To su uglavnom kompjuteri za koje je i Bog zaboravio,proizvedeni negde 90-ih koji služe da bi se đaci iživljavali na njima. Tipa hajde da vidimo šta ce biti ako obrišemo ovo u folderu windows ; neprestano stiskanje dugmeta za restart drugima ; čupanje kablova od miša,tastature,čak i monitora isto drugima.
Glavne ikonice na desktop-u tih računara i najviše u upotrebi jesu : Counter Strike ili Half Life :) , folder Games ili Igrice i Word koji se brzo upali ako profesor naidje. :)

Zajeb velikih razmera. Nešto tipa menjanje čarapa bez pranja nogu, uradio si sve drugačije, krenuo čisto ali nešto tu i dalje smrdi. Najslađa bombonica na vrhu njene torte sačinjene na ruševinama vaše propale veze. Konačni dokaz njene pobede, trenutak koji se čekao mesecima, godinama, taj momenat da tebi je stalo a njoj više ne. Poruka koja joj briše sve suze koje je proplakala za tobom, tekst koji stavlja oblogu na kolena oderana od klečanja da joj se vratiš, sve to nestaje u vihoru slasti nad tvojim gafom. Prošlo je vreme a ti si popustio i javio se prvi, bolje da si popustio sebi u gaće retarde. Posle toga ostaje gorak ukus poraza u ustima i zavet da ne piješ više dunju, barem ne do sledećeg Kočićevog zbora.

Ekipa od 20 članova, navijača Spartak ZV, ima ih navodno više, samo se ne pojavljuju na tekmama, strahovlada u delu grada po imenu Prozivka (PEKAM, kako je krstiše), redovno ih napušavaju članovi УЖАС-а, navijači Partizana koji su brojniji i mnogo jači, otimaju im obeležja, tu i tamo se malo sukobe, al to nije ništa strašno, jer se zna ko je brojniji. Daju se prepoznati po pesmama: Zakleo se bumbar, Bežao je od nas svako itd.

Prepoznaju se po plavo - beloj kombinaciji i natpisima BMSU (Blue Marines Subotica).

-Prvo nadjete dobru stranu pesmu i ukradete bit

-Potom napiste tekst pesme koristeci sto jednostavnije reci jer jedino tako narod moze da zaintrigira(fond od 200-300 reci)

-Date naziv pesmi,da bude sto blize srcu (npr "Do jaja" -dovoljno blizu srcu)

-Zatim odete na sajam poljoprivrede i prodate traktor (ili 2-3 krave) kako bi imali od cega da kupite buducu karijeru

-Odete u neku bogatu diskografsku kucu (Gold music,Bn,DM sat) i snimite je trudeci se da sto vise kukate i zavijate

-Ako ste muskarac, odete na pijacu i kupite kosulju sa sto vise detalja u razilicitim bojama,uske farmarice i "Armani" kajis

-Ako ste zensko, samo kupite neko kratko haljince da tokom pevanja bar jednom sevne tanga

-Slikanje za omot cd-a je najednostavnije, jednostavno se nasmesite i prepustite da vam Photoshop doslika nedostatke

Totalni i neprevaziđeni nemač pojma kad je pevanje u pitanju. Grlati primerak bez ikakve sumnje gori i od onih vokalnih umetnica sa Ibarske magistrale za koje ne znate da li pevaju ili je to samo mikrofonija. Naime, urbana legenda kaže da je pomenutom, već po izlasku iz majčine utrobe, zasad još neidentifikovana krava prdnula u uvo i tako ga muzički obogaljila za čitav život, ali otkud jedna KRAVA u urbanim uslovima života i suviše je zahtevno za dokučiti. Bilo kako bilo, strašno je. I to pogotovo nama koji smo iz socijalne kurtoazije prisiljeni da slušamo njegove neuhvatljive interpretacije poznatih pesama, od kojih samo tekst EVENTUALNO ostane koliko-toliko razumljiv.

Elem, udarati po predelu lobanje. Dok ne umukne. Po svaku cenu. Pozdrav.

Rap u Srbiji nazalost sasvim izgubio pravo znacenje te muzike.
Samo je nekoliko pravih repera u Srbiji a nazalost su sve ostalo napaljeni klinci koji oce da postanu popularni u drustvu.
Pravi rap trazi talenat za pisanje pesama i smisao istih. Cesto i neko znanje o muzici i instrumentima da bi se napisala matrica.
A ono sto je nazalost u Srbiji jeste rap gde klinac koji glumi huligana (iako se verovatno nikad u zivotu nije potukao) uzme i skine matricu sa Interneta koju je koristilo vec 100 ljudi, smisli glupi tekst u stilu ja sam mafijas, karam, drogiram se snimi u nekom socijalnom studiju za 1000 dinara, okaci na Youtube i postane "popularan" u okruzenju.
U slobodno vreme glumi crnca mafijasa, kupi suskavac i misli da je baja...
Kad shvati koliko je glup, uglavnom ukapira da ima 20 godina, nema zavrsenu srednju skolu i nema posao

Evo jednog pomalo morbidnog, ali vrlo ilustrativnog primjera koji pokazuje vrhunsku kompleksnost ljudske psihe.

1. Čitate tekst o kanibalizmu i počnete se smijati (primarna emocija - smiješno)
2. Zabrinete se zbog sopstvene reakcije što su vam takve stvari smiješne i pitate se da li ste nastrani (sekundarna emocija - zabrinutost)
3. Drago vam je što ste se zabrinuli, jer rezonujete ovako: da ste stvarno nastrani, bilo bi vas baš briga (tercijarna emocija - zadovoljstvo, olakšanje)
4. Nakon olakšanja i spoznaje da ste ipak normalni, probudi se u vama malo ponosa, zbog toga što smatrate da ste posebno duhoviti, obdareni crnim humorom i nestašni, ako možete pronaći nešto smiješno u stvarima poput kanibalizma. (kvartarna emocija - ponos)

A sve te emocije pokrenute jednim jedinim tekstom o kanibalizmu, i sve one se u vama izmijenjale kroz nekoliko trenutaka, možda i bez vaše pune svijesti. - E to je kompleksnost ljudske psihe.

Izraz koji se vrlo često koristi na stranim forumima. Upotrebljavaju ga stranci za osobe koje se na "srpsko-hrvatskom" svađaju po forumima i raznim chat kanalima.
Teme su uglavnom: ratovi, genetika, genocidi, košarka, Tito, poreklo naroda...
I ako je tema foruma nevezana za to, dovoljna su samo dva Homo Balkanicusa iz bivše SFRJ, da rasprava sa pravilnog korišćenja "Vilidžer" kosilice pređe na Miloševića, Tuđmana, Murata, Dražu itd...
Rasprava kreće na engleskom, ali brzo prelazi na domaći jezik sa kočijaškim psovkama. I ako stranci ne razumeju tekst rasprave, na samo pominjanje reči kao što su: Ustaše, Četnici i Balije zovu administratora foruma.
Teoretski rasprava može da traje večno, jer na svaki argument jedne strane ova druga ima kontra-argument. Obično se završava dolaskom administratora i permanentnim udaljavanjem oba učesnika sa foruma.

Sinonim za ultimativno pijanstvo, potekao iz Bajine Bašte.

Relativno nov pavac u novokomponovanoj muzici u čijim tekstovima je preterana privrženost majci vodeći motiv.

Jedina pozorišna pretstava za koju je 99% Srbije čulo. Ipak, i pored toga što se replike nenadjebivih Zorana Radmilovića, Mire Banjac, Taška Načića...redovno koriste u svakodnevnoj konverzaciji, samo je 20% te iste populacije razume.

Glavna zvezda sahrana u ruralnim krajevima.Baba koja 'leb zarađuje kukajući za pokojnikom, iako mu oči nikad nije videla.Ima svoj standardan tekst, samo ime menja, a koreografija se retko viđa, jer niko od rodbine neće da doplati za to.Za razliku od nje, narikača volonterka to radi iz ljubavi.Ne traži novca, a pruža mnogo kvalitetniji program.Dok rodbina, ogorčena time što ih je pokojnik izbacio iz testamenta i sve ostavio švalerki u drugom selu, pije rakiju i čeka da počne krkanluk, narikača volonterka dostiže klimaks svog nastupa u vidu bacanja po sanduku u stilu Šmajhela, grljenja istog i proklinjanja crne zemlje sto joj uzima dragog joj pokojnika (kojeg, naravno, nije videla nikad u životu).Performans je često toliko ubedljiv, da za njom skaču i ostale babe, u cilju sprečavanja da uđe u raku za sandukom, teše je najslađim rečima i kljukaju šećerom i vodom.

Bosansko-hercegovački muzički sastav čije se pesme svode na : pljuvanje političara i vlasti, kukanju zbog nemanja para i potrebi za pušenjem trave. Veoma popularan kod omladine-studenata tj. budućih intelektualaca koji smatraju da jedini mogu shvatiti dubokouman tekst ovih muzičara. Smatraju se bendom koji rečima promoviše bunt protiv sistema, tripuju muzičke Anonimuse bla bla... A ustvari su okorela komercijala. Na svojim nastupima se oblače kao pčele koje simbolišu nešto. I svi koji ih slušaju znaju da žuto-crna boja kostima simboliše nešto ali ne znaju šta, pa ni ne pominju jer su i sami svesni toga da ne znaju. Na svojim koncertima okupljaju ljude koji su uvideli kolektivnu dubiozu naroda, koji obuju bele starke, pocepane farmerice i obavezno objavljuju slike na društvenim mrežama da svi vide kako se oni, buntovnici koji slušaju buntovnike, dobro provode.

Sve poznatiji i zastupljeniji hip-hop i rap u Srbiji ima stvarno zanimljive tekstove . Ali vecina ljudi ne zna cemu takve pesme "bez pocetka i kraja"

Jedna od najboljih knjiga kojih se sećam iz detinjstva. Praktično da je bila neka vrsta enciklopedije. Crvenih korica, za veoma zanimljivim tekstovima iz gomile sfera iz života i nauke a plus sa gomilom fenomenalnih slika koje su dopunjavale tekst.

Način na koji su tekstovi bili napisani je bio veoma lepo osmišljen, jer su pojmovi bili lako shvatljivi (i mlađi osnovac bi ih razumeo bez problema) i bilo ih je lako zapamtiti (ne bukvalno kao iz knjige, ali si mogao nekome da objasniš neke stvari koji si pročitao).

Bili su na neki način i zamena za prvi izbor koga da konsultujete kada nešto ne znate, jer se svakome desilo da su nešto pitali roditelji a da su im ovi odgovarali nešto neodređeno i nerazumno. Kasnije se pojavila knjiga "1001 pitanje, 1001 odgovor" sa istom koncepcijom.

Bukvalno, internet pre interneta (ili Vikipedija, kako kome drago).

Rendom likovi pokupljeni sa ulice i plaćeni 50 do 100 evra da bi obukli beli mantil i nabubali tekst od pešes rečenica sa ciljem da se reklamirani proizvod i njegova blagotvorna dejstva ogrnu velom stručnog autoriteta. Tako ćete od od nekog večitog apsolventa koji izgleda sasvim dovoljno matoro i ozbiljno čuti zašto je magnezijum dobar za vaše srce. Građevinac koga su pokupili sa pauze za burek će vam ozbiljnim glasom preporučiti novo sredstvo za oživljavanje obamrle močuge dok se u pozadini čuju ekstatični uzdasi iz nemačkih pornića, dok je jedan od dvojice od one trojice stomatologa koji preporučuju Colgate zapravo nezaposleni konobar koji je video oglas na oglasnoj tabli biroa. I šta ti preostaje posle ovoga nego da odeš i kupiš jebenu Mg mivelu, Potencijal i prokletu pastu za zube. Ako ništa drugo, bar da ispoštuješ maštovitost markentinških stručnjaka.

Sam vrh rts-ovskog debilizma koji oni jos hoce da naplate. Emisija prati par u iscekivanju prinove. Parovi su uglavnom naturalnog izgleda, zadrigli, rumeni, bez narocitog obrazovanja i bogatog recnika, ali zeljni slave i popularnosti. Heroji udarnih termina u borbi protiv bele kuge. I svaki par pored tog koje se pred vasim ocima radja izjavljuje da ima u planu bar jos petoro, da ima ko da obradjuje prazne srpske njive i sve to izgleda tako dirljivo. Tu su i ukljucenja rodjaka koji kao navijeni hvale bebu koju ni videli nisu i sve to brzo i gledajuci u zemlju u strahu da ne zaborave tekst koji su sami pripremili ili dobili od redakcije. A onda stize i beba, sva crvena i zguzvana i krecu izlivi neznosti, divljenja i nagadjanje na koga beba lici, pritom pazeci na svaku rec jer ce oko kamere sve zabeleziti i prikazati ovaj intimni i dirljivi trenutak milionskom auditorijumu rts-a.

Reč koja uprska tvrdnju koja je na početku rečenice obećavala.

Ukoliko ste ok božićnih praznika slučajno prebacili na PINK mogli ste da čujete najnoviju pjesmicu o Novoj godini i sl. koju pjevaju ''aktuelni'' Grandovi pjevači i pjevaljke kojima se ona jedna pjesma vrtila u diskaću onaj jedan mjesec. Tekst je obično isti, samo je izmjenjen red riječi. Iako se pojavljuju samo jednom godišnje, ove izlizane gluposti toliko smaraju, a na kraju ih u potpunosti zaboraviš (srećom). Još gore je kada puštaju onu novogodišnju pjesmu iz 1994. i kao to je vrlo hit i tako to, a osim Mire Škorić, ne znaš nikoga od tih ljudi (kojih je, usput, mali milion), a i Miru pamtiš samo po imenu, a ne znaš kako izgleda. I šta su time postigli? Manje reklama, ali i više smaranja (da ne povjeruješ). Na kraju svrha ovog debiliteta je da shvatiš kako te pevaljke brzo dođu, ali brže prođu i da će jednog dana i Grand proći, ako da Bog i PINK.

vec standardna situacija na vecini profila zenske vrste