Iako ste 100 % pomislili da je zbog trenutnog reality-showa ovo definicija pop-pjevačice koja u njemu nastupa prevarili ste se. Viktorija je dječija fudbalska igra. Naime ona je služila kao trening pred neku važnu utakmicu ili ako pokojem balavku majka nije dozvolila da izađe vani pa je za pravi fudbal nedostajalo-fudbalera ili ako za pravi fudbal nema prostora. Ovo je igra sa samo jednim golom i golmanom a dvije ekipe od kojih svaka broji tri ili četiri (vrh,vrhova) igrača. Golman se okretao leđima terenu i najsnažnijim mogućim zamahom bacao loptu iza sebe u teren te je nadmetanje počinjalo. Važilo je pravilo tri kornera-penal a bilo je jako važno biti sa golmanom u što boljim odnosima jer on brani objema ekipama i to je jedina igra na svijetu u kojoj je centralna figura-golman. Možete je konzumirati u uskim uličicama,malim dvorištima,ispred garaža u slijepim ulicama uz četiri-pet balavaca koji neumorno trče za loptom....

Gorštaci se plaše malo čega. Život na planini i direktan kontakt sa prirodom uz naporan fizički rad i određenu dozu surovosti stvaraju nadljude koji se od šale pentraju na klicu jele visoke trideset metara, vukove dave golim rukama, a za divljim veprom trče sa mesarskim nožem isplaženog jezika i sa dvije kobasice u očima.

Za takvu sortu ljudi ne postoji protivnik u duelu prsa-u-prsa od koga bi zazirali, ali se užasavaju od podmuklog ujeda otrovnih zuba za nogu, jer od toga ne mogu da se brane snagom. Kažu da su u straha velike oči. Strah od zmija ima one najveće, buljave. Toliko velike da se zmijama pripisuju osobine koje one nemaju.

U narodnim pričama, zmija može da se premeće (pravi kolut naprijed) i u tom slučaju je brža od konja. Poskok, najotrovnija zmija našeg podneblja, je dobio ime po vjerovanju da može poput potezne mine da iskoči iz trave i da te poljubi francuski. A, tu je i "zapunjivanje". (Pitao sam nekoliko starijih ljudi šta, pored ujeda, zmija radi u tom postupku, ali niko nije znao da mi kaže. Uglavnom, kad te zmija "zapune" - ima da te nema!)

Cijelo to usmeno predanje dovodi do toga da za vrijeme kosidbe, po najvećoj vrućini, možete da vidite sijaset kosača u toplesu, sa Maradoninim šortsem i neizostavnim stilskim detaljem - dubokim čizmama modne kuće "Tigar" Pirot.

Statusni simbol domaćih preprodavaca odevnih predmeta sumnjivog geografskog porekla...

Nova i sve češća pojava kod nas: klinci koji su od malih nogu za kompjuterom, pa se bolje snalaze u digitalnom nego u pravom svetu.

Par filmova kojima prosecni Srbin zna scenario bolje nego scenarista.

Najveću agoniju za sve fudbalske fanove predstavlja deo vikenda kada RTS mora da ispoštuje domaći fudbal i pusti na dva sata prikaže livade širom Srbije po kojima trče jedva osrednji fudbaleri. Iako je svaki prenos koji ne uključuje Crvenu Zvezdu i Partizan (mada uglavnom i njihov) uz Strajnića, Mikića, Andrijaševića i Kovinjala horor, agonija postaje nesnosna kada se urednik odluči da se prenosi utakmica koja se igra na nekom od vojvođanskih terena, kada mikrofon preuzima suveren radio-televizije Vojvodine Lazo Bakmaz.
Lazo Bakmaz je, po glasu bi se reklo, verovatno od osnivanja televizije član redakcije, pa ima kredibilitet do neba. Iako su svi svesni koliko ubija gledaoce, iz poštovanja to ne mogu da kažu ovom doajenu novinarstva. On je svestan da fudbal nije više to što je bio; davno je Karasi gurao bubamaru, a kroz maglu se seća i Mrkušićevih parada. Iako je ispunio uslov za penziju, hoće da još malo ostavi trag u sportskom novinarstvu, i da primer mlađima kako to treba da se radi.

Ko je gledao utakmicu Hajduka Kula - Čukarički, u decembru, pred 30 članova familije kuljana, bez ijedne šanse i uz komentar Laze Bakmaza - ni pakao mu neće teško pasti.

Odgovor muškaraca na svako pitanje koje postavi žena,kada ga mrzi da objašnjava.

Jedna od specijalnih jedinica popova za suzbijanje narkomanije i ne razlikuje se mnogo od običnih popova. Oni su obučeni najboljim tehnologijama za hvatanje narkomana, pored najnovijih i najskupljih džipova sa zatamnjenim staklima imaju naočare za sunce i lopate. Kada lociraju narkomana brzom intervencijom ga eliminišu. Akcija započinje tako što popovi lagano izlaze iz džipova da ne bi slučajno uplašili narkomana, a zatim vade ogromne količine novca koje podižu visoko iznad glava i počinju da mlataraju u svim pravcima kako bi zbunili i paralizovali narkomana. Kada se uvere da je narkoman paralizovan podizanjem svojih dugih mantija iz visokog starta i zabačenih brada iza leđa trče ka njemu noseći u rukama anti-narko lopate. Kada je narkoman ušao u domet lopata kreće kičmolomljenje i izbacivanje droge iz uma. Anti-narko akcija traje sve dok narkoman ima para da plati ceo aranžman.

Čisto finansijsko kurčenje, dva puta izvedeno. Samo bahato, što skuplje!
Nepotreban trošak za još nepotrebniji luksuz tamo gde za time nema svrhe ni potrebe.
Izvedeno na osnovu čudnovate odluke jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji da spiči 30.000 evra na izgradnju WC-a u zgradi opštine i to po takvoj tehnologiji da bi im i NASA zavidela. Čak i za otvaranje i zatvaranje vrata WC-a vam je potrebna posebna obuka i pomoć jer imaju mikročip i senzore. A zatim, dok su još u formi i pod utiskom, dok se strasti nisu još smirile i čuđenje nije još zamrlo, još otprilike toliko za WC u najopremljenijoj osnovnoj školi u centru grada iako je tamo sve u tip-top stanju, a ima škola na teritoriji te opštine gde deca trče u poljske nužnike.
Velika misterija koja prkosi zdravom razumu i logici jer vas ostavlja u dilemi šta je nelogičnije: kakav je to WC ili kako se u taj WC ulazi/izlazi u slučaju da nestane struje?

Vesti koje se pojave za vreme svake političke/ekonomske krize.

Stara dobra dečja brzalica. Izmišljena u dobre namere, da se deca za nešto sportski takmiče i za to dobiju pravu nagradu. Kasnije izvitoperena, pa su je neki malo kvarniji klinci koristili tako što bi za nagradu spremili neki kokavac, čvrgu, pesnicu, žvaku u kosu, šut u dupe i slično.

Klinac sa asfalta. U životu nije pojeo jabuku koju je lično ubrao sa stabla. Šljivu zna samo sa slike na flaši rakije koju kupuje u obližnjem dragstoru. Trava je za njega (verzija 1) ono zeleno na stadionu Zvezde ili Partizana...ono, po čemu njegovi ljubimci trče za loptom. Dao bi svim članovima omiljenog kluba da ga trte do besvesti, jer on ih voli. Ljubav je to! Život je to! I još bi se hvalio time po Fejsbuku... Sve ostalo je nebitno... Inaše, više voli ono što se u rizlu stavlja (verziju dva), kad se priča o travi...Ženske? "Pa, znam za njih, to su one što traže od mene da im lajkujem status na Fejsbuku...".
Druga kuća mu je kladionica...pod uslovom da ga iz prve nisu izbacili razočarani roditelji... Bezobrazluk mu je hobi, i time se diči. Hvali se stvarima, kojih bi se iole normalan postideo... Na Vukajliji ostavlja komentare tipa: "matori, da mi sisaš tuki loma..." ili, " Metuzaleme, koji rođendan slaviš ove godine? Trista prvi?"

Nešto kulturniji način da kažete nekoj osobi da se ponaša budala i da priča gluposti. Obično te osobe žele da budu duhovite tako što će se ponašati drugačije od drugih pa nije ni čudo što im je kriket popularniji sport od fudbala.

Trg Dimitrija Tucovića, tačnije ono ostrvo sa njegovim spomenikom.
Onaj radnik što ga sređuje, uređuje, sadi cveće, zaliva, čupa korov, briše s vremena na vreme onaj kip, to ste vi.
Oko vašeg života prolazi gomila ljudi, neki vam mahnu, neki zatrube, neki vas i ne vide, trče za svojim mislima i svojim životima i bez obzira što ste tu ne primećuju vas.
Par ljudi vam pomaže, pojedini zato što moraju, osećaju neku obavezu a retki zato što vole i cene to što radite. I vole i vas.
Nekad naiđe i period kad nemate baš ništa da radite, onda čekate Novu Godinu da ukrasite malo svoje ostrvo, da okačite neki lampion, neku sjajnu zvezdu ne bi li to drugima izgledalo lepo i sjajno.
Desi se da u sred nekog posla ili iz čista mira, hoćete da izađete sa tog ostrva, a gomila oko vas vam ne da. Trube svojim sirenama, hoće da vas pregaze, kao da namerno dodaju gas kad vas ugledaju dok očajnički pokušavate da pobegnete odatle.
Posle nekoliko pokušaja pomirite se s tim da je to vaš život i nastavite da gajite cveće ili čupate korov.
I potajno čekate neku drugu priliku da odete odatle. Ili bar Novu Godinu da nešto zasvetli u vašem životu.

Kretanje koje uglavnom karakteriše uticajnije pripadnike političkih partija na raznoraznim mitinzima, naročito u selima i manjim naseljima juga Srbije.

Prema godinama u službi, godinama života, kilogramima stomačne mase i/ili utisku koji treba da ostavi, može se svesti u dva osnovna tipa:

-Stariji - karakteriše predsednike partija "starog kova" (SPS/SRS na primer), ministre rada, kapitalnih investicija, unutrašnjih poslova, poljoprivrede, itd. , a sastoji se u, poželjno, pivskoj stomačini, otkopčanom sakou, blago iskrivljenom vratu u pravcu kamere uz neizostavni šmekerski osmeh i hodu koji podseća na kralja koji maršira bojnim poljem nakon istrebljenja protivničke vojske.

-Mlađi - Uglavnom se primećuje kod mlađih, ambicioznih, a opet uticajnih ljudi (EU blok) liberalnijih partija i "otvorenijih" ministarstava. Pripadnici ove grupe uvek žure, a nikad ne trče. Brzim hodom prolaze kroz mase ljudi, često nabacivši nevini osmeh koji ih automatski svrstava među dobre momke. Nažalost, i njihova žurba teško da će nas odvesti bilo gde.

Ogroman prostor oko nas i naše loptaste naseobine koji nas uči tome koliko smo mali. I kako mu bivamo sve bliži, sve smo više svjesni te istine. Popnem se na vrh svog solitera, i dok vjetar udiše život mom šalu gledam dolje, u ljude, kako hodaju, trče, dišu i žive, svaki sa svojom pričom, stižem do njih milimetarskim pomakom zenice oka, shvatajući koliko su nebitni sa ove visine. Ili kada helikopterom krstarim visoko iznad krovova, lišen ograničenosti asfalta, ivičnjaka, semafora i pješaka, nipodništavajući male ljudske zakone, kao što je saobraćajni, sva glava mi se pretvori u misao o tome koliko su naši sistemi i pravilnici majušni, mikrobni, sa ove tačke gledišta visoko među oblacima... Zatim taj slučaj turističkog puta u svemir, ravno u centar zbivanja, među zvijezde. Zemlja je izgledala kao sve manja lopta, dok nije postala tačka, ne značajnija od ostalih udaljenih oblika postojanja. Kasnije sam izgubio pojam o njenom položaju, sve su mi odavde bile iste...

Ljudi koji su jedni od retkih pravih fudbalera u današnjoj eri preplaćenih manekena i zalizanih pičaka koje se bacakaju po terenima i uzimaju para i para za nešto što ne znaju da rade. San Marino je tim koji služi za nabijanje rukometne gol razlike, tim koji je od 1986 osvojio ukupno 2 boda, protiv Turske i Letonije, tim koji ima samo jednu pobedu, i to u prijateljskom meču protiv Lihtenštajna, i ekipa koja ima preko 70 poraza. Gubili su sa dvocifrenim rezultatima, 0-13 od Nemaca i 0-11 od Holandije. Ubedljivo su poslednji na fifinoj rang listi, iza Andore, Monserata i Američke Samoe. Ali u svakim kvalifikacijama, znajući da će biti razvaljeni, oni izlaze na teren i daju sve od sebe i uživaju u tome što rade. Možda su i mazohisti, a možda su naprosto pravi sportisti na koje bi mnoge pičketine koje u 45. minutu odluče da više neće da trče jer će im se pokvariti tarzanka i neće moći da se odvale na splavu od kokanidje i džonija, mogle da se ugledaju.

Original Serbian brand. Zaštićena robna marka.

Covek koji je fizicki nepobediv, a uz sve to veoma pametn. Cak stavise profesor!
Za razliku od svojih Klise-kolega(Stivena Sigala, Dzejms Bonda, Brusa Vilisa) Indiana Jones iliti Harrison Ford uspeva da nadmudri svakog zlikovca koristeci silu samo u samoodbrani. On moze kao James Bond da puca, leti, vozi brod, podmornicu, tenk, a povremeno i spejs-satl, s tim sto za to on nije kao pomenuti za to obucavan, vec mu je to u profesorskoj krvi. Vrhunac svakog filma, takodje i najveci klise istog, je kada on otkrije neki veliki hram u kome glavni negativac nadje sve ono sto je zeleo - nakit, novac, zlato, a nas Indiana Jones je na to potpuno imun, kao da odecu kupuje na lepe oci. Tada pocinje sve da se urusava, Indiana i njegovi prijatelji uspevaju da se izvuku, a sve vreme dok oni trce opasnost(vatra, kamenje, provalija) je tik iza njih, medjutim, posto je pravda na njihovoj strani, Indiana prezivljava i vraca se nazad svom uzbudljivom profesorskom zivotu u zagrljaju neke devojke.

Domaći filmovi koji se prikazuju nenormalan broj puta , a narod ih idalje obožava i svaki put gleda kao da je prvi. Domaće televizijske stanice ove filmove koriste kada ne znaju ni sami šta da puste...