Strabizam, razrokost ili na latinskom vrljavost. Narodski rečeno: "Jednog gleda, dva se nadaju". Na njegovu žalost, placebo efekat nastupa za ovog drugog.
-Brate, vidi ovu malu, baca mi 'vamo neke seksi poglede i ne skida osmeh s lica. Sa'će čika Boki da je šarmira. (Počinju da rade mačo pogledi, namigivanje, zavrtanje rukava)
-Seksi poglede? Matori, to je moja komšinica Jana i razroka je. A sad prestani da se udvaraš njenom seksi mrtvom oku i ajmo na pivo. Kol'ko je razroka možda se smeškala tetki u Kanadi.
Komentar na račun škrtosti domaćina pri sipanju pića gostu. Nekako uvek fali onoliko tečnosti koliko se na groblju prospe na zemlju, za dušu pokojnika.
-Daj, Mileva, po jednu domaću, pa da idemo da kvasimo temelj!
:Mileva sipa domaću, dvotrećinsku:
-Aman ženo, šta je ovo, pa nismo na groblju! Još i ove male čašice, pa nema ni za lek! Za koga sam ja pek'o ona dva kazana? Za ukras?
Neko ko ipak dođe nakon dugog čekanja.
- Si karo?
- Jesam. I to Mariju.
- Sereš? Ona se udala valjda?
- Jeste. Ali rekao sam ti da će ona biti moj Vojvoda.
On je brate zauzet. Obaveze, ovo ono. Stalno mora nešto da obavi, da završi. Toliko je kul da nema vremena ni za piće, ni za fudbal sa ortacima. Baron pre svega.
Uvek je u žurbi. Rokovnik mu je pun. Još dva komada, sa sve ispisanim koricama i marginama, je ostavio kod kuće. Teže je doći do njega nego do glavnog slobodnog zidara u pauzi između vladanja svetom i nameštanjem teniskih fjučersa. Pre će te Raizinger častiti pivdžanom za osvojeno prvo mesto na takmičenju za mister univerzuma, nego prezauzeti ortak.
On ne spava. Stalno zuji, juri. Klinkice, matorke, časovi solfeđa i novinarstva. Teretana, bleja, teretana, cepanje drva sa ćaletom, komšijom, bratom od ćerke kevine kolegince. Moguće ga je uhvatiti na kafu, kao i skinuti Švarcijevoj ćerki nevinost pre braka. Jedino što ostaje je da mu, posle spiska obaveza, dužeg od novogodišnjih želja dece iz Afrike, kažeš da ćeš kontaktirati njegovu sekretaricu.
- De si bratić, 100 godina!
- Matori, žurim!
- Aj bre na kafu. Nismo se videli bre dugo. Malo da se ispričamo. Pola čuke.
- Ma nema šanse. Moram tekti da odnesem lek. Posle idem do grada nešto da završim, pa do neke klinke da joj sredim dvorište. Ako me razumeš. Moram ćaletu da pomognem da utovari ugalj, i zaovi da skine čarape. Moram dedi tabane da izmasiram i babu da odvedem na pedikir, manikir i u solarijum. A onda tek...
- Brate... Razumeo sam. Zvaću tvoju sekretaricu da vidi može li me ubaciti u tvoj tefter, negde između taslačenja gospođe Božen i porođaja krave tvog rođaka sa Homolja!
Lažeš mnogo i to loše! Jedno su male, takozvane bele laži koje služe da nekoga ne uvrediš poput devojke kad te pita jel debela a sasvim drugo ovo što ti radiš. Ti lažeš od Kulina Bana, navodiš svedoke, slažeš jednu priču na drugu, laž potkrepljuješ drugim lažima i sve se više i više ukopavaš.
-Što nisi došao sinoć, pederu?
-E, nije mi bilo dobro burazeru, umalo nisam umro!
-A sada si krenuo u bolnicu sa tim peškirom i loptom za odbojku?
-E, odjednom mi bilo bolje jutros, od babinog recepta, pa reko da skoknem do ade...
-Ma nemoj, a kako te Džigi video sinoć kod pijace?
-Paa, morao sam po lek do dežurne apoteke...
-Pa ko te lečio, farmaceutska mafija ili baba??
-Ma baba brate, šta ti je, nego mi je za taj njen lek trebao fiziološki rastvor...
-Tvoja baba zna za fiziološki rastvor??
-Ma da bre, baba načitana, čita sve od Vase Pelagića do Frojda...uostalom, pitaj Džigija u kom smo pravcu išli...
-Išli? S kim si bio?
-Ma slučajno sam je sreo, išli u istom pravcu...
-Opaa, nju, a? Koju to "nju"?
-Ma nebitno burazeru, samo je sreo...
-Koga si samo nebitno sreo? Šta si se umotao ko pile u kučine bre progovori!
-Ma tvoju mlađu sestru, Milicu...
-E SAŠ DA VIŠ OD KOG DRVETA SE PRAVI TARABA JEBEMMATERUPIČKU!
Štimuje klavire. Ali štimuje i život. Njegov je posao najčasniji. Muzika je lek za dušu, a nema lepše muzike od zvuka klavira. I kada najveći pijanista sedne da odsvira Mesečevu sonatu, on ne razmišlja da je jedan čovek spremio taj klavir i naštimovao ga do savršenstva. I taj mir koji stvara Mesečeva sonata je njegov mir koliko i mir i radost pijaniste. Svaki blaženi zvuk koji dodirne neku ranu je i njegov. Nikada nije ustao i rekao da je to njegova zasluga. Uvek je sedeo u senci noći i štimovao. Roditelj peska, tvorac igračke. Nikada se nije zapitao zašto se klavir štimuje. Jednostavno, to je pravilo. Tako se ređaju žice, od kad zna za sebe. I njegova je mesečeva sonata. Da on nije naštimovao klavir sonata ne bi bila tako lepa, a on najbolje zna izvor zvuka. Svaka je nota urezna u njegovoj misli kao sećanje. Svaka je nota jedna priča i jedno osećanje. Jedan život. Ni mesec ne bi bio tako lep bez njega. Njegova je sudbina da bude proklet. Niko nije shvatio da je bela dirka na klaviru otisak njegove sudbine. Pijanista i dalje svira Mesečevu sonatu, a pod mesecom se ništa ne vidi. Čak ni klavir-štimer.
Česta bolest kod ljudi oba pola i svih uzrasta. Virus toliko opak da me čudi što se svetska zdravstvena organizacija nije pozabavila njime,ili bar proglasila pandemiju. Napada direktno mozak i u stanju je da uništi svaku mrvu razuma u čoveku. Razlikujemo domaćina (zavidnu osobu) i objekat zavisti (osoba prema kojoj domaćin gaji snažnu emociju zavisti, koja je u pojedinim situacijama jednaka mržnji). Nekada je objekat zavisti samo jedna osoba,a nekada i svaka osoba uspešnija u bilo čemu od domaćina,pa makar to bilo nešto što domaćina uopšte ne interesuje - kukičanje, paraglajding, štavljenje kože, lov na lisice ... Karateristično za ovaj virus je da se razmnožava srazmerno padu samopouzdanja domaćina i rastu uspešnosti objekta zavisti. Nekada zaražena osoba do te mere oboli,da joj više ni jedan psihijatar ni doktor na svetu ne bi pomogli. Često je jedini lek potpuno uništenje objekta zavisti,pa domaćin neretko pribegava lažima i spletkama, kako bi ozdravio svoj razboleli razum. Pored toga, nije uvek lako prepoznati zaraženu osobu, jer je ova bolest kao kameleon,pa se zavidni pretvara da je brižan prijatelj objektu zavisti, a kad bude razotkriven, često je kasno.
Dve sredovečne žene u gradskom prevozu u Beogradu juče :
Cica : Ja u ponedeljak ne idem na posao,biće gužva u celom gradu zbog Madone.
Mica : Ja ni u u utorak.
Cica : Ne bih išla da je gledam,pa da mi plate. Ne zna ni ona ko smo mi,niti šta je sa nama bilo (šta god to značilo, prim. Bora).
Mica : Da li si videla, molim te,šta kažu lekari o onim njenim mišićima ?
Cica : Pa da, nije normalno,pa ne može da bude normalno da žena u tim godinama tako izgleda, ona je za svaku glupost išla na operaciju, to je sve sama plastika.
Mica : Da i čim prestane da vežba,otromboljiće se kao da ima sto godina,pa ona hoće da ima pedeset,a da izgleda kao da ima trideset,kada je to bilo....* ** *
Pera : Da li si video što Boža ima nov auto ?
Žika : Video sam, kupio mu tata što je završio ono govno od faksa, prošli su on i ona njegova sponzoruša pored mene pre neki dan i javili se,ja im kao mahnuo, pa me on zvao na piće,da časti,ja otišao i naručio Chivas. Baš je ljakse taj Boža,a ni auto mu nije nešto, iz 2007. je.
Buprenorfin.
"Lek" za skidanje sa dopa, šatro.
U pitanju je žešća navlaka - prelazak sa jednog zla na drugo.
Kutija od 8mg ima 7 tableta, a tableta se lomi na 4 dela.
1/4 bi trebala da ide pod jezik po pravilu, ali zavisnici je zbog navike smućkaju u vodi pa ubrizgaju.
Na taj način može doći do komplikacija prilikom autiranja, time rizikuju da se taj deo zagnoji i kasnije pređe u gangrenu.
Gotovo ista stvar kao i kod metadona.
Ne izaziva fleš, osetiš promenu i bude ti bolje.
Neretko popiju i bensedin nakon fiksa, tripujući da ih ne šljaka bez njega.
Dobija se uz recept, do kog se jako teško dolazi, jer su potrebne procedure i komisije, gde je pitanje da li ćeš proći, odnosno dobiti ga.
Zbog toga uzimaju ulični bup, mahom repliciran.
Cena uličnog bupa - 1000 dinara za jednu tabletu, a 500 dinara za pola.
Pošto sadrži blokatore u sebi, i da uzmeš heroin neće te đirati.
Zikra od bupa traje u proseku 20 dana.
Danas sam je video. Bila je lepa, još lepša nego pre. Setih se odbačenih maštarenja - srušenih mostova do vidikovca. Zašto sam ih srušio? Zato što dalje od vidikovca nisam mogao. Zaista, pogledati je daje moć da se izdrži sve na ovom svetu što satire čoveka. Gledati je znači biti u miru sa svetom. Sećanje na nju je lek mojoj duši, koja sada dobija malo snage. Izgubiti je iz vida zauvek oduzima mi svetlost života. U jednom trenu osećam da bih prošao sve muke za nju, u drugom da bih, prosto, za nju umro. Ali, avaj! Ja poznajem lance svoga života, ja poznajem ponor koji zjapi, ja poznajem ništavilo, ja poznajem strah, ja poznajem ludilo, ja poznajem beznađe, ja poznajem sebe. Neobjašnjivo je to... Ne, ne odlazi u nepovrat rasipajući se po stazama moga života! Zar je sve što sam činio dovelo do toga da te gledam kako se kao suvo jesenje lišće raznosiš po vetru moga života i padaš utabana u blato? Ne znam više ništa da govorim.
I tako dok juriš na posao, jednom rukom završavaš nešto na laptopu, a u drugoj ruci držiš sendvič sa 2 kriške salame i 500 gr jebene salate, jer je salata "mnooogo zdrava". Gledaš u te zrake sunca koje ti i tako slabe smetaju očima, zrake sunca od kojih si se odvikao radeći po srbizovanom evropskom radnom vremenu od 8-18 h. I tako dok se saginješ da zavežeš pertlu, iz džepa ti ispada recept za lek za srce, a ti imaš 30 godina, i još si pripravnik, koji može biti otpušten ako je šef nervozan jer mu žena sinoć nije dala. Još se nisi oženio, primaš 450 evra koji ti jedva budu da sklopiš kraj sa krajem, a kamoli ženu da nađeš.
Nekad u prolazu kada vidiš nekog krezubog klinju kako vozi biciklo, setiš se kako je lepo bilo biti dete, kad si sa roditeljima vikendom sedao u vašeg žutog Fiću i išao na kampovanje. Setiš se svog starog, sa tarzanskom frizurom, plavom Adidas majicom i majke, sa skoro istom frizurom, u haljini sa cvetićima.
Tada opsuješ u sebi - "Ovo sada, ovo je kurac!"
Karakteristika osoba tipa Maje Nikolić, šire oči dok pričaju, unose se u facu tokom razgovora u stilu "gledaj me u oči dok pričam" onda te hvata paranoja da te slučajno ne hipnotiše ili ti uradi kojekakvu bajalicu (pu, pu, pu daleko bilo pomeri se s mesta) ili su samo željni tvoje krvi, tračeva...
Nametljive u svakom smislu, "ja pa ja" i teško ih je izbeći ako nemaš dobru sposobnost manevrisanja.
- Zdravo srce moje :cmok, cmok, cmok: Pa kako si? Kako tvoj muž? Pre neki dan mi je udelio kompliment, rekao je da sam lepa, zgodna i pametna (širi oči a zenice k'o u slona)
- Haha, priđi ovamo. Uuuuu, široke ti zenice, moraš da popiješ lek.
Improvizovana muštikla. Primenjuje se kao držač za cigaretu kako prsti ne bi pokupili karakterističan miris duvana.
:njuš, njuš:
- Vesna, je l' ti to opet pušiš?
- Ma taman posla, evo pomiriši mi prste...
- More kakvi prsti. Duni!
----------------------------------------------------
- Dobra ti štipaljka!
- Gde ti vidiš štipaljku?
Vozanje na talasu gajenja antipatije.
Zapravo, branimo se “mržnjom” od nemoći jer neko drugi može da ima sve naše konce u rukama.
"Mrzimo" pandure dokle god nam, eventualno (dalekobilo), ne budu neophodni.
"Mrzimo" i doktore, sve dok ne počnu da deluju lekovi koje su nam propisali (još ako je bila frka, pa je lek zviznut kroz venu, ljubav postaje nemerljiva).
"Mrzimo" moderatore sve dok nam ne obrišu hejterske minuse.
Univerzalno ime koje ćale koristi za svakog ćerkinog dečka.
Ćerka: - Mama, tata, čisto da vas obavestim da imam novog dečka. Zove se Aleksandar, završio prava, sada upisao i medicinu, sam zarađuje za život, sasvim solidna plata, ima svoj stan a i na putu je da pronađe lek protiv side...
Ćale: - Ma dripac neki, ostav' se ti njega ćero, nego nađi nekog normalnog!
Parafrazirana narodna izreka koja u slobodnom prevodu glasi:
Moderna vremena su došla, ako hoćeš da jebeš, moraš nešto da voziš!
- Vidi ga kakav je, mlad, lep, cakan, ma pravi macan! Reci ti tetki, kad ćeš da se ženiš?
- Pusti me tetka, molim te...
- Što, šta je bilo?
- Nije bitno.
- 'Ajde, 'ajde, nema te muke koju tetka ne može da reši.
- Dobro, hoćeš da rešiš? Pet soma evra odma' sad odma'! Da me snabdeš nečim na četiri točka pristojnim da dobra pičoka hoće da uđe. Znaš kako kažu danas? Kad kola nema, miševi mačke vode.
Neugodna situacija u kojoj učestvuješ ti i tvoj poznanik s kojim si išao u srednju, eventualno u osnovnu, ili ga znaš iz komšiluka. Za nastanak ove situacije je važno da idete u istom pravcu i smeru. Ako idete istim pravcem, a različitim smerom, ovakva neugodnost se neće desiti, jer, ovakvi slučajevi se obično završe sa:
- E, 'de si! Jesi dobar?
- Evo, gura se.
U suprotnom ovo neće biti dovoljno. Za bestemicu je neophodno i da ti i dotični nemate dodirnih tema, što i jeste najčešće slučaj. Ti slušaš rok, on sluša OK bend. Ti voliš horore, on je romantična duša. Ti voliš crno, on belo. Ti si nolajfer koji provodi 24 sata uz komp, on izlazi i pijanči svako veče. Voleo bi da možeš da pobegneš kad ga ugledaš, ali to ipak nije u redu (jer te je on već spazio). Ostaje ti samo da se moliš da put što kraće traje ili da skreneš u obližnje sokače pod izgovorom da treba babi da odneseš lek, jadna, boluje od gastritisa. Ukoliko je put kratak, ova situacija se može izbeći kežual pitanjima.
- Hej, 'de si ti Miloše, druže, gde si ti, nisam te video nekoliko meseci, šta se radi?
- 'Ej, 'de si Marko, evo ništa, malo faks, malo nastupi s bendom...
- Još uvek sviraš u onom bendu Pobesnele Muve?
- Da...
- Super. Drago mi je zbog tebe... Ideš kod babe i dede, a?
- Ne. Idem ka gradu.
- E, super, i ja idem tamo. 'Ajmo zajedno.
.......
- Pa kako na faksu?
- Dobro je. Sad baš u subotu imam ispit iz...
- Da, da, zajebano je to. Zato ja nisam nikad išao na faks. Otac mi našao lep posao, i sad zarađujem, boli me uvo.
.......
- Kako tvoji?
- Dobro su. Tvoji?
- Ok su. Ima l' kakvih riba?
- Nađe se.
.......
- Lepo vreme.
- Da, da, baš je super.
- Znaš kako kaže naš narod, samo da nema kiše.
- Haha, da.
.......
(Relativna bestemica prelazi u apsolutnu. Tišina. Ubrzavate kretanje. Napokon, on (ili ti) je stigao na odredište. Napokon.)
- E, 'ajd ćao.
- 'Ajd. Vidimo se.
Sprej koji se nanosi fudbalerima na noge posle povrede na utakmici.
Naime, posle kontakta sa suparničkim igračem obično lik padne k'o pokošen, noga u čudnom položaju, rukom je pridržava i ima tako bolan izraz lica sa suzama u očima da pomislite da će da se oneredi od bolova, a amputacija mu ne gine. Onda na teren utrče čike fizioterapeuti, prsnu malo tog spreja i čova skače na noge k'o da mu neko zakokao cajper u bulju, i to ne direktno već uz prethodni blagi promašaj centra. Za par sekundi nestaje bolni izraz lica i odmah, uprkos povredi dostojnoj "Mortal Kombat" serijala, ulazi na teren i istrči 100 metara za 7 sekundi ili čak i manje.
Kako ovaj čudotvoran lek koji leči i prelome nećete naći u prodaji, pa čak ni u najkvalitetnijoj "Top šop"ponudi, stiče se utisak najveće tajne u univerzumu i mnogi toretičari zavere to koriste da povežu sa farmaceutskom mafijom. Kod nas je ta tvrdnja dodatno ojačana iskazom da su i ortopedi tome doprineli jer bi bili lišeni plate i dodatka (redovna plata + mito).
Novi serial popularne emisije zabavno-obrazovnog karektera. Serial koji bi bio pravo osveženje za pomalo istrošenu i uspavanu priču o istraživanju urbanih legendi. Dvojica heroja kojima bi bio pridodat Jovan Memedović da im predoči nedoumice sa kojima se srpski živalj susreće i naravno ubaci malo domaćinskog šmeka.
Nerazjašnjeni mitovi:
-Uticaj i posledice promaje po život i zdravlje čoveka?!
-Da li jabuka posle nekog vremena provedenog u ustima praseta bude zaista mesnatija ili se samo čini takvom?!
-Otvaranje piva okom?!
-Rakija od noktiju?!
-Rakija od peteljki?!
-Mogućnost da su Arkan i Rodja Raičević živi?!
-Brzina juga od 220 km/h?!
-Pivski stomak?!
-Mogu li vozovi sporije?!
-U kom grmu stvarno leži zec?!
-Kajmak nije prehrambeni proizvod nego lek?!
-Dunavski somovi od 190kg?!
-Magistar bez zaposlenja?!
-Da li više bolesti dolazi od hladnih nogu ili hladne guzice?!
-Ubistvo zbog 2 ara?!
-Keba-cigan ili ne?!
-Realna glednost serija rekordne gledanosti?!
-Ljudi sa duplim rebrima-jedna pa još jedna?!
-Čovek popio 2 litre rakije, uzoro njivu, pa zadovoljio ženu.
-Žena popila 2 litre rakije, uzorala njivu, pa zadovoljila muža.
...
Umro.
Sarana Zublje Maloumnika, lik je dobar bio i ljubazan je bio, ali nije vek ili lek imao.
Neko: E ode naš Zublja, kako je taj umeo da prdne, a sad ode Bogu na istinu, teško onom kojeg nema...
Lokalni hejter: Ma kakav jadnik, šta teško, mi smo jadni, on se spasio čovek, boli ga sad kurac za sve...
Ovo najčešće možete čuti od brucoša koji ne uče kada ih pitate za neki dogadjaj od manjeg ili većeg značaja za narod i državu, ili neki film, seriju i tako to. Ovaj odgovor ne znači samo da ne gledaju TV, već i ne čitaju novine, ne idu na internet i ne slušaju radio. Tako žele da pokažu sebi, vama, svima ostalima da imaju previše obaveza i nemaju vremena za gubljenje, pa ni za zabavu i razonodu. Počelo je novo poglavlje u njihovom životu. Sada su odrasle, ozbiljne i odgovorne osobe. Zapravo se samo teše da će sve stići da nauče, a mrzi ih. Smiruju zbrku koja nastaje u glavi, a jedini lek je da sednu i uče.
To je kao kada bi osoba sa viškom kilograma imala prazan frižider i računala da će zato manje pojesti, a zapravo ide po pekarama i prodavnicama i jede.
Ostali studenti koji ne uče znaju ovo i što je još važnije, znaju da ako redovno učite i izmirujete svoje obaveze, možete da nadjete vremena za sve ostalo, pa daju normalan i iskren odgovor.
