Doba stanovanja u porodičnoj kući koja traje od početka braka do rođenja prvog deteta, pa opet nastaje kad poslednje dete završi fakultet i nađe sebi stan.

Često se javlja kada ste prinuđeni da provedete "malo kvalitetnog vremena" sa rođacima koje baš i ne volite preterano i sa kojima nemate mnogo zajedničkih tema, ili kada muvate neku osobu, a mozak vam skroz blokira.

Zašto imamo potrebe da pričamo o nebitnim stvarima samo da bi se osećali bolje?

Muk u učionici u krajnje stresnom trenutku dok profesor lista dnevnik kako bi odabrao ko će pred tablu.

Prdež bez zvučnih efekata.

Разочаравајући мук на препуним трибинама, након очајно одигране фудбалске утакмице, која домаћој екипи "кида уши" више него да се цео стадион дере к'о коњ.

Jedina pojava koja nestaje kada se izgovori njeno ime...

Rječitija od riječi kad je svađa u pitanju.

Nešto što nikada niste čuli, niti ćete čuti!

Jutro. Nesto pre 8. Amfiteatar poluprazan. Niko nikog ne gleda, niko se nikome ne osmehuje. Svi mrze ceo svet. Cak i profu mrzi da pocne, pa kao namesta projektor.

Pojam koji se vezuje za odsustvo buke, česta pojava ako recimo zakasnite na čas i ušetate u učionicu, a još ste u pidžami.

Dobar znak da su gosti zadovoljni posluženjem na nekoj proslavi.

Situacija u kojoj se nađu studenti koji nisu učili kada izvuku pitanje na usmenom ispitu.

Mometak u razgovoru kada nestane novih tema, i nijedan od sagovornika ne može da se sjeti nijedne. Oni koji su ovo doživjeli ranije stekli su dovoljno iskustvo, pa će pokrenuti temu o vremenu, ili neku sličnu, većina će samo ćutati, dok će zbunjeni likovi, u cilju prekidanja tišine lupiti neku jako veliku glupost.

Trenutak kada te riba uhvati u krevetu sa drugom, dok u glavi biraš da li da se izvučeš nekako ili je pošalješ u tri lepe i nastaviš da jebeš.

Je ono što se javi nakon glasnog prdeža. Traje samo par sekundi jer se posle toga svi glasno nasmeju.

ono sto izlazi iz necijih ustiju kad ga nastavnik prozove da odgovara

Не причамо о тишини к'о тишини, већ једном сасвим другом појму.
Дакле, то није она породична тишина, кад се ћале дере, а цела породица ћути јер је он глава куће. Нити о тишини која се догађа у вези, кад је партнерима једина опција да ћуте, нити о тишини на школском часу, када милфача, пардон, професорка српког језика, затражи комплетну тишину целог разреда како би она могла да ужива на миру и самосталном задовољству читајући зидање скадра.

Ово је тишина која се нађе у ретким ситуацијама, а када се она деси, крајње је немогуће осетити се неизбламираним илити довести себе у такав кадар и рећи како ти је непријатно. Крајњи трансфер блама.

Rec koju nastavnici/ucitelji/profesori upotrebljavaju kako bi ucutali decu koja galame.
Ja sam jedan od takvih i na to odgovaram sa ,,Samo mrtva usta ne govore,,

Cudna pojava koja se desava koji sekund pre nego sto:
1. U horor filmu, jedan od junaka biva ubijen/nestane
2. U skoli, kada se svadjate sa nekim na casu i toliko ste se iznervirali da ste krenuli da ga psujete

Muk koji nastane pošto vas supruga zamoli da joj pomognete da odabere da li da kupi jedne ili druge cipele, koje koštaju pola vaše prosečne plate...