Ljudi koji vrlo brzo procene odakle ste, kog ste porekla, da li ste Ciganin(beli, samo jedan roditelj, baba ili deda bili Ganci), da li vam je babu jeb'o Turčin ili ste čisti slovenski tip...
- Ćale, pusti Ninu Badrić, lepa pesma.
- Nina...je 'l znaš ti da ona nije Hrvatica, da joj je deda bio Srbin, nego morao da se pokatoliči, da ga ne kolju ustaše... Isto je i sa Dadom Topićem, pa Jadranka Kosor, usta je jebem, deda joj bio četnik...
- Daj, ćale, ne smaraj, samo pusti pesmu.- Ujka, je 'l će seka opet da povede onog brata što nam nije famil...
- Onog belog Ciganina?
- Otkud ti to da je Cigan?
- Garagan sto od sto. To joj je brat sa očeve strane, naša familija nema ništa sa tim.(zapada u vatru) Ej, bre, po faci ih znam, osećam ih nosem, krv im smrdi na 100 kilometara, bre!- Striko, menjaj politički marketing, nećeš valjda za Čedu da glasaš?
- Za tog Ciganina neću, još se i drogira, pih, Ciganštura nafiksana.
- Cigan? Nisam primetio.
- Jeste, vidiš mu valjda crte lica.
- Ne, ne znam to da primetim.
- Ja znam, rastao sam sa njima, tad još nisu srali o svojim pravima, crkli da bog da. Je l' znaš da su i Dušan Petrović i Batić Cigani?
- Jebo te, to nisam znao.
- Aha, šabački Cigan, tamo ih ima više nego u Požarevcu.- Tetka, kako ti se sviđa moj dečko? Lep, obrazovan, vaspitan...
- Odakle je, sine?
- Majka iz Vojvodine, otac iz jednog sela iz Šumadije.
- Neće biti, ćero. Je s' mu videla kolika mu je glavudža, Bosančeros garant!
- Meni je on drugo rekao.
- Srećo tetina, čim ima onakvu čelendru, preko 190 cm i gleda te kao krava u šarena vrata, sigurno da nije poreklom Gedžovan.- Deko, ovde piše da su nam preci Sloveni bili smeđi i sa plavim očima, što mi nismo takvi?
- Eh, kure dedino, teška vremena bila, baka bila spora, Turčin bio brz i tako...
- Naša baka Stevka?
- Ma ne ona, pička ti materina, da l' ti ja ličim na Turčina!? Pretkinja neka naša, dok još bili Turci, pizda im materina, ali ništa se ti ne sekiraj, mnogi naši odvedeni tamo, pa su karali Turkinje, sve im oči poispadale.
Iz nekog neobjašnjivog razloga se pojavljuje gomila klinaca na internetima koji tripuju nostalgiju za vremenski period u kome nisu ni bili u planu.
Dok je prosečni jugonostalgičar iskusio taj period lično i jelte doživeo nešto čega se rado seća, ovi klinci tripuju da ih to što su čuli 3 "ex-yu" ili iron maiden pesme i pogledali lajanje na zvezde i eventualno nacionalnu klasu čini punopravnim državljanima Jugoslavije ili nekog američkog sela, ako je u pitanju zapadnjačka varijanta.
Dakle od muzike se sluša samo ono što se slušalo kad im je ćale bio dete jer "sva nova muzika je sranje, svi moji vršnjaci slušaju to i to ja znam šta je PRAVA muzika"
Prava muzika je isključivo metal ili rok star oko 40 godina, gde su glasovi promukli od količine supstanci koje je pevač doručkovao, a sam instrumental 3 note koje se vrte u krug i tekst koji bilo ko može da napiše na pismenom iz jezika za 30 minuta.
Od garderobe nosi se pocepano, poderano i uglavnom oštećeno jer to nije absolutno uništeno i neupotrebljivo to je VINTAGE; naravno retko se kupuje išta novo, već su u prvom planu smrdljive iznošene čizme nekog bajkera ili pregažena kožna jakna sa nekog sajta za prodaju. Nosiće potpuno rasparano smeće samo da bi nekom ili sebi nešto dokazali.
Ove prilike se skoro uvek slikaju pred nekom napuštenom starijom zgradom dok prave dramatičnu facu misleći da su ne znam koliko TRUE u tom trenutku a ne shvataju da izgledaju kao loša reklama za cigare i razvodnjeno pivo, koje inače konzumiraju u tonama jer je to vrlo kul.
Zdravlje im je komplet smeće, još jedan razlog za nositi masku, jer su uvek na ulici jer nemaju gde da idu da žive svoje deluzije, i stalno kašlju, jer nije on pička da ide kod doktora kad kašlje krvav smrdljiv sluz ili slomi ruku, on je sad zreo i vrlo zajebana ličnost.Odeća koju sam pomenuo se naravno ne pere nikad i mrlje od piva i ostalog su takođe veoma veliko dostignuće vredno pokazivanja, te se osećaju na 2.3 kilometra, napolju, i to kad duva vetar.
Ono što mi je najfascinantnije u celoj priči je koliko se ovo za vrlo kratko vreme proširilo, stalno se pojavljuju gde ih najmanje čovek očekuje.
Većinu zanima "istorija i politika" ali samo ono što su videli /čuli u pesmi jer ostalo je dosadno i mora da se čita duže od 3 min koliko im pažnja traje u punoj koncentraciji.Zbog toga ih ima u komentarima na bilo čemu što pogađa teme kao što su Drugi svetski rat, vojna oprema i slično, o čemu naravno nemaju pojma, nauče onoliko koliko je potrebno za pijani razgovor i to je to.
E sad ono što je najveća glupost u svemu ovome je to što iste osobe ne bi mogle da žive bez ajfona, tiktoka i video poziva, jer gle čuda 1975. godine to nije postojalo.
Ego trip se meri u svetlosnim godinama jer samo oni znaju "šta pravi život nosi buraz" i ne prihvataju ni ideju o postojanju drugog mišljenja i doživljavanja života a ni u ludilu ne bi dali šansu nečem novom.
Kunu se i ginu za bendove koje slušaju, nose njihova obeležja te izgledaju kao hodajuća reklama idu po "svirkama" loših kaver bendova koji pevaju te pesme, jer za original nemaju keša (a i ti izvođači sad imaju 80+ godina te im je lepše da uživaju u svojim sopstvenim hotelima i privatnim avionima nego da zabavljlaju rulju koju ne bi dotakli ni motkom, dok ista tripuje da su svi oni jedno) i dan im je propao ako se bar jednom nisu ispovraćali ili potukli sa nekim na istim.
Pojedinci se pipaju i na "old tajmere", uglavnom jugo / fića ili neki amerićki ford ili tako nešto, te kad dođu u malo jače godine kupe neku muku od automobila i divljaju sa neispravnom, neregistrovanom olupinom, kojom najčešće ne upravljaju u treznom stanju te predstavlaju opasnost za sebe i sve oko sebe.
Nije retko da se lože na drugu stariju tehnologiju tipa gramofoni ili kaset dekovi, i ako za iste samo znaju ne bi umeli ni da ih upale kad bi im tata dao pare da ih kupe sa ibeja.
Iza svega ovoga krije se teška bezličnost i nesposobnost da se prihvati realnost oko sebe. Bogu hvala nisu svi slučajevi ekstremni te ima i pojedinaca koji manje ozbiljno shvataju celu stvar, te se gnušaju "hardkor" stvorova odozgo i imaju svoje grupice i ne sede na ulici na -20 po kiši jer imaju para za kafu u nekom lokalu, i zapravo znaju kako sapun izgleda.
U moje vreme je bilo bolje.
mama kupila traktora ! šč!
Roditeljski Fatality kojim se ubeđuje potomak obuzet neposlušnošću. U suštini, jedan od vidova emotivnog uslovljavanja. Dakle, "duguješ mi nešto i hoću da se sad odužiš" fazon. A ovo ne mogu da poreknu, sigurno se dešavalo. Ne treba zanemariti ni osećaj blama kod žrtve. I kad se svi ti elementi izmešaju unutar mlađahne glavice, dobijemo pravu papazjaniju ucene koja žrtvu stegne čvršće od ludačke košulje (koja mu se čini kao realna budućnost svaki put kad ovo čuje) i mora da popusti i posluša. Ako ništa drugo, samo da dalje ne bi slušao podsećanje na taj period neznanja i nezaštićenosti, dokaz roditeljske nadmoći koji ne može da oponira.
Sve u svemu, legendarni evergrin koji će zasigurno ostati za sva vremena, bez obzira na dešavanja u budućnosti i dalji razvoj društva.
Negde u Srbiji, godine 2044.
- Sinko, ti još ne uradi ono što sam ti rekla?
- A daj, kevo, ne smaraj! Pa zar ne vidiš da me mrzi?! Uostalom, tako mi povređuješ moja prava deteta! Tražiš nemoguće, stvari koje niko živi ne ume da uradi!
- 'Ajde, sine, ne zezaj! Pa nije to baš tako strašno k'o što na televiziji pričaju.
- A oni mi, kao, znaju? Jesu iskusili nešto tako strašno na svojoj koži, m?
- Pobogu, ništa od tebe nismo tražili, samo da učiš, a i to ti ne ide. Dobro, nije tako strašno, imaš samo 30 godina, a pri kraju si prve godine...
- Kad ti i ćale imate ludačku ideju da se u školu ide da se nešto nauči! Jebote, da l' ste normalni?! Upisali me na državni faks, a ne na renomirani Megatrend koji je toliko ministara iznedrio! Batali!
- E, jadna ja, a koliko sam ti samo puta usranu guzicu brisala...
- E, kevo, batali sa time...
- Ma, sa'ću ti ja odma' priredim jednu vremensku kapsulu, samo da nađem gde mi je onaj svojko iz 2015...
- Ovaj, koji?
- Onaj gde sam se uslikala sa tobom kad si otvorio pelenu i izmazao se ceo time, ne onaj gde sediš na noši, a ja pitam je l' gotovo... Mada, tu sam baš lepo napućila usne... A u kompletu sa time ide i ona slika gde tako izmazan praviš uvrnutu facu... Mora da si probao, pa ti se nije dopalo... Samo da se snađem, jebem ti ovaj Vindouz 38.2.5 i sve servis pakove, ne mog' se snađem...
- Nećeš valjda?!
- Aha! Okačim na fejs pa te tagujem! Da vide ljudi i to, a ne samo one iz teretane što budžiš u fotošop! A posebno one namiguše tvoje što se slikaju uz bojlere i solarne panele!
- Dobro, evo, idem! Izbaciću đubre iako su vratanca kontejnera teška i jako opasna! Bezdušnici, kako me samo maltretirate, šmrc!
- Ne plači, ispira ti se puder. Tako, sine tako, obuj patikice... Ne, ne, naopako, to je leva, ne desna. Nema veze, naučićeš i to, polako...
Svako jutro kad ustanem oko pola 7, ja odmah pomislim: hvala Gospodu što sam ustao živ! Pre odlaska na počinak Mu se vazda detaljno pomolim i on me, eto, svakog jutra, uvek miropaže tajnom života. Nakon što se čio i vedar dignem iz ležaja na kojem spavam (jer me Bog miropomaza), stanem pred ikonu Isusa Našeg Krstonosioca i stanem je celivati. Ne znam kako to drugi bogobojažljivi ljudi rade ali ja, na primer, dok celivam, ja praktikujem tihovanje jer to čine i monasi u Hilandaru a moj mi je duhovnik, otac Nikolaj, kazao da oni najbolje znaju šta je "bogougodno". Kad završim sa jutarnjom molitvom, otidnem da sa Božjim blagoslovom obavim i jutarnju higijenu. Imam peškir koji štiti od napuštanja blagodeti, četkicu iz manastira Ravanica a lavabo mi je, još prošle godine za Slavu, lično osveštao otac Zafir. On mi je poklonio i brojanice bez kojih ne idem nikuda. Spustim se dole u kujnu; majka moje dece je već odavno ustala, napojila stoku, sredila kuću, spremila doručak i čeka me smerno, ponizno, skrušeno, kako i dolikuje jednom grešnom biću iz Starog Zaveta. Odalamim je jednom preko usta da me ne bi napustila blagodet (savet oca Mihajla iz manastira Rukumija) i sedam za sto. Danas je post po julijanskom kalendaru te reči "Bog čuva jaganjce koji pasu travu sa livade odricanja" krase stolnjak iz manastira Grabovac nad kojim jedemo. Ja te reči i ne razumem baš najbolje ali me je otac Hinastera uverio da štite od prelesti.
Utom stižu i deca. Sva su krštena, Bogu hvala, a u školi su odlični đaci iz veronauke. Dva nastarija sina već pomažu jermonahu Danilu u obližnjoj crkvi a mlađa ćerka peva u crkvenom horu, u slavu Svevišnjeg. Jedino se brinem za ovu najstariju a i otac Nikolaj me je savetovao da je što pre pošaljem u jedan dobar ženski manastir da ne učini veridbu sa đavolom, s čime bih se i ja bacio u uninije a to bi bila teška prelest. Doduše, u mobilnom telefonu (blagoslov oca Makarija iz Valjeva) imam u automatskom biranju (blagoslov ali u upozorenje oca Zafira) čak trojicu sveštenika koji su spremni da, u hitnom slučaju, odmah dođu i spreče eventualni odlazak blagodeti, ižejesinanebesi. Nakon što svršimo sa doručkom, svaki ide na svoju stranu - deca u školu, ja na posao a majka moje dece na ispovest. Odalamim je još jednom, ovoga puta za njeno dobro. Zna da je zgrešila pa dobrodeteljno ćuti. Ako.
Dok se kolima vozim u firmu, slušam radio-stanicu "Slovo Ljubve" i uživam u dobrim, starim himnama, troparima i psalmima. Često između uhvatim i neku poučnu emisiju a među omiljenima su mi definitivno "Veronautika", "Saputnici na putu za Damask" i "Crkvena kuhinja". Nikad ne vozim 66km/h i kad čekam na semaforu uvek mrsomudim brojanicu. Ponekad mi se desi da me zaustavi milicija i ja im tada pružim staru vozačku i saobraćajnu dozvolu, jer ove nove nose žig Đavola i isisavaju blagodet iz čoveka...što je opet prelest po crkvenim knjigama. Jako se uplašim kad vidim neku saobraćajnu nesreću jer mi je otac Atanasije iz Paraćina jednom rekao da je Antihrist onda obavezno negde u blizini i da vreba nas miropomazane bogosvedoke. Tada gledam u ikonu Svetog Luke na retrovizoru i hrabrim se molitvom Bogomladencu.
Na poslu imam dobre odnose sa svim kolegama, mnogima od njih sam i krstio decu...a sutra ću, ako Bog da, možda i tvoju. Neki od njih su bili i na Hilandaru pa su mi odatle donosili krstove, ikone, sveće...na čemu sam im ja veoma bogozahvalan. Iako bih jako voleo i da ga lično posetim i u njemu zakonačim, znam da je moja poseta Hilandaru nemoguća dokle god su u funkciji ovi novi pasoši koji nose žig Zveri tj. pečat Sotone. A i fotografisanje je pogubno za zadržavanje blagodeti (otac Zafir). Kad završim sa poslom odlazim kod oca Nikolaja na ispovest. On je obično zadovoljan mojom čvrstinom Vere i volim kad mu poljubim ruku pred rastanak. Kada dođem kući i završim sa ručkom, uzmem da čitam neku od knjiga iz crkvene biblioteke a trenutno listam "Pečat Istiniti" Arhimandrita Emilijana. 66-tu stranu uvek preskačem. Večeramo opet svi zajedno, izuzev majke moje dece koja se već povukla u naš ležaj i čeka me da je izbičujem 12 puta, koliko ima i Svetih Apostola Princopratilaca. Ja to činim nerado ali se ne usuđujem da preispitujem savete mog duhovnika, oca Nikolaja.
Konačno, ležem i ja u blagosloveni krevet, vedar, čio i neokrnjene blagodeti. Jer - uskoro ću sanjati Tvorca a to je dobro protiv prelesti...
Subotom opštim sa ćerkom, nedeljom glasam za našeg Acu.
Dugogodišnje prijateljice koje uvek imaju o čemu da razgovaraju, ali nekako se baš uvek dohvate višečasovnog žaljenja i kukanja kako vi ne valjate. Uz lagano pijuckanje kafice i paljenja cigarete jednu na drugu, odjednom se i njihove emocije rasplamsaju. Primetićete kada prodjete pored njih kako su brzo ućutale i obe vas pogledale kao poslednjeg propaliteta na ovoj zemlji. Zatim kada nastavite dalje čućete kako nadglašavaju jedna drugu i indirektno se takmiče čije je dete gore, objašnjavajući svaku situaciju još od perioda kada ste izleteli iz ćaletovog jajeta. Njihovi opisi vašeg ponašanja izgledaju kao da se bodete u venu i zabavljate sa transvestitom, a sve to zato sto ste se vratili kasno kući ili malo popili. Niste se ni okrenuli za sobom, a već imate isplaniran odlazak u anonimne alkoholičare, jer po njihovoj priči imate ozbiljan problem. Naravno uvek će se provući ona poznata rečenica-U naše vreme je to bilo drugačije, ja stvarno ne razumem današnju omladinu, ovo je sve ludo i nenormalno-
Majka: Ovaj moj je stvarno neverovatan, ne mogu da živim od njega, svako veče u tri ujutru dolazi kući, lupa, ne mogu da spavam, budi me svaki čas
Prijateljica: U potpunosti te razumem Ljiljo, ovaj moj mamlaz isto tako, svako veče u 5 ujutru, i još plus mi dovodi neke ko zna kakve koje je pokupio na ulici. Ja ne razumem kakve su to devojke
Majka: eeeh, kakvo je vreme došlo, mi smo bre na igranke išle i morale već do 8 da budemo kući. Ne daj Bože da je mene moj otac video da sam pored muškarca a kamo li da me uhvati za ruku, morala bi njivu da orem ceo dan za kaznu
Prijateljica: da, da i još kad ti kaže da ideš pa da izabereš prut, a ti po šifonjeru tražiš koji ćeš zimski skafander da obučes, da te manje boli... Ja sam bre sa 14 godina išla u Grocku šljive da berem da zaradim nešto para, da pomognem ocu i majci. Koje je to poštovanje bilo. Ne mogu više da gledam ovog parazita, obesio mi se na kičmu, vuklja se ceo dan po kući, rasteže, ne zna šta će sa sobom.
Majka: ma sve mu daš, platiš fakultet, platiš garderobu, kuvaš ručak, radiš, vrtiš se oko njega. Pi džukela jedna, da te bar malo poštuje, ma ništa, ne bi se on zajebo da uzme da očisti nešto, ma ne mora ništa da čisti samo da mi ne ostavlja prljave čarape po celoj kući. Lenština! Probisvet! Nikada on čovek neće postati
Prijateljuca: eh Ljiljo, Ljiljo, teška ti je naša sudbina, čitav život se mučimo za njih, a ko će nas u starosti čuvati. Ovaj moj ni čaj neće umeti da mi skuva, a kamo li jaje na oko
Majka: Ma ćuti, neću iše da se nerviram, od danas će sam sebi da sprema hranu i pere veš. Ja od sada uživam, neću nikome da budem služavka
Prijateljica: E vala u pravu si, daj da prikurimo još po jednu pa malo u šetnju
Daju detaljniju informaciju o rakiji na osnovu njenog dejstva na konzumenta, okolnostima pod kojima se pije i njene namene. Treba ih razlikovati od vrste rakije koja određuje sirovinu ili lokaciju nastanka (šljivovica, manastirka itd.). U kombinaciji sa vrstom potpuno i precizno definiše sve karakteristike rakije (domaća šljivovica, kajsija agresivka, mukovača prepečenica itd.). Slede najčešći tipovi:
Domaća – preduslov za ovaj tip je da rakija bude vlasništvo nekog od prisutnih, što kasnije mogu da prihvate i ostali. Poželjno je da rakija bude zaista proizvod onog koji je svojata, mada nije redak slučaj da se rakija kupljena od nekog iz šestog sela u trećem okrugu potura kao domaća. Kvalitet varira, zavisi od prisnosti domaćina sa gostima.
Zozovača – rakija sumnjivog kvaliteta i još sumnjivijeg porekla za koju niko neće da preuzme odgovornost, obično preostala od neke proslave gde ju je vlasnik doneo kao neštu lošiju rakiju koju treba uvaliti i zbrisao. Pije se jer je ima.
Agresivka – rakija dobija ovo ime obično posle prvog konzumiranja, u stanju je da posvađa rođenu braću i zakrvi kumove, može lako da uništi vezu, a redovna upotreba lako načinje i brak. Sa svakom čašicom povećava unutrašnji bes i želju za svađanjem. Jednom kategorisana ovako, pije se sa oprezom i dozom strahopoštovanja.
Žujka – obično karakteristične žute ili mrko-žute boje, ovim nazivom se u prvi plan stavlja njena boja kao merilo kvaliteta. Generalno bolja rakija, mada može biti teška šećeruša ili posoljena nekom hemijom.
Mukovača – piće za mazohiste i namučene, obično ljuta prepečenica ili slična rakija koja proizvodi bolne grimase na licu onog ko je pije i muči dušu i telo. Konzumira se kad je nekom život težak. Pravi prijatelji se solidarišu i delu muku sa onim ko je pije.
Izuvača – samo ime kaže, rakija koja izuva iz patika, cipela, opanaka, sandala, čizmi i štikli. Obično starija i jača rakija koja odmah udara u glavu. Stanje organizma sutradan varira.
Dedovača – naziv za staru i kvalitetnu rakiju koja je gusta skoro kao ulje, lako klizi niz grlo i prijatno greje stomak. Strogo formalno mora da bude pravljena ili poslužena od strane dede. Naziv koji je delimično devalvirao zbog čestog korišćenja za rakije koje ne pripadaju tom tipu.
Travarica – svaka rakija koja ima čudnu boju, neobičan ukus ili ima neku biljčicu u flaši. Idealno za ljubitelje egzotike.
Živadinka – ime dobila po sumnjivoj firmi koja je pravila lošu rakiju. Karakteriše je ne samo odvratan ukus neko i škodljivost sa simptomima lakog trovanja. Sutradan se dobija jedan od mamurluka koji se dugo pamti i često prepričava. Rakija obično dobija ovo ime kada je već dockan.
Metilka – rakija gde dominira ukus čistog alkohola, obično natočena od prvih tura iz kazana. Za iskusne ljubitelje kapljice koje više ne rade drugi tipovi.
Oblogovača – poslednja alternativa, rakija koja se pije kada više nema ničega u kući. Piće koje godinama stoji u nekom ćošku kredenca i koje više ne liči ni na šta, korišćena nekada od strane majke ili bake za obloge.
Da bi situacije delovale realnije a saveti iskusnije, časopisi koriste izvesno lukavstvo u vidu izmišlja... pardon konsultovanja stvarnih osoba sa jednako stvarnim i potpuno mogućim svakidašnjim zanimanjem.
situacija broj 1
Na Azurnoj obali u Francuskoj posmatraš privlačnu muslimanku. Završavate u krevetu i, taman kad hoćeš da pređeš u akciju, devojka ti saopštava da je nevina i da iz religioznih razloga želi to i da ostane. Predlaže drugu rupu...DA! "Analni seks pružiće ti iskustvo koje na drugi način nećeš moći da stekneš. Tamo se sve oseća nekoliko puta snažnije. Međutim, malo devojaka to zaista voli, pa zato iskoristi priliku!"
Nemanja (28 godina, menadžer jedne poznate korporacije)NE! "Ne bih da pričam o tome da to boli, o zabavnim stvarima koje iz te rupe umeju da izađu i riziku od raznih bolesti jer je to opšte poznato. Zamisli šta će da ti rade osmorica njene braće kad saznaju za vašu nečistu, svinjsku igru." Robert(30 godina, muzičar i svetski putnik)
situacija broj 2
Na letovanju u Prčnju upoznao si lepu (10. viski lepu) Nemicu koja ti nakon nekoliko čašta pića predlaže malo akcije kakvu si do sada viđao u nezavisnoj video produkciji njene otadžbine. Nažalost, ima 56 godina, teška je 120 kila i glasno podriguje. S druge strane, ima kuću i dva stana u centru Berlina i tri ganc nova BMW-a...DA! "Ružno je lepo! Ta žena može imati neku lepu osobinu - možda dubokoumno razmišlja ili je izuzetno osećajna. Uostalom, za BMW i one gajbe ja bih istrpeo i veće muke. Moj otac kaže da se manje privlačne više trude u onim stvarima.
Želimir (37 godina, spiker na lokalnoj televiziji)NE! "Nikada ne veruj Nemicama. Ništa dobro Srbinu od Nemaca nije došlo, kaže moj mudri đed. Znam ponešto o tome jer sam upoznao jednu takvu na moru. Pozajmila je od mene čipkane gaćice i više ju nikada nisam video."
Boško (18 godina, učenik srednje mašinske škole)U Gdanjsk na Baltiku srećeš ženu svojih snova. Lepa, pametna, a još i hoće. Nakon kraćeg uvoda, odvodiš ju u šator.Ali, taman da joj skineš gaćice, ona kaže da za sat vremena uzima 300 poljskih zlota...
DA! "U plaćanju za seks nema ničeg lošeg. To je usluga kao i svaka druga, kao, na primer, šivenje odela. Da nema potražnje, ne bi bilo ni ponude. Sem toga, 300 zlota je dobra cena."
Đorđe (27 godina, vozač kamiona)NE! "Nema savršenih žena. Ako je tako lepa, sigurno ne ume da kuva. A ako ume da kuva, onda sto posto ne voli da sprema. A ako voli da sprema - šta joj to vredi kad je kurva, mamu joj jebem!"
Mihajlo (28 godina, moler i unutrašnji dekoratater)
Fabrika keša za omladinskog radnika. Tako ti barem kažu. Bude kinte, ali bude i akutnog bola u kičmi, prehlade na lopate, lopate, macole i ko zna čega još. Od masnih radionica do prljavih silosa u kombinatu, glava, ruka i noga omladinca stigne svuda.
- Saša, jesi ti?
- Ti si Brano? Čoveče, 6 je ujutru. Gde gori?
- Ne gori, već ledi. Para ne čeka radnika. Bil malo radio? Trebal ti para?
- Jok bre. Učlanio sam se u zadrugu zbog pasusa u CV-u, povlastica u javnom prevozu i one jedne omladinke što se učlanila 93-će.
- Molim?
- Treba vičem, jebem te gluva. Odkud si se setio da me zoveš? Nisam radio ... ima 2 meseca.
- Nema radnika rođeni. Neće niko da radi a oće para.
- Pa ako skreneš oko sa pasijansa na kompjuteru videćeš da je decembar 31-vi, leta gospodnjeg 2009-te. A ako se odvažiš korak dalje i pogledaš kroz prozor primetićeš da je napolju mećava i -20, onako odokativno. Kad se ledi slina to je ta temperatura, ne treba nikakav toplomer.
- Dobra je para, biće i prekovremenog.
- Gde si čoveče bio na leto kad se radilo u magacinu? Kaže mi Darko pola sata rade pa 4 sata ispijaju kafe, odmaraju dok se ne prebaci kompozicija. Onda je i portirov i čistačicin sin radio a meni kurac.
- De sad, ne cepidlači. Oš radit il nećeš?
- Šta treba?
- Šećer role, 13 vagona zaledilo sa broda a treba im na traku tona po satu. Okupi eto i ekipu pa mi javi ko ide. Četvorica da vas bude po smeni. Pojedi nešto i tamo da ste do 7. Radićete 16 dana brigadni sistem, sa njihovim smenama.
- To bre 12h na otvorenom. A u pičku materinu! Jao sirotinjo i Bogu si teška.
- Ma jel ideš?
-Idem. Ima pile ovaj put da ponesem. Pa prošli put mi samo na hranu pola dnevnice otišlo. Ae zdravo!U šećerani, kod istovarne stanice
- Momci, vi već znate dril. Isto kao i prošle zime. Ako uspemo da otvorimo kapke, a da ne polomite ruke, omekšaćemo vagon udarajući ovim cevima od 3 metra a onda macolama po obodima i ispod. Juče su momci iz treće udarali 2 sata i nije ispalo za šolju kafe a Kontrolna nam je za vratom. Oću da saljeva danas!
- A šta nema onih macola od 3 kg? Moraju ove od 7 kila? Ima mudo da otegnem.
- Ne kukajte, više ste plaćeni po satu od nas. Macole od 3 kg su u drugoj smeni. Mi iz prve imamo samo ove.
- Zato i radimo više. A vibrator za vagon se opet pokvario? Kad god omladinska dođe na vagone vibrator ne radi. Baš zgodno.
- Jebi ga, šta da vam kažem? Ja moram da slažem paketiće za Novu Godinu radnicima i deci a vi udrite na vagone. Pomogao bih vam ali eto ne može se preko šefa.
- Jel to sve?
- Ako dođe jedan Švabo u odelu i pita za jutarnju smenu na slabom srpskom reci da čistimo filtere od utovarivača. Evo vam 2 žetona za kafu.
- Nas je četvo ...
- Sretno momci.
Društveno zlo, sveprisutna pojava. Postupci pojedinca ili grupe ljudi koji su protivni zakonu, a u cilju sticanja dobiti. Sam zakon definiše država, koja ga i sprovodi u sudovima gde se određuje kazna kriminalcima. Sam zakon je baziran na pravdi, ali često se dolazi do nedoumica jer moralni zakon nije baš 100% prisutan u sudnici.
Na sam kriminal se kod nas gleda dosta labavo, toliko da mnogi u tome ne vide ništa loše. Zakon i nije baš isti za sve, neki su jednakiji pred njim, a za neke i ne važi. Čak ide dotle da mnogi smatraju kriminalni posao robinhudovskim imajući u vidu kako nas država tretira. Način života, posao k'o i svaki drugi, samo su neka od shvatanja zbog kojih tonemo sve dublje u nešto što ne miriše lepo.
- Dobar dan. Eto i mene.
- Dobar dan. Pričaj mi o sebi.
- Ima puno toga. Ceo život sam radio kao konj. Pošteno. Onda firma pukla, privatizovana pa zatvorena. Mi radnici na ulicu. Našao posao kod privatnika koji me tretirao kao roba za 200 evra mesečno. Žena, dete i ja nismo mogli da preživimo, para nigde, za sve smo trpeli, stalno se svađali. I ja jednom uhvatim sebe kako više ne osuđujem i ne krivim kriminalce kao pre što sam. Poznavao sam par njih i oni me ubace u posao. Prvo nešto sitno, pa kako sam sticao poverenje, napredovao sam.
- Šta si sve radio?
- Prvo malo prodavao drogu, zatim prešao na krupnije: oružane pljačke, uterivanje dugova... Sad sam imao para, ali kad žena čula čime se bavim, ostavila me.
- Kako si se osećao?
- Odvratno. Ali kako drugačije da nešto steknem? Teška srca sam lomio ljudima ruke i noge, mada malo lakše otkako je onaj potegao pištolj na mene. U nekima od njih sam prepoznao i sebe od pre par godina. Tada sam i sebe omrzao. Šta sam sve radio i izgubio, a samo sam hteo malo da živim k'o čovek.
- Da li si odgovarao ranije nekome za sve to?
- Da, uhapsili me, osudili jer sam kriminalac i bio malo na robiji. Tamo još njih upoznao iz moje branše i kad izašao, 'ajde Jovo na novo. Drugim poslom više nisam znao ni da se bavim. I eto sada, ne znam ni šta me snašlo ni kako, ali eto me kod Vas. I šta će sa mnom biti?
- Uh, teško je reći. Vidi se da nisi loš čovek, ali si radio loše stvari. Olakšavajuće okolnosti su te što si morao to da radiš, kajao si se i živeo si u Srbiji. Ja bih konačnu odluku prepustio svom Šefu, ali da sam na tvom mestu, ne bih preterano brinuo. Sedi tamo i sačekaj.
- Da li će brzo pasti odluka?
- A gde se žuriš? Imamo vremena koliko hoćeš, ono ovde nije ni bitno.
- Hvala, Sveti Petre.
- Ništa, sinko. Odmori se od svog kriminala koji si počinio i koji ti je počinjen. Sada možeš. Inače, snajper je bio u pitanju.
- Ah, pretpostavio sam, čim ne znam ni šta me strefilo.
Nije zlato sve što sija. Ovo baš važi za sjajne ganc nove podmazane testere na pilani.
Jebeno je zarađivati 'ljeba na pilani. Ima kora k'o godova. Ipak, nisu svi isti što rade, nije svačija muka ista, nit' je isti karakter.
Pomoćnik - Beda neopevana, ali i ne mora da bude. Ima gi razni! Od tatinog sina, svršenog autolimara, koji mora da odradi deset rata za askonu, koju mu je kupio stari istovremno dok je plaćao maturski kod lokalnog geometra, pošto mu sin neprepravljeni nikad zapravo i nije savladao tablicu množenja, do NK siromaha što živi neđe u tri pičke materine, đe se ljudi krste kad vide kola, i ima do posla 2 sata pješke i sat i po biciklom.
Glavni na testeri - Ima deset godina staža, a obrazovanje i nije važno. U kući troje gladnih usta, i valja to prehranit'. Neće taj da potroši, al' zato kad se dočepa rakije i pive nema milosti. Od prstiju ima skoro sve, al samo do pola, jer, dekada nije malo. Ima Fiata ili kadeta kocku, na plin! Oni malo šlihtersatiji primjerci, ili oni kojima žena radi u STR "Plata 300 maraka", imaju i za golfa dvojku 1.6 motor.
Predradnik - Mrcina od čo'eka. Loš i drugima i sebi. Nikad se i nije ženio. Na pilani je odrastao. Alkos godinama. Ima Kadeta suzu sportaka, ili mercedesa stoosamdesetku. Glavni je u kafani, voli slagat' više nego kruva jesti. Kako bi on inače i drugačije mogao sa radnicima? Kako bi mogao da ih valja za dnevnice koje ne da gazda? Ko bi drugi objašnjavao radnicima da je slaba naplata, dok gazda sedmično pojede jedno pragnje sa šumarom i milicijom.
Vozač kamiona - Svaka ozbiljna pilana ima kamion, šticara. On dovozi trupce i odvozi građu. Kao i svi vozači, najpametniji je na svijetu i uporno ponavlja da je otišao selen balans štangle na zadnoj osovini, da su gume preturile stoosamdeset 'iljada. Stomak otegao, žena u kući s djecom, zna ga svaka kafana u okrugu, oči su mu više plave nego normalne, tipični je kavgadžija. U firmi je idol pomoćnicima, pošto njega boli kurac za sve, i ne smije mu ništa ni predradnik ni gazda i borac je za prava radnika, i prvi zove turu kad se pije, a u stvari je samo mustra koja krade gorivo i građu kad je prilika.Gazda - Skorojević tipa alfa seljak. Pare je stekao dok je švercao kupus iz Bijeljine.Auta mijenja k'o čarape. Kuka k'o sinja kukavica, a ima i ne da. Od plate zakida, da bi mogao da kocka. Godišnji ne daje. Malo mu je 15 radnih sati. On je žrtva u svojim očima jer, tobože, jebu ga i radnici i država. Istina je negdje na sredini pošto i on jebe oboje. Stomak mu je do pola astala, ima sat od šesto evra, smeđu kožnu jaknu i kaubojke čizme. Lovac je naravno. Žena mu je pomodarska seljančura teška, a on usput jebe mladu apotekarku kojoj kupuje sve što ona traži.
PS
Na pilani đe Krajišnik radi i kuja bi krepala od gladi.
Božić. Najradosniji hrišcanski praznik. Nije to neka tamo nova godinica (obrnula Zemlja još jedan krug, koga boli kurac), već nešto mnogo ozbiljnije. Božić slave samo najveći vjernici i patriote, kojima je Gospod u srcu.
Naravno, ne može ni da se slavi kao neki boldovan svetac, nije dovoljno napisati fejsbuk status i time ispuniti dnevnu kvotu patriotizma. Tradicija se mora poštovati.
Na Badnje veče vjernici se skupljaju oko vatre, i tu počinje ritual. Iako će većina tih vjernika ostalih 364 dana u godini reći da ne sluša Baju Malog Knindžu i da je on seljak, Božić je vrijeme ljubavi, mira i tolerancije, pa će sad prihvatiti Baju kao bližnjega svoga, odvrnuti ga do daske i pjevati svaku pjesmu sa njim od riječi do riječi.
Iako poste, vjernici će se nalivati polu smrtonosnim dozama alkohola, jer kao što svi znamo, grijeh se nalazi u čovjeku i valja ga se riješiti uoči ovog svetog dana, a alkohol se i onako koristi za dezinfekciju. Oni koji se skroz očiste, nekad znaju i da se valjaju po travi, odajući počast bebi Isusu koji se rodio na travi u jaslama.
Naravno, pucaju petarde, vatrometi, razno malokalibarsko oružje a u nekim krajevima se vadi i teška artiljerija. Ovim gestom vjernici podsjećaju kako je sudnji dan blizu i kako grešnici trebaju da se pokaju dok još nije kasno. Ako nekog pogodi koji zalutali metak, to je Božija volja, nema tu ko šta da se buni. Kad dođe ponoć, muški vjernici požure da čestitaju lijepim mladim vjernicama prvo i da se izljube sa njima, jer je ipak Eva ta koja je uzela jabuku prva, i ženama je za nijansu potrebniji oprost grijehova.
Iza ponoći, kad se izađe na ulicu, može se osjetiti miris baruta, povraćke i dima od cigara. Zar ne miriše pravoslavno?
Na Božićno jutro vjernici ustaju oko 15:00, podočnjaci im budu do članaka, u ustima ko da im je neko umro, i tad krenu da šire pravoslavlje, jer kad ih vidi takve, čak i komšija musliman će da se prekrsti. Pred ukućanima promrmljaju "Hrstsrodi" i odu u kupatilo da povrate.
Srećan ti rođendan, Gospode!
Finalno mistifikovanje života čuvenih umetnika, naučnika i narodnih vođa nakon što pomenuti otegnu papke. Specifična komercijalizacija smrti u cilju održavanja mita o preminulima.
Naime, potreba čovečanstva za herojima vazda je bila aktuelna stvar i kroz vekove postojanja istog neprestano se provlačila kroz mitove i legende o slavnim junacima, ratnicima i vojskovođama a uporedo s tim i u svedočanstvima velikih pisaca, pesnika, doktora, mislilaca i učenjaka uopšte. Danas, doduše, kada bi nekog klinca na ulici pitali «Je li, mali, ko ti je idol?» dobili bismo verovatno ime nekog pevača, glumca ili sportiste – gde je ovo poslednje i najmanje zlo osim u slučaju Denisa Rodmana – što je, složićete se, jasan pokazatelj kuda ide ova planeta. O tome, ipak, nekom trećom prilikom.
Elem, kako su rođenje i smrt jednog čoveka - hteli mi to ili ne - dva najznačajnija događaja u životu istog, logično je da se u slučaju «zaslužnih građana» pomenuti datumi stavljaju na posebno mesto u biografijama pomenutih, poput Božića i Vaskrsa u jevanđeljima apostola Hristovih. U toj paraleli, naime, i nalazimo razlog apgrejdovanja preminuća genijalnih ljudi – asimilacija sa božanskim, transcedencija prema Bogu. I tako, ništa ne sme biti obično; ni kuća u kojoj se umire, ni soba, ni krevet. Svaki detalj oko samrtnog odra postaje neprocenjivo bitan, sa posebnim akcentom na usta budućeg pokojnika i konačnu poruku koju će nesrećnik u agoniji poslednjeg naleta božanske genijalnosti ostaviti ljudskoj rasi. Ishod, međutim, često ume da bude potpuno razočaravajući. Jebiga. Smrt naposletku ipak nije ništa inspirativno...
W.A.Mozart ( 27. januar 1756 – 5. decembar 1791 )
Mit o Mocartovoj smrti jedna je od najlepših, najromantiziranijih i najnetačnijih priča koje su ikada postojale o genijalnim umetnicima! Svakako da je nenadmašna austrijska pijandura bila poslata čovečanstvu od strane Svevišnjeg u nadi da će moći nešto da promeni nabolje u grešnom svetu ovozemaljskom, ali i pored svoje jednostavne ali i neopisivo uzvišene muzike Mocart prosto-naprosto nije bio uzvišen, i tačka! Voleo je da psuje k'o manijak, jede kobasicu sa krompirom, pije šta stigne, šmrče fuš burmut i spava zaražene bečke kurave, zbog kojih, baj d vej, i rik'no. O da – ništa tako spektakularno kao što je dirigovanje jebene «Lakrimoze» iz kreveta! Kombinacija sifilisa, prehlade, hroničnog umora i ko zna još čega, učinila je da najveći kompozitor svih vremena skonča otečen k'o pčelarski pripravnik i sa ogromnim čirevima po celom telu koji su pucali kako je koji stig'o. Soba je, po zapisima svedoka, tako opojno rezila da se sveštenik dobra 3 sata nije usudio da uđe i «okadi» telo...
L. van Beethoven ( 17. decembar 1770 – 26. mart 1827 )
«Svetlost...! Vidim svetlost!» - bila je, navodno poslednja rečenica Betovenova. I niko nije ni sumnjao da jeste. Gluvi kompozitor - revolucionar po religiji i teški drkadžija privatno – izrekao je svetu svoji poslednju viziju. Istina je, pak, neobično svakidašnja. Po izjavi sluškinje koja je bila prisutna Betovenovom poslednjem uzimanju vazduha, cenjeni Ludvig se, da prostite, uneredio u sopstvenom krevetu te je zatražio da se otvore prozori ne bi li se soba malo provetrila. Dakle, opet ništa spektakularno.
Gaj Julije Cezar ( 100 p.n.e – 44 p.n.e )
Brut je, naime, bio Cezarov polubrat a ne usvojeni sin kako su nas učili u školama. U trenutku Cezarove smrti u Senatu, prilikom kada su nesrećnog Gaja Julija na smrt izboli ostali nezadovoljni senatori, nema ko ne zna da je pošto je u grupi svojih ubica na svoje veliko iznenađenje video i Brutusa, dotadašnji doživotni tribun Rima izjavio «Zar i ti, sine Brute?!». Citat se kao floskula koja simboliše «svaku neočekivanu izdaju» čak i dan-danas koristi u svakodnevnom govoru mnogih naroda ali tih Martovskih Ida 44', značila je nešto potpuno drugo. Cezar je, ustvari, svoju poslednju rečenicu namenio Brutu kao upozorenje da će - obzirom da se pomamio za vlašću te izdao i svog polubrataće - i sâm tako završiti, a ne kao izraz sopstvenog razočarenja. I zaista – nedugo posle atentata, galske poglavice verne Marku Antoniju, uhvatile su izdajničko kopile i ubile ga te je tako pomenuto bilo prvo od zaverenika protiv Cezara koje je i sâmo likvidirano. Jebiga. Ko drugome jamu kopa...
Josip Broz Tito ( 7. maj 1892 - 4. maj 1980 )
Obzirom da je drug Tito bio teška facetina a i mi Srbi smo bili a i dalje smo teške budaletine, nisam baš siguran koliko mogu da osporim njegove, navodno, poslednje reči. "Ja sam poslednji Jugosloven" i "Čuvajte mi Jugoslaviju - dobar je to hotel...", zaista zvuče vrlo verovatno. Smrt fašizmu!
Dužnost i potreba vašeg postojanja je da budete smeli i vrli terač uz kurac vascelom svetu. Za takvo ponašanje i delovanje postoji više razloga:
- mora i to neko da radi
- život je jedan, i moraš ga učiniti zanimljivijim i dinamičnijim
- većina greši, nije u pravu i postaje manipulativna masa koja je krenula u provaliju
- ako si potkovan znanjem i nekim naročitim talentom (književnost, muzika, gluma, slikarstvo..) imaš veliku šansu da budeš zapamćen kao istorijska ličnost neobičnog kova.
No, teranje uz kurac nije jednostavno, mora se shvatiti ozbiljno, i tvoj prijatelj to jest ja, ću ti pomoći sa nekoliko nesebičnih i veoma korisnih saveta, kako bi postao profesionalni terač uz kurac:
1. Rani početci:
- Sa teranjem uz kurac potrebno je krenuti od najranijeg doba, kada se tvoja ličnost gradi i kada ulaziš u svet na velika vrata. Dakle, prvo teraj uz kurac roditeljima, babi i dedi, i učiteljici u školi. Nemoj da jedeš boraniju, svinjsko pečenje, pihtije i sve ono što ti ne prija - batine su neizbežne, ali one će samo ojačati tvoju volju i karakter. Ne odustaj u početku, ovo je tek prva prepreka. Ako svi budu trenirali fudbal, ti nadji neki neoičan sport za sebe. U školi se obavezno protivi matematičkom stavu da je 1+1=2 i nadji neko objašnjenje za taj stav od kog nećeš odstupati. Budi obešenjak ali nemoj sedeti u zadnjj klupi, i idi u ćošak u svakoj prilici.
2. Pubertet:
- U pubertetu nemoj da propušiš kao vršnjaci, jer i njima treba da teraš uz kurac i da ih nazivaš šabanima. Kada dodje red na alkohol, svi će se baciti na svetlo pivo, vinjak, pelinkovac i vodku. Ti se baci na tamno pivo i rum. Rakiju nemoj da razblažuješ sa vodom, i izlazi na mesta gde tvoji vršnjaci neće da idu jer nisu popularna. Kada nadješ prvu devojku, teraj joj uz kurac dokle god bude imala živaca da te trpi, i budi prava teška debelokožna muška gnjida.
3. Srednja škola i odrastanje:
- Nikako nemoj da upišeš srednju školu koju ti preporučuju roditelji (na kraju ćeš verovatno ispasti pametan zbog te odluke). Kasni na čas, ali ne na prvi nego na drugi, pošto na prvi svi kasne. Teraj uz kurac nastavnicima tako što ćeš bežati sa časova, a obešenjacima tako što na nastavi nećeš praviti sranja. Čitaj knjige, pošto danas niko ne čita iako se svako hvata za par naslova o kojima nema veze, ali mu zvuče kul. Ako ćeš da sviraš u bendu, sviraj bas-gitaru i loži se na Sida Višiza, i pljuj po ostatku vršnjaka koji se loži na Sleša, Kleptona, Santanu i Pejdža. Ako nose majice sa aplikacijom benda koji gotive, ti nosi košulju i šešir.
4. Kasniji adolescentski period:
- Uvek budi za one koji su manjina, dok ne postanu većina. Otvoreno iskazuj stavove kako su gej brakovi na mestu, kako Kosovo nije srce Srbije, pišaj po Djokoviću i samom tenisu, i hejtuj sve moguće aktuelne uspehe naših reprezentacija u ekipnim sportovima, na koje se ljudi brzo nalože jer nemaju puno radosti u životu. Nemoj da pljuješ crkvu, jer sad svi pljuju crkvu ubedjeni da je to kul. Slušaj ska jer većine slušaju nešto drugo. Odaberi neki fakultet koji nije ekonomija, turizam, sport, geografija i struja, i na svoje veliko zadovoljstvo piči dalje. Padni godinu, ali ne prvu nego drugu.
5. Za vukajlijaše i ostale:
- Zvanično veličaj Surovog i Blek Hola kad god si u prilici, jer njih najviše autora pljuje, a raspali po nekima koji su kul. Kada na definiciju daš plus ili minus, obavzno ostavi suprotan komentar. Veličaj postere jer svi pišaju po njim, i pišaj po bezveznim temama na forumu koje izazivaju dosta pažnje i koje sakati autori otvaraju jer nemaju čim drugim u životu da se zanimaju (a ovakvih tema ima mnogo). Korišćenje fejsbuka svedi na minimum i na tom polju teraj uz kurac negativnim komentarima na slike i statuse. Televiziju nemoj uopšte da gledaš. Ako te zovu u rat nemoj da ideš. Oblači se kao klošar i bez fazona jer svi se trude da imaju neki svoj fazon. Budi nekul jer svi nastoje da budu kul. Pij čaj a ne kafu.
6. Kanalisanje:
Od p.n.e. pa sve do danas, brojni terači uz kurac su ostavili dubok trag u istoriji i svoje ime u njoj upisali zlatnim slovima - počevši od Sokrata i Diogena, preko Marka Kraljevića, Malog Radojice, Starog Vujadina i Jovanke Orleanke, pa do Pikasa, Dalija, Džejmsa Dina, Morisona, Pistolsa..Baci se dakle na neku umetnost, pravi svojevrsne skandale kada ih niko ne pravi, i pljuj po jeftinim domaćim i mtv kurvama koje ih prave jer nemaju šta drugo da prodaju. Ako budeš istrajan, uporan i uneseš neku novinu i kvalitet u to čime se budeš bavio, zgrnućeš pare, postati popularan i više nećeš biti terač uz kurac, čudak, papak..Već faca, inteligencija u malom, bićeš zvezda, kul..E onda teraj svima uz kurac, daj sve što imaš u dobrotvorne svrhe i zaputi se u neku planinu da čuvaš ovce i pišeš poeziju.
7. Srećno.
onda kada je kopi/pejstovao nešto što je već stvorio, a nazvao samo drugim imenom. Ima pun kurac tavih stvari...
Neki kažu i da je čovek samo kopi/pejstovan
npr. onog dana kada je stvorio mačku - životinju koja je kopija divljih mačaka
mogući scenario: Šestog dana Bog ustaje negde oko 9 ujutru, kuva sebi neskafu, pali HP 8710w 17 Inch Laptop, Intel Core 2 i seda za oblak. Ulazi u AutoCad (Mayu ili Max - svejedno Bog je, ima sve programe) i počinje da crta modele za taj dan. Planiro je duradi divlje životinje i još pun kurac, videće usput - razmišlja. Kreće od lava. Razmišlja (u sebi ili naglas - svejedno on je Bog): "nek bude prvo pa muško, aj da napravim nekog ko će da bude gazda svim životinjama, strah i trepet za sve, veoma poštovan i da ga gledaju kao lidera, a opet nek bude i teška lenčuga i zajebant. Mada kake to veze ima sa AutoCad-om. Aj nema veze. Normalno napraviću ga po mom liku,...šta me boli kurac, neće ljudi provaliti. Ko ih jebe kad ne vide Leonarda u Mona Lizi što bi videli mene u lavu... ne znam što mi se ovo ime "LAV" u glavi vrzma??? I ovo "ljudi"? Nebitno aj nek bude, pišem - save as: "LAV" - kuca ime životinje na esperanto jeziku. Vreme u raju sporo prolazi a napolju je uvek jebenih 25C. Zaboravio je na nes, cuga malo i istog trenutka bljuje na sve strane! "Pu oladila se!" Jednim potezom ruke pretvara je u Happy Day od pomorandže! Zove Petra da mu donese pljuge iz levog unutrašnjeg džepa belog mantila. Nastavlja da crta, napravio je skoro sve životinje do tri popodne. Daje sebi oduška ostavlja laptop, i odlazi do kladionice. Prošli put je igro na Romu, al ga zajebala, sad neće. U povratku kupuje toalet papir zewa troslojni sa mirisom avokada. Sada već bezvoljno seda opet za računar! Psuje što mora da završi poso do 8 jer posle idu svi zajedno na žurku Arhangelovu... "Pu bogte jebo" - razmišlja pa koja budala odredi da moram šestog dana da napravim sve živo! Petar mu odgovara: "pa ti si to budalo odredio još prvog dana, a tako piše i u bibliji, evo vidi?!" Bog: "U kakvoj bibliji? Vidi stvarno, mora da sam bio mrtav pijan ili navaren tad, kad sam je piso! E a ti nemoj da zajebavaš da ti ne nađem drugi poso!" Evo saću dodradim, Šta bre tu na brzinu posle idemo se otkinemo! Evo kopi/pejst ću duznem od "lava" model i da ga sejvujem kao,...čekaj,...čeeeeeekaj,...evo javlja se,... MAČKA! pojma neam odakle sam ovo izvuko, nebitno, idemo dalje onda uzmem ovo pa kopi/pejst....pa ovo....pa ovo...! Vreme je prolazilo... Na kraju su svi sa zakašnjenjem stigli na žurku pošto je Bog kopi/pejstovavao od 5 do pola deset, pa su ostali sveci, aranđeli i anđeli bili primorani da ga podignu sa oblaka i na silu povedu sa sobom. Ugasili su Autocad sejvovavši nedovršenu kreaturu zvanu "čovek"!
Osoba koja ima ogromnu želju da bude pametnija nego što jeste. Koristeći ustaljene šablone, široko prihvaćene od većine ljudi (koji smatraju da se svi pametni ljudi ponašaju na isti način i vole slične stvari), on uspeva da veliki broj osoba ubedi u svoju superiornu inteligenciju.
Ovakve ljude, paradoksalno, odlikuje veoma loše mišljenje o samom sebi. Da bi koristili šablone priučenog intelektualca, oni prvo moraju sebi na neki način da priznaju da su glupi.
Ovo ne važi za nacionaliste. Oni su glupi, i to ne pokušavaju da sakriju.
ŠABLONI KOJE KORISTI PRIUČENI INTELEKTUALAC SU SLEDEĆI:
* Vokabular genija - Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla (Valsinarb90, 09. april 2011). Ovaj metod drugačije možemo nazvati Akademski govor.
* Ispravljanje gramatičkih grešaka tokom rasprave - jedan od načina da, kada se ostane bez validnih argumenata i kada sagovornik u sebi pomisli "Kada pojedem alfabet supu ja iskenjam bolji argument od ovoga", odnese pobeda u raspravi i sačuva svoja intelektualna superiornost.
* Filmovi - Koliko smo puta samo čuli tezu od raznih ljudi "ja gledam samo Ukrajinske filmove", ili nešto slično. Danas je mnogo popularno reći "ja ne gledam Američke filmove". Kada to čujete, možete biti sigurni da ta osoba krišom obožava film Američka Pita 5 ili Mrak film 3. Ok, svima je jasno da je kvalitet Holivudskih ostvarenja lošiji iz godine u godinu i da je ogroman broj njihovih filmova čisto smeće. Ali ne može da stoji argument da je od filmova Šindlerova lista ili Kum ili Američka lepota bolje skoro sve jedno ostvarenje Ukrajinske kinematografije.
Prešao sam je samo jednom - Fraza koju često govori priučeni intelektualac pred ispit. Nema veze što je on knjigu prešao 20 puta (što treba poštovati), učio 2 meseca po 18 sati dnevno. Na ispitu, ako ga neko pita, uvek će reći da prešao knjigu samo jednom.
A privatno slušam kvalitetnu muziku - ovu frazu najlakše je objasniti primerom.
- Ćao koleginice, vedeo sam te na splavu juče. Vidim da si se lepo provodila.
- Ma kakvi. Uništila me muzika. Onako sam igrala samo zbog sarkazma. Ne mogu da podnesem taj jebeni turbo folk. A privatno slušam kvalitetnu muziku.
- Koju?
- Pa recimo, EKV.
- Super, koju njihovu pesmu voliš?
- Pa onu ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio.
- Aha, krug. A je l' ti je dobra "Ti si sav moj bol" i "Kao da je bilo nekad".
- Pa ono, znaš, čula sam i njih. Ali najbolja je ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio. Ma mani mene. Kako je tebi bilo, da li si se i ti smorio?
- Ma jok, napio se sa društvom, provodili se celo veče. Bole me kita za muziku.
Ovom definicijom nisam hteo da kažem da sam ja pametan. Naprotiv, kada sam bio mali na testovima inteligencije nabijao sam uporno trokut u krug.
Generalizacija = rasizam, feminizam, šovinizam i ostali "zli" nizmovi - je inače odlika slabih ljudi koji su pretrpeli neki oblik psihičke povrede od strane "druge vrste" ili su po prirodi rođeni emotivno i psihički slabi pa im je previše teško da izdvajaju slučajeve i ne posmatraju svet crno na belo i da generalizuju, ili jednostavno imaju potrebu da nekog mrze kako bi se sami osećali malo zadovoljnijim i bitnijim ili kako bi opravdali sebe.
A sve je rezultat slabosti i neverovatno jakih kompleksa koji su preuzeli kontrolu nad njihovim mozgom i koji diktiraju njihovo ponašanje.
Primer 1.
M: Brate opet me oborio onaj smrad od profesora.S: Ma kakav onaj, svi su smradovi, to im je u krvi, zato su i profesori na fakultetu, jer su teška lopovska iskompleksirana, ponosita govna !!!
M: Brate, moj ćale predaje na fakultetu i zarađuje 50.000 dinara od čega živimo ja, moja 2 brata, sestra i roditelji u trosobnom stanu. Pa nikad nije prodao ocenu u životu...
S: Ma dobro to, znaš na šta sam mislio
(zbunio se jer je odgovor poremetio njegovo viđenje stvarnosti koje opravdava njegove neuspehe na fakultetu)
Primer 2.
Š: Znači žene su kučke najveće, mrzim ih, budu s tobom kao vole te...2 godine me držala u rezervi i lagala me da me voli, samo da bi imala momka i dok ne naiđe na nekog drugog, kakva su to stvorenja, sve neka crknu !!!M: Ali brate ja i moja žena smo već 5 godina u srećnom braku a u vezi smo bili 7 godina pre braka, i nikad nismo imali problema. Voli me - volim je.
Š: Ma ona te vara a da ti to i ne znaš, ti si jedna obična budala smrdljiva. Zahvaljućući takvima kao što si ti one su i uspele da dobiju neka prava, sve bi ih strpao u zatvor bre i da služe samo za rađanje !!!!
(Primer psihičke slabosti da prevaziđe tešku povredu ega jer nije provalio da ga devojka 2 godine vozala i lagala pa sad pravi da su sve takve...jadan on što nije verovao da su sve iste pa im je dao šansu - njegova humanost je razlog što je povređen, ali on to više neće dozvoliti - patetično...)
Primer 3.
C: Brate oni crnci tako smrde i tako su jadni, znači nikad ne bi mogao da budem sa nekom crnkinjom, kako neko može sa njima u krevet, kao da se trpam sa vrećom govana !!!M: Jel si bio nekad sa nekom crnkinjom ?
C: Nisam brate, ali svi znaju kakve su to životinje štrokave koje treba istrbiti ! Takvima i neću da prilazim bre, nedao mi Bog nekad da sretnem neku crnčugu ovde, zgaziću ga kolima, a onda pravac u perionicu da sperem govna sa haube !
M: Ja sam u Americi bio sam jednom crnkinjom, devojka je super i lepše miriše od većine naših ovde, pametna je i kulturna, veoma doborćudna i planirma da je ženim...
C: Ti si dodirivao ta govna - ja i ti smo završili debilu mrtvi, izdajice svoje krvi !!!
(Ovo je ultimativno najgori oblik, gde neko sudi o nekoj grupi ljudi bez apsolutno ikakvog iskustva i samo na osnovu nekih priča. Ovi ljudi imaju teških problema sa svojim mozgom, vrlo su lakomisleni, puni besa i mržnje jer to im podiže mišljenje o njima samim, imaju izuzrtno slabu psihu i emocionalno su neinteligentni)
Fizički posao koji psihički uništava skoro kao i slaganje drva i kopanje rake. Jebi mu sunce, ako nemaš rešetku, najlon, tresač ...šljivu po šljivu, pa u kantu pa u vreću, pa opet. Ako nisi maštovit najebo si vazdan u šljiviku, hvala Bogu šljive rodile kako nikad nisu. Fizički i nije zahtjevno, ali, svaki rad zahtjeva svoju kondiciju pa i ovaj, zabole butine od čučnja, pa klekneš , pa zabole koljena, pa legneš i u krug. Jednu po jednu onako kupiš i imaš osjećaj da si mogao kakav ruski klasik pročitati za to vremena prebirajući po šljivama.
Jedini tračak nade ti predstavlja ideal rakije koja curi na pipu dok ti vadiš gradi i zadovoljno se osmjehuješ.
Poranilo se, jutro je još uvijek mamuralo kad se na struzi šljivika pojavilo sedam veličanstvenih sa kantama u rukama umjesto pištolja. Did je ponosno pogledom Klinta Istvuda prelazio preko šljivika. Rodilo. Po zemlji popadale šljive, grane se savile. Biće posla a biće i rakije.
Pogledao nas je značajno i sazvao oko sebe k'o Duda Ivković Orlove na tajm aut: 'Vako ćemo! Ti Milorade, treseš, i idi po redu, nemoj mi s pet na devet, poleti tamo poleti ovamo, kao što si inače dezorganizovan, pade ti snogu a i čeljad. Znači samo uzduž ili porijeko, redom. Ti mali, tj. ja, ti si vođa kupljača, dobro gledajte, kupite , ne prdite u ladnu vodu, bez priče, zabušavanja i dezerterstva . Još nešto, ti ćeš mali da se penješ i da treseš ono što ostane pri vrhu. To je zato što si lakši i spretniji od ćaće ti, jer ako sa šljive otresemo njega od sto dvanaest kila, možemo se jebati i mi i on i šljive, da ti ne objašnjavam dalji proces biće ti previše . Jel jasno?! A sad prionite, ja odoh do prijatelja Sime da progovorimo po koju pa ću doći da vidim kako teku radovi.I mi prionuli...
Stari trese , mi za njim pijukamo, monotonija teška k'o teorija električnih kola prošlo već sat, dva, tri, jebem li ga. Nismo mogli izdurati u tišini pa je brat progovorio prvi:
-Čuo sam da od Mitra majstora žena može sedam meteri šljiva za dan ukupiti sama, falio se Mitar sinoć pred prodavnicom.
Odjednom progovori didova silueta iza jedne šljive:
-Mali ne jebi muva u letu, dok laprdaš možeš raditi bolje. A što se tiče Mitrove žene, znam ja nju, ta je jedino mogla dobiti sedam metara kurca dok je bila u formi, da prosti ženski svijet. Jebem vas naivne mislite malo tim bašunama.
Dan je sporo prolazio k'o neka Bajagina pjesma, nikad. Otišao sam do ćaće k'o Luče iz Kasidola, kroz šljivike i livade, da ga obavijestim da kupljači planiraju štrajk, ako im se ne dadne pravo na pauzu.
Taman što smo završili sa pauzom i prionuli na posao, upade nam jedan seoski vrnto preko plota , poludio od rakije , halucinira...
-Ljudi, bježte, evo Kineza, sunce ti jebem sve će nas pobiti, bježite!
-Povedi ih vamo da kupe šljive, pet maraka metar!- odgovori mu ćaća samo tako.Riješili se i njega, malo razbili monotoniju i dobro, dok se ista nije vratila...
-Da Boga da rodile kad i ja pa koliko vas ima?
-Kupi mali, nemoj preskakati , 'ajde nema još puno.
-Ma ja to ostavljam zbog berićeta , bolan ćaća!
- Ostavlj'o sam i ja dok tebe nisam dobio, 'aj sad kupi.Nekako smo priveli to kraju , natovarili, i odvukli.
Kad je did sjeo da sabere utiske i plod, rekao sam mu, šaleći se, da bi valjalo prodati svu rakiju, na šta sam dobio odgovor da sam glup i da nisam prerastao igranje sa mijurom oko krmokolja, da ne znam šta je rakija, i koliko je bitna, dobio sam i opomenu pred isključenje iz testamenta iako sam mu omiljeni unuk, i da posao nije odrađen kako treba sad bi me istjerao iz kuće. Nema zajebavanja sa rakijom.
Kontraverzna igračka koja umjesto relaksirajućeg efekta, ima moć da vas dovede do ludila.
Onaj ko nije proveo sate i sate uzaludnog šaltanja šarenih kvadratića u potrazi za harmonijom i redom, taj ne zna šta je patnja.
Zavaljeni u omiljeni komad namještaja, bilo da je to fotelja, trosjed, kada ili sudopera, vjerovatno ste i vi nekada u velikom suficitu vremena i raspoloženja posegnuli za ovom magičnom kockastom formom, ali, eh...umjesto da se igrate i opustite, nakon par sati uzaludnog pretumbavanja zatekli biste se zbunjeni i iznervirani što po 100-ti put uspijevate da složite žutu stranu, ali kada se bacite na hromatsko kompletiranje ostalih, ta redovno i obavezno nastrada i taman dok nju eto popravite izgubite iz vida onu genijalnu ideju koju ste imali od prije. Kako je ono suficitno vrijeme davno preraslo u dragocjeno, jer ste ga, i više nego što treba, stukli iznova rješavajući žutu stranu, hvata vas panika od toga da će se, može biti, desiti da budete primorani da radite nešto korisno a da prije toga niste tu prokletnicu doveli u red, u stanje kakva je bila onaj prvi put kada ste se sreli u megamarketu. Pomišljate: "Eh kako je bila divna, upakovana u onaj plastični omot, složena, čitava i čista...samo još jednom, o Bože, da je vidim takvu...." i naravno ludilo hvata maha, broj obrtaja se povećava i gle čuda, otkrovenje, daaaa! to je rješenje!!! Izmučena i izmrcvarena crvena plastična pločica pada u vaše krilo. Poput pantere vješto skačete iz svog malog zen gnijezda u kojem se upravo odigrala teška psihodrama i kojoj se konačno nazire kraj. Kupite iz ladica sav potreban materijal: šrafciger, OHO-ljepilo, aceton, parče vate i bacate se na posao. Šrafcigerom, ispočetka pažljivo, odvaljujete pločicu po pločicu, ostavljate sa strane na gomilice po bojama uz zadovoljno zviždukanje hita koji ste taj dan 15 puta čuli na radiju. Zadovoljstvo što ste nadmudrili tog prokletog mađara ne može da se opiše rječima. Ljepilom konačno dovodite stvari u red, polako počinju da se naziru jednobojne strane, glavobolja, iskrzani prsti i optšti haos u okruženju ni najmanje nisu teret naspram agonije kojoj ste upravo stali na rep. Ponosno odlažete svoje remek djelo na svečanu policu iznad TV-a kako bi se svi ukućani sutradan mogli diviti vašoj genijalnosti i konačno spokojni i blaženi odlazite na spavanje….sutra je novi dan. Jutro je divno, sklad prosto plijeni, da, sve boje su na svom mjestu, spremate se i odlazite za svojim obavezama, samouvjereno koračate ulicom, smješkate se slučajnim prolaznicima, puštate jadne bakice da sjednu na vaše sjedište u autobusu, život je ponovo lijep! Vraćate se kući rastrgani od čežnje da ponovo vidite svoju slatku šarenu kocku i na opšti užas ne zatičete je na počasnom mjestu!!!
- MAAAMAAAAAAAA! Šta si uradila sa mojom kockom!!!???!?
- Kojom bre djete kockom, je li onom smrdljivom iznad TV-a?
- Da, da, da da….smrdljivom, šarenom, MOJOM kockom!!
- Pa bacila sam je pobogu, čitava kuća mi je danas smrdila na ljepilo, pola dana sam pokušavala da otkrijem odakle dolazi taj neopisivi vonj, pih! Odmah sam je morala odnijeti u kontejner!
- Oooooo!!!! Sudbino prokleta, pa zar nakon svega!? … alea iacta est…
Dobar način da se nekome izjadate, čak iako znate da Deda Mraz ne postoji...
Dragi Deda Mraze:
Znam da je ovo bila teška godina, Deda Mraze, i zato se neću ljutiti ako mi ne doneseš poklone. Razumem situaciju, tata mi je objasnio da si zbog svetske ekonomske krize morao da otpustiš vilenjake i da ti irvasi već danima štrajkuju glađu, preteći da će izneti u javnost nekakve podatke o nabavci paketića mimo tendera, i da će te čika Ivica sigurno uhapsiti u okviru razbijanja novogodišnje mafije kročiš li na tlo Srbije.
Možda bi, kaže, kao i onaj čika Ljubiša, što je nekada bio kriminalac ali je obećao da više neće, pa ga sad država čuva i neguje kao da je deo kulturne baštine, mogao da se nagodiš sa sudijom i dobiješ status svedoka saradnika ako kažeš sve što znaš o ostalih 325 mafija i gde se krije onaj čika što je suviše star da bi ga zvali Mladić, ali šta ja znam o tome, još sam dete…
Samo, nije mi jasno zašto me je tata šljepio preko nosa kada sam ga pitao je l’ i on vilenjak s obzirom na to da je ostao bez posla, a deka irvas jer danima ništa nije jeo zaključan u svečanoj sali fabrike, u koju sam nekada išao na priredbe i po paketiće. Posle je tata hteo da otkupi deku iz bolnice, barem tako mislim, video sam kada je doktoru davao pare, ali nije imao pojma koliko deka vredi, a izgleda da vredi mnogo, čim se doktor drao na tatu: „Zar samo ovoliko!“
Inače, i tata bi se još drao na mene zbog onog pitanja o vilenjacima i irvasu da mama nije pritrčala i gurnula mu u usta neku malu tableticu koja, izgleda, sadrži mnogo sreće u sebi jer se samo smeškaju i gledaju u plafon kad god je popiju, a piju je nekoliko puta dnevno…
Dobro, tata je malo srećniji od mame, on posle tabletice popije i nekoliko čašica rakije – one posebne koju je hteo da otpečati kada upišem studije, ali je pre nekoliko nedelja, posle neke vesti u „Dnevniku“, ipak otvorio, otpio četiri prsta i promrmljao: „Ku. ac ćeš ti moći na fakultet – koj’ bubreg da prodam za školarinu?!“
Kad sam već kod Boga, moram da ti se pohvalim, Deda Mraze, da ove godine prvi put postim i ponosan sam zbog toga! Mama je jedno jutro otvorila frižider, zatvorila ga i rekla: „Postimo!“ Za Božić ću i da se pričestim. Ako ne znaš, to je onaj dan kada jedni govore: „Mlađa dade pet akcija“, a drugi odgovaraju: „Vaistinu dade!“
Tata kaže da bi Hrist još umirao na krstu da je čekao to čudo i svaki put kad vidi tog Mlađu na televiziji pomene mu nekakvih pet majki, mada sam ja bio ubeđen da je majka samo jedna. Možda zato i jeste tako poseban, ko zna?! Ne znam da ti kažem koliko ćemo tačno para dobiti, ali sam siguran da je u pitanju velika lova, čim će nam, osim za dva ručka, ostati i „za kanapče“, što moji kažu. Zato bih te zamolio da ako ikako možeš barem tom čika Mlađi odneseš neki poklončić – vidiš da je najbolje dete od svih!
U stvari, možda je još bolji onaj čika što strašno liči na tebe, ali ga zovu premijer. Deka kaže da je zahvaljujući njemu završio u bolnici i da sad pije šaku lekova za koje mora satima da čeka u redu. Mi ga čak i ne poznajemo, a vidiš koliko je učinio za dedu, kao da su rasli zajedno. Bilo mi je žao kada sam ga sve ove godine slušao kako priča da nikada u životu nije popio lek, valjda je bio toliko siromašan?! Sada, zahvaljujući tom divnom čiki, sve to nadoknađuje punom šakom pilulica u svakojakim bojama. Nego, da ne zaboravim, molim te da i za tog čika premijera spremiš neki poklon, i on ga je i te kako zaslužio! Znam da nije dete, ali se ponaša tako, a valjda se i to računa?!
Meni poklon zaista ne treba, vidiš i sam da sam darivan svakim novim danom života ovde. Ako baš insistiraš, spusti kroz dimnjak nekoliko kutija onih srećnih tableta za mamu i tatu, jer nema veće radosti za dete od roditeljskog osmeha, makar gledali tupo u plafon.
Iskreno, tvoj ja!
Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.
