Naziv od milja za pivsku flašu, pri čemu su maksimalno uzeti u obzir njeno vremensko trajanje u otvorenom stanju i efekti na psihičko i fizičko zdravlje.

Bolest koja je nastala na myspace a onda se brzo prenela na facebook. Upravo ovde se govori o pojedinim user-ima facebook-a sa 93497234174 friends-ova od kojih 99.9999999% ni nepoznaju. Addkoholičar nema na koga da nije naletio na facebook-u a da mu/joj nije poslao "add as friend request". Ova bolest je najopasnija i najčešće se pojavljuje medju omladinom od 15 do 25 godina pogotovo kad nalete na neku nepoznatu zgodnu osobu na facebook-u. Do sada lek još nije pronadjen.

Najpoznatiji narodni lek za prehladu(i druga imuno-opadajuća oboljenja), po receptima roditelja u njega idu svakakva govna(limun, med, propolis, itd.) i obavezno da se popije dok je vruć jel će ti to pomoći, a kad pogledaš u čaj ono još uvek brboće i vri, kad bi stavio kašičicu METALNU istopila bi se, a mama i tata zure u tebe dok ne gucneš i kad progutaš, zeludac ti se ispohuje, i jedva čekaš da nadju neki posao-zanimaciju, da bi ti se ohladio i popio ga na miru.

Super baba koja poznaje sve latinske nazive lekova koje koristi, tačno zna koji lek u koje vreme da popije i poseduje toliko papirologije vezanu za svoju bolest koja seže 35 godina u istoriju , naravno te papire mora da nosi u cegeru i samo ona tu može da se snađe. Istoriju bolesti zna napamet i ne vredi se upuštati u dijalog sa njom. Za red u domu zdravlja je spremna da ubije,a svaki dan tvrdi doktoru da joj je došao sudnji dan.

Samoprekoravanje koje čovek sam sebi promrmlja u bradu kad ne uradi nešto sam, već se uzda u nekog drugog, obično nesposobnog, zaboravnog ili jednostavno bezobraznog.

Fenomen koji se desava samo kod muske populacije. Vecinom kod mladjih i neiskusnih. Desava se u principu kada izadjete sa devojkom i izvatate je posteno i sve to ali od sexa nista. Koliko ste se nalozili jaja su vam se nadula samo tako. Bol je neizdrziv. Ako ste u pantalonama tesko vama. Tada se javlja prepoznatljivi paciji hod kao da su vas "zabavljali" crnci. Najbolji lek je za to jedna erekcija ali samozadovoljavanje u tom trentku je nemoguce od bola. Simptomi prolaze pose par sati.

Bolest za koju naucnici nikad nece naci lek.
Najcesce stariji ljudi nalaze simptome ladnikusa betonusa u pola veka zivota, i karakterisu ih "to je samo zato sto sam sedeo na hladnom plocniku", najcesce prenoseci sledecim generacijama strah od ladnikusa betonusa.
Takodje sluzi kao izgovor za neidenje kod doktora, ne valja da se prekida tradicija duga 30 godina, kada je poslednji put osoba krocila u zdravstvene ustanove.
Ladnikus betonus u Srbiji jos zovu i "Ladan beton", i u recenicama izgovorenih od strane starijih osoba obicno ima ulogu objekta:

Zakon po kome ako išta može da pođe po zlu,poći će. U slučaju naših baba taj zakon stupa na snagu ako se prehladiš ili ne daj Bože dobiješ upalu pluća jer si automatski još više najebao. Sve što je ikada pročitala u Trećem oku, Politici ili Receptima a iole može da se zabuta i zdravo je, predstavlja lek po njenom skromnom mišljenu i za najopakije bolesti.
On glasi : ŠTO BLJUTAVIJE,GRĐE I LJUĆE TO ZDRAVIJE, a ti probaj da je odbiješ.Umrećeš sigurno.

Univerzalna izreka koja se može primeniti u mnogo različitih situacija.
Kada se nakon fizičke aktivnosti dobije upala mišića, najbolje je i sutradan nastaviti sa tom istom fizičkom aktivnošću da bi ti upala mišića prošla jer, Klin se klinom izbija.
Ipak mnogo popularnija je ova iztrka među ljubiteljima dobre kapljice jer kada se ujutru probudite sa mamurlukom veoma se brzo setite ove izreke i drmnete sa nogu jednu rakijicu. Naravno, to nije zbog toga što vam se pije nego zato što je to lek i zato
što se klin klinom izbija.

Deda vs šumeća tableta vitamina C

Lekovita biljka koja bi sasvim lepo porasla u ćošetu, iza kuće... da nije one barabe i stalnog čupkanja.

Svaka kuća ga ima. Nije bitno da li je neka fioka, polica ili ormarić, obavezno je u svakoj kući. Tu se mogu naći mnogi lekovi, od brufena preko sedativa i lekova za srce do masti za reumu. I pošto je svaki srpski domaćin štedljiv, ništa se ne baca. Obično se tu i zatekne po neka čaša za šoranje, zavoj ili hanzaplast.

Bljetmen iliti jovan je veoma glupo bice koje nema nimalo smisla za humor i jako je agresivan pazite se ako ga vidite u prirodi. Prirodni habitat mu je njegova sugava soba ,nema partnera jer ga niko nece on lek ili utehu pronalazi u njegovom lap topu. Ponekad ima faze migracije gde vozi svoj skateboard i hara gradom i demolira ga.Niskog je stasa i veoma jako smrdi bube umiru od njegovog zova divljine.Takodje insekti ,zmije i njegova keva izbegavaju njegovu sobu.

Čuveni narodni lek koji, po verovanju, otklanja posledice električnog udara koji je neka osoba pretrpela i garantuje stoprocentno izlečenje. Kada do nezgode dođe, raskopa se gornji sloj zemlje, svega par centimetara dubine, unesrećeni se u tu rupu stavi u ležećem položaju i potrpa se raskopanom zemljom kompletno osim glave. Normalno, jer i u kućama ugrađuju nešto što se zove uzemljenje koje ima neki đavo u zemlji do čega se sprovede struja i nikome ništa. Prema tome, na isti način se izvlači struja iz ljudskog tela kako ne bi dalje pravila probleme. Kao zmijski otrov iz rane.

Poslednja polovina februara. Period dualne prirode: po trajanju, to je proces, po intenzitetu, to je impuls.

Kada pretproleće dune u rog, svaki Eduard Sam koji drži do svog štapa i cilindra otpočne svoju borbu protiv sata, gravitacije, moderne filozofije, starih religija, pravilne ishrane, gradskog prevoza, preuskih ivičnjaka, pretesnih cipela, telefonskih razgovora, sparivanja boja...

U ovakvo delikatnom periodu, ljudi često (Nisam završio! ...nošenja kišobrana, kafe sa šećerom, potpisivanja pisama, brojanja novčanica, rasipanja reči, lažnih obećanja, izdavanja računa, dobrobita zajednice, plaćanja poreza, nacionalnog identiteta, Rui Lopeza, četrnaestog februara kao zakazanog termina seče ruža, poimanja surovosti realnosti, mirenja sa socijalnim istinama, iskazivanja političkih opredeljenja i uopšte posedovanja istih, prljavih stakala, plačnih nimbostratusa, unapred odredjenih destinacija ma i najkraćih putovanja)
...
(.)
...upadaju samom sebi u reč.

Osobe se dele na one koje ne vole novembar i na one koje mrze februar (i na sve one ostale koje sve to ne zanima, dobro, prihvatam, ali dajmo malo širine). Pred novembrom čak i sat šteluje kazaljke da lakše izadje na kraj sa njim. Leto je daleko iza, a novo nije na vidiku. Samo zima koja dolazi, i misli kao "Samo da se preživi, pregrmi, prebrodi, da se stigne do proleća, pa ćemo se prebrojavati. I, mili, vidi nemoj da si sam zimi. Nije to za zajebanciju." Uporedo sa tom pomisli, ljudima koji ne vole novembar javi se san o proleću, koji postaje sve življi kako vreme odmiče.

Osobe koje mrze februar (tačnije, njegovu poslednju polovinu) su redje, ili se to samo tako čini. One ravnodušno pregaze novembar. Njih ni zima ne pogadja previše. Zima je tmurna i hladna pa se manje zamera kad su i ljudi takvi. Oni imaju lek za zimu, ali ta februarska pomisao na proleće koje će neminovno doći, i to veoma brzo, unese nemir u njihove uske vene.

Pretproleće širi pore na još uvek promrzloj koži. Kao kostobolja pred oluju, pretprolećna ludost najavljuje ničim zasluženo novo proleće. Javlja se kod onih koji nikad nisu preboleli prihvatanje uslova korištenja slobode. Pretproleće podseti svog vesnika da je on jednog davnog proleća srce nosio na dlanu, a sada ga čuva u džepu. Sada vodi poslove, pravi planove, prelazi ulicu na pešačkom prelazu. Našao je svoju sreću. Ustvari, dve. Ček, tri. Da, tri brbljive sreće. Ali za to je morao da plati ćutanjem.

Pretprolećni sindrom se lako uoči, ali mu se ne pridaje veliki značaj. To je samo blago samoregulativno ludilo: tiha depresija i tinjajuća anksioznost. Iz daljine uopšte ne izgleda kao godišnji trzaj ribe na udici, koju, nesvesnu svoje pozicije, neka duga nit neumitno vuče ka suvom.

Lekovi protiv nesanice.

Naziv od milja za Brufen, univerzalni srpski lek. Više puta je ukazivano na omiljenost ovog leka, kome su pored dokazanih antipiretskih i analgetskih svojstava pripisivana i druga, počev od medicinskih pa sve do magijskih dejstava. Nakon što je izgubio nekada čuvenu jarko roze glazuru, dokazao je ličnim primerom da prava lepota dolazi iznutra, te ova estetski unazađujuća intervencija nije uticala na njegovu popularnost. Ranije je proizvođen u više oblika, tako da je postojao brufen od 200mg, za pičkice, zatim standardni od 400mg i od 600mg, za pohovanje (porcijaš).

Izraz koji se može upotrebiti da bi se opisala nečija krajnje smešna pojava.

Kad duša zaboli tad ne pomaže ni kafetin, brufen, aspirin, pa ni bensedini..
To je bol koji opseda celo telo, zbog ovog bola više nisi svoj.Gubiš apetit, volju za rad, za život, a možda čak gubiš i razum. Kad bi sve dao da te nema, da prespavaš dok ne prođe. Ali moraš da živiš, da radiš. Za ovaj bol se ne dobija bolovanje, za ovaj bol je samo vreme lek.
Sve dok se ne otkrije neka vakcina kojom bismo postali imuni na sve što nam prouzrokuje patnju.

Lek protiv bolova,ne preterano jak,pa se za istu muku cesto koristi "nesto" jace (ovde je rec o dozvoljenim sredstvima :)). Ono sto razlikuje Andol od drugih njemu slicnih lekova je cinjenica da ga kod nas,posebno stariji,smatraju "lekom za sve".Tako babe i dede koriste isti za sve od temperature do side.Nema te bolesti,povrede,smrti koju Andol nije zalecio i izlecio.Jedan od onih medikamenata koje svaka kuca u nas mora imati.Koristi se bez recepta zato sto je clan bogate kucne apoteke,koja je provereno najbolja.