Odlican fakof nabedjenim petlicima upucen u trenutku kukurikanja doticnog. Njime stavljamo do znanja da je na nasem terenu i da mora da se povinuje pravilima naseg kokosinjca.

To je podvrsta drame u užem smislu. Predstavlja komad sa neprirodnom i sentimentalnom tematikom, patetičnim ličnostima i sa opet neprirodnim i neuverljivim raspletom. U njoj se posle mnogo uzdaha, suza i tragično jezivih situacija obično sve srećno završava.
Nekada je melodrama pretstavljala pozorišni komad sa pevanjem, dok je to danas latino-američka serija.

Posekotina nastala kao posledica otvaranja konzerve.

Doktori kažu da je smeh glavna preventiva, nekad i lek. Osmeh se ne kupuje, nema ga u apotekama. Nekad je baš on ta trunka, mrva koja potisne tas vage i okrene je ka životu, koja ponese i pogura organizam ka izlečenju. Pojavi se tako niodkud taj dečiji osmeh, otvori rupice na obrazima i natera oči da sijaju, i to onda kad grmi sa svih strana, kad potištenost i nemoć dostignu vrhunac, onda kad se ceo svet zamrači. Valjda je on luft, olakšanje. Brani nas i daje nam predah onda kad nam je potreban.

Neki ljudi se često smeju, osmeh je deo njihovog lica. Kad ih pogledaš onako površno pomisliš da su srećni i umeju da žive, zavidiš im, sve dok ih ne upoznaš. Ta maska krije tamu, krije strahove, poraze u najavi. Stoji kao poslednja linija odbrane, a ipak donosi radost i podiže sve oko sebe. Tako valjda i mora da bude, jer bez crne ni bela ne bi vredela .

Strabizam, razrokost ili na latinskom vrljavost. Narodski rečeno: "Jednog gleda, dva se nadaju". Na njegovu žalost, placebo efekat nastupa za ovog drugog.

Komentar na račun škrtosti domaćina pri sipanju pića gostu. Nekako uvek fali onoliko tečnosti koliko se na groblju prospe na zemlju, za dušu pokojnika.

Неко ко ипак дође након дугог чекања.

On je brate zauzet. Obaveze, ovo ono. Stalno mora nešto da obavi, da završi. Toliko je kul da nema vremena ni za piće, ni za fudbal sa ortacima. Baron pre svega.

Uvek je u žurbi. Rokovnik mu je pun. Još dva komada, sa sve ispisanim koricama i marginama, je ostavio kod kuće. Teže je doći do njega nego do glavnog slobodnog zidara u pauzi između vladanja svetom i nameštanjem teniskih fjučersa. Pre će te Raizinger častiti pivdžanom za osvojeno prvo mesto na takmičenju za mister univerzuma, nego prezauzeti ortak.

On ne spava. Stalno zuji, juri. Klinkice, matorke, časovi solfeđa i novinarstva. Teretana, bleja, teretana, cepanje drva sa ćaletom, komšijom, bratom od ćerke kevine kolegince. Moguće ga je uhvatiti na kafu, kao i skinuti Švarcijevoj ćerki nevinost pre braka. Jedino što ostaje je da mu, posle spiska obaveza, dužeg od novogodišnjih želja dece iz Afrike, kažeš da ćeš kontaktirati njegovu sekretaricu.

Lažeš mnogo i to loše! Jedno su male, takozvane bele laži koje služe da nekoga ne uvrediš poput devojke kad te pita jel debela a sasvim drugo ovo što ti radiš. Ti lažeš od Kulina Bana, navodiš svedoke, slažeš jednu priču na drugu, laž potkrepljuješ drugim lažima i sve se više i više ukopavaš.

Štimuje klavire. Ali štimuje i život. Njegov je posao najčasniji. Muzika je lek za dušu, a nema lepše muzike od zvuka klavira. I kada najveći pijanista sedne da odsvira Mesečevu sonatu, on ne razmišlja da je jedan čovek spremio taj klavir i naštimovao ga do savršenstva. I taj mir koji stvara Mesečeva sonata je njegov mir koliko i mir i radost pijaniste. Svaki blaženi zvuk koji dodirne neku ranu je i njegov. Nikada nije ustao i rekao da je to njegova zasluga. Uvek je sedeo u senci noći i štimovao. Roditelj peska, tvorac igračke. Nikada se nije zapitao zašto se klavir štimuje. Jednostavno, to je pravilo. Tako se ređaju žice, od kad zna za sebe. I njegova je mesečeva sonata. Da on nije naštimovao klavir sonata ne bi bila tako lepa, a on najbolje zna izvor zvuka. Svaka je nota urezna u njegovoj misli kao sećanje. Svaka je nota jedna priča i jedno osećanje. Jedan život. Ni mesec ne bi bio tako lep bez njega. Njegova je sudbina da bude proklet. Niko nije shvatio da je bela dirka na klaviru otisak njegove sudbine. Pijanista i dalje svira Mesečevu sonatu, a pod mesecom se ništa ne vidi. Čak ni klavir-štimer.

Česta bolest kod ljudi oba pola i svih uzrasta. Virus toliko opak da me čudi što se svetska zdravstvena organizacija nije pozabavila njime,ili bar proglasila pandemiju. Napada direktno mozak i u stanju je da uništi svaku mrvu razuma u čoveku. Razlikujemo domaćina (zavidnu osobu) i objekat zavisti (osoba prema kojoj domaćin gaji snažnu emociju zavisti, koja je u pojedinim situacijama jednaka mržnji). Nekada je objekat zavisti samo jedna osoba,a nekada i svaka osoba uspešnija u bilo čemu od domaćina,pa makar to bilo nešto što domaćina uopšte ne interesuje - kukičanje, paraglajding, štavljenje kože, lov na lisice ... Karateristično za ovaj virus je da se razmnožava srazmerno padu samopouzdanja domaćina i rastu uspešnosti objekta zavisti. Nekada zaražena osoba do te mere oboli,da joj više ni jedan psihijatar ni doktor na svetu ne bi pomogli. Često je jedini lek potpuno uništenje objekta zavisti,pa domaćin neretko pribegava lažima i spletkama, kako bi ozdravio svoj razboleli razum. Pored toga, nije uvek lako prepoznati zaraženu osobu, jer je ova bolest kao kameleon,pa se zavidni pretvara da je brižan prijatelj objektu zavisti, a kad bude razotkriven, često je kasno.

Buprenorfin.
"Lek" za skidanje sa dopa, šatro.
U pitanju je žešća navlaka - prelazak sa jednog zla na drugo.
Kutija od 8mg ima 7 tableta, a tableta se lomi na 4 dela.
1/4 bi trebala da ide pod jezik po pravilu, ali zavisnici je zbog navike smućkaju u vodi pa ubrizgaju.
Na taj način može doći do komplikacija prilikom autiranja, time rizikuju da se taj deo zagnoji i kasnije pređe u gangrenu.
Gotovo ista stvar kao i kod metadona.
Ne izaziva fleš, osetiš promenu i bude ti bolje.
Neretko popiju i bensedin nakon fiksa, tripujući da ih ne šljaka bez njega.
Dobija se uz recept, do kog se jako teško dolazi, jer su potrebne procedure i komisije, gde je pitanje da li ćeš proći, odnosno dobiti ga.
Zbog toga uzimaju ulični bup, mahom repliciran.
Cena uličnog bupa - 1000 dinara za jednu tabletu, a 500 dinara za pola.
Pošto sadrži blokatore u sebi, i da uzmeš heroin neće te đirati.

Zikra od bupa traje u proseku 20 dana.

Danas sam je video. Bila je lepa, još lepša nego pre. Setih se odbačenih maštarenja - srušenih mostova do vidikovca. Zašto sam ih srušio? Zato što dalje od vidikovca nisam mogao. Zaista, pogledati je daje moć da se izdrži sve na ovom svetu što satire čoveka. Gledati je znači biti u miru sa svetom. Sećanje na nju je lek mojoj duši, koja sada dobija malo snage. Izgubiti je iz vida zauvek oduzima mi svetlost života. U jednom trenu osećam da bih prošao sve muke za nju, u drugom da bih, prosto, za nju umro. Ali, avaj! Ja poznajem lance svoga života, ja poznajem ponor koji zjapi, ja poznajem ništavilo, ja poznajem strah, ja poznajem ludilo, ja poznajem beznađe, ja poznajem sebe. Neobjašnjivo je to... Ne, ne odlazi u nepovrat rasipajući se po stazama moga života! Zar je sve što sam činio dovelo do toga da te gledam kako se kao suvo jesenje lišće raznosiš po vetru moga života i padaš utabana u blato? Ne znam više ništa da govorim.

I tako dok juriš na posao, jednom rukom završavaš nešto na laptopu, a u drugoj ruci držiš sendvič sa 2 kriške salame i 500 gr jebene salate, jer je salata "mnooogo zdrava". Gledaš u te zrake sunca koje ti i tako slabe smetaju očima, zrake sunca od kojih si se odvikao radeći po srbizovanom evropskom radnom vremenu od 8-18 h. I tako dok se saginješ da zavežeš pertlu, iz džepa ti ispada recept za lek za srce, a ti imaš 30 godina, i još si pripravnik, koji može biti otpušten ako je šef nervozan jer mu žena sinoć nije dala. Još se nisi oženio, primaš 450 evra koji ti jedva budu da sklopiš kraj sa krajem, a kamoli ženu da nađeš.

Nekad u prolazu kada vidiš nekog krezubog klinju kako vozi biciklo, setiš se kako je lepo bilo biti dete, kad si sa roditeljima vikendom sedao u vašeg žutog Fiću i išao na kampovanje. Setiš se svog starog, sa tarzanskom frizurom, plavom Adidas majicom i majke, sa skoro istom frizurom, u haljini sa cvetićima.

Tada opsuješ u sebi - "Ovo sada, ovo je kurac!"

Karakteristika osoba tipa Maje Nikolić, šire oči dok pričaju, unose se u facu tokom razgovora u stilu "gledaj me u oči dok pričam" onda te hvata paranoja da te slučajno ne hipnotiše ili ti uradi kojekakvu bajalicu (pu, pu, pu daleko bilo pomeri se s mesta) ili su samo željni tvoje krvi, tračeva...
Nametljive u svakom smislu, "ja pa ja" i teško ih je izbeći ako nemaš dobru sposobnost manevrisanja.

Improvizovana muštikla. Primenjuje se kao držač za cigaretu kako prsti ne bi pokupili karakterističan miris duvana.

Vozanje na talasu gajenja antipatije.
Zapravo, branimo se “mržnjom” od nemoći jer neko drugi može da ima sve naše konce u rukama.

Univerzalno ime koje ćale koristi za svakog ćerkinog dečka.

Parafrazirana narodna izreka koja u slobodnom prevodu glasi:
Moderna vremena su došla, ako hoćeš da jebeš, moraš nešto da voziš!

Neugodna situacija u kojoj učestvuješ ti i tvoj poznanik s kojim si išao u srednju, eventualno u osnovnu, ili ga znaš iz komšiluka. Za nastanak ove situacije je važno da idete u istom pravcu i smeru. Ako idete istim pravcem, a različitim smerom, ovakva neugodnost se neće desiti, jer, ovakvi slučajevi se obično završe sa:
- E, 'de si! Jesi dobar?
- Evo, gura se.
U suprotnom ovo neće biti dovoljno. Za bestemicu je neophodno i da ti i dotični nemate dodirnih tema, što i jeste najčešće slučaj. Ti slušaš rok, on sluša OK bend. Ti voliš horore, on je romantična duša. Ti voliš crno, on belo. Ti si nolajfer koji provodi 24 sata uz komp, on izlazi i pijanči svako veče. Voleo bi da možeš da pobegneš kad ga ugledaš, ali to ipak nije u redu (jer te je on već spazio). Ostaje ti samo da se moliš da put što kraće traje ili da skreneš u obližnje sokače pod izgovorom da treba babi da odneseš lek, jadna, boluje od gastritisa. Ukoliko je put kratak, ova situacija se može izbeći kežual pitanjima.