Lagano slažeš majice, dve-tri čiste košulje, nekoliko knjiga i jednog sebe. Po specijalnoj depeši, koja je stigla iz vrhovnog Ministarstva, čak od Gore, proglašen si za nepoželjnog uljeza u predgrađu njenog srca. Molim te da odeš pre podneva, tako je bolje za mene, a i za mene. Nikad nije bila vešta u pisanju poruka, a ti ni u čemu ostalom. Naizgled poštena kompenzacija.
Ranije nisi znao da baš Ona čini značajan deo moždane kore. Ja bih mogao ostati. Zbilja ti ne bih smetao, časna reč. Mogao bih da budem tvoj lični cimer za samoću ili šta već. Čoveče, ima li smisla sve ovo? Shvati da je gotovo. Gotovo? Ne. Samo sam ja gotov. Ti znaš da... I ja znam da... Smišljao sam svakojake gluposti za nas dvoje gospođice N. Otkriću ti, jer znam da si previše ponosna, kako bi to iskoristila protiv mene. Baš za danas sam isplanirao, kako ćeš upasti u moju sobu, baš u moju sobu i kako ću komotno prestati sa gutanjem lekova za smirenje. Kažem ti, totalno sam pošašavio, mada na nalazima piše Akutna nervoza. Hej prijatelju, moj ti je savet da zaviješ duvan u taj papir. Ti me se okani. Ko si uopšte ti? Samo glas ili čitava bit mog stradanja? Gospođice N, ja vam više zbilja neću smetati. Znam da sam to govorio i ranije i da sam vam se i pored toga javljao, ali ovaj put ću ostati pri izrečenom. Želeo bih da znate, pročitao sam mnoge knjige i sve, ali ponajviše sam voleo da slušam vas. Nadam se da će te naći za shodno da održite jedan pristojan govor na mom pogrebu. Unapred vam se izvinjavam za sve neprijatnosti. Zamoliću vas još, nadajući se da ne tražim previše, da u nekoliko rečenica spomenete i one blesave Lingulodinium polyedrum planktone, ili kako već. Srdačno vaš...

Nemio događaj koji se dešava kada neko vama blizak umre i kome svako prisustvuje pre ili kasnije. Odvija se po sledećem rasporedu (za primer ćemo reći da je umro deda...):

1. čin
Kuća pokojnika, on u otvorenom sanduku, najbliža rodbina i prijatelji u sobi oko odra, prve komšije muškog pola već dobrano pod gasom od ispijanja rakije "za pokojnikovu dušu i našu gušu".

Baba: Kukuuuuuuu meniiiiiiiiii Živkooooooooooooooo. Kako ću ja sad samaaaaaaaa...

Matore komšinice: Šmrc, jooooj jadna Milka... Ostavi je kad joj najteže.

Baba: Leleeee neutešna sam... Komša Mile ostav' tu rakiju na sto pa nek uzme ko 'oće, da se ne maltretiraš. Joco (unuk od 6 godina), dete, da poljubiš dedu u čelo jel' jasno? Takav je red.

Joca: (na smrt uplašen) Aaaaaaa ne-e-e-ee-ću-u-uu...

Baba: 'Ajde bre nemoj te bijem pred ovoliki ljudi. (seti se) KUKUUUUUUU MENIIIIII!!!

2. čin

Groblje. Pop kasni 20 minuta. Dolazi u BMW-u (kog je parkirao 500 m niže da ne vide ožalošćeni) i u trku navlači mantiju i epitrahil dok mu na nogama kao kontrast sevaju "džordanke". Popin pomoćnik pali kandilo i kreće služba za upokoj blaženopočivšeg.

Pop: (sebi u bradu) Blažovoupokojenijerababožjeg Živorada najastumnjnebjenjae VJEČNAJAPAMJAAAAAAAT VJEČNAJAPAMJAAAAAAAAAAAAAT...

Svi se krste kada im padne na pamet, a mlađane "bogobojažljive" snajke rukama nateruju dim iz kandila na sebe, iako to nema svrhu ni običajno ni religijski, al' su čule od drugarica da to valja zbog nečega. Sin pokojnika drži govor kako je bio mnogo dobar čovek, vredan, pošten, a u sebi misli da li mu je već prepisao onaj plac uz obalu Dunava. Baba ćuti kao zalivena i razmišlja gde je dedina devizna štedna knjižica.

Pop: (završio posao i klima glavom ožalošćenima) Zbogom... zbogom... (neki pritrčavaju da mu ljube ruku, uglavnom bivši članovi SKJ i SKOJ)

Grobar: Neka ostane onaj koji je glavni na ovu sa'ranu da sredimo papiri!

Svi idu na parastos.

3. čin:

U kafani ili kod pokojnika kući. Krka se i pije do iznemoglosti. Baba svaka 2 minuta nudi "goste" i traži da pomenu pokojnika po dobru na šta svi odgovaraju "bogdamudušuprosti" između dva zalogaja čorbe ili sarme. Posle sat vremena ovaj trend prestaje, pokojnika više niko i ne pominje. Baba krišom pretura po ormaru tražeći dedinu štednu knjižicu.

Probudiš se jednog jutra i rešiš da budeš pesnik. Šta fali, sve što ti treba od opreme je tastatura, a otvara ti bezgraničnu mogućnost da plasiraš svoje mišljenje o savremenoj kulturnoj svesti, većinom bazirano na tome što si revoltiran jer niko na tebe ne obraća pažnju čak ni kad nateraš kosu na urbano.
Pa sedneš i zapišeš pedesetak pesama. Hej, i nije to tako teško, samo treba da zvuči dovoljno alternativno. Hm...
Ti si list breze otrgnut vetrom komercijale koji se bori protiv zlih cunamija mejnstrima. Ti si stidljivi cvet u prašini izopačenog društva.
Oh, ti si tako zaljubljen u boje duge, hipi pokret, i zvučiš tako anarhično i alternativno u svojim skejterkama sa pertlama u boji, dok ti vetar leluja kroz raskopčanu košulju u bojama Benetona.
Naslov treba da bude jako talentovan, kao ti. "Delić beskraja"...Da, to će odraditi posao.
Šta ti dalje treba?

Samo doktor književnosti bez posla, doktorirao na privatnom poljoprivrednom univerzitetu negde u šumama Bosne(gde i danas živi), priznat taman toliko da niko ne sme da ga tuži za obmanu javnosti kad se potpiše sa titulom.
Našao si ga?

Divno. Sad će on za tebe da lobira kod masnog brkatog direktora firme koja proizvodi granule za ovce, a ovaj će se mašiti za džep i pljunuti šaku jevreja umazanu od bureka.
Svašta, pa uvek se nađe za mlade talente! Knjiga odmah ide u štampu. Ovaj iz šume radi ti lektorisanje i proveru kvaliteta...Papira, naravno. Ko još proverava pesme...

Promocija. Još jednom plaćaš šumaru da drži govor. Cela tvoja rodbina je navalila k'o siroče na vruće galete, a, pored njih, u ćošku je i neki siroti namernik koji proklinje sudbinu što ga je baš tu sklonila od kiše. Debele tetke te slikaju dok počinješ naštrebano izlaganje prejebanim Andrićevim citatom, keva ti isplače Amazon radosnica, a ćale te gleda strogo i ponosno. Hej, pa postao si čovek!
Tvoja sreća dostiže vrhunac dok deliš potpisane primerke knjige za koju posle te večeri niko neće čuti i na čijoj prvoj strani ispod posvete piše "Neka i vaša ovca jede za malo novca".
Čestitam, umetniče.

Česte pojave u Srbiji. Najjačeg intenziteta su uglavnom za vreme izbora, bili oni vanredni, parlamentarni ili predsednički. Ludovanja, kako od strane samih biranika i terorističkih marketinških trikova, tako i nas samih, ima na pretek i svi se izdobijamo k'o majke i provedemo bolje nego za Novu godinu!

Najjadnije opravdanje za trovanje alkoholom.

Vječiti strah od razbijanja barikada stvarnosti i prodiranja u carstvo mašte vodi do ispiranja mozga i nametanja brige kao osnovnog pravila u kodeksu života u koji te taj strah uvlači. Kada kreneš persirati mašti, ispušio si ga prika, jer tada više ni sa djecom ne možeš pričati, jer si, u trenutku kada si mašti rekao Vi, izbacio i to dijete iz sebe. Dijete koje bi kolutićem sline prašnjare sa špice Beer Festa na beogradskom Ušću gađalo debelog gmaza koji pijan gmiže i smeta, koje bi kao malo maštaralo o suživotu Bubimira, Baltazara, Panoramiksa, Robinzon Krusoa, Hi - mena i Gulivera u Moglijevoj džungli; tu negdje dijete odrasta, dosta mu je crtanih junaka, prelazi na junakinje, kročilo je u svijet sanjarenja o bombastičnoj trojci sa Pokahontas i Snježanom. Kroz plovidbu životom ga nikada nije kočilo sidro straha jer, da je bilo straha, ne bi bilo krasti na koljenima od silnih padova i proklizivanja sa panja što bleji ispod koša i koji služi kao odskočna daska za Majkl Džordan let i zakucavanje plavo - bijelom Spalding loptom sa imenom Željka Rebrače na njoj. Kasnije tog dana ištampa fotografiju tog istog Željka Rebrače, nalijepi je na vreću kojoj je sekundarna namjena štek za vutru pa krenu da udara Željkovu glavu punu sjebanih tankih plavih pramenova sa jedne a profesoricu betona Milenu M. koja mu je za maturu poklonila popravni sa druge strane. Mahnito ih šajba, ispisuje se onako kako dolikuje šampionu: razvalio je te pogane face poslednjim udarcima, napušta podrum pun memle starog željeza, pali cigaretu, pred njim sablasna scena: mačka stoji na iscjepanim drvima, nakostrešene uši joj obasjavaju mjesečeve zrake, gleda u nju, prebaci koju sa njom pa joj veli da ne brine, da će dijete zauvijek ostati u njemu. Sinu mu misao o tome gdje li je taj klinac, pa ga pronađe negdje oko potiljka, obradova se, potapša po ramenu klinju koji ga pogledom punim zadovoljstva presječe i uvede u zanimljiv govor:

Vagres crevo je lepo čo'ek definisao. Nego držanje vagresa ima dva značenja na gradilištu:
1. Izvučeš meter iz džepa. Odmeriš meter od poda i nacrtaš trougao. Ispuniš providno crevo od 3 metra sa vodom. Zovneš šegrta:
"Mali. Drši ovo crevo na gornjoj stranici trougla."
Onda odeš 2 metra dalje pa drugim krajem creva u nivou vode nacrtaš trougao. Obatiš se šegrtu:
"Aj sad drži ovde."
Onda ponoviš dok obcrtaš do svakog prozora i vrata. Onda poнvo uzmeš meter. Izmeriš do poda, ono 0,68. Pogledaš u šegrta. On gleda kroz prozor. Popizdiš i napraviš građevinski višeboj. Definisaću ga kasnije.

2. Na građevini se uvek nađe jedan da se nije vruć vode napio u svojoj karijeri. I svaki put kada treba nešto da se dovati ili prihvati njemu se u ruci nađe čašica sa rakijom. Ista uvek bude u visini grudi. Izgleda ko Staljin sa kada drži govor i sve gleda u onaj gornji meniskus rakije, k'o da je blagoslovi svojim zborom.
A kad dođe cement da se prenese, on sve nosi onu čašicu, pa se kreće oprezno ko siroče kroz minsko polje. I sve viče:"Čekaj kume jaću!" A nikada ga posao ne sačeka.
A, ma sagne se on da privati fosnu, ali kako gleda u čašicu, da ne bi proso rakiju, onom levom rukom mlati oko nogu, ko da traži ključeve u mraku i sve viče: "Evo, evo, evo, evo!"
E jedino kad se jelo postavi. Onda bude hitriji od ostalih, pa viče:"Ajde, ljudi ostavljajte rad. Greota je da se ladi."
Sve mi se čini da sam zaboravio da kažem da isti imaju iskustvo sa svakim poslom na građevini i po koji savet za majstora. I kada majstoru dosadi pa vikne: "Mali, ajde ti i ovaj da prebacite one daske tamo." Ti odgovoriš:"Neka sam ću. Sipaj mu rakiju nek drži vagres tu kod tebe."

Negde na nekoj planeti Bogu iza nogu.
"Dobro došli u muzej "Zemlja" posvećen istoimenoj uništenoj planeti. U njemu su izloženi delovi materijala iskopanih sa delova zemlje. Arheološka ispitivanja su pokazala da su na toj planeti živela čudna bića sa dve noge i dve ruke. Takođe su došli do zaključka da su imali razvijenu tehnologiju koja im je služila samo za zabavu. Još uvek istražuju uzrok raspada Zemlje ali postoji jedna pretpostavka da se Zemlja raspala zbog prevelike zabave koja je dostigla sam vrhunac..."
- Aaaaaaa. Oooo!
"Dokazi koji su izloženi govore o tome koliko su ta bića bila inteligetna i koliko im je zabava bila prioritet. U sarkofagu ispred vas možete videti kosture tih neobičnih bića. Mala glava ukazuje na to da su imali manji mozak od našeg. Ispitivanja mozga utvrdili smo da su centri za govor veoma razvijeni a centri za rasuđivanje oslabili. Takođe smo otkrili da je moždana aktivnost bila jaka u trenutku zadovoljstava koja su sebi pružala."
- Uuuuuu! Neverovatno!
"U sledećem sarkofagu možete videti neku vrstu cevi sa nekim neobičnim dodacima koja se punila nekakvim metalnim zrnima. Naša istraživanja su pokazala da su se često igrali sa tim stvarima i da je možda to bio vrhunac njihove zabave. Pronašli smo dosta takvih iskorišćenih zrna po svim delovima planete."
- Neobično.
"Zeleni svet možda je postojao ali u trenutku raspada planete nije. Hranili su se nekakvim tabletama ispunjenim mineralima i vitaminima jer su zalihe zelenih stvari potrošili. Ispred vas se nalazi dobro očuvana tableta."
- Zanimljivo.
"U atmosferi se nalazila velika količina ugljen dioksida pa su zbog toga neka bića ispuštali čudne zvuke. Nećemo vam reprodukovati te zvuke zbog mogućih oštećenja vaših pipaka ali ćemo vam reći da su u pitanju zvuci visoke frekvencije zbog kojih su pojedina bića izgubila sluh i živce."
"Dođite nam opet, sledeći predmeti će ubrzo biti dostavljeni."

Obavezno stariji čovek sa nezvaničnom dijagnozom jer je, boga ti, sramota otići kod psihijatra. Kada se sretneš sa njim, ne možeš, a da se ne zapitaš da li pati od psihoze ili neuroze, koliko para od plate koju nema troši na brlju, da li je medicinski ili srpski paranoičan, ili mu je jednostavno mentalna kočnica otkazala u nekom od sudara od pre dvadeset godina, a bilo ih je. Elem, dotični voli da zađe među ljude i da im prebacuje što postoje. Forma njegovih komentara kao da ukazuje na to da se obraća sebi, ali visina glasa govori da on prosto gori od želje da pokaže okolini da NIJE ZADOVOLJAN njenim PONAŠANJEM!!!, ali bi bio još manje zadovoljan kada bi se to ponašanje promenilo, jer onda ne bi imao zbog čega da bude nezadovoljan, majke nam ga nabije bezobrazne ON!

Jednom davno najmudrijem od svih hajduka, negde izmedju prvog i drugog bokala vina, pade napamet ingeniozna ideja. Bese pozna jesen 'iljadu... i neke,u sumi je vec pocelo da biva hladno, a prosle su godine od kako se vucara po raznim vukojebinama jos od onomad kad je pobeg'o iz sela... U selu vise nije bilo zivota,Turci su cinili tezak zulum, posla nije bilo, globe su bile velike i tad je resio da uzme stvar u svoje ruke. I uzeo je (pusku) i zapalio u prvu sumu da radi ono sto najbolje zna, otima bogatima i deli sirotinji (sebi). Ni slutio nije da ce njegova akcija u buducnosti dostici Epske razmere. Dakle skupio je taj mudri hajduk sve svoje drugove kod stabla za sastanke i rekao: "Braco Novembar je mesec, ne pomaze ni rakija u zagrevanju nasih junackih tela..." Na sta se junaci slozise svi... "Braco navukli smo grdne prehlade, ide zima, najslabiji period naseg poslovanja, a i kerovi su nam za petama!" (mislio je na Turske kerove koji lako namirisu njihovu hajducku travu koja sluzi za lecenje prehlade...) "Imam resenje za sve nas, posto lisce opada sve manje ima mesta za skrivanje, moramo traziti druga resenja..." Svi su se zapitali "Gde!?" a on je rekao: "Ja imam onu Jelenu,jeste kurvestija al' posluzice da se nas sest sakrijemo kod nje i nece nas odati ako damo sve od sebe da zadovoljimo njene apetite...." U tom trenutku ostali su znali da je ovo prava odluka. Svako od njih je imao bar jednu ovakvu koju je posecivao i u zoru bezao glavom bez obzira... I slozise se s' njim. Tada mudri vodja zavrsi svoj govor: "E pa braco, sutra je Mitrov dan da ga proslavimo svi zajedno pa kud koji mili moji, pa se vidimo na prolece kad lisce ozeleni..." Neko iz gomile rece "Mozemo da se nadjemo na Djurdjev dan,to je moja krs'na slava, valja se da se zalije..." I svi se slozise i bi tako....

Zaštićen naziv leka, jačina leka, farmaceutski oblik: šljivomicin, 1l, flaša

Sadržaj aktivnih supstanci: rakija, šljivovica

Sadržaj pomoćnih supstanci: nema, maximalno prirodan oblik

Naziv i adresa proizvođača: neki Mića, neko selo, Šumadija, Srbija

Dejstvo: aktivni sastojak šljivomicina je šljivovica, koja pripada grupi narodnih lekova poznatoj kao rakije. Rakije su jedini predstavnici alkohola koji su poznati po svom lekovitom dejstvu. Deluju analgetski (smanjuju bol), antiinflamatorno (smanjuju zapaljenje), antiseptički (prevencija infekcije), lokalno antiedematozno (smanjuju otoke lokalno), imunostimulativno (jača odbrambene snage organizma). Osim toga, lek utiče i na funkciju CNS ukoliko se unosi sistemski, i to u zavisnosti od uzete doze, telesne konstitucije i učestalosti primene može delovati kao stabilizator/elevator/depresor raspoloženja, motorike i verbalnih sposobnosti.

Indikacije:
- obične prehlade i upale gornjih respiratornih puteva, povrede, prelomi, uganuća, iščešenja, postoperativne rane, urasli nokti, kurje oči, glavobolja, zubobolja, reuma, išijas, spondiloza i slična bolna stanja – lokalno analgetski, antiedematozno, antiseptički, sistemski imuno- i psihostimulativno
- stres (eustres, distres, problemi svakodnevnog života), mrzovolja, malaksalost, hroničan umor, anksioznost, fobije, depresija, apatija, psihosocijalna izolacija, i slična psihopatologija.

Način upotrebe:
Posebna pogodnost šljivomicina je ta što ga možete uporebljavati na razne načine, zavisno od individualnih tegoba i sklonosti.

Lokalno: u vidu obloga (krpa, peškir, majca, novine, ili različito lekovito bilje i trave poput bokvice i sl., sa ili bez belog luka i sličnih začina, ili ukoliko želite malo higijene onda vata ili gaza). Računajte na to da bi obloge trebalo da budu stalno vlažne, da ne bi sunuli ostatak flaše niz grlo i tako ostali bez dalje lokalne terapije.

Sistemski: iz čašice ili flaše (nikako flašice), jedan gutalj, dva, tri…, ili jedna čašica, dve, tri…, ili jedna flaša. Potpuno individualno doziranje ovog leka daje vam slobodu da sami odredite koja količina vama odgovara trenutno. Najvažnije je da izabrana doza nije fiksna, već se uglavnom povećava sa dužinom i učestalošću korišćenja leka.

Neželjena dejstva:
mučnina, povraćanje, inkoordinacija, duple slike, dizartričan govor (tzv. saplitanje jezika), anastezija, amnezija, puno događaja u kojima ste učestvovali a nije trebalo, ili u kojima niste a trebalo je, masna jetra/ciroza, demencija, impotencija, halucinacije, psihoza, petlov hod, etilična ružnoća, moralna, psihosocijalna i finansijska degradacija…

Kontraindikacije:
verovatno ih ima, al za stanovnike sa domaćeg podneblja, sa velikim kapacitetom enzima jetre za obradu alkohola, nisu još otkrivene.

Čuvanje i rok upotrebe:
Čuvati u vidokrugu ili na dohvatu ruke.
Rok upotrebe zavisi od Vas.

Igranka 21. veka. Moderni vid pronalaženja kompatibilne polovine/mesa za tršnju namenjen hitrim japijima i brbljivim piarmenadžerkama, koji zbog celodnevne zauzetosti imaju taman toliko vremena da pojedu kroasan ždžemom i eventualno obrišu dupe posle kenjanja.

Nema neke filozofije. Prijaviš se, napišeš nešto nalik cv-u, daš kintu i pojaviš se u zakazano vreme na zakazanom mestu. Ribe sede za stolovima i čekaju da udica bude zabačena. Isto toliko pecaroša je spremno da zabaci svoje štapove i upeca ribolovinu. Igra se Bergerov jednokružni bod sistem, po principu, svaki mužjak ima fore da 5 minuta seje jebozov ka jednoj ribi. I tako, dok se ne izmenja svaki sa svakom. Posle svake pojedinačne seanse, učesnici zapišu "DA" ili "NE" u kolonu pored imena potencijalnog spoja. Na kraju se svi ti zapisnici lepo predaju komisiji, pa ovi obaveštavaju učesnike ko luči vlagu i kome se diže na koga. Posle se valjda jebu, šta znam.

Verovatno najupečatljiviji lik svete bratske trojke Đogani, koju čine još Hamit, kao najstariji, i Gazmen, najmlađi. Bekrim je verovatno srednji sin (sudeći po domaćoj vikipediji) srednjeg sina a rekao bih i najružniji od sve dece, ali to nikako ne umanjuje njegov doprinos na domaćoj muzičkoj sceni kulturnih hibrida sredinom zlatnih devedesetih. Postoji i četvrti, nepriznati brat, Sandro Đogaj, znan još i kao Sani Đogani, osnivač skroz nebitnog dens dua s još jednom poluraspalom dronfuljom, koji pokušava da se na konto iskusnije braće ogrebe za parče muzičkog neba. E pa bravo Sani sine, samo udri! Napravićeš i ti valjda neki hit, nekad.

U narodu poznat još i kao Baki Bi Fri (Buckey B3), ređao je redom hitove koji se i dan danas, posle skoro dvadesetak godina smatraju kvltnim stvarima: Olovna Ruka, Blokada, Mrak, i moja omiljena, Pet Minuta, i još pregršt evergrin pesama uz koje se nekad ne samo ludovalo po kafićima već se i život gubio. Znate ono, uđete u kafić da obavite neki sitan dil s nekim kolegom iz voždovačkog klana, odradite to sve kako dolikuje, i po difoltu prilikom izlaska iz tog lokala na vas se namerači Golf kečuga kabrio iz kog trešti Bakijeva ''Da nema me'' i prike iz auta vam saspe pola tetke u abdomen. Doduše, verovatno će taj isti prijatelj da vam održi i posmrtni govor na sahrani al ono, jebeš ga, živeo si brzo i umro mlad, slušao Bakija iako nisi dočekao njegov treći album, al to ti je i bio cilj. A da ne pominjem sad one kilomtere pičetine koja će da ti oplakuje grob. Prelepa smrt.

Pored Bekrimovog milozvučnog glasa red je pomenuti i njegovo umeće u plesanju. Najbliže rečeno - Baki Bi Fri je domaći pandan Majkl Džeksonu s besnom vevericom u gaćama. Jezus Maria, ja mislim da taj stvor mlatara rukama i nogama i kad krene do trafike preko puta gajbe da kupi cigare...

Dan u kojem nešto jednostavno mora da se desi za naš narod, bilo prokleto dobro ili prokleto loše. Nama je u istorijskim čitankama barem polovina gradiva uvek povezana za ovaj dan...

Kad se ženi sin jedinac naš narod ima posebne običaje. Obzirom da je to jedina svadba koju otac može spremati kao domaćin, on se tu dobrano potrudi da se događaj upamti u selu bar za izvestan period.
Najpre se pozove sva familija, uža i šira, kumovi i njihovi rođaci, komšije, njihova rodbina i prijatelji, a zovne se i baba Anđelija iz drugog sela iako svi znamo da je veštica pa zbog toga moramo otići po nju kolima. Posebne pozivnice se upućuju onima koji rade kao gastarbajteri sa naglašenom činjenicom da je u pitanju "ženidba jedinoga sina", a pošalje se i pozivnica katoličkom svešteniku i muslimanskom verskom poglavaru - za svaki slučaj, zlu ne trebalo, a i da se vidi kako smo mi evropski orjentisani.
Zatim se pripreme dve hladnjače veličine šlepera, jedna za piće, a druga za torte i meso. Obe se uključe dva dana ranije da ne pije narod vruće pivo, ali ih bezobrazna dečurlija svu noć otvara pa na dan slavlja budu mlake flaše (a podosta i pofali).
Nadalje se spremaju salate i sitni kolači. Sve žene iz komšiluka učestvuju, a kupe se i oni "gospodski" iz marketa (minjoni valjda, jebemliga). Kad se to sve organizuje pristupa se pripremi mesine.
Po izvršenom pomoru polovine stočnog fonda domaćina (kolji i ovna, kume, što da Markova svadba bude veća od moje), sitnije se nosi u kuhinju na kućno spremanje i odvajanje "za čorbu", a krupnije se natiče na ražnjeve. Vo se sprema posebno na vučnoj štangli komšijinog Fap-a. Sazovu se sinovi stričeva i ujaka pa se svi ti ražnjevi strateški rasporede "šoferima" (mali, ajde malo da vrtiš ražanj - treba ti praksa za vozački), a matori otresu flašu-dve šljive i pet gajbi piva (mora malo prase da se zalije pivom, bude kožica hrskavija).
Kad se sve pripremi, unese u okićenu salu i postavi, sačekuju se gosti i u tefter upisuje šta je ko doneo (da se upamti, za vraćanje) i pristupa se redovnim običajima i delatnostima kao i za druge svadbe, osim što mladoženjin otac svako sat vremena drži pozdravni govor gostima koji su došli na njegovu svadbu kojom oni ženi sina jedinca i želi da se svadba upamti. Sve dok ga njegov venčani kum ne pozove napolje da mu nešto pokaže.

Tri faze bludnicenja. Na osnovu toga u kojoj je fazi bila ili jeste odredjena osoba mozemo da zakljucimo koliku kolicinu psihoaktivnih supstanci je konzumirala.

Izraz kojim se pribjegava kada dojadi svaka dalja diskusija na zadatu temu. Ču' dojadi. Dokurči bre. Ne zanima me dalja polemika, ne zanima me tuđe mišljenje, svoje pa me ne zanima. Neću da pričam o tome više, sve bi ja to po'apsio, jebe mi se ko je kriv i ima li krivih i o čemu pričamo.

Žalosni uzdah, naglas ili samom sebi, zbog nemogućnosti da se efikasno rešimo osobe, od čijeg prisustva osećamo egzistencijalnu bol, kao na reklamama za sredstva protiv komaraca.

Izumrli i prevaziđeni, pomalo romantičan, jezik. Nema drugu svrhu osim upotrebe u školskim udzbenicima.

Međ' narodom našim nebeskim poodavno ustaljeni termin za pripadnike Islamske veroispovesti, iliti, muslimane. Prvi i pomalo isuviše bukvalni utisak na vizuelnu pojavu ljudi koji, poput nas, imaju dve ruke, dve noge, srce, dušu i mozak, ali mi 'mesto toga vidimo džamiju, tržni centar, kalaš, avion i nekog baju kako zavija sa nekog tornja. Ne zna se još čijom krivicom.

Elem, izraz se koristi u retkim prilikama kada mudžahedin ili mudža nisu dovoljni da biste svom sagovorniku razjasnili na šta...pardon, KOGA mislite.