Ortaci koji su uvek tu da priskoče u teškoj situaciji, kada treba potrošiti novac zarađen u kladži ili na nekoj drugoj kockarskoj igri. Lokalni dripci sa dva puta prvi razred metaloglodačke, odjednom postaju sjajni savetnici. Odlični u množenju dobitka sa nulom.

Isti ti likovi, kada kokcarski dugovi narastu, počinju da te izbegavaju, prave se da te ne poznaju i izgledaju kao pokretni flajer klinike za odvikavanje.

Ljudi zaboravljaju ili uopšte ni ne znaju kako je pank uopšte nastao. Nažalost, pank je nekima poslužio kao izgovor da objasne zbog čega od sebe prave budalu, nakazu, zašto pišaju po ulicama i liftovima, bacaju djubre gde stignu i lome šta stignu..
Pank je bunt, ukazuje na loše stvari društva i sistema i postojaće dok je sveta, u ovom ili onom obliku. Pank je stav prema životu i ugao posmatranja stanja stvari, i da - ne moraš da slušaš exploited, mrziš crnce i Cigane i šutiraš se sa ljudima po koncertima, ispisuješ punk is not dead po zgradama - možeš da radiš šta ti hoćeš. A ako ti neko kaže da grešiš, uvek možeš da ga pošalješ u pičku materinu..

Vrhunac njanjavosti kod muškarca. Ostavilo ciklamu za ceo krug, jebalo joj nanu, ako ti je lakše.
Jebiga, navuče te žena da budeš metro...

Smarač i serator u jednom sa naglašenim guranjem svoje ionako glupe i izlizane fore do te mere da ti dođe da mu jebeš familiju unazad sve do askurđela.

Povratak u velikom stilu. Nakon pada u ambis zaborava, koji je dubok toliko da je nevidljiv za ljudsko oko, vraća se nazad iz provalije kao federom Pere Kojota da je izbačen u stratosferu.
Povratak bilo čega, osobe, modnog stila, muzike, ma bilo čega što je bilo prežaljeno i davno zaboravljeno, a sada je opet tu, što bi Mile Kitić rek’o, jače nego ikad.

Stariji naravno imaju prednost.

Tu postoji više podvrsta:

1) Njihalizam- pravac koji je svakako najtipičniji za starije . Uhvate se u krug ili polukrug i njišu se ko mlad vrbak na povetarcu. Bez obzira na brzinu ritma ne odstupaju od jednoličnog njihanja levo-desno.

2) Druga grupa su oni za koje bi se reklo da im je profesionalna deformacija odšrafljivanje sijalica.
Neretko se time bave za samim stolom, sedeći, ruke u vis i polukružni pokreti zglobom, često i u stojećem položaju sa pruženim rukama u vis ali savijenim u laktu.

3) Gastrabajteri u penziji - obavezno ih svaka svadba ima. Najlakše ih je razotkriti kad je muzika na naručivanje. Pesme posvećene rodnom kraju, članovima familije uže i šire. Stil igre kao u prvoj podvrsti ali dosta prisniji, nabijen emocijama i setom. Pusti se i po koja suza u zagrljaju najmilijih.

Za sve tri podvrste važi da su odani kolu, lagani pokreti nogu - u skladu sa godinama.

-Middle age ili populacija srednjih godina što bi se reklo po naški.

1) Samo kolo - oni su u fazonu neka mladi igraju, mi smo čiče i babe, da se ne guramo. I zaista, nije ih mnogo na podijumu, ali kolo ne preskaču. Naročito u pauzi između čorbe i kupusa, tu dominiraju.
Tipično je da se ovde uvek nađe neki kolo-meister, koji dominira sa belom maramicom u ruci, vodi kolo naravno, živahni pokreti nogu, vickastog ponašanja. Obavezno , kada povede kolo to čini oponašanjem bika koji se zaleće nekoga da nabode rogovima. Svu dominaciju iskazuje u vlaškom kolu.

2) Muzika naše mladosti - obično ustanu za neki stiskavac, odazivaju se na Zdravka Čolića, Bijelo dugme i tome slično. Nenametljivi, simpatični.

3) Kriza srednjih godina - stil oblačenja prvo oda, nema tu mnogo pametovanja. Na podijumu daju sve uz pesme ala Bela ciganka.

Najzastupljeniji u kolu.

- Mladež:

1) Razapet - najnepoželjniji komšija u kolu. Nema čoek pojma. Raščereče ga ovi do njega, on nešto trućka, al sve to mršavo ide. Jedino što ima dobru volju i to je sve. Antitalenat za igru.

2) Fazon žurka jebote - britki potezi glave, napućenost / namrštenost - zavisno od pola. Uvijanje, lomljava kukovima. Nešto fazon prljavo, prljavo samo prljavo, prljavo. Totalno moderni. U velikoj meri zastupljeni na podijumu.

3) Hejter - ma neće me ni kran dići s ove stolice. Ima da se oblikuje po mojoj zadnjici. Jede, pije uredno , malo ogovara ove s podijuma i prati ko šta radi i sve mu je trulo. Najveći doprinos atmosferi udaranje ritma escajgom o tanjir i to ako je raspoložen.

Najnezastupljeniji u kolu, mada ima onih koji vezu za medalju.

- Sitna deca:

Trče među stolovima, s predjelom završavaju ručak / večeru. Samo nek ima coka.
Uhvate se u kolo čime izazivaju oduševljenje onih tankih na malu dečicu, atmosferi još doprinose bušenjem balona, koje su minut pre toga iskukali .

Deli se na nekoliko grupa koje se toliko među sobom razlikuju da je to strašno.

Opaliti šamarčinu ne iz lakta nego iz ramena.
Ne klasičan šamar koji, osim blagog crvenila u obrazima, ne ostavlja značajnije tragove, nego tolika uber šamarčina koja izuva iz cipela. Takav oblik šamarčine od koje stanovnici ulice pomisle da je u pitanju zemljotres ne manji od 5 stepeni po Rihteru.

Moguća upotreba u konotaciji seksualnog nagona prema drugoj osobi. Nagona za seksualno opštenje sa istom ali ne u smislu brzog galopa nego pravog bećarskog jebanja - jebanja dok se boje ne rastope.

Pitanje koje se, (kad vam pukne film), postavlja smaraču koji nema nameru da prestane da vas nagovara na neku nebulozu ili nešto do čega vam nije.

Nije test u školskom smislu, više je neka vrsta probe određenog subjekta. Vrsta testa koji ne možete da prođete i gde, kako god postupili ili rekli, neće da valja, najebali ste. Dodatna komplikacija je što subjekat najčešće nije ni svestan da je testiran.
Skloni uprošćavanju bi rekli da je to test na to koliko sranja možete da istrpite, neki da je to test koji je prosto sranje jer ga ne možete proći, a posle svejedno slede sranja. Rezultati testa se potom žestoko koriste protiv ispitanog subjekta u neodređenom vremenskom periodu.
Iz navedenog se jasno vidi da je to najčešće ženska zanimacija kojom se tretira muškarac u njihovom životu. Naravno, jednostavniji muški mozak to retko može da detektuje, ali empirijskim putem vremenom prokljuvi da slede sranja prostim "Pita me nešto, dakle, sranje u najavi" ili "Opet ONAJ ton kad mi se obraća", a što diže nivoe trajne anksioznosti u stratosferu. Vremenom, subjekat počinje burno da reaguje i u retkim momentima kad nije pod testiranjem, a što može dovesti do negativnih posledica u vidu rasprava, svađa, a bogami i telesnih povreda...

Neka vrsta baronisanja, ali sa svrhom i višim ciljem. Pakovanje nekih loših vesti u formu u kojoj će ih onaj kome se saopštavaju lakše progutati. Premazivanje treba da ublaži iznenađenje i razočarenje, da pomogne da se prebrodi prvih i najkritičnijih petnaeastak minuta šoka. Uz njega dobro idu šećer i voda ili neka opasna žestina.

Svako od nas u svojoj bližoj okolini (ne daj bože u familiji) ima jednu osobu koja odgovara ovom opisu. Naravno, u 100% slučajeva reč je o osobi muškog pola, najčešće srednjih godina. U mladosti nije bilo sporta kojim se nije bavio, od fudbala pa sve do pikada što mu daje za pravo da sebe smatra najvećim sportskim stručnjakom. Ni u jednom sportu se nije dugo zadržao jer ga je na fudbalu trener mrzeo i nije mu dao da igra, košarku je ostavio jer je trener glup a saigrači nesposobni, rukomet jer su mu tri isključenja na po dva minuta isuviše malo za jedno poluvreme a kamoli za celu utakmicu, i tako dalje. Danas, on je škembav, poćelav, retko kad uredno obrijan i podšišan čovek koji vazda fura sportski stil oblačenja, tipa trenerke koje su mu uvek spoštene na pola dupeta pa mu je takozvani "majstorski dekolte" uvek otkriven, izlizane stare dresove Crvene Zvezde ili Partizana, Milana, Barselone, BSK Borče i slično. Ne propušta nijedan sprtski dogadjaj u svojoj bližoj okolini pa makar to bilo i pljuvanje u dalj, i tvrdi da bi čak i u tome pobedio svakoga. Njegove omiljene sportske manifestacije koje redovno posećuje su lokalni turniri u malom fudbalu i basketu i tu dolazi do izražaja svo njegovo raskošno znanje i stručnost u svetu sporta. Dobacuje, deli savete, pljuje sudije, igrači su svi redom invalidi, psuje oca, majku, sestru, babu, tetku, pa tako sve redom do četvrtog kolena i nazad. Trudi se da bude u centru pažnje i moli boga da neko udje u raspravu sa njim, iako svi znaju za jadac pa im ne pada na pamet da to urade. Ipak, ponekad se nadje nekizajebant koji iz čiste dosade rasplete neku sportsku tematiku sa njim čisto da mu prodje vreme, da gleda dotičnog sportskog eksperta kako pizdi i trudi se da mu dokaže neke svoje mudrosti, i naravno da se slatko ismeje njegovoj gluposti. I pored togašto ga većina ljudi u njegovom okruženju smatra komedijom života, on ipak ima neke posebne povlastice u svom mestu ili kraju, a to su recimo sto u kladionici za kojim samo on sme da sedi, uvek otvorena crta u kafani u kojoj je rado vidjen gost jer uveseljava i privlači mušterije svojom pojavom i samim tim gazdi pravi veći pazar, i naravno može da na trafici prelista dnevnu sportsku štampu a da mu prodavačica ne kenja u fazonu "nije ti ovo biblioteka". E sad, takvih ljudi ima oženjenih i ne oženjenih, odnosno sa decom ili bez dece. Ako su kao u prvom slučaju samci onda je to u suštini ok, ali ako su oženjeni i imaju sina, e onda jadno to dete! Mali će biti forsiran i teran da ide na pet sportova odjedom, a zadovoljstvo bavljenja bilo kojim od njih biće zamenjeno kritikama i konstantim zvocanjem njegovog ambicioznog oca koji pokušava da preko svog deteta izleči svoje komplekse iz mladosti i da od njega napravi sportsku zvezdu na kojoj će zgrnuti pare i živeti lagodno do kraja života, makar malog morao puškom da tera na to.

Neko vas nervira. Silno vas nervira.
Ne znate zbog čega. Ništa nažao vam nije uradio.
Jednostavno ne podnosite ljude sa takvom fizionomijom.
Iritira vas ta boja glasa. Smeta vam kako se češlja i oblači.

Svašta biste rekli o toj osobi a zapravo ne znate ništa negativno.
Na scenu stupa ogovaranje sa pretpostavkama.

Jedan od činova muško-ženskih ljubavnih odnosa. Često neuzvraćen ali prisutan svuda, od zadrugara (likova koji piju vops ispred zadruge) do kraljevića sa britanskog dvora. Za devojkama se okreću svi, stilovi se razlikuju a muškarci su evolucijom razvili i posebne načine za besprimetno obavljanje ove radnje.

Najčešće su u pitanju četiri lika, mada ima reklama gde su dvojica, a najređe trojica.

Uglavnom su relativno normalne građe, za razliku od nabildovanih drvoseča, vatrogasaca, sportista i metroseksualnih, polufeminiziranih likova sa prodornim pogledima, koji su provejavali kroz takve reklame pre par godina, a dan danas se mogu videti u reklamama za brijače, kremice i razne druge proizvode za negu muškarca.

Iako na prvi pogled deluje da je to pomak ka manjoj iritantnosti, nije.
Sam pokušaj da se napravi reklama sa običnim, kul likovima iz kraja, koji vole fudbal, bace stonać na gajbi jednog od njih, ljušte roštilj na nekoj poljani, gledaju fudbal u pabu ili bleje na kauču da vide gol svog omiljenog kluba iako im se piša do jaja, potpuno je neuspeo i deluje izveštačenije od grandove pevaljke koja voli iskrenost i kao jedinu manu navodi preteranu veru u ljude.

Da, nisu baš sveže obrijani, frizura im nije nameštena pod konac, isto kao i meni ili većini vas, garderoba im je potpuno obična, normalna, uz neki detalj koji prati boju voljenoga kluba ili reprezentacije. Jeste, često je jedan od njih malo deblji, trapavi ortak koji bi trebao da bude onako gotivan i da doda šmek realnosti u reklamu, a opet sve to iritira i deluje izveštačeno.

Da l’ je u pitanju to što to deluje isuviše kežual, tako da je obrnulo krug pa se stiče dojam usiljenosti ili je možda u pitanju to što oni nisu takvi likovi u stvarnom životu, a kao glumci su go kurac, pa ne mogu da dočaraju tu atmosferu gledanja fudbala sa ortacima. Možda je i sam scenario nekako nadrealan, ortaci ’vataju pivo pre pičke, imaju televizor u frižideru i klonji, pri pomenu čipsa sa ukusom bele vešalice prave face kao da će da jedu pravu belu vešalicu, nekoliko sekundi pre gola počnu da se cimaju nešto kao epileptičari, bacaju taj čips po sobi kada padne gol ili možda čak i to što i ne deluju kao da su ortaci uopšte, nego se baš vidi da su četiri lika koja se prvi put vide u životu, sve je to dovelo do toga da su reklame za pivo totalno sranje i rame uz rame sa reklamama za deterdžente, iako je u njih uloženo daleko više i traju duže.

Izbacite likove iz reklama, stavite samo ime piva na jednobojnoj pozadini i to dve do tri sekunde plafon i prestanite da nas nervirate. Ionako reklama ništa ne znači ako vam je pivo sranje.

Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.

Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.

A stvari stoje ovako:
1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.

2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.

3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.

Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.

1. Vi ste gubitnik u nekoj srednjoj školi, potajno gledate kung-fu filmove i deset godina već znate da bijete na deset najrazličitijih borilačkih stilova, uprkos tome vi ste i dalje gubitnik...
2. Drevno magijsko/vanzemaljsko/od komšije sa trećeg sprata zlo biva oslobođeno u svet i zove se Gr'šmljuk Trta, ionako se vidi da je izgrađen od plastike i zna da psuje na ruskom on svo vreme tvdi da nije čovek
3. Vas i četvoro ostalih likova iz iste srednje škole bira Intergalatička Federacija Za Međugalaktičke Odnose Sa Javnosću koju vodi loše kompjuterizovani lik Gordan, da sami samcati zaustavite Gr'šmljuk Trtu pre nego što svim ljudima na planeti zgadi ceo život
4. I dolazi do neobičnog obrta sudbine, od sedam milijardi ljudi na planeti zemlji, vas uguraju u tim koji čine vaša simpatija, njena sestra sa kojom ste išli u osnovnu, drugar gubitnik koji sa vama gleda kung-fu filmove i vaš najgori siledžija u odeljenju
5. Daju vam gumena odela ofarbana jarkim bojama, i prozovu vas Ultra-Mega-Giga zaštitnički odred Operacije Megalomanije Moćnih Rendžera i strogo vam naređuju da sve to izrecitujete kao borbeni poklič pre nego što krenete u borbu, čak ionako vi ne znate da vozite i kompletan ste duduk za volanom daju vam ogromnog robota koji može da ispali nuklerku koji se vozi po sistemu ruske Lade -udaraj u prepeku dok je ne prođeš-
6.A za to vreme Gr'šmljuk Trta skuplja internacionalnu ligu zloća koju čine najgore budale univerzuma : Leteća Gorila koja se zove Ajd'LupiMeDaDođePamet, Najružnija žena na svetu Šerifov'Držkalja koja je i veštica pride, ogromna buljiva orlušina ČikMiDođi'KrozMeneProđi i njegov pas Jaroslav. Trta sa njima planira da osvoji univerzum ionako nema pojma kako to da izvede ali zato ima odličan talenat da pravi Ogromne Tuti-Fruti Godzile koje mogu da mirno šetaju po gradu pre nego što ih spiči neki od Moćnih Rendžera
7. Posle silnih borbi, u kojima su Tuti-Fruti Godzile uglavnom mirno šetale po gradu dok su ih Moćni Rendžeri gađali laserskim bazukama koje užasno nervirajuće pište i prave odličan lajt šou, dolazi do konačne borbe između Gr'šmljuk Trte i Moćnih Rendžera. Trta se uveća jedno hiljadu puta i gazi Moćne Rendžere bez imalo muke. Al' cvrc dolazite vi u tom trenutku sazovete svog robota i trtljate o pravdi, pobedi, slobodi, i izgleda da sve to što trtljate ima gori učinak po Trtu nego što ga vi lemate k'o fića banderu.
8. Onda iz vedra neba vaš robot vadi ogromnu mačetinu koja počinje da sjaji svim duginim bojama i Trta počinje da se plaši dok vi pravite krugove po vazduhu sa svojim mačem dok crtate neke demonske i satanistčike znake, ponekog ponija i ceo Van Gogov pejzaž. Onda svi ti crteži se sjure na Trtu i on usled prevelikog priliva boja i herojske pop rok melodije koja je zasvirala u pozadini on eksplodira, dok se vaš robot okrene u kul fazonu da se pokaže u što boljem svetlu gledaocima koji se pojave na sceni.
9. I na kraju, sve se vrati u normalu usput se otkrije da ste naslednik trona jednog davno izgubljenog vanzemajskog/magijskog kraljevstva, uspeli ste da dobijete da izađete i sa vašom simaptijom i sa njenom sestrom, postanete najbolji drugari sa vašim omraženim protivnikom a onaj drugar koji je sa vama gledao kung-fu filmove je poginuo negde u toku četvrte epizode ili otišao na daleku planetu Svemirskih Manekenki, ali ga je zato zamenila strava riba koja je postala devojka vašem omraženom protivniku. I svi su srećni i veseli do početka novog serijala kada dođe Trtin stariji brat da se osveti...

Kako prepoznati džibera? Poprilično lako! Evo nekih osobina.
Oblačenje.
U svim godišnjim dobima, u svim vremenskim uslovima, noću i danju, u svim prilikama, džiber nosi patike, najčešće Nike Air Max. Kad je reč o ovom famoznom modelu patika treba istaći da je za svakog džibera najvažnije da nosi poslednji model, da budu u beloj ili nekoj drečavoj boji i da su basnoslovno plaćene. Pored Air Max – a neizostavni deo odevne kombinacije savkog džiber koji drži do sebe je trenerka, šuškavac. U pojedinim trenutcima jedna ili obe nogavice na trenerci moraju biti zavrnute taman toliko da se vidi tetovaža na listu noge i bele čarape koje sežu do članka. Gore, ide majica, kratkih ili dugih rukava, od boja najčešće se sreće bela, crna, roze. Trenerka, a i majica moraju biti uske, da istaknu mišiće.
Fizički izgled.
Većina pripadnika ove vrste, polaže veliku pažnju na fizički izgled. Redovno posećuju teretanu, a ima i onih koji su redovne mušterija salona lepote (čitaj manikir, pedikir, solarijum). Najčešće su kratko ošišani, a za oblikovanje frizure koriste ulje i gel, tako da im je kosa uvek masna. Kaka je već predhodno rečeno, svaki džiber koji drži do sebe mora imati bar jednu tetovažu, a neki i više. Najčešće tetoviraju tribale, bodljikave žice, kineska slova, tj. tetovaže koje nemaju nikakvo značenje. I to na podlaktici, nadlaktici i potkolenici, da bi se to što bolje videlo.
Nakit.
Na vratu svakog džibera može se videti zlatan lanac, čija je debljina proporcionalna dubini džepa. Nekad su se nosili preko majice, danas je to ređi slučaj. Na ruci, sat, obično ogroman i zlatna narukvica. Neizostavni deo nakita čini i par minđuša. Većina džibera ima kolekciju minđuša kao prosečna devojka, jer moraju da se menjaju u zavisnosti od prilike.
Prevozno sredstvo.
Ne bih da izdvajam neke marke, mada većina džibera vozi dobra kola, ali ima tu i onih sa prosečnim, osrednjim autom. Treba istaći da auto mora da ima dobro ozvučenje, da bi se turbo folk ili tehno bolje čuo, pored ozvučenje neophodna su u zatamljena stakla. U vožnji vole da zametnu sedište, tako da izgleda kao da leže, a ne da sede u kolima. Jedna ruka je na volanu, a druga na menjaču, a postoji i varijanta kada se spusti staklo pa se lakat nasloni na vrata. Stil vožnje ima je krajnje bahat.
Gde izlaze, šta slušaju i kako se ponašaju?
Preko dana sede u fensi kafićima, iz kojih odjekuje turbo folk ili neki „pop“, koji sluašaju i kod kuće. Takva mesta su obično puna klinki koje se pale na takve momke. A uveče izlaze u diskoteke, za koje važi sve što je navedeno za kafiće. Ponašanje, blago rečeno, katastrofa. Rečenicu počinju i završavaju sa „brate“ ili „jebo te“. A fond reči kao kod deteta od četiri godine, često se služe poštapalicama tipa „ono“, „kao“, „u fazonu“, itd. 99% džibera kad sedne za sto u kafiću ili diskoteci izvede jedan, za njih karakterističan, ritual, baci na sto ključeve od auta, mobilni telefon (koji obično vredi od 500 do 1000 eura) i paklicu cigareta. Obično piju energetske napitke, viski (naručuje se cela flaša), šampanjac, itd. Sve se radi sa ciljom da se okoloni pošalje poruka „ja imam love“.

Ova neopisivo bolna obaveza u životu svakog tinejdžera predstavlja jedan od najtužnijih dana u njegovom životu. Dotični je toliko depresivan i u mrš-u-pičku-materinu fazonu da je cela kuća sa celokupnom rodbinom i prvim komšijom Pajom nervozna i bratoubilački raspoložena. Elem, dolaziš u školu negde oko 10 do 2, tik pred zvono, ali kasniš na prvi čas kod razredne jer si sklapao neki biznis sa ortacima iz 3-8, koje nisi dugo video pa se usput i raspituješ šta ima novo. Ulaziš u svoju učionicu, vidiš 30 glava koji izviruju okolo u nadi pronalska tajnog izlaska iz učionice, a da pri tom savršenom bekstvu niko to ne primeti.
1: "Dobar dan, razr.."
2: "Radovanoviću, znala sam, tačno sam znala! Ni prvi dan ne možeš da dođeš na vreme, kasniš 20 minuta!"
1: "Ali.."
2: "Ćut! Da te ne čujem! Sad te neću upisati (nema dnevnik), ali za svako iduće kašnjenje na čas dobićeš tri neopravdana! Nacrtaj se na svoje mesto!"..
Sedaš za svoj sto, klimaš glavom okolo otpozdravljajući kolege svoje barke koja tone. Slušaš narogušenu razrednu koja preti kako će vas sve pobesiti i zaklati ako se neko uopšte usudi da udahne dva puta u 5 sekundi, da ne pričamo o drugim prekršajima svete knjige "Ja sa sekirom teram đake da postanu ljudi". Zvono prekida razrednu u pola reči, a svi prisutni zahvaljuju Bogu. Dolazite na drugi i poslednji čas, u još veći pakao. Profa ulazi, baca dnevnik na sto i govori da vadite knjigu i da otvorite stranu 842, paragraf 3, članak a. Zbunjeno gledate jedni u druge i jednostavno ne kapirate. Samo oni najiskusniji ćute i znaju šta sada sledi (ponavljači, znaju sve profesore i znaju kakva doza im treba), ali naravno, uvek će se naći neko naivan (pogotovo ako je u pitanju prvi razred srednje).
1: "Profesore, ali, prvi dan škole je."
2: "Jel prvi? E, evo tebi onda prvi u dnevnik. Hoćeš da bude i drugi?" (Na scenu stupa atmosfera sa sahrane babe Kvetoslave)
Bog je poslao anđele koji su zazvonili i oterali đavole sa radnih mesta. Freedom, at last. Zoveš kevu, govoriš kako ćete imati punih 7 časova i tri dopunska iz špansko-južnoameričkih ratova i kako je to obavezno za kontrolni u novembru. Naravno, nakon dopunske idete kod Laze (najvećeg štrebera u razredu) da igrate šah i monopol. Keva naivno odobrava i ponosno priča ocu šta radiš i šta ćeš raditi. Svi su se uputili u obližnju birtiju kako bi ugasili tugu i prokleli đavole sa stalnim zaposlenjem. Tek je četr sata, napolju je 36, ali već se ispija Lozovača i naručuju tužaljke. U toku ostatka višečasovnog opijanja doživljavaš najsramotnije momente svog života, ali ko te pita, ipak se opraštaš od još jedne neproživljene godine. Pravite sranja u birtiji, a konobar sa zadovoljstvom vadi svoju super-ultra 101 megapixel kameru, smeška se, snima vas, i raspravlja sa kolegom kako će da nazove snimak kad ga okači na Jutjub. Posle toga se više ništa ne sećaš. Budiš se, svu energiju koju imaš upućuješ u pravcu desnog oka kako bi ga otvorio. Uspeo si. Okrećeš se, pitaš se gde si. Posle dobrih 2 minuta i 38 sekundi primećuješ da si kući. To je dobro. Preko puta veliki sat pokazuje da je 13:52, pljeskavica iz Leskovačkog ti je na stomaku, sendvič iz Arene na levoj nozi a mamin ručak na desnoj. Pored svog tog sranja tebi se u glavi neprestano vrti jedna te ista, đavolsko-antihumana rečenica..

Stvar koju treba imati na umu u lovu.