Završavam ni sa čim,
utajenog daha,
prosutog tela po usnulom parketu.
Glorijom nazivam ovaj čin,
plaha,
- Neka je slavljen k'o ni jedan na svetu!

Oko mene srča stakala
što su me ispreskakala.

Na meni tišina k'o samrtna odora,
jeziva i gorda kao planina.

Ruke - prazne.
Duž dlanova
- brazde -
kazuju kazne.

Golih ramena
uz tlo priljubljena
bolim svaku zvezdu
u nebeskom gnezdu.

Stopala bosa,
kolena obla
i nad njima kosa
polu-luk viju.
Koža od leda,
avetinjski bleda,
Dopire vrisak,
al' nem do ušiju.

U dnu vrata
bilo glumata
otkucaje srca.
Previše ipak
delujem živo
za jednog mrca.

Na snežno belim nadlanicama
žile se prepliću, prkosno plave;
vijori plamen na usnicama
i venac lovora vrh vrele glave...

Na svom opelu razlivam sveću,
prstohvat tvori vatru u dim.
Odavno svela, al' sva u cveću,
svečana - počinjem ni sa čim.

Dječiji hor star ko Grčka, u kom klinci za razliku od velikog broja današnjih dječijih horova (npr. Vrapčići, čiji glasovi iz ´93., ´94. se i dan danas vrte po koncertima), stvarno pjevaju i stvarno imaju glasove.
Većini ljudi koji su ih slušali kao mali, sada kad ih čuju izmame suze na oči.
Da li je to zbog sjećanja na neka ljepša vremena ili...

Kusanje. Popiti ogromnu količinu batina od koje se na kratko ukazuje sveti Petar. Ili je to možda zbog kontuzije. Elem, u trenutku zobanja, iliti kusanja pojavljuje se vantjelesno iskustvo u kome može da se dogodi da vidiš svoje sklupčano tijelo isturenih rebara i sa rukama koje pokrivaju lice dok nad njim iks rmpalija igraju kolo ko da žene sina. Bol naglo utihne i počneš onda da se pitaš neke stvari, kako je sve dovelo do toga, kuda će stvari da idu dalje, da li će neko plakati za tobom, ili se smijati. Pitaš se i da li bi svijet bio bolje mjesto da te nema. Sjećaš se nekih lijepih trenutaka, pa onda nekih ružnih trenutaka. Nižeš stvari, događaje, sabireš nekom višom matematikom kako je sve vodilo do baš ovog trenutka. Oko tebe tišina, kao u centru Univerzuma. Nešto počinje lagano da zuji. Onda u fejd autu stvari počinju da isčezavaju. Osjetiš samo poslednji ćaos mućaćos upućen bubrezima i tu nastaju prekidi stvarnosti. Dok se ne probudiš u urgentnom, ili ako baš nemaš sreće, u kontejneru. U drugom slučaju se možda ni ne probudiš.

Jedinstveno mesto na koje s vremena na vreme pojedinci požele da se povuku iz raznoraznih razloga, ali uglavnom da bi imali malo mira, tj. da bi pobegli od ljudi. To može biti soba, seoska šupa, deo rečne obale još uvek neprovaljen od strane kupača, zabačeno brdašce na kom se zakopavaju kutijice sa stvarima koje nemaju nikakvu osim sentimentalne vrednosti, nečija ili ničija nedograđena kuća, ukratko, svako zaboravljeno i neprometno mesto. Ova sveta mesta služe za spoznaju lepote prêko potrebne samoće. Ako se desi da neko u njega zakorači i time ga oskrnavi, kutak se besno napušta i njegov stanar se u njega više ne vraća. Zatim se pronalazi novi kutak koji prolazi uvek istu proveru: ako u njemu vlada tišina, dobro je; ako se čuje samo voda, vetar ili bilo koji zvuk prirode, može da prođe; ako se čuju sopstvene misli, to je pun pogodak.

Misao koja se javlja u trenutak u kome izgubiš želju za životom i sve moguće ambicije nestanu, kad jednostavno digneš ruke od svega i shvatiš da nista nije vredno tvojih živaca, da je bolje da ostatak svoj mizernog zivota provedeš negde iza brda, na nekoj njivi koju si dobio u nasledstvu, na kojoj ćes sam sebi da obezbediš hranu i po neki listić marihuane, iako znaš da se od njive niko nije obogatio niti proslavio. Kad ti se na spolni ud popnu i komšija koji po ceo dan razbija hiltijem pločice u kupatilu, svi započeti poslovi koji nemaju nikakve šanse da u skorije vreme budu završeni, sve obaveze koje se samo gomilaju i opterećuju ti misli, shvatiš da je njiva savršeno mesto gde od zore do sumraka možes da divljas motikom po zemlji, sa minimalnom upotrebom sivih ćelija što za posledicu ima neizmernu sreću.
Srpska verzija želje za pustim ostrvom gde vlada mir i tišina, harmonija i spokoj.

Vreme koje Ameri, bar po filmovima, provedu ispred nečijih ulaznih vrata (kuće, ne stana), pre nego odluče da ipak uđu kroz prozor na zadnjoj strani kuće.
Ovde kod nas je malo drugačije.

Svaki slučaj razmene emocija između dva prijateljski nastrojena muškarca. Događaj, nešto ređi od Halejeve komete, ostaje vešto čuvana tajna ali i znak da imate dobrog druga.

Cucla za botove.

Prvi osjećaj učenika/mučenika u tome kako je biti robovlasnik.

Svađa dva Kineza, buka vrlo slična zvucima koje proizvodi lupanje varjačama o emajlirano posuđe.

Dobro prebijanje.

najgluplje pitanje koje sam cuo u svom zivotu,a postavio ga je moj profesor koji ima zavrsen masinski faks... bas me zanimaju ta pianja za jedinicu...

Ako druge ljude zmije u džepu ujedaju, njegova otkida ruku do ramena.

Analizom ponašanja gostiju u kafani moguće je izdvojiti nekoliko tipova ličnosti:
1) Oni koji imaju i ne libe se da potroše
2) Oni koji imaju rijetko, ali kad imaju - ima cijela kafana
3) Oni koji imaju malo, ali okrenu povremeno bar jednu turu i
4) Oni koji nemaju, ali se zato šlepaju uz neke od prethodnih tipova.

Ćiril Stipsa je kombinacija prvog i poslednjeg. Ovaj mutant obučen je po poslednjoj modi, vozi makinu, ima gedžete sa poslednjeg sajma u Barseloni, ukratko - bogat kao Krez.

Ali, darežljiv kao Dino Merlin.

Predanje kaže da je jedan takav tihim glasom konobaru naručio litar-litar. Istog trenutka u kafani je zavladala grobna tišina, šanker se onesvjestio, ciganinu sa violinom je iz čista mira ispao zlatan zub, a odžačar je žurnim korakom krenuo da uplati životno osiguranje.
Onda su shvatili da se Ćiril šalio.

Pije kao smuk, ali tuđe piće, veseli se uz muziku, ali nema svoju pjesmu, ovo stvorenje ime duguje liku iz kanadske crtane serije "Rakuni".
Pristaje mu, zar ne?

Kada boravite na selu, shvatite da Dnevnik igra važnu ulogu u životu seljaka. Elem, baba, deda i stričevi uglavnom provedu pola sata blejeći u televizor bez neke veće reakcije, izuzev po neke psovke upućene ovom ili onom političaru, ali uglavnom, bez neke veće reakcije.
Međutim, stvar se menja u zadnjih dva minuta Dnevnika. To je kao kada broker prati stanje na berzi ili kladioničar utakmicu. Baba i deda panično umiruju decu i ostale ukućane: "Ššššššš, tišina, ćutite, da čujemo kakvo će sutra biti vreme."
U tom trenutku shvatite da za seljaka, Srbina, nisu važne poruke koje mu šalju kojekakvi ovozemaljski političari, lopovi, tajkuni...Njemu je važna jedna poruka i to ona koja stiže od Boga: "Kakvo će sutra biti vreme?"
Ta poruka mu pomaže da planira oranje, košenje, branje, žetvu, da ishrani i školuje decu, obraduje unuke za Božić...

E, to ti je srpski seljak. Ne živi lagodno al' mu nijedna "Svetska ekonomska kriza" ne može ništa. On poruke prima od Boga i njima se rukovodi.

Lepuskasta iliti ruzna devojka dodje na isto.
Koristi se kada se udjeljuje kompliment iz pristojnosti.

Laughing Out Loud

Izraz koji se nekada koristio za obznanjivanje da se onaj koji je to napisao smeje naglas. U poslednje vreme je degradiran na nivo koriscenja u svakoj mogucoj prilici, narocito kada neko ne zna sta vise da kaze.

Uvek aktuelna tema. Možete sa bilo kim, bilo kada, bilo gde započeti priču od vremenu. Obično se to dešava kada se osobe ne poznaju dovoljno, kada nemaju zajedničkih tema za priču ili kada je situacija neprijatna pa se jedino razgovor o vremenu tada čini prikladnim. Nakon ovog "vremenskog razgovora" obično sledi pauza tokom koje razmišljaju šta sledeće reći, ako im ništa ne padne na pamet, jedno od njih će sigurno kazati: "Pa dobro... Vidimo se, ćao!", a u sebi će razmišljati koji ga je đavo uopšte terao da stane i popriča sa tom osobom.

Kada se klinci od 10 godina raspravljaju na facebooku o Zvezdi i Partizanu, a nisu videli ni "s" od stadiona.

Lažni orgazmi. Cika, vika, dreka... ni zbog čega.
Ako su dovoljno dobro odrađeni, mogu da prevare tvoja čula, pa i da pomisliš da si prava rasplodna pastuvčina, direktno iz radionice Ijana Fleminga.

Opisuje veliki hejt koji trpi osoba, a bez valjane osnove. Izraz se do Antine godine upotrebljavao u singularitetu, a posle toga je na BBC izašao dokumentarac o Hitlerovom potomstvu koje tlači ostale narode Balkana. Mala deca u ostatku sveta su tražila da spavaju sa upaljenim svetlom da im se Srbin ne bi pojavio u mraku.