Пример 1:
Унук: Баба, како и даље можеш да величаш Слобу након свега што се догодило 90-их?
Баба: Није Слоба био лош сине, него ови око њега.

Пример 2:
Особа 1: То Брејвиче, то Србине! Еееј бре, овај чова је херој! Покажи им бре, мамицу им норвешку капиталистичку!
Особа 2: Јеси ли ти луд човече? Знаш ли ти колико је деце овај човек побио?
Особа 1: Ма, знам, у праву си. Али он је у суштини био добар, борац за људска права, подржавао је Србе... Него га мало покварили ови око њега.

Пример 3:
Особа 1: Добар је Шћеповић, талентован, само треба бити стрпљив са њим...
Особа 2: Како бре стрпљив?! Годинама га чекамо да проради! Вечита млада нада, имам утисак да ће да заврши каријеру као млада нада, а ти кажеш да треба бити стрпљив?!
Особа 1: Он је бре играчина, него ови око њега слабо играју, нема ко да му дода лопту, да му намести гол...
Особа 2: Јесте, да има Ћавија и Инијесту био би много бољи...

A-Brate, kol'ko smorno ovde, nista se ne desava, nit ima sta da se radi, nit sta da se vidi, niti mozes negde da odes.
B-Pa ne moze nista ni da se desava kad je Bog stavio lakat bas ovde kad je pravio Zemlju (sledi stavljanje lakta na sto) i rekao: ovde ce biti bogati ljudi (rotiranje podlaktice jer smo naslonjeni laktom i stavljanje prsta na razlicite tacke na stolu), ovde lepi, ovde ruzni, ovde srecni, ovde zaposleni, ovde ce biti kise, ovde ce biti suse, svuda ponesto. Ovde kod nas nece ni kisa vise da pada.

Usluga:
Zvoni ti mob, poznat broj,javis se i cujes glas:
Pa gde je moj brat? Pa sta radis ti covece,nema te sto godina? Sta ima novo,kako si? Kako tvoji? E sta radis za jedno sat vremena? Ajde da se vidimo, nesto mi hitno trebas....

Kontra-usluga:
Uzimas mob, okreces broj,sa druge strane ista osoba koja je svrsavala na tel prosli put javlja se kratko i jasno: Kazi. E evo me kuci sedim,nesto sam zaglavio ma ceo dan ne mogu da mrdnem....

Водитељ: Овај тренутак вреди, после двадесет година Милојка и Радован, путем наше емисије остварили су контакт. Погледајте само колико се они воле без обзира на време које је прошло. Стварно емотиван тренутак, ево и мени суза кренула, да може расплакало би се и хладно око ове наше камере...

1)
Šef:”Darko, pozovi ostale i, izađite da pomognete Željku oko istovara.”
Darko:”Momci, ‘ajmo polako napolje. Stigao je ćumur!”

2)
A:”Batice, je l’ možeš da mi pomogneš da prenesemo onaj krevet što sam kupio.”
B:”Brate, znači stigao je ćumur! Nema problema.”

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

A:“Baš je slatka ova Jovana. Šteta što je ravna k’o daska.“
B:“Brate, mora da je mnogo spavala na stomaku kada je bila mala!“

А: Полако ћеро, не мораш тако брзо да возиш, нигде не журимо.
Б: Е ћале искулирај ме, налазим се са Игором, рекао је да ме неће чекати.

(неколико рупа касније)

А: Ћеро, ајде тата да 200 динара за сваку рупу коју промашиш. Не мораш баш свакој око истерати.

Ako pored građevine prolazi neko žensko stvorenje, dolazi do potpune obustave radova i savršene tišine dok je pogledom ne isprate do kraja horizonta. Zatim kreću najbljuzgaviji komentari koje čovek može da smisli...

Radnik 1 - Uff, vidi je mamicu joj...kakva je, na oca bi skočila!
Radnik 2 - Kakve dude ima...ma pokid'o bi je k'o Džeki lanac! hehe
Radnik 3 - Kako ljulja mala...uh, sleteo bi joj sad odavde ka' Supermen!
Radnik 4 - Ma Milisave, ne treba njoj Supermen, nego Bananamen!
Ekipa u glas - Hahaaa!! Dobar, dobar!!...

- Čuo sam da mali Sale razvaljuje u basketu sve žive na terenu kod osnovne. Kad je igrao s nama, nije mogao da prdne.
- Jesi ti video tamo ljude? Najvišeg zovu Mesi. Lako je biti car u dolini slepih patuljaka.

1: Ooooooooooo pa di si ti, kako ide, kako škola i to?
2:Pa...
3: Ne iji govanah, to je retoričko pitanje. Nego, idemo večeras na centar, dolazi Vasić. Nije baš grandž al će si pomine, štono kažu.
2: Brate, mani me, provešću se isto kao i za Novu, a on će da otpeva tri pesme i uzme pola gradskog budžeta.
1: Nećeš, iz prostog razloga što neću da ti dam. Njihaćeš bokovima ko što Željko propoveda, ili će u suprotnom ono što ti je ispod njih da ima bliski susret sa mojom patikom.
2: De momci mante me, nije to za mene.
3: Ne kenjaj bre bratori, polaziš s nama i da nisi slučajno opet poneo pancir, očekujem da vidim te ruke u vazduhu, a ne ko prošli put da mi brojiš metriku u "Kalašnjikovu", ščuo decxko?
.................30 minuta kasnije......................
1: Oooooooooooooooo pa vidi ti ko to prisustvuje događaju gde ritam ima prvenstvo nad rečima! Čemu takva faca brej?
2: Pa..
3: Ne iji govanah, rekoh da će večeras super da ti bude, shodno tome odloži pancir i ajmo napred!
...........5 minuta kasnije........................
1: Mhm, da. Čekajte tu, idem ja da upoznam neko društvo, videću ako je sa nekime, da nađemo i vama. (odlazi)
3: Brate Dvico aj da vimo na delu sva ta tvoja pisanija o romantikama i sličnim njesratima. Izromantiši recimo...nju, a ja ću da te častim kokicama.
2: Brate...
3: Ej, Željko kasni, meni je dosadno, sumo sumarum - mala je kao prava Šveđanke, baci se na poso.
2: (u sebi: sto mu albuma za Svetsko prvenstvo 2006. u originalno izdanju Paninija) Ne ide to tako, prvo treba...
3: Ekskuzmi, hev ju met Ted?
Rendom ženka(u daljoj konverzaciji "4"): Stvarno se zoveš Ted? Si Amer? Ili Englez? Oooooooooooo momci sa njihovim akcentima su taaaaaaaaaaako slatki! A jel imaš kuću tamo? Če, el me razume on šta mu ja pričam sad?
2: Ne zovem se Ted jebemusve!
4: Oh...to je..razočaravajuće...
2: Enivej, zovem se Nikola, al možeš da me zoveš kako ti drago, to i onako nije bitno, treba da odgovaram latinski u skorije vreme, tako da mi sva krv treba (pokazuje glavu) ovde. U svakom slučaju, hteo sam nešto da ti kažem, ali...sve moje misli nestaju u vrtlogu drhtaja ovog kuckala što preskače svaki put kad se neka zvezda ogleda u nekom od tih savršeno...(u sebi: jebemti mrak, koje su boje?!)khm...zelenih očiju u kojima sam se izgubio.
-Počinje Željkov koncert sa sat vremena zakašnjenja, solaža na mikseti. Maltene ne čujem ni sam sebe
2: Malo sam zbunjen zato što sad vidim smisao svake greške koju sam napravio u životu (u sebi:dolazak ovde je jedna od povećih), zato što su me dovele do toga da te vidim. Zbunjen sam, da, ali da li bi mi dala ruku i pustila da budemo zbunjeni zajedno?
4: Hehe. Aj će se gledamo negde Trojko. Ti romantični, idi šetaj negde...(odlazi)
3: Tetralol bratori, al si fejlovao! Iskreno, jes gej to što si sad iskenjao.."Zelene oči u kojima sam se izgubio", ne da ću da te zebavam zbog toga, nego ono...pomešao si danas i šekspirovsko vreme. Ubaci malko perverzije u muvanje brej, moraš da dominiraš scenom!
2: Kao što sam onomad pokušao da ti kažem bratori, ne ide to tako. Ne mogu da krenem kao Djomla sa "Ej mala, imaš dobre dojkare", moraju da budu oči, ili kosa, ili nešto u tom fazonu, a ne uvećano uz pomoć platna i žica.
3: Brate, pričaj ti šta oćeš o koedeksima, jedini kodeks koji ja znam je navijački, a jedina budaletina koja će večeras sama da jede kokice si ti. U stvari nisi. To jest, i dalje si budaletina, al nećeš sam da jedeš kokice, daj malo.
2: Vidiš, godine nas obrade različito. Nekome postane važn..
3: O zajebi me više!
2: Brate, ako možeš, uživaj u lirici srpskog džet-seta...
-Petarda puca, pravi oštećenje na patici
2: Šupičkumaterinu! Idem ja kući. Ajgudbaj.

Јеботе, Пијани Лаза из кварта се не трезни од како знам за њега. Поједине винске мушице што му лете око главе одавно су пунолетне постале!

-Да бушиш пупак то сам те пустио, али да ми славски колач ломи Алин Хађи, е то нећеш гледати. Мрш из куће!