Veoma rasprostranjena sorta čo'jeka čiji je životni cilj ispijanje piva ispred zadruge i pišanje uz ogradu bogatog seljaka koji ga je otpustio s njegovog posla čišćenja štale i tovljenja 20 bikova, jerbo je svojevremeno potajno krao po tri litre mlijeka od kojeg mu je žena pravila domaći sir kako bi imao dobro meze.
Ima tri razreda osnovne škole i knjige od četvtrog, voli da dobro pojede i popije, a naročito da posjedi ispred kazana sa svojim drugovima lolama i bekrijama, kada u zanosu emocija triput izljubi svakog od njih i počne da baljezga o tome kako je život kurva. Jedino što je u životu stekao je loš glas o njemu. On nije jedan od onih kojemu će seljanke da prinose žrtvu u vidu pogače i rujnog vina kako bi oženio njihovu kćer jedinicu, niti onaj kojemu će jedan iole imućniji čovjek ponuditi posao. Ne, gdje se on pojavi, tu trava ne niče. On je propao u životu. Dno.

Čovjek koji je nekako ispod kamena preživio nestanak hipika, izvornih rokera i metalaca, onako kako je aligator ostao još iz doba dinosaurusa da danas baulja po planeti, i pokušava da se što prije pridruži svojem skoro nestalom narodu ubijajući se najjeftinijim alkoholom, lošim duvanom i raznim drogama, pri čemu je ona po kojoj je dobio ime, vjerovatno najzdravija stvar koju unosi u organizam. Prezime je dobio po neizbježnom modnom detalju - uglavnom masnoj i raščupanoj kosi koju jedino vjetar dodiruje i jedino kiša pere. Na neki način je Travko Čupavko žitelj većine naseljenih mjesta, skoro svaki grad, svaka varošica i svako selo, naselje i bolo kakva druga zabit imaju po jedan primjerak ljudskog dinosaurusa kojeg bi Indijanci zvali Žbun Koji Gori, kad bi ih bilo briga da ga ikako nazovu, inače poznat i kao Travko Čupavko, premda je jedina sličnost između ovog bića i simpatične lutke kojoj trava raste kao kosa dok se zaliva - oči.

nedovršena misao kao znak da je senilnost ili gospodin Alchajmer vrlo blizu ...

Poredjenje za nešto što treba da bude što suvoparnije i jednostavnije. Umro je pa je umro, i svaki tračak kreativnosti zvuči samo kontraproduktivno, morbidno i smešno.
Primer najbolje govori:

"Na vama je da umrete, mi ćemo se pobrinuti za ostalo" - Pogrebna oprema Vilotići.
"Pogrebna oprema Mali Raj" (ovo stvarno postoji u Nišu)
"JKP Pogrebne usluge: zakopavamo vaše najmilije dublje od konkurencije"
"Večni mir u našem sanduku." - Pogrebne usluge Kozić.
"Da vaš spomenik bude najlepši u selu!" - Kamenorezac Slavić.
itd...

Nije vam taj ništa posebno. Nije ne znam kako bogat i raskošan kao ruže, ili ma ukusne plodove kao i sve voćkice te podfamilije, nema tako intenzivan miris kao limun trava ili, još bolje perunika noću, ali je tu. Deli zemlju sa njima... Malen u odnosu na njih, možda i neprimetan, ali ipak tu negde. Ima ono nešto, što bi neko rekao. Ima onu veselo plavu boju koja može da se uklopi čak i pored nevena, a mali, simetrični cvetovi od pet latica su nekako... Nezaboravni... Negde ti ostanu u glavi i ti ne znaš šta ćeš sa njima. Ne misliš na njih, ali odjednom se setiš... I nasmeješ se. Takvi su ti nezaboravci. Ima ih svuda, po celoj livadi. Samo treba pronaći jednog između gomile đurđevaka, aromatičnih nana, perunika i hibridizovanih jagorčevina koji odvraćaju svojom nametljivošću nekog tako malog kao što je nezaboravak. Zašto je čovek odabrao nešto tako nenametljivo da ne zaboravi? Pa... možda i on sam po prirodi nije toliko nametljiv i raskošan kao što voli da se prikazuje.

Najgluplji i najprevaziđeniji izgovor,najčešće za roditelje, koji uprkos svojoj gluposti ne prestaje da se upotrebljava. Neki roditelji čak i poveruju u njega.

Tako počinje da pada kiša. Ili sneg. Sitno i po malo.

Kada bi se Walt Disney otopio sa znanjem hrvatskog i posecivao isključivo index sport pomislio bi po anketnim pitanjima da su hrvati viša rasa poslata od boga samog, da oni drze svet u svojim sakama i kreiraju svima nama budućnost. Neuspesi hrvatskog sporta na tom sajtu su predstavljeni kao momenti u kojima je djavo uhvatio boga na spavanju...

Vesnik nesreće, donosilac baksuzluka, širitelj katastrofe. Daglas Fakler iz Policijske akademije. On ide miran a iza njega gori zemlja, nebo, vazduh.
Za razliku od običnog baksuza koji je baksuz i sebi i drugima bahil baksuzira samo drugim ljudima. Samom svojom pojavom. Ono što američki šupci zovu The cooler i zapošljavaju ga po kockarnicama da stopira nečiji srećni niz dobitaka dobri Turci su nama dali u ovom izrazu što samo dokazuje da bahil živi odvajkada i da mu smrti nema.
Bahil je onaj koji je 47.godine pre Hrista odlučio da se učlani u Aleksandrijsku biblioteku pet minuta pre nego što je prvi put izgorela, bahil je uspeo da uđe na stadion osmine finala 1998. taman na vreme da ga Mijatović ugleda u publici sekund pre nego što je poslao loptu u prečku lepu materinu i tako razjebe Jugoslaviji prolaz dalje.
Bahil voli da obilazi svet. Početkom devedesetih je putovao po Balkanu, 2004. otišao da odmara na Tajlandu a zakazao put u Japan 11. marta 2011.godine.
Čovek koji se rodio s natpisom na čelu- Gde ja dođem tu trava ne raste.

Nije uopšte važno da li je reč o štoperu reprezentacije ili nekog kluba. Biti štoper prosto znači da si copina, pešadinac koji biva redovno prvi gurnut u prve borbene redove.
Momak koji igra na ovoj poziciji je, naravno, strvina sačinjena od jakih, krupnih kostiju i čelične konstitucije, idealne kombinacije za satiranje protivničkih napadača.
Gde on startuje, tu zaista trava ne niče, trsi sve pred sobom i vodi se motom " lopta mož' da prođe, igrač nikad" .
Štopera, na njegovu, i žalost njegove familije, prati prokletstvo povreda... To ne znači da su ostali igrači imuni na povrede, ali povreda prosečnog štopera može se jedino uporediti sa zabijanjem eksera pod nokte malom Radojici iz epskog deseterca. Polomljen nos, napukla arkada ili jagodična kost samo su deo njegovog uobičajenog radnog dana.
Na kraju dana, osim šest kilograma leda na kolenu, svi štoperi sveta sanjaju isti san- da jednoga dana odigraju utakmicu u Ligi šampiona... Ne zbog para. Ne zbog slave i podizanja pehara. Isključivo i samo zbog trenutka u kom će onom smrdljivku Inzagiju polomiti obe leve noge i otići kao junak u očima svih štopera planete Zemlje!

Naziv za krupniju osobu, koje podsećaju na ogromne tenkove velike snage ali male brzine. U tučama artiljerija cisti veću grupu ljudi. Naziv je postao popularan od kad je i igra World of Tenks zavladala igraonicama.

Patka jedna ostarevši u miru i spokoju penzonerskom svog muža Stojana življaše, magacionera. No tako se naučivši, u svojoj dokonosti, ona izjutra često išla je u ili u Maksi ili u Ideju ili neku drugu trgovinu i tamo mučaše i dosađivaše (zgodnim) kasirkama. Stalno baba i uporno kenjaše. Jednom prilikom kasirka joj pogrešnu šifru otkuca za čaj. Patka, naime, uzela najjeftiniji od trotoarskog bilja a kasirka nesrećno otkucala najskuplji: miks gloga i aronije plus slonova trava s Rčnja. Izašavši iz prodavnice na putu do kuće studirajući račun Patka uvide grešku i vrati se da kasirku kaštiguje i da joj još malo živaca rastrže. No ni slutila nije baba Patka šta se dešava u trobi njezinoj još smrdljivoj na jeftinoću i rapavi papir dupni. Čaj Neveseo Skupi, naime, našavši se u ovom jeftinom okruženju torbinom neopažen izmigolji se van i pade u baru neku, al opet bi zadovoljan kakvom-takvom slobodom. Kad na kasi Patka sva zajapurena da izvadi čaj al nigde ga nema i tako propade joj plan za svađu. Kasirka posle osemhnula se sledećoj mušteriji, oraspoložena. Patka se izvikala na dedu što ne otpušava sudoperu.

Razbiti nečije lažne iliuzije i megalomanske snove.

Ударци надуваног Гронда о капије Минас Тирита.

Napomena:
U obzir dolaze i Zvezdini i Partizanovi i Vošini i fudbaleri Žitišta Donjeg, kao i zimske i letnje i visinske pripreme.

O čemu je reč:
Totalno nenadjebivi mozak srpskog sportskog novinara je izmislio i ovakav način razveseljavanja široke čitalačke publike, a sve u cilju da između sezona pored raznih baba Vanga transfera, ponude znatiželjnoj javnosti i nešto drugo.
Naime, odaberu neku budalu, koja "diže atmosferu" u svlačionici da svaki dan davi sa treće strane o veoma zanimljivim pripremama u Antaliji i Ohridu.
Nije bitno ko piše, fudbaler ili novinar jer su podjednako pismeni.

Posledice:
Apsolutni WTF i nezadrživo smejanje kod napaćene publike željne sportskih informacija 365 dana i 6 sati godišnje.

Primer:

Fudbal u seoskoj ligi....prilikom koga mogu da ti se dese razne opasne stvari....imas 2 puta vece sanse da pogines nego u free climbingu....

Pita od zelja, ovaj banica od zelja, mada uglavnom može da bude (iako nije pravilno) od kopriva ili sličnih zelenih stvari.
Redovno se šalje studentima, da osete ukus rodnog kraja. Kakav burek...

Osoba koja je uvek puna razumevanja za vas. Takodje, osoba vam cini mnoge ustupke, ali i od koje ponekad primite sasvim neocekivan udarac.

Himalaji postoje tek tričavih desetak miliona godina ali su za to vreme uspeli da pomognu našim prabakama da “sakriju” svoju dragocenost duboko i zagonetno negde između prednjice i zadnjice, i leve i desne noge. To nije bila slučajnost. Svejedno, naše pradeke su se našle u problemu. Umesto da im pička četvoronožne prabake uvek bude pred očima i “na izvolte” sada je ta ista pička kod dvonožne prabake bila sakrivena i teško dostupna. Jednostavno, posle nastanka Himalaja nije više bilo tako lako i jednostavno jebati.

Žene slove za ljepši, ali i slabiji pol.
Međutim za muškarce pravu opsesiju predstavljaju djevojke koje su maksimalno ženstvene, a pri tome "rasturaju" na nekom polju do te mjere da se čovjek zapita kako je moguće da ona bude žensko, a takva čuda čini?