Cvija i Elitni Odredi...prosto i jednostavno....

Nemogućnost odgovora na najprostije pajvanske prozivke.

Rečita neveštost dovedena do epskih razmera. Da prozivanje dolazi od čikice u fazonu Chris Rocka, koji samo rečima može dovesti osobu do toga da se pokrije ušima i nikad više ne kroči tim gradom, bilo bi prihvatljivo, ali kad to dolazi od najobičnijeg komandanta koji je do trinaeste godine pišao u gaće niti jedne sekunde nije prihvatljivo. Stoga često drugi moraju uskočiti i rešiti situaciju, kad već njihov drug koji je verbalni patuljak ne može.

U svakom kraju ima samo jedan, ni manje ni više. Da bi neko bio selebriti, potrebno je da se više puta pojavio na televiziji sa nacionalnom frekvencijom ili bar na jednoj duplerici nekog od viđenijih tabloida, te da ga na ulici prepoznaje više ljudi nego Ognjena Amidžića. Mi smo ponosni susedi selebritija, a u društvu pričamo kako smo ih baš jutros sreli u pekari, pošti, kladionici ili kod ginekologa. Uglavnom, priče su u TV-lica-kao-sav-normalan-svet fazonu. Selebriti se javlja u vidu nepoznatog komšije ili ortaka na-jebi-si-mater.

Kombinacija patetike, nostalgije i blagog straha od neumitnog. Zapravo, ne toliko straha, koliko svesti da je to za koji korak bliže, a da si ti još uvek neuporedivo bliže početku ostvarenja životnih ciljeva nego kraju.
U glavi ti još uvek odzvanja zvuk dajlap modema, smatraš da je Counter Strike i dalje revolucionarna igra, i dalje misliš da je "Stadium Arcadium" nov album, da je rokenrol način života i da nije mrtav, i dalje misliš da je društvo iz srednje u fazonu "hajde da se odvučemo u neku kafanu, napravimo pičvajz i da nas pojede noć",...

Ali ne. Oni više nisu u tom fazonu. No, prolaze kroz iste probleme kao i ti, i ne, nije im lakše. Svako to demonstrira na različit način.

Obećanja sa mature da se nikada nećete razdvajati su odavno pogažena. Oni imaju nova društva, a i ti imaš ako nisi totalni retard.
Verovatno je trenutak otrežnjenja momenat kad shvatiš da tvoje matorce drugi zovu "deda i baba", kakvim ih ti nećeš videti ni kada napune 80 ili 90, a kada i tebi počnu da govore da više nisi mlad: naravno ti jesi još uvek mlad kao čovek, jer si, bogu hvala, u prvoj polovini života, ali više se ne baviš problematikom kojom si se ranije bavio - ne bi ni bilo normalno da to i dalje radiš.

I tada, zaista, u glavi počinješ da odrastaš

Najdebilnije imaginarne osobe. Pojavljuju se uglavnom u tinejdžerskim magazinima kao što su Bravo, Bravo grl i Okej. Takve osobe najčešće postavljaju pitanja o svojim takođe imaginarnim problemima koji nikoga normalnog ne zanimaju, a tu su da pomognu devojčicama od 13 godina koje su u dilemi oko toga da li treba da smršaju da bi se svidele simpatiji. Logičan odgovor redakcije bi bio: "Da, glupačo, koji popaljeni tinejdžer bi te pogledao ako izgledaš kao trudna slonica?!", ali ne, njihov odgovor je samo privremeno lečenje kompleksa u fazonu: "Sestro slatka, budi svoja i voli svoje telo. Onda će te i drugi voleti, dušice."

Opis zatečenosti glupačkim (pop) top listama u kojima se kafanske sponzoruše svrstavaju u bilo šta što se ne zove turbo folk.

Toza je lik iz seljačkog fazona "gadno je to, kad te TO ZAjebe" koji se onako šeretsko djilkoški kaže nekom koga volite da podpckujete gdegod stignete itd. E sad, Olja Bećković kad onim nesrećnicima prekine vezu, brzinom o kojoj je ovde mnogo pisano, pa to je da se usereš od muke ako si taj kome ga je spustila. Mnogi komentarišu samno tu nanosekundarsku brzinu ali ne i kvalitet podjebavanja Oljinog oštroumnog uma.

Sreća, ali stvarno sreća, da je ovaj narod još uvek u većini na nivou Toze i gde JE BUdva fazonu, inače bi svi otišli u k...

Putni pravac koji se nekada redovno pojavljivao u rubrika "stanje na putevima", tokom zimskih meseci. Ako nije neprohodan, može se njim ići samo tenkovskim gusenicama. U principu bi bio zatvaran u novembru, a otvaran u aprilu.
To je otišlo dotle da je postalo skoro kao uzrečica. U nekom fazonu bi moglo proći skoro kao "dobro jutro", ili da se nešto kaže kad se nema šta reći, a treba nešto da se kaže... recimo u radio emisijama.
A onda nam se zemlja smanjila, pa je i ovaj pravac nestao iz vesti. Sada je njegova prohodnost verovatno bitna samo švercerima, a ni to nije zanemarljivo.

pa voleli to neki ili ne ali sigurno najveca rok grupa na ovim prostorima ikad.Dugme je uz primese folkorne muzike uspelo svojom popularnoscu da otvori put svim ostalim rnr bendovima,bend koji je prvi skupio hrabrosti da se pojavi tada u tzv Deep purple/Led zeppelin fazonu i to im se mnooooooogo isplatilo!Bend koji poseduje(Bregovic)mnooogo hitova,izvandrednih balada,pravih remek dela nase muzike ali i pomalo bezvredne pesmice sa kojima je dugme najvise zapalilo Yugu!Cobanski rok ili ne?Zar je to i bitno?Dugme se moze mrzeti ali zbog svoje velicine mora se postovati!

Narodno verovanje da ako zagrmi zimi, odnosno oko Savindana, da će biti rata. Zapravo u to staro doba to je imalo savršenog smisla, jer ako grmi zimi biće loša godina, nemaština i valja nam ratovati ne bi li kakvog plena zarobili.
Danas, kad nemamo neprijatelja (kog smemo da pogledamo popreko) ovaj izraz gubi smisao. Mada i nije grmelo zimi od 99ete, jest, ko da ovi gore smeju da gađaju gromovima faktor stabilnosti na Balkanu. Kao zaostavština predaka izraz se održao i danas se koristi u fazonu "šta će biti kad se ovo zbilo".

Stariji i od strane novijih generacija pomalo zaboravljeni izraz koji na poetsko-alegorijski način objašnjava onaj tanak pojas "ničije zemlje" koji se prostire između oblasti Vrlina i Mana na mapi karaktera jednog ljudskog bića. Svojevrsno i, na neki način, preventivno opravdanje za određene ( čitaj: "sve"; prim.prev.) moralno upitne postupke rendom persone. Nešto u fazonu "Na kraju krajeva, svi smo mi IPAK samo ljudi", doduše sa nešto plastičnijom poentom. Zapravo - sasvim dovoljnom da gorepomenuti oblik života od krvi i mesa nađe još koji razlog da ne bude ČOVEK. Prijatan sneg.

Omiljena magareća izreka...Izražava lenjost, tačnije, ne izražava ništa! :)

Osoba koja se oblači u crno, vozi dobra kola, voli zlato i ne stidi se toga. Prati zastarele trendove u unutrašnjoj dekoraciji, uvek kači slike u istom fazonu, često tvrdoglava i zatucana, voli dobro vino i pecivo. Malo po malo pa zapeva. Redovni posetilac sahrana i narodnih slavlja, mada radi i kućne posete.

Sa ostalim bradonjama ima složen hijerarhijski odnos, sa organizacijom punom rituala, organizacijom koja je bezbedna od zakona, mada to i nije bog zna kakva retkost. Finansije ubira od strahova i zabluda naroda, svojim nastupom pospešuje te iste strahove i zablude i gaji ih.

Jedina žena koja se usudila da izrazi ljubav Čak Norisu, i to kroz pesmu. Time je bačeno svetlo na misteriozno Arkanovo ubistvo.

Jos jedna u nizu prosvecujucih emisija MTV kuce.U ovom slucaju roditelji su bizarno opsednuti kontrolom svog deteta.Biraju I odlucuju sa kim ce njihovo mladunce izaci I zabavljati se.
Pravo je cudo kako su roditelji ono u fazonu,znaci vr’.
Extra cool roditelji,sirokih shvatanja,izuzetno duhoviti i dovitljivi.Ako im je cera lezbo,odlicno,nacice joj cool ribu.Ispituju ih razne gluposti a kandidati su nadareno neobicni i nekonvencionalni po USA konzervativnim shvatanjima.Psuju,kenjaju kao pricaju i sve to pod budnim okom kamera.I Ameri se loze na to,a sto je najgore i kod nas se dosta klincadije przi na te rialiti namestene souve.

Kad igraš mali fudbal u kraju, ova rečenica je neizostavna. Ima svakavih ljudi u ekipama, i onih što utripuješ da su Ronaldinjo koliko dobro igraju, a i onih što imaju dve leve noge. E pa, ti sa pun kurac levih nogu su ti ipak ortaci, i žao ti je da im kažeš nešto u fazonu: nemaš veze sa vezom kad je fudbal u pitanju, aj m'rš na gol, nego moraš malo finije da im upakuješ to naročito ako će ti trebati za neke usluge kasnije. Naročito ako valja neku dobru skankčinu ili ako je dobroTVOR. Onda još bolje.

Najgluplji odgovor na ispovest, zatraženu pomoć ili savet.

Bolje da ništa jebeno ne kažeš nego to... il' si deo problema ili deo rešenja!

Najveći mogući stepen poniženja koji može doživeti muška osoba sa pretenzijom na alfa stanje. Bilo kakav blam da se desi, da te išamaraju zbog dugova, da popaseš kaznu od saobraćajca, da gologuz prođeš pored crkve jer su ti pijanom sinoć maznuli odelo, ništa od toga nije zapravo toliko strašno ako s time nije upoznata najuža familija. U fazonu ko ga jebe, bilo pa prošlo.

Ali ako tome prisustvuju žena i deca, dobro znaš da te nikada više neće gledati onim istim očima kojima su gledale svog dojučerašnjeg heroja, zaštitnika i najboljeg jebača. (*Potonje se odnosi na ženu, najčešće.)

On jebe. Ima pedesetak godina, prosedu kosu i bradicu. Nosi Hummel trenerku i univerzalke. Igrao je osamdesetih za lokalni fudbalski klub. Odustao je od profesionalne karijere "jer je video da nema od sporta vajde". Postoji i priča da je pozvan da igra za reprezentaciju sveta, ali je zaboravio pasoš i zakasnio na avion. Sada pika fudbal sa klincima kada je u prilici. Pokazuje im svoju veštinu podizanja lopte sa zemlje na razne načine. Sa momcima igra fudbalicu dok ne utera neki gol glavom, pa onda maše kažiprstom u fazonu učite-deco-od-čika-Zokija. Posle odlazi na pivce, a možda ostane u kafiću da iz stručnog ugla zaključi kako je trebalo da Pantelića uvedu na poluvremenu. On ostaje legenda u kraju. On je stari as.

Sa rapidnim povećanjem broja članova a kao direktna posledica kvaliteta i popularnosti sajta, došlo je i do promene profila tipičnog hejtera tj do ne postojanja profila hejtera.
Nekada davno, da bi bio hejter morao si da budeš sistematičan, da imaš dva ili više naloga, ustaješ u pola pet da daješ glasove pa i tad nisi sasvim siguran jer su modovi na različitim kontinentima i vremenskim zonama, da ubediš komšiju ili švalerku, neretko i klince iz kraja da daje minuse onome koga mrziš i slično. Kad te provale moderatori, lepo te obelodane i ti se posle češi. Onome koga si hejtovao jer si netalentovani kreten ili je on po tvom mišljenju netalentovani kreten vrate poene, bruka traje tri dana i ti se lepo vratiš na sajt kao da ništa nije bilo ili se ne vratiš i gotovo. Kao hejteri su nalaženi i inače dobri i kvalitetni autori.

To su bila ta stara dobra vremena. Danas su hejteri u fazonu "oprosti im gospode jer ne znaju šta rade". Potrudiš se maksimalno, dobra defka i taman joj dobro krene kad ono 8 minuseva, rke-koke, kao da si se parkirao ispod staništa vrabaca u maloprometnoj gradskoj ulici u centru (u Nišu Svetozara Markovića, molim da navedete i druge gradove). Odeš, posle 20 minuta se vratiš, a ono, usran si nevidjeno. I dok su hejteri iz ubedjenja, negdašnji, činili da svaka defka ima bar 3 minusa, što je samo dokazivalo da je dobra, danas si izrešetan i ispreskakan, anpasan, tek tako, sporta radi. Biti hejter nekada bilo je kao da si Bart Simpson, hejter sa stavom. Danas, su sve neki manje više, smutljivci kao Beavis i Butthead, u fazonu daj da mu ga svirnem, što pa da ne, he he, he he, he he....