- Moment, dragi gospodine, ne bi bilo u redu da prođete a da ne pogledate šta smo to mi pripremili za Vas.
Zastao sam na trenutak i uzvratio pogled. Njen nije obećavao, bio je nekako... ne znam. I ko zna koliko li ih je toga dana pogledala, jebote. Možda je pogled i našminkala. Pa moje lice je samo još jedno lepo lice u moru lepih lica koja su prodefilovala pored mesta na kojem je toga dana ona stajala. Ma odjebi, bre, ako misliš da sam ja neka tamo laka roba.
- Pogledajte, gospodine.
- Pa, ne znam baš. Više sam neobičan tip, ako me razumete, gospođice.
- O, da, itekako Vas razumem, gospodine. Možda ovo? Sigurna sam da ste veoma iskusni ali... ne znam da li ste već... Da, ovo je naslov za vas. Sigurno ima stvari u koje još niste zarili zube, onako, iz prvog lica, oduševiće Vas. Ovo zaista morate u trku nabaviti, verujte.
Naslov je zaista obećavao. Što da ne, rekoh sebi. Sigurno će biti bolje od uobičajenog smeća koje inače gledam pred spavanje. Ali ona, ona je i dalje je stajala tu i posmatrala me. Prolazili su i drugi ljudi, zastajkivali, pokušavali da pitaju, ali ona je gledala samo mene. I njen ubrzani i isprekidani govor. Da li sam ja izazvao to rumenilo... Možda.
- Ovo je vaš račun, gospodine. Moment, dragi gospodine, ne bi bilo u redu da prođete a da ne pogledate šta smo to mi pripremili za Vas.

definicija napisana za Mizan trophy.

Ovi iz crkve tvde drugacije, ali vako je bilo.
Lovačke priče...

Pre nego počnete da čitate ovaj pismeni zadatak Vladimira Ševe - teme na pismenom su bile:

- 'Koštana'

- 'Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim'

Ševa je izabrao ovu drugu...

Gledam, al' oči su mi sklopljene.

Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački

Sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro.

Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: 'Kuku! Strikooo!' Odlučih

da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio

sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam

zadovoljan.

Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa

svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju,

dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom

zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala.

Počeh da vičem: 'Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim',

ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i

pomislih: 'E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško

pasti.'

Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: 'E pa dodje vreme da

se rastajemo'. Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima

raja stajao je Sveti Petar. 'Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi

ispričamo'.

Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: 'Ne piše ti se dobro,

Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka.' Priznajem, malo sam se

uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar.

Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa

rekoh:

'Dobar dan, Bože!'. Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.

Konacno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: 'Kazi Omoljice.'

Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do posledje reči:

'O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa

Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma

Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da

spomenem...'

Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja

tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, pa

rece:

- Jesi li ti Omoljice pročitao 'Koštanu'?

- Nisam - velim ja.

- A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?

- Nisam - opet ću ja zbunjeno.

- Da li te tuga obli, Omoljice?

- Ne Gospode - rekoh - a zašto?

- Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da

si promašio temu.

Bog je moćan - pomislih u sebi...

Dobio je 5!!!

- Dakle kolega Šarenoviću, vi imate ovde 74 boda, i to vam je sedmica. Jeste li vi zadovoljni time?
- Pa vidite profesore, ja sam se... ovaj... nadao da biste možda... mogli da mi... znate već, poklonite taj jedan bod, da ostvarim pravo na stipendiju.
- Ah kolega, ne mogu to da učinim, meni je strašno žao, ali znate kakva su pravila.
- Ali profesore, šta da radim sa majkom i tri mlađe sestre kod kuće, koje žive od moje stipendije?
- Ne znam kolega, to je vaša stva..
- Da vas pitam nešto profesore. Imate li vi braće i sestara?
- Kakvo je to...
- Pitam vas, imate li braće i sestara?
- Nemam, ali ne vidi...
- Nemate, dakle jedinac ste?
- Kolega, molim vas...
- I vi ste gradsko dete? Odrasli u stanu, roditelji skupa, sve super, bleja pred zgradom, ovo ono?
- Da, jeste, tako je, ali ja...
- Znate li možda kako je kad vam priđe neko i traži vam dinar, jer mu samo taj jedan dinar treba da može hleb da kupi da podeli sa svojom porodicom i da je taj hleb jedino što će jesti taj dan?
- Kolega, vi mislite da sam...
- Znate li profesore, kako je kad vam majka priđe i pita:"Kako ide fakultet taj sine? Je l' ti teško? Uči sine, da bude nešto od tebe!" I mučiš se i radiš i gledaš kako ti život promiče pred očima dok ti rezultat kaže da ti nedostaje samo jedan bod da sve to opravdaš. NE! Jer ste diplomu, kao što svi znamo pokupili na Megatrendu.
- Molim vas...
- Jeste, svi smo čuli tu priču. Nije teško kupiti diplomu, a i vaša predavanja su... šta? Čitate sa slajdova, a kad vas neko pita za objašnjenje, kažete da pitamo asistenta? Stvarno! Znate šta? Da se nosi sve ovo. Odo' na brentu ili u šumu k'o čoek, da se ne mučim ovde sa vama. Tamo mi bar neće reći da promenim motorku kad mi pukne jedan zub na njoj.
- Indeks kolega. Dobili ste deset. Čestitam. Odavno se niko tako nije usprotivio na času. Odavno nisam čuo bolji govor. Svaka čast kolega, da li želite da budete asistent?

PAUZAAA

- Zar već? Au, al smara ovo sa studentarijom.
- Ma ćuti, ti igraš studenta, ja profesora, znaš koliko pljuješ iz usta. Ne moram da se kupam kad dođem kući lololo
- Ajmo, kafa čeka. Reditelj ne daje pauze tako često, požuriteee...

- Đe si, pobro?
- Đe’s ti, brate. Jebeš li štogod?
- Ču, ja, jebem li. Meni je od nule do pičke za 3,2 sekunde, pobro!
- Hahahaha, e ta ti je dobra! Mislim da sam to neđe čuo već ali dobra, priznajem, dobra!
- To sam ti ja smislio, pobro, odavno još. To je moja fora. A dobra je, a?
- Ma jesi kurac, to sam pročitao na nekom sajtu… Na Vukajliji sam pročitao.
- Pa što misliš ko je to napisao?
- Ti si MakaronMaster, a?
- Između ostalog. Ma imam ti ja tamo gomilu naloga. Ponekad otvorim nalog samo da bih napisao jednu definiciju.
- Ne zajebaj. Otvaraš nalog samo zbog jedne definicije?
- Pa moraš tako, pobro, ne valja ni biti previše popularan. Odma’ navale na tebe kao hijene, uzmu da te hejtuju, bagra je to tamo velika. A kad se sjetim kad smo počinjali, e druga je to priča bila.
- Kako ste počeli?
- Ma da, sjedimo ja i drug mi jednog dana, pijemo pivo, kuliramo, neka muzika ovo ono i reče mi on da razmišlja da napravi sajt za mlade đe bi se kupili i raspravljali o fudbalu, košarci, razmjenjivali recepte, zašto da ne? Ali ja mu reko, Kajzo, tako mu je nadimak, batali to nego me poslušaj, ako ćeš sajt da praviš moraš ubaciti neko takmičenje, ljudi vole da se takmiče. Znaš kako, najbolje da napraviš sajt za ulični govor, sleng, tako nekako i da ljudi pišu o tome i da uvedeš palac gore i palac dolje, kako se kome sviđa napisano, da se ocjenjuje i tako ćeš privući dosta ljudi. Ljudi vole popularnost, ne možeš da omaneš.
- I?
- Posluša me. Napravismo nas dvojica to sa definicijama i malo po malo napuni se sajt. Napravismo i forum da se o svemu priča, ne bješe loše. Ja sam mu puno pomogao, ako ćemo pravo, u stvari, da nije mene bilo ništa od ovoga ne bi postojalo.
- Ne pričaj?
- Ma da. Mi ti se dosta družimo, mi koji smo među prvima na sajtu, stalno ti se gleda što bi se moglo popraviti. Ne može drugačije. I ovo žena na sajtu te valjaju ponešto, sve sam ti ja to jebao. Ali ne volim da pričam o tome, pravi džentlmen o tome nikada ne priča. I volim da ostanem anoniman, ništa meni ta popularnost ne treba. Dosta je meni to što ovih nekoliko važnih znaju a za ostale me baš briga. I postere sam ja smislio, šćaše Kajzo da ih nazove „humor u slikama“. Zamisli! Ja mu reko da ne zajebaje, kakvi more slikovni humor, mora to efektnije da bude, da narodu odmah ostane u uvo. Ako ćemo pravo, ja sam mu ideju za postere i dao kada jednom stavih jednu sliku na forum pa stavih smiješni komentar neki, ne sjećam se više ali tako je bilo, očiju mi!
- A one reakcije, jesi li i njih smislio?
- Da ti pravo kažem, ne. Koleginica jedna, jednog dana dade predlog. Ali ja je ubijedih da ne nagovara Kajza na to direktno nego da napravi temu na forumu, da predstavi to narodu, kada se vidi koliko je popularno odma' će se samo nametnuti da mora da se napravi. Ali, velim ti, ne treba meni da me pominješ tamo ako imaš nalog, meni je dosta to što ja znam, za druge me nije briga. Takav sam ti ja.
- Evo, da ti pravo kažem, da mi je ovo neko pričao rekao bi mu da laže. Obzirom da si mi ti to pričao, siguran sam da lažeš.
- Ja ti reko a ti kako oćeš.

ŠABLONI KOJE KORISTI PRIUČENI INTELEKTUALAC SU SLEDEĆI:

* Vokabular genija - Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla (Valsinarb90, 09. april 2011). Ovaj metod drugačije možemo nazvati Akademski govor.

* Ispravljanje gramatičkih grešaka tokom rasprave - jedan od načina da, kada se ostane bez validnih argumenata i kada sagovornik u sebi pomisli "Kada pojedem alfabet supu ja iskenjam bolji argument od ovoga", odnese pobeda u raspravi i sačuva svoja intelektualna superiornost.

* Filmovi - Koliko smo puta samo čuli tezu od raznih ljudi "ja gledam samo Ukrajinske filmove", ili nešto slično. Danas je mnogo popularno reći "ja ne gledam Američke filmove". Kada to čujete, možete biti sigurni da ta osoba krišom obožava film Američka Pita 5 ili Mrak film 3. Ok, svima je jasno da je kvalitet Holivudskih ostvarenja lošiji iz godine u godinu i da je ogroman broj njihovih filmova čisto smeće. Ali ne može da stoji argument da je od filmova Šindlerova lista ili Kum ili Američka lepota bolje skoro sve jedno ostvarenje Ukrajinske kinematografije.

Prešao sam je samo jednom - Fraza koju često govori priučeni intelektualac pred ispit. Nema veze što je on knjigu prešao 20 puta (što treba poštovati), učio 2 meseca po 18 sati dnevno. Na ispitu, ako ga neko pita, uvek će reći da prešao knjigu samo jednom.

A privatno slušam kvalitetnu muziku - ovu frazu najlakše je objasniti primerom.

- Ćao koleginice, vedeo sam te na splavu juče. Vidim da si se lepo provodila.

- Ma kakvi. Uništila me muzika. Onako sam igrala samo zbog sarkazma. Ne mogu da podnesem taj jebeni turbo folk. A privatno slušam kvalitetnu muziku.

- Koju?

- Pa recimo, EKV.

- Super, koju njihovu pesmu voliš?

- Pa onu ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio.

- Aha, krug. A je l' ti je dobra "Ti si sav moj bol" i "Kao da je bilo nekad".

- Pa ono, znaš, čula sam i njih. Ali najbolja je ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio. Ma mani mene. Kako je tebi bilo, da li si se i ti smorio?

- Ma jok, napio se sa društvom, provodili se celo veče. Bole me kita za muziku.

Ovom definicijom nisam hteo da kažem da sam ja pametan. Naprotiv, kada sam bio mali na testovima inteligencije nabijao sam uporno trokut u krug.

Primeri piva bi bili:

Vepar pivo
Pretvara konzumenta u smrdljivog vepra, koji se preznojava, valja se po blatu, češe se leđima o ragastole, prdi i podriguje celo veče. Ovo pivo je u principu najveća brlja među svim pivima, i jedno je od piva koje žene konzumenata najviše preziru.

Grličje pivo
Izaziva proliv i ne tako retko čak i useravanje direkt u gaće. Takođe subjekat počinje da se proserava kao grlica (narodski rečeno), smarajući kompletno društvo oko sebe.

Golub pivo
Izaziva nadimanje stomaka, gasove i učestalo puštanje golubova i podrigivanje. Smrad koji se širi oko konzumenata je većinom nepodnošljiv i štipa oči.

Miš pivo
Izaziva priviđanje dijapazona raznih vrsta miševa (beli miševi, slepi miševi, pacovi, Džeri, Miki Maus). Miševi pritom obavljaju najrazličitije vrste radnji (od letenja oko glave, do igranja kolca i ždrokanja rakije) i ludo se zabavljaju u mašti pijanca.

Sova pivo
Nakon ispijanja veće količine uspavljuje do te mere da konzument može zaspati u sedećem, stojećem, poluležećem stavu, u položaju neke borilačke kate, naglavačke, dijagonalno, uzduž i popreko, a ponajčešće ispod stola.

Lenjivčevo pivo
Usporava pokrete, uništava svaki trag refleksa, otupljuje čula. Broj obrtaja prilikom govora se smanjuje na apsolutni minimum, tako da je govor moguće razumeti samo ubrzavanjem izgovorenog desetak puta.

Hrčak pivo
Posledice ispijanja (manje količine ovog piva) su hiperaktivnost, konstantno trčkaranje u krug, trčkaranje po kafani. Takođe izaziva ogromnu potrebu za grickanje raznih grickalica (od kikirikija, preko pistaća, grisina i čipsa, pa sve do polomljenih čaša).

Poskok pils
Poskok pivo najviše udara na bešiku, puneći je ogromnom brzinom do maksimuma. Nakon toga, naravno sledi pojačano poskakivanje (čitaj cupkanje) ispred vrata WC-a. Takođe, nakon što se WC oslobodi, dolazi do munjevitog uletanja u kabinu, uz siktanje na osobu koja je upravo izašla.

Lešinar pivo
Preterana konzumacija ovog piva dovodi čoveka u komatozno stanje, izaziva bledilo i ukočenost (ovaj stadijum je vrlo blizak smrti). Ovakav čovek može biti primamljiv jedino lešinarima, zbog čega je pirvo i dobilo ovaj naziv.

Majmun pivo
Pretvara u kompletnog majmuna (od glave do pete) koji se blamira na najneverovatnije načine. Može doći do kačenja na lustere, skakanje po stolovima, krovovima automobila, nekontrolisane dreke i konstantnog keženja.

Ris Pils
Veća količina ovog piva povećava razdražljivost, i dovoljna je najmanja sitnica da izazove neverovatan bes i agresiju, tako da konzument počinje da liči na risa. U 90% slučajeva će doći do teške i masovne tuče, sa nepredvidivim posledicama.

-'dee si Jeeelooo, ja došla na kafuuu.
-(ma da se nosiš ti u pičku materinu, sad sam stavila ajvar da se kuva, našla si ka'ćeš) Eeeee Millleva, dugo se nismo videli, još od juče, pa šta ima novo??
-Joooj ženo, da ti pričam, umro Zagorkin muž!!!!
-(Hu d fak iz Zagorka) Eeee, nemoj da pričaš, pa kako, majku mu???
-Joj ženo, strefila ga srčka dok je zalivao cveće! Ja lepo kažem, ne treba da zaliva dok ne padne mrak, ono sunce udarilo, meni se jedan golub srušio u dvorištu!!
-Ma nemoj da pričaš??
-Eeee al' da vidiš, sa'rana bila mnogo lepa!
-Kako, pobogu, sahrana može da bude lepa??
-Pa lepo. Zagorka obukla baš lepu 'aljinu, crnu...
-(Jok, žutu će)
-...stavila naočare, mislim da je i išla kod frizera, nekako joj mnogo lepa bila kosa, i... Inače, baš su lep govor održali, malo se naricalo, znaš da ja to ne volim, al' dobro, a da vidiš tek posluženjeeee... Baš su sve redno! Predjelo, pasulj, pečenje, kolači... Onako, domaćinski, da se ne kaže sutra, Zagorka nije...
-Meni je to bezveze, iskreno, mislim, šta ima tu da se deli hrana, pa doš...
-Maa kaaakvi ženo, ćuti, zamisli sutra tvoj Slobodan, ne dao Bog, odapne, pu pu pu, pomeri se s mesta, ženo, i ti ne napraviš ništa, pa ima da kažu- vidi nje, jedva čekala da ode, nije ga ni ispratila kako valja...
-Dobro, dobro.
-E a inače, kad je ono tvoje dete došlo iz grada?
-Šta znam, oko čet'ri, što??
-Eeeee? Ma moj Milija ustajao do vecea, znaš ima mnogo problema s bešiku, ne znam kud ću s njim, i vrag mu mater, probudi me, i ja čula kola neka, ja rek'o ko je u ovo doba, kad vidim, tvoj mezimac... kasno doš'o, i dovez'o komšiku Cecu, a je l' oni nešto...?
-'de znam, nek' radi šta 'oće, njegov život, a i Ceca nije loše dete...
-Ma znaaam, nego znaš, jednom sam videla, jes' ono, to davno beše, neki je mangup dovez'o na motor, ko zna iz koju je familiju, a i opasno to čudo bre...
-Ma kakve to veze ima, pusti decu bre, lepo im je...
-Jeste, jeste, igraju se deca, posle kad bude-deca prave decu, nemoj da Mileva nije ništa rekla...
-(Joj Bože, pomozi) Dobro, Mileva, dobro... Znaš, ja moram ovaj ajvar...
-Ma dobro, ženo, samo radi, ja da ti ne smetam, odo, moram i ja nešto da odradim...
-Ae ae...
(5 minuta kasnije, sin se budi i silazi sa sprata) Dobro jutro, e kevo, sad sam čuo kroz prozor, reci mi, što se komšinica Mileva obesila Radi na ogradu i priča da ćemo Ceca i ja da se uzmemo?
-...

>>Špica, i početak emisije:
(Karanović nas već dočekuje u standardnoj pozi, baca ljutit pogled ravno u objektiv kamere, tako da energija nastala od impulsa njegovog zurenja izaziva kratak spoj na električnom kolu i kamerman završava na VMA)

-"Dan je lep, napolju je sunčano, upravo ste završili svoj prekrasni ručak spremljen veštom majčinskom rukom, sad razmišljate da malo prilegnete u svom toplom, porodičnom idilom okupanom, domu, zar ne ?"
(Šmekerski se naginje na stranu, levo oko polako počinje da spušta, kao da će da namigne)
-" Nije svima tako savršen život ! Nekome nema majčinskog osmeha da ga ozari, kad dodje iz škole sa dobrim vestima. Neko je taj ručak pojeo na slamčicu jer su mu udovi odnešeni u stravičnoj nesreći u kojoj su mu takođe i nepovratno oduzeti najmiliji. Neko neće moći da se zavali u fotelju i razmisli o današnjem danu, jer će odmah morati da krene sa radnim obavezama kako bi prehranio oca koji ima Parkinsonovu bolest !"
(Završava Karanović u Njegoševom stilu)

>> (Gledalac guta knedlu, razmišlja dva puta o prelepim jagodama u šlagu, koje je nameravao da proguta kao Lisa An semenu tečnost. Nesigurno, polako gura dezert od sebe, i na licu stvara grimasu sličnu onoj koju Dejan Cukić složi kad vidi oba svoja fana na njegovom koncertu)

>>Početak priloga:
(Prikazuju se predeli napustene visoravni na jugo-istoku Srbije, a Jovanovićka se gadja nekim "činjenicama" o depopulaciji i prelasku ljudi sa sela u gradove. Prikazuju neku šupu, bez vrata, prozori su zamenjeni poderanom ceradom sveže skinute sa nečijeg Juga. Kroz nešto što bi trebalo da predstavlja vrata, polako se nazire galava nekog klinca, sekund kasnije i čitava forma ovoga sisara se može videti. Mali polako kreće ka kameri, kako sve više prilazi, beda i nemaština ga upotpunjuju. Tu sad kreće govor koji objašnjava njihovo zapadanje pod krilo siromaštva, naravno da isti traje koliko i naš put ka Evropi. Nakon proveravanja porodičnog stabla i objašnjenja kako nemaju nigde nikog, kreće intervju sa klincem)

-"A je li tebi ovde teško ?"
(Ispucava Jasna prvo glupo pitanje)
-"Pa nije baš lako, ali šta mogu, tu mi je sve, navik'o sam !"
(Reče mali skromno, ostavljajući ralo od 40 kila i pripinjajući vola od 400 istih)

-"A da li bi voleo da imaš lakši život ?"
(Ispuca ona i drugo isto glupo pitanje)
-" Jok kučko voleo bih da čitav život prevrćem kravlja govna po njivi na kojoj jebeno nikad ništa da nikne !"
(Pomisli mali u sebi, ali na pitanje odgovori samo klimanjem glave)

-"A koju bi stvar najviše hteo da imas u ovom trenutku ?"
(Pa jebem mu majku ne može jedna stvar da mu promeni život, glupačo !)
-"Kompjuter !
(Odgovori mali naivno, praveći facu kao Stevo Žigon pred gomilom ljutih komunista, na koju bi i Milka Canić emitivno odreagovala)

(Glupa pitanja se nižu kao primljeni golovi naše fudbalske reprezentacije, a mali na njih odgovara isto, uglavnom gestikulacijom a ne rečima kojih i nema viška s'obzirom da ima prvi osnovne i knjige za drugi)

>>Žrtva koja se nalazi sa druge strane ekrana, polako počinje da pada u depresiju, otuđuje se od ljudi, prestaje da jede, pije, ozbiljno počinje da ugrožava svoje zdravlje neprekidnim razmišljanjem o sirotanu i nepravednosti života. Naravno da se i određena doza agresivnosti i besa javlja kao nusefekat na intelekulano vođenje emisije, ali potisnuta grižom savesti, agresivnost se potiskuje.

Ostali prilozi se mnogo ne razlikuju od ovoga, samo se mesto siromašnog klinca umetnu bolesna deca (patnje roditelja), samohrane majke, beskućnici itd...

Kasnije gledalac shvata da nema zbog čega da ga grize savest, da nije on kriv što mu je Bog podario zdravog brata/sestru, više-manje dobar život, shvata i da bi ljudi za viši rejting iskoristili i nečiju nemaštinu, bolest, tugu.

*Cilj definicije nije omaložavanje nikog, nije autor imao za cilj da se neko sa nekim hendikepom nadje uvređenim, ili da neko ko živi ispod proseka pomisli da je prozvan. Isključivo je definicaija usmeran ka emisiji Exploziv i prikrivenim ciljevima iste.

Sombor Trg Svetog Đorđa, isped istoimenog hrama 15:30 časova

Uz ugodno pojanje dečijeg hora, nasmejana masa verujućih tiska se na centralni gradski trg koji je mali da bi primio sav zainteresovani pravoslavni živalj.Vlada Božićni duh , i dok se mirbožiš sa u Hristu braćom i sestrama i ne slutiš šta ti sledi.Na okićenom kamionu uz pompu i policijsku pratnju dolazi i Badnjak koji varoški prota uz prigodan govor uz pomoć uglednika gradskih (gradonačelnik, predsednik lovaca , šef loklnog kud-a i po koji kontroverzni '' bizmismen'' pride) polaže na oganj a u tom trenutku počinje i sneg da pada.Omađijan ovakvom scenom i nesvesno se približavaš vatri (prva greška koju ćeš zauvek pamtiti i sam sebe zbog pravljenja iste proklinjati).

Poput zalutalog kuršuma oštar piskav krik na zemlju oborenog starca označava početak sezone lova na Badnjak.Pokušavaš da se izvučeš iz gomile ali je prekasno zakrvavljene oči ''bližnjih'' govore ti sve - njihova fanatičnost u vezi sa badnjakom i otimanjem oko istog ekvivalentna je uverenju Malteških krstaša, jednom rečju biće krvi.

Shvativši beznadežnost svoje situacije nemoćan da se odupreš toku sudbine odlučuješ da se i ti umešaš u ovaj mali Gazimestan 21. veka.Međutim iako svojim gabaritima daleko nadmašuješ okolinu fali ti onog najvaznijeg - iskustva , jer neki od učesnika imaju višedecenijski staž i stekli su tokom godina crni pojas 5. dan iz laktanja i sličnih borilačkih veština (dodatno usavršenih u čekaonicama redovima za hleb benzin... ).

Nagli udar u predelu leđa skoro da te onesvešćuje i zanosiš se na levo dok ti se pred očima magli i igraju zvezdice tokom pada krajičkom oka vidiš kako 12. vojvođanska penzionerska udarna brigada bez milosti gazi preko omladinskog eskadrona (deca 10-12 godina u smrtnom strahu ).Dok očajni roditelji svoje naslednike izdižu na ramena u strahu od razjarene rulje osećaš nešto toplo po licu - krv iz laktom razbijene arkade , pred očima ti se mrači i pomišljaš na porodicu , devojku otadžbinu...kraj je blizu.

Međutim unutrašnja sila te odjednom obuzima i gura napred u strahu da ne osramotiš slavne pretke dižeš se i rukama ''starce na buljuke nagoniš'' u tebi ključa krv kosovskih junaka i ništa još nije izgubljeno.Skačeš u pokušaju da ''ofanzivnim skokom'' dođeš do jednog od bačenih badnjaka ali si si dvadeset santima kratak a osim đipanja ima još jedna mogućmost.Lakim pokretom preskačeš ogradu i ulećeš u centar dešavanja kod same vatre ,izbezumljenim pogledom tražiš badnjačić koji je na tvoje oduševljenje na samoj ivici vatre i samo što se nije zapalio.

Dolazi trenutak koji će te definisati, koji razdvaja dečake od muškaraca i predstavlja svojevrsnu inicijaciju u svet odraslih, preduslov za Valhalu...Bez razmišljanja izvlačiš Badnjak po cenu opekotina drugog stepena šake i podlaktice ali ne osećaš bol jer si uspeo i Badnjak je samo tvoj , ničiji više i pritiskaš ga uz grudi kao Golum prsten moći.

U znoju lica svog probijaš se nazad kroz razjarenu masu i dok se situacije smiruje posledice obračuna su jasne sumiraju se utisci i prebrojavaju povređeni.Na mestu gde je udar bio najjači leže polomljene štake i druga ortopedska pomagala izgažene šubare i šajkače sa sve Dražinom kokardom i lokva tamne krvi (najverovatnije tvoje) vidiš tvoje drugove koji te gledaju bledi kao da su videli duha.Uz osmeh na okrvavljenom licu veselo uzvikuješ :''imam ga , imam ga moj je konačno hej lj...'' Mrak ti pada na oči i sledeće čega se sećaš jeste udobnost kuće i tek tada uviđaš košulju krvavu a na leđima ''šesnaest ljutih rana'' što objašnjava i nagli gubitak svesti usled iskrvarenja.

Ali nista nije bitno čast porodice je odbranjena junačka krv osvećena badnjak je tvoj samo tvoj ... my precious...

PS.Zbog nasilne prirode ovakvih i sličnih manifestacija učešće se ne preporučuje mlađima od 15 godina kao i ženskoj populaciji i uopšte svima slabe konstitucije ili ''srca udovička''.Ukratko iskazivanje ''ljubavi prema bližnjima'' u vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika nije za svilene.

10. Željezničar - Videoton(polufinale Kup UEFA 1984)
Jugoslovenski nogomet krajem 80 je bio na vrhuncu moći što će kasnije Crvena Zvezda krunisat titulom u Bariju. Ivica Osim je prije nego je posto selektor reprezentacije vodio Željezničar do historijskog uspijeha gdje će ga jedna minuta dijeliti do duela sa velikim Realom. U prvoj utakmici Videoton dobija 3:1. Uzvratna utakmica se odigrala pred nikad punijom Grbavicom i do 90 minute su vodili 2:0 i onda Mađari prave prvu priliku na utakmici i Čuhaji daje gol za prolaz dalje. Navijači Želje i dan danas se sjete keve od Čuhaija. Cijela Jugoslavija je u toj tekmi navijala za Želju osim navijača Sarajeva koji sigurno ne bi mogli da podnesu vječito podjebavanje koje bi nastupilo da Čuhaji nije ugasio nade Želji.

9. Gana -Urugvaj(Četvrtfinale svjetskog prvenstva 2010)
Ako postoji ijedna zemlja u kojoj se slavilo što je tvoj igrač dobio crveni karton i gdje je sviran penal protiv tebe u zadnjoj minuti igre onda je to sigurno Urugvaj. Surezova ruka koja je spasila gol Urugvaja u 121 minuti i sigurno ispadanje u četvrtfinalu je momenat u kojem je mnogo ćemu uticao na živote kladioničara koji su odigrali prolaz Ganaca. To je trebao biti njihov historijiski uspijeh, a i cijele Afrike jer se nikada nijedna ekipa sa crnog kontinenta nije plasirala u polufinale svjetskog prvenstva. Asamoa Gijan kao najbolji igrač je preuzeo odgovornost na sebe i pogađa prečku i postajaje Mijatović Ganskog nogometa, a nekoliko minuta kasnije je pogadio u izvođenju penala, međutim Urugvaj dobija 4:2 i prolazi u polufinale svjetksog prvenstva gdje osvajaju četvrto mjesto.

8. Njemačka - Italija(Polufinale svjetskog prvenstva 2006)
Kad ti neko kaže da su Italijani zasluženo osvojili tada prvenstvo, pljuni ga i otjeraj u pičku materinu. Do zadnje minute te polufinalne utakmice su se branili i i onda u stilu koji je svojstven samo žabarima i Mančesteru daju go. Groso koji se stvario niotkud daje gol u 119 minuti i pravi muk u Dortmundu, sličan onom ko kad je umro Tito. Poslije je Del Piero samo još više zapečatio sudbinu švaba sa još jednim golom. Njemci koji su bili najjači na tom prvenstvu pali su u zadnjoj minuti. Poslije u finalu Italijani dobijaju Francuze na penale koja će biti jedino upamčena po tome što je Materaci isprovociro Zidana i ovaj prekino karijeru na najgori mogući način, crvenim kartonom.

7. Liverpul - Arsenal(zadnja utakmica prvenstva u sezoni 1988/89)
Mnogi veliki stručnjaci će reći da je to jedna od najboljih Liverpulovih generacija ikada. Nakon havarije između Livepulovih i Notingem forestovih navijaća tekma sa Arsenalom je odgođenna i odigrana je nakon svih regularnih kola. U toj tekomi su mogli i da izgube i sa jedan razlike ali crnac Majkl Tomas u 91 minuti im jebe kevu. 0:1 je bilo za Arsenal i onda Tomas izaziva erekciju kod svojih navijaća i donosi devetu titulu Topnicima. Kasnije je Tomas prešao u Liverpul i sa njima osvojio posljednju ligašku titulu Redsa.

6.Argentina - Engleska(Četvrtfinale svjetskog prventstva 1986)
Kada je foklandski rat 1982. godine završen, Englezi nisu nikako mogli zamislit da će im Argentinci kad tad osvetit, a osvetili su im se u njihovoj igri. Četvrtfinale prvenstva u Meksiku i Maradoninu ruku Englezi će pamtit do kraja svijeta i djeca od malena će učit da Argentince ne treba volit bilo da se radi o Mesiju ili Tevezu. Nakon što je Maradona postigao jedan od najljepših golova ikad, koji se i dan danas vrti na onim špicama prvenstva kada je puste, daje jedan i od najneregularnijih golova na prventsvima, rukom. Sam Maradona je kasnije i priznao da je taj go dao rukom, a njegova karijera će biti upamčena najviše, pored toga što je jedan od najboljih svih vremena, zbog te ruke, ali rijetko ko će znati da je sasuo ogromnu količinu kokainđe u nosurdu. Argentici su kasnije i osvojiti drugu i posljednju titulu svjetskoh prvaka.

5. Italija Franckuska (finale evropskog prvenstva 2000)
Žabari su do ovog zadnjeg prvenstva imali jedinstvenu taktiku, daj go i pravi katanačo ili čekaj do zadnje minute i daj go. Tako su i uradili, ali Francuzi su ih nadmudrili u njihovoj igri. Wiltord kao đoker sa klupe u 94 minuti daje go i vraća nadu pjetlovima. Pošto je tada vrijedilo pravilo zlatnog gola, Trezege u 102 minuti nakon Piresovog šamaranja talijanske odbrane i odlične asistencije, postiže go, koji Frnacuzima donosi evropsku titulu, ćime su postali prva ekipa koja je postala svjetski i evropski prvaci. OVo silovanje u zadnjoj minuti je sigurno i kosmička pravda, jer Talijani su u polufinalu, na penale, prošli Holandiju koja je sigurno bila jača.

4.Hamburg - Bajern Minhen(zadnja utakmica prvenstva 2001)
Bajernovci koji su 1999 godine izgubili ligu prvaka u zadnjim minutama igre je u zadnjoj prvenstvenoj utakmici 2001 saznao kako su se osječali igrači Mančestera. Njima je trebalo nerješeno i sve do 90 minute imali su titulu, bilo je 0:0, a onda Hercegovac Barbarez donosi erekciju navijačima Šalkea koji u ovoj situaciju osvajaju onu tablu, koja Njemcima predstavlja pehar. U Gelzerkirhenu su svi tada uletili na teren i mislili su da je titula njihova ali tu su se zajebali. Hamburgov golman Matia Šober, koji ironićno je bio na posudbi od Šalkea uzima loptu u ruke nakon što mu je vratio njegov igrač i pravi indirekt u 93-oj minuti. Patrik Anderson puca kroz živi zid i pogađa gol i time postaje Šeringem svoje ekipe, a navijači Šalkea bivaju osuđeni na podjebanje od njihovih najveći rivala, Dortmundovaca, a i cijele Njemačke. Bajern kasnije osvaja i ligu prvaka.

3.Zadnje kolo u španskoj ligi(sezona 2006/2007)
Ova sezona je možda u posljednja u kojoj se prvak Španije ne zna 5 kola prije kraja i sezona u kojoj Barsa i Real nisu bili sigurni fiksevi. Real i Barsa su do tog kola imali isto poena 72, a Real u slučaju izjedačenog broja poena osvaja ligu(zbog boljeg međusobnog omjera prim. aut.) ili ako bi oba tima izgubila Sevilja ako pobjedi Majorku bila prvak. Real je igrao sa Zaragozom, a Barsa u gradskom derbiju sa Espanjolom. Do 88 minute Zaragoza je vodila 2:1, kao i Barsa, a onda Holandski virtouz Van Nisterloy vraća nadu Realu. 17 sekundi kasnije Raul Tamudo čini ono što se i treba največem dušmanu, postiže gol i Barsa gubi priliku da odbrani titulu. Obje tekme završavaju 2:2, a Real osvaja možda nikad slađu titulu lige. Bitno je napomenuti da u ovoj tekmi Mesi postigao gol rukom koji je priznat.

2.Liverpul - Milan(Finale lige prvaka 2005)
Ova utakmica je proglašena za najboljom utakmicom lige prvaka ikada. Ona to i jeste, ja ne znam drugu koja bi mogla da ponese taj epitet. Svako ko je odigrao na Milan te noći na poluvremenu je bio siguran da će sutradan vlasniku kladionice podiči pritisak jer je Milan vodio sa 3:0, a Liverpul je to poluvrijeme bio očajnički loš. Šta se tačno desilo na poluvremenu utakmice u svlačionici Liverpula do dana današnjeg nije objavljeno i koji govor je Rafa Benitez održao igračima i kolko ih je naložio sigurno će se nekad kada ga objave svrstavati pored onog "I have a dream". Đerard, Šmicer, Alonso postigli su nemoguće za samo 6 minuta izjednačili su na 3:3, te kasnije pobjedili na penale. Roben te utakmice je sigurno Šefčenko jer je mašio mnoge zicere, a na kraju i odlučujući penal.

1.Mančester - Bajern(Finale lige prvaka 1999)
Najveći uzrok infarkta u Bavariji 90-tih nisu cigarete, holesterol, masnoča već Solsker i Šeringem. Ovo je utakmica u kojoj je Mančester dao do znanja da se igra do zadnje sekunde i u kojoj su stekli status ekipe koja uvijek daje golove u zadnjim minutama. Bajern je odigrao veoma dobro tu tekmu i vodili su od šeste minute pa do sudijskog vremena, onda se dešava nemoguće. Prvo Solsker vraća Mančester u život, a minutu kasnije Šeringem prvu titulu lige prvaka Fergusonu, a navijačima Bajerna infarkt. Ako ikada na youtube budete gledali klipove sa tužnom tematikom uvijek će te vidjeti ono Kufurovo lupanje šakom od teren.