Nepravedna situacija:

-kad bi nekom trebalo da bude izuzetno neprijatno a to nije slučaj, pa ti nosiš krst. A pošto taj neko nema obzira prema tuđim obzirima i ne zna za osećaj blama, ti se, nesrećniče nesebični, neretko osetiš kao budala;

-ako neko pak oseća blam na tvoj red, to samo pojačava tvoj blam. Verovatno si se izblamirao jer si smotan i nesnalažljiv, te zaslužuješ velikodušno sažaljenje, koje će ti dodatno sjebati samopouzdanje i poslužiti kao jak inhibitor za smele poduhvate i u budućnosti.

Odgovor svakog poštenog lezilebovića koji još uvek drži do sebe, suočen sa optužbom za nerad.

Osećaj promene u nečijem emotivnom statusu koji retko ko poseduje, a izabrani koje, po njihovim rečima, Bog obdari ovim darom, postanu čuveni pevači balada u Srbiji.

Najsvežiji primer posedovanja hipersenzitivnosti je Sergej Ćetković, grdosija od dva metra, čije meko srce i topli osmeh, topi pred sobom sve hladne barijere i ruši mit o Balkancima kao tvrdom i zatucanom narodu bez osećanja, jer on oseća. On se saživljava sa svima koji pate. On vodi ljubav sa svojom publikom na duhovnom nivou.

Osećaj hipersenzitivnosti je jednom opisao kao neki dubok bol koji oseti u duši, u momentu kada neko pati i kada je ostavljen, kao i neko čudno treperenje vazduha oko njega, nakon čega odmah uzima papir i olovku, a ruka sama počinje da stvara srceparajuće reči, dok njegove suze natapaju papir po kom piše kitinjastim pisanim slovima, čineći da ta pesma dobije novu dimenziju osećajnosti koju njegova publika toliko voli kod njega.

Međutim bol u duši nikada ne može da umine samo posle pisanja pesme, pa čim uspe da zaustavi suze, odmah počinje da pravi sendviče koje nosi napuštenoj deci, hraneći ih svojom rukom, a nakon toga na ulici nalazi malog psa lutalicu i odvodi ga kući, gde ga nahrani, okupa, pa zatim celu noć drži u krilu i mazi. Tek nakon toga bol umine i može da se ode u studio na snimanje te pesme.

Naravno, ja ga smatram ozbiljnom pederčinom i njegova hipersenzitivnost mi opasno ide na nerve, jer iako uspem uvek jako brzo da prebacim kanal kada naletim na njegov spot, dovoljan je sekund samo da ga vidim i da poželim da mu opalim šamarčinu preko onog njegovog plačipičkastog smeškića, pa da stvarno ima razloga da plače.

Krenimo od fudbalera, dele se na nekoliko kategorija. U prvu kategoriju spadaju neafirmisani mladi lavovi iz Afrike i Azije, sirovi bez ikakve tehnike i poznavanja taktike, idu na snagu i brzinu, u Srbiju su dovedeni za šaku dolara, cilj im je da priuče malo tehnike i upoznaju se koliko-toliko sa taktikom i odu dalje da uzmu pare. Najčešće polupismeni i sasvim nezreli ako odu u neki od Beogradskih klubova ili u Novi Sad susreću se sa čarima noćnog života, sponzorušama i drugim stvarima njima do tada nepoznatim, ulaze u razna iskušenja, ako po našim livadama uspeju da nešto odigraju menadžeri ih proguraju do zapadne Evrope ili Rusije i Ukrajine, a ako ne idu u Azijske ili neke slabije evropske lige. Drugu kategoriju čine već istrošeni stranci kojima nema mesta u klubovima iz top 10 evropskih liga, pa dolaze ovde za 100 ili 200 nekad i 300 soma jura, naši klubovi ih predstavljaju kao prekaljene internacionalce, a njih ustvari zabole za sve bitno im je da uzmu te pare i provedu se što bolje. Obično su defanzivci, mada ima i izuzetaka koji obično ako znaju sa loptom igraju ofanzivnog veznog ili plejmejkera. Treća kategorija je zapravo podvrsta prve kategorije, samo što ovi mladi lavovi dolaze iz Južne Amerike, za razliku od ovih iz prve kategorije imaju tehniku i poznaju taktiku, nisu baš brzi i snažni, a i pomalo su lenji na terenu.
Kod košarkaša je bitno drugačija situacija, u prvoj kategoriji imamo mlade i neafirmisane igrače došle sa koledža ili one koji nisu uspeli na draftu, naši klubovi im predstavljaju odskočnu dasku za najbolje evropske lige i klubove. Oni su znatno obrazovaniji nego fudbaleri, navike su im bitno drukčije tj. nisu tako sirove, mada ima i izuzetaka, obično su dobri igrači u evropskim okvirima (dok kod fudbalera takva situacija je nezamisliva, da u našu ligu dodje dobar igrač), bore se do kraja, obično postanu miljenici publike. Ovi igrači se najčešće zadržavaju ovde po godinu dana nakon čega odlaze u velike klubove za veliki novac, dok fudbaleri se zadržavaju i po dve, a neki i tri godine ovde. U drugu kategoriju spadaju iskusniji košarkaši, igrali su već po Evropi, znaju znanje, obično ih dovode ambiciozni klubovi sa ovog područja na godinu dana retko dve godine. Najčešće su to centri, mada ni plejmejkeri ne zaostaju jer poslednjih godine se ne ističemo sa igračima na toj poziciji, pa pošto naši ne mogu da pariraju evropskim, mi dovodimo strance na tu najdelikatniju poziciju.
Što se ostalih sportova tiče retki su stranci u našim klubovima, tek poneki rukometaš tu i tamo, kod odbojkaša i vaterpolista gotovo na nema stranaca u našim klubovima, a ako ima obično su to mladi i neafirmisani igrači.

Heh. E, moj prijatelju. Kastriran do kraja. Žena mu došla glave, ako me razumeš.
Ovakav tip muškaraca je gori od onih koji se pojavljuju u reklamama za omekšivače, onih koji se maze posle seksa i plišanih medveda. Pa, jebote, o čemu više da ti pričam kad i sam vidiš da je digao dasku pre pišanja... pradeda mu se u grobu okreće...

Daska koja ima preko metar devedes'

Knjiška terminologija za "jeb'o bi je/sela bi mu na facu". Neretko se sreće i kao glavni pokretač radnje u nasumičnom erotsko-ljubavnom romanu iz edicije "Luna".

Grupa dežurnih trolova na nekom sajtu, koji u sitne sate patroliraju i genkuju nove članove.

Prastara emisija emitovana petkom u terminu oko 23.00 na eksperimentalnom 3. kanalu RTB daleke 91. godine. Poznat oblik noćnog programa, po modelu Howarda Sterna. Dosta kasnije je nastala slična emisija Noćna Mora. Emisiju je otvorio RAMC, a kasnije je preko godinu dana istu vodio Bićko. Bićko je emisiju vodio pod pseudonimom Ruzmarin, sa razdeljkom pocepanim po sred glave, okruglim tamnim naičarima (Lenon), prepoznatljivim brkovima i manjkom uglađenih manira. Bićku se i danas često meša Ruzmarin u razgovor, osobito kada priča viceve.
Šoder lista je labavo zamišljena kao top lista muzičkih antitalenata. Dakle trebali su da prikažu nešto što se nalazilo ispod filtera dobrog ukusa i što nije za televiziju. Sa stanjem današnje televizije ova emisija ne može da se objasni. Ali u vreme kada je nastala, Oliver Mlakar i Mića Orlović su nosili ogromne leptir mašne i onako sa zgutanom motkom sitnim koracima merili studio i dubokim baritonom širili ideju da moraš lepo da se ponašaš, jer preko TV prijemnika ulaziš ljudima u kuću. Emisia na TV koja je bila totalno van normalnog režima u kome je sve namešteno i snimljeno 4 nedelje ranije, zbog potrebe cenzure je bila totalno otkriće za mene i moju generaciju. Znam da zvučim glup, ali nosio sam te glupe naočari i navikao sam kosu da raste sa razdeljkom tačno po pola glave. Ne samo ja, nego svi koje sam znao.
U to vreme nije bilo youtube i kobaje grande, pa su autori emisije koristili pomoć publike, koja im je slala iskrivljene umetnike na VHS snimcima. Danas je uobičajeno da digneš slušalicu i nazoveš radio ili TV ili da im bacaš tviter, mail i FB. U to vreme časopisi, radio i TV je komuniciralo sa publikom preko razglednica, dopisnica (to su razglednice bez slike) i pisama.
Svako pismo je počinjalo, sa: "Dragi Ruzmarine, nadam se da ovo pismo neće završiti u kanti..." Ljudi su mu slali, osim tih video snimaka, razno-razne rekvizite, tepiserije, hekleraje, kolaže i postere sa likom Ruzmarinom.
Posebne zvezde šoder liste bili su ulični talenti navatani u krugu dvojke, na adi, na kališu i u gagarinovoj. Kada je ekipa 3K, u povratku sa nekog ozbiljnog snimanja, jela burek, recimo, iskoristila bi opremu i priliku da snimi Žiku Obretkovića, Stoleta Piksija, Woodoo Popeya i Kaleta Gospodara Sveira. Iza tih akcija ostali su antologiski TV klipovi, Zeleno zeleno i Daj čoveče vrati pare. Popriličan skup isečaka emisije se mogu naći na jutjubu.
Narod je pisao Ruzmarinu viceve, koje je on čitao u emisiji, deca kasnije prepričavala u školi, žene na pijaci i starci na pecanju. Bio je to jedan eliksir sprdnje i leksikon nenasilnih ludaka i otvoreni konkurs za duhovite asove iz naroda.
U današnje vreme etno spadala, lošu muziku i glupe viceve možete da svlačite sa interneta, a svoje napade izražajnosti i subjetkivnu duhovitost možete da postujete, od vukajlije, pa nadalje. I to sve u realnom vremenu, ni petka ni 11 sati noću, zaobilazeći televiziju i njen program koji u današnje vreme skrnave, neki ozbiljno bolesni ljudi.
Iza emisije su ostali izrazi : "Koji su, a to su.", "Retko konj", "Konj će kome" i za kraj definicije čuveni "Doviđenja i oreoar, o rezeorvar, o kofa, o bazen."

Glavni kriterijum kvaliteta automobila za voditelje emisija o automobilizmu, urednike auto-moto časopisa, kreativne osmišljavače reklama o automobilima, kao i za pubertetlije od dvanaest do devetnaest godina koji stišću penis tri do devet puta na dan.

Kao što reč ''Seks'' mora da stoji na naslovnoj strani svakog Men's Health-a, Cosmopolitan-a i Bravo Girl-a tako i pridev ''sportski'' mora da se prilepi uz svaki jebeni šraf na automobilu.

Prva stvar koja čovjeku padne na pamet kad završi čitanje dnevnih novina:

Dobro jebem joj mater, ali tako to hoda, i ove godine se završila, ode i ne mora se nikada vratiti niti ima nameru. Pogotovo među ljude, koji će.
Ali ljudi su prokleti, oni 'oće, moraju. Pitanje je života i smrti i spasa malih delfina te pingvina s narušenom dioptrijom u bespućima plisnjavog Antarktika koji se topi ki Top-gun pre nego ga Mišković stavi u usta da proveri kvalitet Delte i Sitija.
Gde ćeš, šta ćeš, kako ćeš???
I nije da bi igde, koji 'š kurac igde, noć k'o noć, ki svaka druga, ako imaš pića i dobra je, koj jebe što je lunarizam odlučio da je zadnja nečega i da bi Luna Lu morala s onim noktima i zanosnom figuricom bolje ići u rudnik nego da nam tu valja gluposti, valjak jedan od žene.
Taman i da odlučiš kako te ove godine niko zajebati neće, zove te Mare i Andreja i saopštavaju ti da jednostavno moraš i ti tamo negde i da si pička ne budeš li i da je to nikakva kinta a da će biti Jovana i Jelena.
Ne jedna, naravno, to su prefiksi za najradosnije i najtraženije osobine U žena. Jer jebiga jest da su lepa imena ali Jelena i Jovana k'o govana pa ide detaljisanje.
-Kako koje? Jelena Fuksa, Jovana Svi za jednog, Jelena Petica, Jovana Pušačica, Moja Jelena, Maretova Jovana, Bambus Jelena, Jelen Jelena, Lav Jovana,...
-Dobro, de, shvatio sam. Aj dođem.
Onda kreće besomučno trošenje para, jok nećeš, odlučio si, ima da hoćeš, i tole i šulju i gledaj ovo, opet puk'o kaiš u pičku materinu, kupuj novi.
Žurka je tu i tamo oko tog doba. Nećeš prvi, normalno, nisi luzer.
Op, tu su već Peca i Peki, euforija, ludilo, piju od deset jutros, k k kul...
Zemaš vupi, sedaš, gledaš, ruska se već prelila tri puta preko nekog tanjira.
Svako vadi svoj CD iz džepa i šeretski njuška u pravcu samoproglašenog di džeja, Aj pusti ovo, aj leba ti ovo. Jok, narodnjaci ubijaju...pluća dihtuju k'o membrane zvučnika od hiljadu vati, nije baš da je prijatno, al ajd. Veselje je, valja se.
Neke su cupi već zarile štikle od dvan'est centi u parket i tako usidrene i upakovane u haljinKe plastikanere boje žestinu.
Svi su crveni, vreme prolazi, pička materina na TV odbrojava...
Gledaš na sat i skontaš da tvoj žuri.
Jebiga. Cmakanje, cmakanje, još cmakanja.
Cmakanje.
Balavljenje.
Cmakanje.
Nastupa termin Želje, čestitke, pozdravi, SMS, zvanje, opterećene linije.
Zvaće se kasnije, sad se nema vremena, l00dilo je u toku!
Iš'o bi u WC al tamo se vuče što lajna što Jelena Petica po podu.
Ne ide ti se, piša ti se. Neki su zagrljeni, cmakanje, cmakanje, znojavo cmakanje u znojava čela.
Đole je vani, umiva čemprese peglom pre vremena, ajd dobro, čim povrati što sebe što rusku i mesište vratiće se. Da ne propusti nešto.
Ti sediš u maniru pravog Vukajlijaša i smeškaš se... Koliko materijala...Ko vam jebe mater ionako nisam mislio doći.
Bar nešto od te noći. I mamurluka. Naravno. Hoćeš svoj mamurluk. Platio si pošteno.
A od tih sranja i novogodišnjih odluka-ništa.
Biraj Od sutra ću. Sutra ionako ne umire nikad.

Mihail. Misha. Velemajstor saha. Letonac. Do Kasparova i njegove ere sampionizma bio je najmladji sampion Sveta u sahu (1960./sa 24 god.).
Krecu likvidacije velikih sampiona u zavrsnicama pa i u otvaranjima.
Pobedjuje i belima i crnima.
Tad je nastala i cuvena letonska narodna izreka: ''Dodji kod Talja da te iskalja!'' koju sam upravo izmislio!
No problemi sa bubrezima i to sto je bio vitez okrugle case su ga isaplitali da svi pred njim dugo padaju pokoseni dok im uzima skalpove.
Da nije tako bilo verovatno bi se pricalo sad o npr. mecu ''Talj-Ostatak Sveta'' gde on pobedjuje sa 6-7 razlike (Svet bi verovatno dobio par remija).

Forum vam ne radi. Pisem dva sata, i nece da mi izbaci post, sada moram da kucam iz pocetka, prvo to poboljsajte. Posto forum ne radi, pisacu ovde.

Ja sam stari clan. Bio sam dosta aktivan ovde pre 4-5 godina, bio sam 50. po broju poena i procitao sam i ocenio na desetine hiljada definicija, cisto da ne bude komentara da neki novi clan lupa. Neki ce me mozda prepoznati. Ne hvalim se, samo zelim da ukazem na to da znam dosta o ovom sajtu, i da nisam novajlija. Moje misljenje nakon ovog perioda. Dodjem ja ovde ponekada, ali sajt je realno izgubio na kvalitetu. Ima tu starih dobrih definicija, postera i reakcija koje vredi ponovo videti, ali u zadnje vreme sajt zivi "na staru slavu". Ranije sam zanimljive stvari naloazio ovde, sada ih nalazim na drugim mestima. Neki ce reci "Ako ti se ne svidja ovde, sto si dolazio?". Pa i u Srbiji nisu idealni uslovi za zivot, pa mnogi ostaju ovde i pokusaju da promene nesto. Mozda ja ovih pokusavam da iznesem svoje misljenje kako bi sajt bio bolji. Neki ce reci "Pisi na forumu". Jbg, forum ne radi, ovo sam pisao u temu "Predlozi za pobiljsanje sajta", pa nije hteo da se postavi ovaj tekst. Ako hocete predloge za poboljsanje sajta, prvo popravite forum. Dalje, mislim da je sajt bio bolji dok je bio vise takmicarskog tipa, dok su se birale definicije, posteri i reakcije dana. Neki ce reci da je ovako bolje, jer nema hiperprodukcije gluposti. Tada je mozda bila hiperprodukcija gluposti, ali je bilo i pametnih i zanimljivih stvari. Verovali ili ne, neko je produktivniji dok se takmici, makar za te imaginarne internet posene, za koje me takodje zabole uvo. Ovde me niko ne zna, a ni u realnom zivotu ljudi ne znaju da sam ja ovde pisao sve i svasta, tako da je glupo da kometarisete u fazonu "tebi je bitna samo popularnost". Iskreno, jee mi se za popularnost. Dovoljno sam uspesan u realnom zivotu da mi se jee za ovaj imaginarni zivot ovde. Sada sajt nema ni hiperprodukcije, ni pametnih stvari, samo po par gluposti koje se objave sa vremena na vreme i to je to. Sajt se sveo na neke interne fore u okviru foruma i chata. Iskreno, boli me uvo sta mislite o ovome sto sam napisao. Boli me uvo da li ce ovo neko procitati. Boli me uvo da li cete obrisati ovu definiciju. Boli me uvo ako me banujete, sto se mene tice, mozete i odmah trajno (ako hocete), boli me uvo. Boli me uvo i ako ovog momenta prestane da postoji ovaj sajt. Ovo je moje licno misljenje na koji je nacin moguce ponovo oziveti sajt. Mozda ce ovo uticati na neke pozitivne promene na sajtu, a mozda i nece, iskreno, boli me uvo. Pisao bih jos mnogo toga, ali dosta je i ovo. Radite sta hocete, ali ako ce Kaizenu nesto znaciti ova informacija, ja na ovakav sajt dolazim sve redje i redje, ranije sam na sajtu visio po ceo dan, sada dodjem ovde jednom dnevno, pogledam top postere i reakcije (za 2 min), razocaram se i odem. Ako zelite da sajt bude bolji, menjajte nesto. Pozdrav za sve.

Da, život je kurva i to ona najjeftinija, što bi ti prenijela kakvu bolešćinu za 2 dima Niške Drine. Kad gledaš i razmišljaš šta si postigao sa svoje 24, još malo 25 godina, sve ti se svede na jednu riječ - sranje.
Voziš se busom i naletiš na curu, koja ti je na prvi mah poznata, ali mozak ti i dalje buferuje njen lik. Javlja ti se, ljubi se sa tobom, tek tada ti dolazi da je to tvoja drugarica iz razreda iz jebene srednje. U momentu ti naviru sjećanja na to koliko si balio za njom ali nikad nisi skupio dovoljno muda da kreneš u akciju. Sada je još ljepša nego prije, i dalje ima bujnu crnu kosu i pune modre usne, plave oči, plave kao glečeri jezera Mičigen. Sve u svemu - san snova.
Iz priče saznaješ da je završila fax, da radi neki pristojan posao, i najgora vijest po tebe - da je udata, čak da ima đecu. Sranje, bio si u tripu da bi mogao da je smuvaš, jer sad ti imaš kahones (što bi Homer SImpson rado rekao).
Ona izlazi na sledećoj stanici i opet te ljubi, samo ovaj put držeći te za ruku. Izlazi, a ti već po mozgu preturaš po folderima.
Opet razmišljaš šta si postigao do sada od srednje. Ništa bitno. Ispratio si par drugova u vojsku, bio si na nekoliko njihovih vjenčanja i napio se ko stoka na istim. U vojsku nisi išao ne zato što si nesposoban, nego zato što te bolio kurac za takve stvari.
Upisao si neki lijevi fax, sa velikim nadama da ćeš ga trsiti u roku i početi da zgrćeš brdo para. Sve je to lijepo, samo što se raspršilo u prvoj godini, kada si zbog silnih pijanki ostao na saldu - 2 mi fale da očistim godinu.
Pijanke, mamurluci, veze za jednu noć, veze od 3 mjeseca najviše. Sranje.
Tada se sjetiš svih gluposti koje si radio u pjanom stanju, sjetiš se i onda kada si napio mladu asistentkinju i vatao je za sise u uličici iza faxa. Eh, to su bila vremena. Ali to je prošlo, prošlo brzinom svjetlosti. Pa si pokušao da budeš normalan (po tim nekim standardima) pa si se u trećoj godini počeo zabavljati sa koleginicama, mlađim 5-6 godina i taslačio ih u amfiteatru ko jebeni gnu.
Saldo: najduža veza 3 mjeseca, top.
I umjesto da si stekao neko iskustvo iz svega tog, nastavljaš po starom. Povremeno se sretneš sa starim ortacima, koji ti nude poslove kod njih, jer oni su odavno počeli da zgrću lovu. Ajde, prihvatiš se, ali i to vrlo kratko, po mjesec dana, pravdaš se, da moraš da učiš jer su ti ostala samo 3 ispita do diplome. Ispadaš i iz te epizode, ko zadnji klošar.
Voziš se u busu do faxa, tješiš se, još samo 3 ispita do kraja.
Saldo: 25 god. ti je, na faxu si već prozvan dekan (koliko si godinama na istom), vratio si se kod roditelja na gajbu, živiš od njihove milostinje.
Al najgore od svega, ti ništa ne činiš da to promijeniš, nego sve radiš po nekom difoltu, i još gore od svega, na neki bolesan način si zadovoljan sa tim stanjem.
To brate mađijo!!!

Ove pakosne poruke komercijalnog sadržaja su stvorene sa idejom da vam isperu mozak, iskvare oči i naprave neprijatnost kada posećujete pornićarske sajtove. Uvidjajući činjenicu da sve više ljudi koristi internet, firme za prodaju kuraca i palaca su previdele faktor ljudskog inata i rešile da svoje proizvode reklamiraju gde god je moguće. Ne možeš više ko čovek ni pornić da pustiš, a da ne iskoči neko melodično govno da probudi ukućane i svima da do znanja šta radiš.

Ne možeš više na miru ni definiciju na vukajliji da napišeš..Jebite se kapitalisti, duvaj ga kompanijo i celo proizvodno postrojenje - neću vaše proizvode i usluge, pa makar bile za džabe!

Život preslikan na 64 polja.

Osoba sa kojom možete raditi šta god hoćete.
Kao što i plastelin služi za lako oblikovanje, tako su i ove osobe povodljive do te mjere da vam dođe da se zapitate da li se zajebavaju s vama, ili su stvarno tolike amebe. Šta god vam treba, kako god, u bilo koje doba dana i noći, one su tu za vas, bez suvišnih pitanja.
Ako hoćete da ih ubijedite u nešto, dovoljno je samo to da kažete, ne morate čak ni da pitate.
Treba vam glas na izborima? Oni su pravi izbor!
Obično je normalno prema takvim osobama gajiti određenu dozu sažaljenja, zbog načina na koji ih ljudi iskorištavaju, ali, ako se neka dobra osoba nađe u situaciji sa njima, odlična je ideja pokazati im prave vrijednosti, naučiti ih šta valja, a šta ne, i pokušati im malo ojačati volju, ne biste li ih izveli na pravi put.

Ni jedna baba ne zna šta je visok pritisak dok ne sazna za/kupi aparat za merenje pritiska.

Ovako izgleda 90% američkih tinejdzerskih filmova:

Uloge:

Majk - Zajeban skolski frajer, san svake devojke, uglavnom igra basket ili americki fudbal za skolu, naravno ima i najbolju ribu u skoli...

Dzon - Majkov najbolji ortak, sve isto kao kod Majka, samo u malo blazoj formi...

Rodni, Bil, Albert i Keni - Četiri nerazdvojna druga, glavna tema podsmeha ostale dece iz skole, povuceni, cudni, nevini...

Alisa - Glavna riba u skoli, san svakog muskarca, naravno Majkova riba, a gore pomenuta četvorica, maštaju da im se javi u prolazu...

Suzan - Alisin potrčko, takodje slatka devojka, nema decka, ali se muva sa Dzonom...

Jos puno nebitnih likova - koji su nebitni za opis, tu su samo da posluze glavnim likovima...

Radnja: