Rečenica koju govore deca uzrasta 6 do oko 11 godina,pa kod nekih slučajeva i više.Privilegija deteta dog uzrasta je da bude najjači u ulici,pa pri tome dolazi do sukoba,jedan svali drugog pa ovaj počne plakati i onda kruže glasine"ajoj e ovaj ga razbio od batina,najjači je u ulici"! A ovaj što je pao,jebe ga griža savesti,pa još ako se prilikom pada isprlja pa ne može da slaže roditelje da je igrao fudbal,ajme tek onda slede batine...

Od sumraka do svitanja, Pančevačka verzija.

Magično parče papira kojim penzosi mašu kasirki u Maksiju kako bi dokazali da su penzosi i ostvarili 10% popusta određenim danima, ujedno izazivajući i čežnju i zavist pomenute kasirke koja je svesna da je veća verovatnoća da će sama umreti za tom kasom, nego da i ona jednoga dana nekome maše čekom od penzije ispred nosa.

Na pitanje koliko je često određena osoba u vašem društvu, ovaj odgovor se daje kada od te osobe ne možete da dišete, niti da bukvalno mrdnete negde bez nje.

Razlog ćaletovog napuštanja prostorije, kada ćerka dovede svog dečka na upoznavanje sa matorcima.

...Je izraz veoma rasprostranjen medj' narodom, i to zato sto dodje vrlo koristan. Naime, moze se upotrebiti u mnogo slucajeva, al' ja bas i ne znam da vam to lepo docaram, pa bolje pogledajte primer:)

Kaže se čoveku koji nam priča neku budalaštinu koju je sanjao/ napisao/ sada smislio.
Uglavnom se završi tako što ga stvarno uhvati blam, mada to zavisi od stepena pijanstva.

Kažemo osobi starijoj od 30 godina.

Meni jedna od najneomilenijih. Premalo da se nesto kupi a premnogo da se potrosi na gluposti.

Nema koristi, ili nema šanse da nešto uspije.

Jedina fraza koja se i u ijekavskom koristi baš u tom obliku - dakle "leba", a ne "hljeba".

Deviza strastvenog pratioca svih sportova u rasponu od fudbala do trčanja na 100 metara s' kamen pod mišku kad opisuje idealnu ženu života svog.

Izjava kojom baba potvrđuje da ima posebna saznanja o nečijem dedi, a neretko i ostatku porodičnog stabla- dokle god je sećanje služi. Otvara dosije određene osobe obogaćen pikanterijama s početka 20. veka, omogućava analizu karaktera i genetskih predispozicija u sitna-crevca za razliku od plitke analize koju nudi od-zla-oca-i-jos-gore-majke.

Konstatacija za totalnog antialkoholičara, osoba sa još uvek neraspakovanom jetrom.

Najlakši način da nekome dočarate koliko određeni novokomponovani muzički izvođači mogu da krešte, riče, ilaču u mikrofone i tako vrše harakiri u mojim ušima.
Zaista je teško biti iritantniji od zvuka alarma koji nas budi u ponedeljak ujutru na posao nakon neispavane noći koju smo proveli u zagrljaju sa rubinom i rakijom lozom ali određeni muzički virtuozi to rade bez pola muke.

Bio je visok. Crn. Starinski ošišane kose, do pola uva. Jak kao bik. I neustrašiv. Na noževe je golim rukama udarao. Pred puškama golim prsima stajao. Bio je čovečina! Pravi Rudnički Bik. Uz to i krvav radnik.

Sanjao je. Često je i puno sanjao. I tako visokome, vazda mu je glava drala oblake. Sanjao je dečicu kako se jure po avliji staroga deda Mile. Sanjao je. Ali nije dosanjao.

Voleo je on i da popije koju. Onako s nogu, ujutru, kad ustane i kad se umije na velikoj starinskoj česmi nasred dvorišta. Ali pijanica, nije bio Voleo je svoje pčele, svoju zemlju. On, i otac mu, pravili su nošnje i šajkače i prodavali. Nešto malo poljoprivrede i, bogami, fino se skućiše.

A onda je došla bolest. Starost. Beda. Glad. I samoća. Samoća ga je klala gore nego sve. Nije se na vreme oženio, posle ga ni jedna nije htela. Bio je vazda sam - u kući, u dvorištu, u selu. I teško se zbog toga propio. Ta ljudina, sanjar i maštar, gubila se u ogavnoj javi svakodnevice. U našem sivom svetu, tako drugačijem od njegovog.

Oronuo je. Od njega, medveda, a ne čoveka, ostala je samo senka. Smanjio se nekako. Nadničio je za ono malo hleba i alkohola što mu je trebalo da preživi. Bio je i seoski crkvenjak, i kad ga pop nije video, krao je pričesno vino, ako drugoga nije mogao da nađe.

Ali ni takvoga, pogrbljenog, samog, starog, niko ga niko ga nikad, čak ni do krajnjih granica pijanog, nije video sa suzom u oku. Samo se, mada i to sve ređe, po nekad posmešljivo, po nekad sa iskrenim žaljenjem, a uvek sa nekim dubokim strahom u glasu, o njemu moglo čuti:

Prohodao sa dve, progovorio sa tri godine, u vrtić išao svaki treći dan, osnovnu jedva završio, upisao trogodišnju srednju jer ga mrzilo ići na prijemni, ćale mu platio vanredno četvrtu da bi mogao upisati faks. Na fudbalu uvek klupa, ostale sportove nije ni igrao jer nije bilo izmena. Možda glup, ali najverovatnije operisan od truda i rođen sa nedostatkom ikakve želje za uspehom.

Oboleli od polno prenosivih bolesti.

Revolucionarna metoda uz koju ćete bez muke da zaboravite svoj porok i počećete da dišete punim plućima.
Posle mazohističkih sprava za vežbanje u fotelji (koje se i kupuju iz te iste fotelje), i radioaktivnih vangli koje same, u isto vreme spremaju meze, roštilj od smrznute šnicle i salatu, moderni vračevi nam predstavljaju i lasersko odvikavanje od pušenja. Nije poznato dal' je neko probao ovo, al' sigurno je istina...laseri su to, eeeej...

Izraz koji koristimo za umetnika eskiviranja ili izbegavanja ljudi, događaja, odgovora na provokativna pitanja i tome slično. Poučeni naslovom jasno nam je da svaka Suzana Mančić iako živi od najstarijeg zanata na svetu pa bio joj to jedini izvor prihoda neće se latiti debele kurčine i rizikovati svoju štampariju novca a samim tim ugroziti svoju budućnost pa sve da joj je za lek.

Uzvik iznenađenja. Nakon toliko viđanja i dana, konačno je došao i taj dan da prikupi sve ono što smo od prijatelja do sada pozajmili i vrati sve to odjednom. Nešto se desilo u tvojoj glavi, ne odlučuje se to tek tako.