Festival koji je 50-ih godina zamišljen kao način da se povežu evropski narodi i TV stanice i da se promoviše stvaranje kvalitetne zabavne muzike. Ipak, vremenom se pretvorio u paradu kiča i lakih nota, a umjesto povezivanja evropskih naroda doveo je do stvaranja blokova i političkog glasanja. Kroz istoroju eurosonga iz mora kiča su se izdvojile i neke besmrtne i vrlo kvalitetne pjesme kao što su:
ABBA - Waterloo (1974)
Domenico Modugno - Nel blu dipinto di blu (Volare) (1958)
Secret Garden - Nocturne (1995),
pa i neke pjesme sa naših prostora kao na primjer:
"Lane Moje", "Molitva", a od hrvatskih predstavnika "Nostalgija" iz 1995, "Marija Magdalena" iz 1999. i "Kad zaspu anđeli" iz 2000.
Danas eurosong prate svi ljudi koji se u datom trenutku zadese u kući, pod uslovom da nisu kompleksaši. Kompleksašima je ispod njihovog nivoa da to gledaju. Neki od njih nisu sasvim sigurni u sopstveno seksualno opredjeljenje, pa se boje da će ispasti pederi ako budu gledali eurosong.
Dakle ne gledaju ga oni koje se tada nađu van kuće i kompleksaši.
Postoji još jedna, doduše malobrojna, kategorija ljudi koji ne gledaju eurosong, a to su oni koje to apsolutno ne zanima. Takvih je malo, zato što čak i najveći kritičari eurosonga uglavnom vole da ga pogledaju, ako ništa drugo da bi mogli ismijavati pojedine izvođače, ili zbog navijanja za sopstvenu zemlju.
Dok je cigara i igara. Hleb je precenjen.
- Pile moje, odi di prodavnice, uzmi najnoviji Svet i jednu paklicu Veka. A za ručak ćemo smutit' već nešto... Pa ni ne moramo svak dan jest'.
Svako društvo ima bar po jednog takvog. Njega bi svaka cura želela za najboljeg druga. Zaljubljen je u samog sebe, a ponašanje tipično žensko. Njegove obrve su tanke kao kod cure, puder i kreon su mu sastavni deo uniforme. Na fejsu ima preko hiljadu prijatelja i obavezno koristi w umesto v.
Najbolje se vidi u primeru:
Dolazi M. u školsko usput pevajući novu Seleninu pesmu ''I love you like a love song''. Sa drugaricama se pozdravlja ritualnim poljupcem u obraz; počinje da prepričava novu epizodu ''Tračare'' drugarici koja nije stigla da odgleda. Pronalazi odlično mesto za profilnu ispred ušvrljanog zida jer ima već dva albuma i tri profilne u wc-u. Namešta se za slikanje: ruka na bok, zadnjica naglašena, usne blago napućene i sunčane cvike na pola nosa.
A neki dečaci u pozadini komentarišu: ''Ovaj samo što ne počne uloške da nosi...''
Jako neprijatan doček gostiju.
A: E, kako je bilo kod Mareta?
B: Ma super....Đe se nadasmo medu jesti, imadoše nas psi izjesti, samo što nas nije naglavačke izbacio!
Ne u rodnom mjestu, najbližem gradu ili državi. Udaljiti se najmanje toliko koliko je potrebno da se ne putuje svako veče kući. Tako je moguće studirati "na strani", raditi "na strani", a, bogami, i još ponešto, ako me razumijete.
- Jesi li čuo kako su one cure zavele pa opljačkale one Italijane?
- Čudi me đe ih nađoše. Oni su obično "na strani", ako me razumiješ...
Uniformisani baja, na leđima mu piše "obezbeđenje". Zadužen je da zavodi red na dan primanja penzija, kada se polu-živi penzioneri načičkaju ispred ulaznih vrata banke.
-Ajde više puštajte.
-Ja stara nazebla, ovde stojim pola sata, otvarajte.
-Ua lopovi, di su naše penzije.Nadležni: Bankomlat, na poso!
-Trš, trš, trš, polako svi ćete doći na red.
Zalazak u zonu tuđe odgovornosti. Prilika da se vidi dalje od sopstvenog ognjišta ali i igrarija na veoma tankoj žici. Počev od „sam sam se rodio, sam ću i umrijeti“, preko „naša ulica, naša pravila“, pa sve do „ovaj akt agresije neće proći bez odmazde“, miješanje u unutrašnje stvari je uvijek bio uvod u sukobe širokih razmjera.
- Komšinice, a đe Vam je muž? Ne gledam ga već mjesec dana.
- Jedite govna, komšinice. Bojim se da Vas ništa nijesam pitala.
Epitet koji opisuje skoro svaku pojavu u našoj zemlji.
Sns ima 108% brt.
Srbija šume jbg.
--------------------
U poslednje 4 godine dobili smo 17.000 novih doktora nauka.
a Srbija šume.
-------------------
Di ima drva?
Srbija šume.
Nema, pitao sam.
Dešava se, i to veoma često, da pripadnici određenih vrsta zanimanja, zanata, poslova i uopšte - profesija, naročito oni koji su nedavno dobili otkaz, na godišnjem su odmoru, ili su pak dali otkaz, svoje veštine i sposobnosti ispoljavaju i onda kada se to od njih ne traži.
Najveći haos nastaje kada se ispoljavanje takozvanih profesionalnih tripova ili ponavljanja učestalih radnji koje su ih do skoro činile prepoznatljivim i autentičnim u društvu, javi nesvesno, i sam akter nema predstavu šta u tom trenutku čini.
Da li nostalgično ili iz razloga što nemaju određenu publiku, tek ovi ljudi svoje tikove ponavljaju i okreću iz dana u dan, što okolinu tera na sumnju da njihov dragi komšija, brat, sin ili muž ima određene psihičke probleme i poremećaje tipa šizofrenije ili nekih drugih psihoza.
Tako možemo videti lokalnog di džeja, koji je zbog zatvaranja lokala u kom je radio izgubio posao, kako dok pije kafu neprestano okreće, rotira i vrti tanjiriće od kafe , zamišljajući da vrti disk ploče.
Vozač autobusa na godišnjem odmoru, dok autom vozi ženu i decu, staje pored svake autobuske stanice, jer je utripovao da vozi bus (neretko i prima putnice u automobil, a da li je to profi trip, ne znam).
Propali fudbaler Jovan, na putu do kuće šutira kamenje i prazne limenke piva, a frizerka Slađa koja je zbog kritika da loše šiša pala u depresiju, svaki dan 'vata pse i mačke lutalice i krišom ih šiša.
(bivši komandant gvozdenog puka u penziji, ulazi u bus i obraća se prvom klincu do sebe)
-Ustani s tog sedišta balavče, stariji sam, 'oću da sednem !!! Jen, dva, diž se !!!
-More matori, šupičkumaterinu.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
(prodavačica iz obližnjeg kineskog butika, posle napornog dana, leži u krevetu i čita novine; sin joj prilazi i pita je)
-Mama, mama, jel smem napolje da se igram ?
-Cnšazn, cm afkaa, ijoa đuseoaaa, aaa !!
-A ?!!
-Ma, bre, sedi za sto i vadi knjigu da učiš ! Počela sam i kineski govoriti pored Ju Hsun Lija...
Mesto koje je pre pojave hotela, motela, hostela bilo svedok mnogih zabranjenih ljubavi.
- Reko je babo da će nas ubiti oboje ako nas vidi zajedno.
- Ta di ćemo onda?
- Teraj kulaša ka starom salašu, tamo su sijali dosta kuruza.
- Znaš da volem što će nam deca biti i lepa i pametna na te, Pirika moja.
Izraz koji se koristi za ogromno ispaljivanje koje se graniči sa ponižavanjem. Ekstremno neispunjavanje datih obećanja, posprdavanje sa tvojim likom i djelom.
Naime, Robert Džordan je neki tamo pisac epske fantastike, tvorac Točka vremena, knjige sa jedanaest dijelova i hiljade strana. Čovjek je odlučio da svoje fanove počasti ogromnim uživanjem, pa im je namijenio dvanaest knjiga. Napisao je prvih jedanaest, do zla boga zapleo radnju, razradio priču, doveo do samog raspleta.
Ali avaj, sve bi to bilo dobro da nije umro prije nego što je stigao da napiše poslednju knjigu, od neke bolesti sa zapetljanim imenom i tako ostavio svoje fanove ogorčene, kivne i nadasve tužne.
Jebiga brate, mogao si sačekati sa umiranjem bar dok ne napišeš i tu poslednju...
Osoba koja ne preza za ničim. Ne jebe živu silu. Koristi glavu kao ovan da prođe kroz zid. Super Mario u životu. Terminator ga gleda kao senseja. Hrabro Srce kad ga vidi kaže da nije toliko hrabar. Kamikaze ga štuju kao Boga.
Ujedno, ono što razlikuje ubojicu u ratu od ubojice u miru.
☆ Brate, nisi treba njega tuć.
☆☆ Pa, maltretira mi je curu i izvadia je nož na mene.
☆ Sve to stoji, ali to je sin od onoga, znaš, Onaj Ko Drži Cili Grad u Šaci.
☆☆ (tres, tres) Ideš i ti čini mi se u sv. Pavla ne kažeš li di ti je otac.
☆ Di ćeš?
☆☆ Nisan ja proša cili rat, da bi me neki pizdun jeba u mozak. Samo da se sitim u kojoj rupi mi je kalaš, a u kojoj ručna. Ma ko ga jebe, oboje nosim.☆ Šta je s Mikijem? Čua sam da mu skidaju medalju časti jer je osramotio odoru.
☆☆ Puka nekidan načisto jer mu je neki lik uša ispred njega na parking. Ubia i vozača i suvozača.
☆ Prije je bio lud za medalju, a sad mu je za isto skidaju.
Svuda stiže. Uspjeva da posjeti različite lokale, prošeta različitim mjestima i svojim prisustvom podsjeti na svoj talenat da toliko toga postiže. Izraz nastao iz navike naših ljudi da prave složenice ponekad i nelogicnim spajanjem riječi. Posvuduša ima negativno značenje, nije vam milo da je vidite. Još je ružnije kad se izraz koji upućuje na ženski rod, primijeni na nekog muškarca.
- Đe si bio, Stevane?
- Bio neki seminar za kozmetičare, ulaz slobodan, pa svratio.
- Pih posvudušo, ti si inženjer građevine, šta ćes tamo?!
Izrazito široke pantalone s dubokim džepovima. Idealne za preskakanje ograda, zidova, udobnost i dugo hodanje. Čak i kada se smočite niste mokri do kože, iako pantalone jesu.
Jedina mana je ta da morate izbjegavati podne ventilacijske sustave ili jake vjetrove ukoliko ne želite zavodljivo reći Hello, Mr. President.
- O, poštar. Pa di si? Još furaš te merlinke? Imaš li koje zataknuto pismo u halterima ispod tih merlinki, hehe?
- Sve mi se čini da je korisnik nepoznat i da ću ubaciti poštu u škart kada dođem u centralu. Vozdra.
Lik sa Parkinsonom.
- A đe njemu dadoste da soli meso, vidite li da je sav smeten?
- Ma kakvi, fino mu se tresu ruke, ravnomjerno on to, taman kako treba.
Rečenica koju nikad nećete izgovoriti ukoliko ste roditelji buduće supruge Princa Vilijema.
- Mi smo jako zadovoljni našim zetom i mislimo da će joj biti dobra podrška u životu.
Je l to onaj mali od one dronfulje Lejdi Di?
Aha.
Ma baš me čudi da su zadovoljni zetom.
zajedljiv komentar prilikom opisivanja ne tako vredne domaćice
komšinica Mira Zorici : "ma mani nju, ona ti rekla, ona pojma bre nema, bila sam kod nje za vrbicu, kuća joj, sačuvaj Bože, kad ti kažem ta sprema samo 'di' popa prolazi! "
Ljudi došli još pre dva'estinu godina, ali bez obzira da li su došli sa svojih 12 ili 42 godine, nema šanse da se prilagode lokalnom jeziku. Niko normalan im i ne zamera, samo nekad zna da bude smešno.
Muž, žena, deca, svi došli '91 i žive kod njenih. Muž ne radi, sedi i čeka sina da dođe iz škole.
- Kevo, 'oćete pristav't ručka, evo stiže onaj moj laufer!
- Ko bre stiže?
- Ma Mićo, vaš unuk!
- A, mali, tako kaži...kakav laufer. Sa'ću odmah! Hoćete li papriku da operem?
- Je l' friška?
- A?
- Ma kako vi ovdje kažete....svježa, je l' to?
- Aaa...misliš taze?
- E, to! Moram pitat svaki put, ne merem zapamtit nikako! A taman dok vi postavite, ja da uzmem nešto s tavana, đe vam stoje lotre?
- Šta bre?
- Lotre, za popet na tavan?
- Aha, merdevine...u gornjoj šupi su.
- Evo je i Ljiljana, nosi frišk...ovaj, taze kruva...ha! Nauči ga, jeb'o ga ja!
- Nije kruva zete, nego leba:)
- O jeb....đe s' ljubavi, nikako s ovom materom tvojom da se sporazumijem, đe smo došli u pičku mater'nu! Ajd' skuvaj kave, idem samo do tavana.
...
- Đe si mama, joj kakve ludnice u gradu, jedva sam se prob'la da uzmem kruva! Ne morem više prepoznat ovaj grad.
- Ćero, nemoj mi i ti s tim 'kruvom', kao da nisi odrasla ovde.
- Joj, nemoj me mama i ti zajebavat, otkad sam još o'šla odavde, kud sam se i vrat'la u pičku mater'nu!
- Neka si ti meni došla...evo ručka, oprala sam i paprike.
- Je l' friška?
- #$%=!!
Bogataški monokl.
- Đe nađe tu sirotinju, ćero, nema pas za šta da ga ujede?
- Ne moraš baš sve da gledaš kroz dinar, tajo, ima nešto i u ljubavi.
Marka koju devizni penzioner udeli poštaru po prijemu penzije.
-A baba! Di je meni marka? Dala si poštaru a unuku ništa!
-Murš bre! Čo'ek je ''zaslužio''!
-Oću i ja da zaslužim.
-Bež' bre dete, to bi bio incest i pedofilija u isto vreme. Još mi samo fali da zaglavim...
