Većina ljudi i ne zna šta je. Smatraju da ga imaš samo pod par uslova: da se maksimalno kurčiš njim i da je primeren onom što se očekuje od tebe (ako si muško, ako si Srbin, ako si ljubitelj neke vrste muzike,...). Naravno, poza mnogo lakše i češće zadovoljava ove dve kategorije, pa ljudi, kada kažu stav, u stvari misle na pozu. A, kao, svi se tako lože na stav.

A stav bi bio neko opšte mišljenje o opštoj temi, do kog si došao iskustveno i promenom. Ne mora da se reklamira. Primarno služi vlasniku, kao start nekog razmatranja, kad ne želimo baš od nule da krećemo. Znajući u kakvim vodama plivamo, za neke je pametnije da ga ne dele sa drugima.

Ovu rečnicu ljudi upotrebljavaju kad ih neko uhvati da ne znaju nešto, a nema u šta se nisu kleli da to isto znaju k'o rođenog brata.

Posebna vrsta zanimljivih vremešnih ljudi ponekad u amaterskom a češće u profesionalnom izdanju. Mršavi, visoki i usukani, na licu nekoliko dobrih planinskih venaca i pripadajuće im klisure. Ispod tamnog pudera bela koža i staračke pege. Besprekorno beli komplet ravnih zuba daje novi šmek novom osmehu. Da ima kosu puštao bi je i farbao, ovako maštovita perika je tužna neminovnost. Model: "30 minuti trofazna me struja ondulirala" je najpopularniji. Odeća je u stvari fotografija Las Vegasa noću u koju se stari umotao pa nekako proturio ruke i noge. U gaće je smotao barm tuce klobuka starih čarapa. Moćno međunožje je uvek bilo njegov zaštitni znak.

Isluženi roker u klimaksu sada obitava na američkim vašarima i rodeima gde se rodeo jahači i bikovi nadmeću u igri u čijoj glavi je ređa testosteronska kaša. I tako će malo kasnije, nakon kraćeg provlačenja vremenskim cevčicama, rodeo jahači pokupiti svu mladu pičetinu, bikove bifteke i pivo ...
.... i baš tad će se začuti gitara. A gitara? Poslušni Fender koji će ga i ovog puta učiniti čarobnjakom i još jednom izbaciti sve one arhizvukove na najlepši mogući naćin. U tom trenutku roker će osetiti dašak stare slave. Ali samo dašak. Artritični prsti i napuko glas Fender ne može našminkati. Niko se ne obazire na to. Ipak je on samo islužena rokerska drtina, a mi se dobro zabavljamo cepajući sve što se pocepati može.

Posle još malo gurkanja u vremenskim tubama otići će on sa svojom ne tako mladom i ne tako lepom curom koja je u naglašenom intelektualnom fazonu i objasniće joj kako je nekada on radio ovo i ono, pržio tamo i vamo, kako smo svi mi samo još jedno krdo mladih bikova ... ali i kako večeras ipak nije loše prošao.

Da, bilo je i onih koji si prošlli užasno loše. Pre svega neki bikovi i neki rodeo jahači u gipsu.

Standardna postava četvoročlanog klupskog rok benda

1. Pevač. Najnatripovaniji i najneodgovorniji lik u bendu. Najmanje od svih se cima. Kasni na probe, zaboravlja opremu (mikrofon i kabl) i šteka se, nikad ne nauči tekstove i falšira k'o blesav. Smatra da je veličina i da svi mogu da mu pljunu pod prozor. Činjenica je da je devojkama u bendu pevač najbitnija figura pa ako ovaj iole zna šta radi i ima i mrvicu harizme, ne može da omane. Solidni pevači bez izuzetka važe za najveće frajere u bendu i glavne osvajače ženskih srdaca.

2. Gitarista. Najveći ego-manijak u bendu. Doživljava sebe kao neshvaćenog umetnika. Vežba 4 do 6 sati dnevno minimum, večito je u cool i "ma boli me za sve" fazonu. Između njega i pevača vlada tiha netrpeljivost. Frik je za opremu. Ima bogatog ćaleta ili je par godina mešao malter za Maršala i neki besni Ibanez, Fender ili polovni Gibson. San mu je da započne solo karijeru i snimi instrumentalni album kao Satrijani ili bude novi Vlatko. Gitarista je miljenik muškog dela publike, pogotovu wannabe muzičara. Od devojaka, nekima je smarač a nekima cool.

3. Basista. Bez izuzetka neostvareni gitarista koji se preorjentisao na bas samo da bi svirao u bendu. Priučen do granice beskorisnosti. Najviše se švercuje ali nema toliko zahtevnu ulogu pa se i ne primećuje. Inače je opušten i komunikativan lik koji ič ne pati od ego tripa. Najpromiskuitetniji član benda. Za razliku od pevača koji bira samo najbolje komade, basisti je bitno samo da privede, pa makar bio i skrndelj. Jedno vreme su kod devojaka basisti važili za najveće face, bila je stvar prestiža smuvati se sa jednim. Otuda valjda i svi ti silni vicevi o basistima.

4. Bubnjar. Osobenjak. Totalni frik, budala i raspad. Leši se od alkohola posle svake svirke, duva i konzumira druge lake droge. Prirodno je opičen, ima sumanute ideje i uvrnuti smisao za humor koji ni on sam ne kapira baš najbolje. Povučen je ali i nepredvidljiv, pravi ekstrovertni introvert. U slučaju svađe, ume da plane i pređe u fizičko razračunavanje sa ostatkom benda pa se trude da ga ne provociraju.
Bubnjar je najmanje promiskuitetan u bendu. Obično ima stalnu devojku koja kao prilepak ide svuda sa bendom, ili je singl ali se posle svake svirke toliko prekine da ga je baš briga za ribe.

Pojava kada pod uticajem alkohola pozovemo ortaka, koji to veče nije izašao sa društvom u grad, ne bi li mu preneli delić atmosfere. U najvećem broju zabeleženih slučajeva, obično se desi da nemate ništa pametno da mu kažete ni vi, ni ostatak društva.

Krajnja linija odbrane od napdača koji vas prati već nekoliko ulica.
Skoro pa da je stašan kao i vađenje telefona i priča o pištoljima, pljački i ubijanju nekoga, i to na glas.

Poznat izgovor babe kad joj nešto zamerim.

Dok je "običan" ateista u fazonu "ja u boga ili nešto slično ne verujem, a ako nešto svevišnje i postoji mene to ne zanima" i nastavlja dalje sa svojim poslom i nikoga ne smara sa svojim stavovima i pogledima na hijerarhiju u unuiverzumu, ateista-karijerista je ono što Amerikanci i Britanci nazivaju "Pain in the ass", tj "bol u dupetu" (odnosno smor nad smorovima).

Elem, priča kaže sledeće: ateista-karijerista ima neodoljivu potrebu da do zla boga smara o nepostojanju bilo kkakve svevišnje duhovne sile. On (ili ona) to kategorički odbija i to je sasvim OK, jer ipak, svi mi imamo svoje poglede, verovanja, stavove i tako dalje. Međutim, ateista-karijerista mora non-stop da ponavlja kako ništa božansko ne postoji (čak i kada ga niko ne pita). Smara o pričama o sveštenstvu koje "zamljaćuje" narod sa "dosadnim besedama" o veri, bogu i ostalim religijskim temama, a njegova izlaganja zasenjuju svojom samouverenošću čak i špansku inkviziciju. Do kraja će se boriti da pobije svaki religijski stav, svaku, pa i najmanju naznaku nečega "uzvišenog" u bilo kojoj osobi na koju naiđe. Prosto čovek da pomisli da mu je to zanimanje, nešto kao anti-pop (ili anti-popadija).

Sve to jeste smešno, ali i žalosno na neki način. Tolikom svojom pričom o neverovanju samo pokazuje svoju slabost i svoju nesigurnost. I dok već pomenuti "običan" ateista jednostavno ne veruje i neće čovek da se opterećuje time (a nije mu zapelo ni da objašnjava zašto ne veruje), ateista-karijerista prezentuje svoj religijski stav, odnosno svoje neverovanje. Ceo koncept, cela teza kojom se on vodi nije ništa drugo do mlaćenje prazne slame, tj poziranje. Ateista-karijerista je ateista iz fazona, jer mu je nešto došlo da bude kul ili šta već - drugačiji.

----------------------------------------------------------------------

razjašnjenje: nije loše ako je neko ateista. Svaki vernik bi trebao da veruje za sebe i da ne smara druge sa tim. Isto tako, svaki pravi ateista bi trebao da ne veruje u ono što pravi vernik veruje. Oni koji se trude da na silu i bez ikakvog povoda na silu "objasne, razjasne, dokažu, pokažu i utvrde", e oni su samo najobičnije pozerčine, istripovane ljudske jedinke koje teraju kontru iz nekog hira ili najobičnijeg tripa.

Narodna mudrost koja objašnjava gotovo sve sukobe u istoriji čovečanstva, za koje nema izgleda da će prestati dok god čovečanstvo postoji. Na njoj je jedan od najpoznatijih svetskih psihoanalitičara, Sigmund Frojd, manje-više, zasnovao celokupan naučni rad koji se svodi na pretpostavku da se u osnovi svega nalazi sex.
Naime, usled nezadovoljenja sexualnog nagona, dolazi do akumuliranja sexualne energije što se kod muškaraca i žena različito manifestuje. Kod muškaraca, dominantni polni hormon je testosteron, koji je u toku evolucije bio odgovoran za odlazak muškaraca u lov i potragu za hranom. Zbog njegovog lučenja, ta nakupljena energija prelazi u agresivnost koja se ispoljava stupanjem u konflikte različitog intenziteta: od onih verbalnih, koji su najbezazleniji, pa sve do težnje da se strana sa kojom je započet konflikt fizički uništi, što rezultira tučama, ubistvima ili ratnim sukobima manjih ili većih razmera. Tako nastaju maloletni delinkventi, agresivne navijačke grupe i druge organizacije, ali i najveće masovne ubice poput Nerona, Iroda, Hitlera, Mao Cetunga, Staljina itd.
Kako je kod žena testosteron prisutan samo u tragovima, kod njih nakupljanje sexualne energije prelazi u džangrizavost, ozlojeđenost, opšte nezadovoljstvo, konstantnu potrebu za zvocanjem i slično. Tako nastaju isfrustrirane šalterske službenice, medicinske radnice, kasirke ili poslanice u parlamentu ( dovoljno je baciti pogled na Gordanu Pop Lazić, ili Natašu Jovanović ).
Sa druge strane, kada bi sexualno isfrustriarane osobe našle način da zadovolje svoj sexualni nagon, automatski bi se broj sukoba na planeti smanjio, najpre na lokalnom, a potom i na globalnom nivou. Jer kada bi svaki vojnik umesto puške držao u rukama neku cicu, ne bi imao vremena da razmišlja o istrebljenju protivničke strane, u fazonu ”…manje pucaj, više tucaj!!!” A kada bi šalterske službenice bile sexualno zadovoljene, bile bi pitome k’o mačići.

Misteriozna stavka koja ubija dobrog samarićanina u poštenim nalazačima, terajući ih da se ponadaju novčanom iznosu. Pecaljka za naivčine putem banderaških oglasa o nestalim stvarima i ljubimcima.

Ekvivalent sitnim slovima u bankarskim ugovorima, ali u ovom slučaju boldovano.

Jebanje pametnog naroda u zdrav mozak koji pored njenom piskavog glasa i funkcionalne nepismenosti mora da svari i činjenicu da je dotična voditeljka napisala knjigu uz pomoć 45 lektora i 63 profesora književnosti. Takođe je i vrhunac podjebavanja neobrazovanog lika u društvu koji ništa nije pročitao još od Bele grive i Belog cigančeta.

Sleng za seksualne odnose, koji se obavezno završavaju vanvaginalnom ejakulacijom...

Osoba koja nevidjeno folira i laze.

Sikter odjeb pacijenta iz apoteke. MUUURŠ, na jako kulturan način.

TA rečenica i TO papirno govno izazivaju toliki gnev i bes kod ljudi da bi onog iza šaltera najradije pretukli i jebali mu i živo i mrtvo. Međutim, to se nikad ne događa jer tu moraš kad tad da se vratiš, pa u krajnjem slučaju kad je nestašica lekova. Možda baš tamo i ima. Zato i treba biti kulturan. Progutaš knedlu, zahvališ se i odeš.

U zapadnim zemljama nijedan lek, ali NIJEDAN, ne sme da se izda ako ga lekar nije prepisao i to se poštuje. Nema kod njih cile-mile, komšo, rođo, c, nema. Polako to dolazi i kod nas. Ne bih da plašim, ali kako stoje stvari, čak će se i za obično jebeni Analgin ići kod lekara. Eeej, za njega?

Zadnje dve godine u Srbiji, antibiotici i smeškice, se striktno izdaju uz RECEPT. Da, dobro si pročitao. R-E-C-E-P-T.
A šta je to, to obično belo-plavo papirče? Šta? NIŠTA!
Dobro, nije baš ništa al' ono... Pa, detemugumeno, nismo ni mi baš toliko blesavi i glupi. Znamo i mi nešto o medicini. Eeej, Palitrex i Pentrexyl, što mu dođu kao univerzalni lekovi za prehlade, bolove u grlu, plućima, angine i ostalo i ONI moraju. A, sve kao u fazonu: Pa, mora tako, znate, antibiotici uništavaju i dobre bakterije u crevima, pa šta ako Vam stvarno ne treba, da li razmišljate o tome... pa, Vaša jetra će Vam biti zahvalna na tome, bubrezi...
O veselim bombonicama, da i ne govorim. A, nekada ti stvarno trebaju, jebiga, iznerviraju te na poslu, žena ti vrišti što si isprlj'o šustiklu, naprasna tragedija... i samo ti treba malko da se opustiš. Nećeš da se drogiraš, pa nisi lud. Valjda.

I, ne daju. Ma, jok.
Doduše, ima i toga da i inspekcija radi svoje, da proverava, i da tim farmaceutima stvarno nije lako. Jebiga, ostaje se bez posla, gubi se licenca, novčana kazna, tvorza.

ALI, jedno veliko ALI, i to može da se završi. BEZ RECEPTA. Samo ako dotični hoće.
Hehehe. Ipak smo mi Srbi!

( Ovo ,, parodija'' se NE odnosi na klipove, tipa: bobo smrade, kita u billa, zajecarsko pivo, taribo vest.....ovo se odnosi na filmski zanr )

Kada su se pojavili prvi filmovi koji su ismevali Holivud i tinejdzerske filmove sa uvek istim sadrzajem, tvorci tih filmova nisu ni sanjali da ce sa par dobrih fora kasnije stvoriti sasvim nov zanr.
U pocetku je cela ta prica krenula, kao sto rekoh, sa par dobrih fora, sa umerenim, inteligentnim humorom koji je bio u stanju da ga tvorcu originala zavuce do balcaka, a da i dalje film ostane u fazonu: ko? ja? ma neeeeee.... to su bila originalna, kreativna ostvarenja, puna ironije i zdravog humora i time su zasluzivali odlicne ocene kriticara.
Medjutim, posto su te parodije bile poprilicno niskobudzetne, a u odnosu na ulozeni novac donosile su velike profite, bile su odlican materijal za komercijalizaciju. Milion rezisera su ostvarile jos milion ostvarenja, zeleci da se preko noci vinu do zvezda. A sta se dobija kad se sabere odlicna,kreativna ideja, namenjena ,,odabranom'' krugu ljudi, krugu ljudi koji shvata taj humor + mejnstrim, komercijala? Cist promasaj sa eventualno 2 do 3 scene koje ce vas mozda namejati! Snimljeno je bezbroj filmova, sa vec oprobanim, izlizanim forama, sa gotovo istom glumackom ekipom, sa gotovo uvek istom ,,zrtvom''. Ismevajuci, bukvalno sve, ne pazeci da taj humor ima malo bilo kakve mere, stancujuci parodije na gotovo svaki film, po, kao sto rekoh, istom sablonu, ,,parodija'' je otisla u krajnost i postala ono sto bi trebalo da ismeva:ne kreativnost, sablonski rad i niskobudzetni film za jednokratnu upotrebu.
I tako, jos jedan potencijalan izvor remek dela u svetu komedije se ugasio. Pomalo podseca na neku lepu devojku koja se mlada podala prostituciji i unistila sebe.

Fenomen koji oznacava prelazak sa jednog, sveopste zastupljenog, vida vezbanja na drugi, u sirokoj populaciji manje popularan - sa karanja na trckaranje!

Možda i najgora vrsta devojki. Misli se na karakter. Prirodno nisu ružne da bi ih nazivali krmačama, gaborima ili metalkama, a mrzi ih da se potrude da poboljšaju svoj izgled pa da se kaže da su cure i po.
U društvu se prepozanju kao ortakinje. Bacaju fore naokolo ali nikako da im se ispuni želja da neko odlepi za njima. Nit smrde, nit mirišu i time pokazuju svoj karakter.

Pitanje koje postavljamo nekome ili sebi kada zelimo da saznamo gdje se sta nalazi, gdje smo nesto ostavili. U ovom slucaju kada ga postavimo sami sebi, ne upitamo se da li ce to zaista pomoci, Gdje ja ono ostavi?- i sta je na to odgovor, pomaze li u pronalasku odredjene stvari?!

Naziv za polno opštenje koje se odvija između intelektualaca koji su se sreli na nekom seminaru/naučnom skupu i slično. Do njega dolazi potpuno spontano nakon kraće naučne diskusije na određenu temu, između koleginice i kolege iz iste branše. U jednom trenutku ona mu jednostavno predloži da nastave diskusiju u njenoj hotelskoj sobi, zatim odu tamo, pojebu se i posle toga ponašaju kao da se ništa nije desilo. Znači, nema onih faza koje su prisutne u kres-kombinacijama između "običnih" ljudi - prelaska sa formalnih na manje formalne teme, skretanje sa priče ka dodirima, poljupcima, kasnije seksu, i naravno, "upisivanja recke" i (ako je neko u tom fazonu) prepričavanja društvu s kim ste bili, koga ste overili... Kod intelektualaca sve to izostaje i seks se posmatra jednostavno kao "nastavak naučne diskusije drugim sredstvima", pri čemu je poziv za nastavak diskusije u njenoj sobi interna šifra koja znači da je vreme da se pređe na ta sredstva. Nema posebnih izliva nežnosti, slučajnih dodira, pričanja o ljubavi i lepim stvarima, svih onih detalja koji se u zavođenju normalno koriste, već postoji, uz uzajamno prećutno razumevanje koje vlada među intelektualcima, samo, po komandi - diskusija - seks - pa opet diskusija. Nije bitno ko je oženjen, ko je udat, ko šta voli i šta oseća. I, što je najzanimljivije, posle toga se ponašaju kao da ničeg nije bilo, uopšte ne računaju to u svoje seksualno iskustvo. Da ih neko sutra pita koliko su seksualnih partnera imali u životu, neće mu nabrojati intelektualna jebanja. I da ih neko podseti na seminar i pita šta su radili tamo, nikad neće reći da su se jebali, već da su samo vodili diskusiju. Što je najgore, oni su i sami ubeđeni u to da se radi samo o diskusiji.

Svi mi nažalost imamo krnji uspeh, kada smo nadomak da nešto ostvarimo, i onda tu mogućnost izgubimo ili izgubimo elan, još češće, pa moramo da se dovijamo kako ćemo i šta ćemo i da se poštapamo.

POSLOVNI LJUDI:

Kada si ostvario sve svoje snove, al' nešto koči. Posao koji hoćeš ili mesto na poslu je tvoje, ali se eto desila nova ekonomska kriza i ti moraš da rezigniraš (prosto reći daš ostavku), da se povučeš na niže mesto ili da se boriš sa krizom.

POLITIČARI:

Došao si na vlast, ali prethodni koji je bio pre tebe ti ne da mira, a mlade nade hoće da te sklone po svaku cenu.

MLADIĆI:

Devojka o kojoj maštaš je tvoja, al' ne lezi vraže, moraš da je ženiš i da imaš decu sa njom, što je prevelika odgovornost. U suprotnom će da je, kao u Zdravkovoj pesmi, odvedu Cigani čergari, ili će se, realnije ali manje romantičnije, udati za nekog drugog, a ti ćeš postati i ostati BESPIČMENJAK.

DECA:

Pretuko te neki Toki Buta ili Mita Trta, vratio si se sa stricem, vojnim penzionerem i jebo mu majku, ali došao je Mitin deda, naizgled simpatični čičica u fazonu Mister Mijagi i jebao mu majku. I tvoj stric će narednih mesec dana, dok ne povrati snagu, biti u bolnici ili na odmoru od svega ovoga, a tebi će pripederčasti Tuta jebati majku ponovo.

ŠKOLARCI:

Ona petica iz matematike o kojoj maštaš je tvoja, ali ponavljaš zbog fizike ili se seliš u drugi grad, jer ti se roditelji razvode. Pevaćeš školo nisam te ni volo, ali ćeš očigledno biti lišen bezbedne budućnosti, što i nije baš tako lepo i svetlo.