni hit.
Danas se možda (!!) može sresti u naslovima članaka o mobilnim telefonima i nigde vise.

Naravno, to bih prvo pitao ženu nakon što mi saopšti da je konačno pronašla molera za neku novu paletu koju je zamislila, jer, jel'te, bijela boja više nije in. Ali, reče mi jedan čoek da tako mogu pitati i za zdravlje nekog gospodina za koga su svi čuli osim mene. Mislim, čitam ja novine, gledam TV, sve je to OK, ali, s vremena na vrijeme, ipak vidim da me godine lagano gaze, i da sam kao onaj bijeli zid što ga pomenuh maloprije.

Ne, ovo nije ime modnog kreatora niti vrsta cipela od krokodilske kože za čukljave noge, ovo je šaljiv izraz isčuđivanja, ciganskog porekla, kojim prekidamo sagovornika jer smo u njegovom izlaganju prepoznali veću dozu proseravanja i primese laži.

Raditi nešto bez prethodne pripreme može da ima fatalne posljedice za subjekta radnje. Za onog ko dobije ovo pitanje je već kasno - najebo je! Uhvatio se u koštac sa stvarno krupnim ljudima. Daje do znanja da nisi ni trebao da pokušavaš jer si mnogo manji, i slabiji.

Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.

Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".

Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"

Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".

Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.

izraz naročito odomaćen na području Šapca i okoline,obično se upućuje nekom ko nije dorastao zadatku ili datoj situaciji...

Jedan nalog - jedan glas