Endemska bolest Crne Gore otkrivena kad i ideja o obnovi crnogorske državnosti. Nastala u laboratorijskim uslovima DPS-a (Demokratske Partije Socijalista) početkom '90. prošlog veka. Pretpostavlja se da je bolest nastala spajanjem genetski predodređenih političara i kriminalaca, koji su ujedno i autori. Smišljeno su sami sebe zarazili. To je mutirani nacionalizam, koji uništava zdravo tkivo državnog budžeta i obične ljude, a karakteriše ga povećani bankovni saldo u zaraženih i strah kod nezaraženih. Zaraženi najburnije reaguju na sve što ima prefiks SRB.

Kao bazu za kreiranje nove bolesti zloupotrebljeno je Crnogorovanje, koji je proizvela LP (Liberalna partija). Autori su brilijantno u procesu umetnuli neke materije, koje su TOP SECRET.

Bolest se lako prepoznaje (jer su simptomi lako uocljivi), ali teško da je izlečiva, jer bolest prvo uništava ČOJSTVO I JUNAŠTVO, gradivne materije dotične države. Neverovatna je sposobnost adaptacije obolelih čak i u uslovima "na mišice" tranzicije i EU integracija i najezde ex KGBovaca.

Telo obolelih je stvorilo nekoliko odbrambenih ćelija, od kojih ćemo spomenuti samo najmoćnije: Sud, Tužilaštvo, Policija, DB, koja je u stvari NJB (njihova bezbednost). Zbog svega navedenog, oboleli su rezistentni na najjaci legalni lek - Zakon! Najduze oboleli su stekli i diplomatski imunitet, tako da im lekovi iz inostranstva ne mogu nista. Imaju veoma efikasan način prevencije njihovog lečenja, o kojima svedoči mnogo likvidacija istrazivaca koji su radili na otkrivanju nove vrste lekova iz porodice RASKRINKAVANJA.

Nezaraženima ostaje nada da će se lek naći u skorije vreme.

Veoma ozbiljni razlozi, predmet depresije i danonoćne brige za sopstvenu budućnost. Uvek ih sa dotičnim tinejdžerom razmatrati sa velikom ozbiljnošću u pristupu, ma koliko god bilo teško ponekad zadržati smeh.

Priča o Deda Vinči nije obična priča, ona se već godinama prenosi sa kolena na koleno i niko ne zna da li je istinita ali zato svi žele da veruju da jeste. Naime, sredinom 18. veka 15-ak kilometara od današnjeg Beograda živeo je jedan deda po imenu Vinča (neki kažu da je celo mesto kasnije po njemu dobilo ime). Za njega se govorilo da je bio star i kad je bio mlad i da je otkad se rodio bio deda (to su kasnije iskoristili za film o Bendžaminu Batonu). I ne bi on ni po čemu bio poseban, jer je takvih staraca već bilo, da se o njemu nije prenela legenda koja i danas obuzima misli muškaraca i žena sa ovih prostora (a i šire).

Deda Vinča je za svog života bio poznat kao travar. Spravljao je razne napitke, vidao bolesne, budio mrtve ali ništa nije privlačilo pažnju kao njegov tajni napitak vezan za (po svemu sudeći) najvažniju temu od kad je sveta i veka, seks. Po predanju Dedin napitak je muškima davao toliku snagu da su kada završe radnju sa svojim ženama jurili svu živinu po dvorištu (jedan pevac je zbog depresije izvršio samoubistvo skočivši u kazan sa provrelom vodom). Tako su muškarci orgijali a žene bile srećnije nego ikad, pa su i kućne poslove obavljale bolje nego pre. Sve je bilo lepo dok Deda i sam nije popio duplu dozu svoga napitka (podmetnula mu jedna baba u nadi da će i nju neko da opali), krv mu otišla gde ne treba i mučenik preminuo ubrzo jer mu je već bilo 113. godina. Samim tim, tajnu o svom napitku je poneo sa sobom u grob, za koji se ni danas provereno ne zna gde je.

Ko na onu stvar, Deda Vinča je bio nepismen, pa svoje sastojke nije beležio nekim pismom već samo sebi razumljivim znakovima. Jedna grupa teoretičara koji se danas bave ovim problemom veličaju Dedu i kažu da je namerno pisao samo sebi svojstvenim kodom, dok mu oni drugi jebu mater nepismenu. Do danas Deda Vinčin Kod nije otkriven ali je zato mnoge obogatio. Den Braun se proslavio zahvaljujući obradi ove priče (dodao masone, ovo-ono da napali narod), Armani je je u svoj čuveni Armani Code parfem ubacio par travki za koje su samo pretpostavili da ih je Deda Vinča koristio i izbili na vrh mnogih prodajnih top listi a Ron Džeremi je imao u šteku 5 ml ovog napitka koju mu je ostavio čukun-čukun deda iz Srbije, a koji je slučajno popio kad je bio mali (ovo je inače bila inspiracija Gošiniju i Uderzu tvorcima čuvenog stripa „Asteriks i Obeliks“).

Ovako izgleda 90% američkih tinejdzerskih filmova:

Uloge:

Majk - Zajeban skolski frajer, san svake devojke, uglavnom igra basket ili americki fudbal za skolu, naravno ima i najbolju ribu u skoli...

Dzon - Majkov najbolji ortak, sve isto kao kod Majka, samo u malo blazoj formi...

Rodni, Bil, Albert i Keni - Četiri nerazdvojna druga, glavna tema podsmeha ostale dece iz skole, povuceni, cudni, nevini...

Alisa - Glavna riba u skoli, san svakog muskarca, naravno Majkova riba, a gore pomenuta četvorica, maštaju da im se javi u prolazu...

Suzan - Alisin potrčko, takodje slatka devojka, nema decka, ali se muva sa Dzonom...

Jos puno nebitnih likova - koji su nebitni za opis, tu su samo da posluze glavnim likovima...

Radnja:

Najbitnija stavka prilikom pokušaja da se određena stvar uvali kupcu. Svaka delatnost zahteva prodavca specifičnih karakteristika i tačno definisanog pristupa.

Pesme koje te jako nerviraju,ali uprkos tome tebi su non stop u glavi. ovo moze da traje od jednog dana pa do par godina. najgora stvar je kada i sam shvatis da je jako retardirano to sto pevas glupe gej retardirane pesme u sebi.

Generički naziv za mlade i popularne bendove za koje svima puca kurac.

To se kaže za teškog prevaranta koji zajebe svakoga.

Pobratim je drugi kum na svadbi.Uslov da neko postane pobratim jeste "krvno pobratimeljenje".A to jest da budući pobratimi zaseču vene i da se tako pozdrave.Naravno ovo se sve dešava pod velikim uticajem alkohola.

Pokušaj izjednačavanja životnog standarda našeg mučenog trudbenika sa uslovima života onih gore, gde se pod tamo misli na svako civilizovano inostranstvo gde rmbaju od jutra do mraka za bednih par hiljada evra mesečno.
Zaključak je po pravilu izazvan, za naše podneblje tako karakterističnim izlivom kompleksa više vrednosti na mozak averidž kritičara takozvanog boljeg života.

Ili pametnjaković po srpski jezik.

U pitanju je britanska emisija sa discovery channela. Njihov slogan glasi "zloupotreba nauke". Kad to čujete, odma' shvatite o kojoj se emisiji radi. Bave se hemijom, fizikom, gastronomijom, životnim pitanjima. Glavni voditelj je Richard Hammond koji upućuje gledaoce u to šta će videti, i povremeno se pojavi sa nekom porukom o emisiji. Drugi voditelj je John Tickle koji se uglavnom bavi poštom, i radi neke dodatne eksperimente (kao na primer hodanje na pudingu). Treća voditeljka je Charlotte Hudson.

Takođe imaju grupu pomoćnika nazvanih "pametnjakovići" (brainiacs) koji ništa ne govore i glavni voditelji se ophode prema njima prilično surovo (ali k'o bajagi).

Izvode eksperimente poput "šta će se desiti kad staviš balon sa čistim kiseonikom u mikrotalasnu", "koja hrana pravi najsmrdljivije gasove", "da li je moguće napraviti top koji ispaljuje lubenice" i dr.

Njihovi najveći neprijatelji su kamp-prikolice koje uništavaju na najrazličitije načine (propan, butan, kiseonik-acetilen, petrolej, TNT, nitroglicerin). Testiraju alkalne metale u reakciji sa vodom (šta će se desiti kad ubaciš Rubidijum ili Cezijum u kadu vode).

Jedno vreme su testirali koje poznate ličnosti mogu da podnesu što veći strujni šok, koje stvari ne možeš da radiš dok si pod dejstvom elektriciteta, koji je začin najljući (testiraju tako što gledaju ko će da najviše izdrži sa tim začinom u ustima).

Rade i neka poređenja gde jedna od zgodnih voditeljki, Mayang Lee, testira koje voće tone, a koje pluta. Onda jedan nastavnik sa howarda pravi eksperimente gde treba da pogodi da li će da zasvetli ili eksplodira.

Uglavnom, odlična emisija, i ne bih mogao da u jednoj definiciji napišem šta sve rade.

Ne diraj to, gadno je. Najiritantnija rečenica koju jadno dete može da čuje od prezabrinutih majki koje mu ne daju ni zemlju da pipa. Zato danas deca ne razlikuju gusenicu od crva, a trave se boje.

Situacija kad ti komp poludi i krene da izbacuje "error" na svakih deset sekundi, onemogućavajući te da normalno blejiš na njemu.

Prenosni, dvosmjerni radio primopredajnik. Hodaš i pričaš, prevedeno sa engleskog.

Vrhunac ekstaze. Potpuna erupcija kombinovanih emocija dolaska u veliki grad, nostalgičnih uspomena iz rodnog mesta i oduševljenja vrh pičkom koja promoviše Amstel u novom pakovanju. Soft verzija "američkog sna" u kom pokazuješ kako si uspeo kao čovek i student u velikom gradu, a, opet, da nisi zaboravio korene.

Subota je posle podne. Ustao si kasno jer si se u petak spremao za dan D. U 14 časova si pokupio sa Autokomande torbu sa čistim gaćama i ajvarom i sirnicom što ti keva spremila da ne trošiš pare "tamo". Pripreme mogu početi.

Zove se najbolja drugarica da ispegla taze novu košulju sa "Emporio Armani" aplikacijom na grudima i levom rukavu. Keva je već poslala čiste farmerke i gaće. Udara se specijalni friz à la Džim Džarmuš i sve je spremno.

Ulaziš, potpuno opušteno u lokal, jebe ti se, svet je tvoj. Merkaš pola sata da vidiš ima li smisla ovde dati pare. Vidiš da ima, sedaš, bacaš jaknu preko ramena u stilu Toma Kruza iz "Top gana" i zauzimaš separe(j). Oko tebe simpatične klinke, još bolje promoterke i plejada njuški sa Ibarske magistrale. Vreme prolazi, muzički žanrovi obleću sa svih strana do momenta dok se pevač ne povuče s bine. Tu nastupaju novi momenti. Novi vladari mikrofona preuzimaju šou, jer Elvis je napustio zgradu. Tada se veličina iskazuje prema sebi, drugima i rodnom kraju. Život je kurva, ali nekad treba ispasti čovek i pokazati da si od krvi i mesa.

Ove pakosne poruke komercijalnog sadržaja su stvorene sa idejom da vam isperu mozak, iskvare oči i naprave neprijatnost kada posećujete pornićarske sajtove. Uvidjajući činjenicu da sve više ljudi koristi internet, firme za prodaju kuraca i palaca su previdele faktor ljudskog inata i rešile da svoje proizvode reklamiraju gde god je moguće. Ne možeš više ko čovek ni pornić da pustiš, a da ne iskoči neko melodično govno da probudi ukućane i svima da do znanja šta radiš.

Ne možeš više na miru ni definiciju na vukajliji da napišeš..Jebite se kapitalisti, duvaj ga kompanijo i celo proizvodno postrojenje - neću vaše proizvode i usluge, pa makar bile za džabe!

Nema ljubitelja fudbala sa ovih prostora koji nije bar jednom pomislio kakvu fudbalsku reprezentaciju bi smo imali da nije došlo do raspada Jugoslavije. Reko bih, mahom oni stariji koji su živeli u bivšoj nam državi, sve dok sebe nisam uhvatio kako na poslednjoj strani studentske svaštare sastavljam tim "današnje" Jugoslavije sve sa rezervama.

Handanović na golu, Begović rezerva, odbrana naša, ostalo Hrvati i Bosanci. Tu je i Pandev, čisto da se ne bi narušila harmonija bratstva jedinstva.
Koga za selektora ? Možda Mihajlovića, čisto da bi se tim ujedinio obaveznim pevanjem himne a stručnost ko jebe... sa takvim timom selektor može da bude i Ratko Dostanić.

Dobri smo mi kao pojedinci u svim sportovima. Evropski, svetski prvaci u odbojkama, košarkama i skroz nebitnom vaterpolu. Imamo Đovaka i Jelenu Ristić, ali jebi ga, fudbal je najpopularniji i biće dok je sveta i veka.

Gladni fudbalskog uspeha i umorni od gledanja kojekavih Fejsa i Radenovića kako se provlače po reprezentaciji, mnogi bi voleli da bar odgledaju revijalnu utakmicu kako sadašnja Jugoslavija razvaljuje Brazil ili sličnu silu poput Švajcaske iz top 10-a. Ne bi imao ništa protiv da sve golove zabije Džeko ili Mandžukić, kao što ne bi ni Hrvati ili Bosanci imali ništa protiv da ih postigne neki naš... ili Pandev.
Samo treba da progutamo malo ponosa, ionako nema puno kalorija...

Rečenica koja znači da treba da se odlepiš od televizora i da malo zapostaviš gledanje fudbala. Obično je izgovara majka kad treba nešto da joj se pomogne.

Sledeci omot za novi, buduci album Zdravka Colica. Trebao je biti za zadnja dva ali pretekose ga MTS i DUEL sa vecim honorarima. Portparol Durexa nam je obecao da ce se Zdravko naci u njemu cim izda album pogotovo od kako je po sopstvenom priznanju shvatio da "sto ne bi i on pisao tekstove svojih pesama"

Rečenica koja se prvo koristila u reklamama a danas se upotrebljava u šali da se iskaže nedostupnost nečega.