Bilo kakva plažica, dovoljno je da ima drvo sa lijanom. Odatle dopire cika i vriska, aplauzi, navijanje, pljusak vode i kad doplivate bliže vidi se egzaltirana grupa plivača, navijača i skakača.

Drveće u Srbiji nema lijane pa se meštani dosete i privežu kanap na visoko drvo. Ukoliko su pedantni i vredni, ukucaju i letve koje glume stepenice (lakše se penje), ogroman ekser na koji se okači lijana (omogućava da je na dohvat svakom „Tarzanu“) i motku sa kukom koja služi sa se nakon skoka, iz plićaka, izvadi lijana i ponovo okači na drvo.

Novajlijama na plaži je potrebno oštro oko da uoče lijanu na drvetu. Zadovoljstvo je zagarantovano.
Ako ste gost, klinci koji žive u blizini vam daju detaljnija uputstva: dubina vode, amplituda zamaha lijane, visina skoka u „mrtvoj tački“ i sl.

Skakanje sa lijane je tako zanimljivo i neodoljivo da vam je sutradan zagarantovana upala mišića ramenog pojasa i žuljevi na obe šake.
„Tegobe“ prolaze do narednog vikenda, taman da se čitav postupak ponovi.

Kokain, u slengu. Analogija sa istoimenim gaziranim, osvežavajućim pićem je posledica blage ironije čiji je cilj banalizacija i parodija hedonizma, a ne poziv na masovnu konzumaciju iste, kako se mahom tumači.

Odgovor na sva moguća pitanja.
Jednom prilikom, kad sam još uvek bio mlad dečaćić, baba u busu me je startovala nakon što sam joj ustao sa sedišta (čitaj, mentol) sa pitanjem kako sam tako vaspitan i naučen da poštujem starije, a u istom momentu je neki matori čilos sa sedišta ispred odgovorio da me je verovatno kaiš tako vaspitao. Nakon nekoliko dana razmišljanja i menjanja slajdova mog života, od zigota, pa na ovamo, uverio sam se da je to možda i istina. 'ajd sad da ne kenjam, nisu me baš lešili ćale i keva, ali bilo je situacija, nije da nije, iako su njih dvoje non-stop tvrdili da je sve stvar razgovora i poznavanja psihologije deteta. Kak'a kurčeva psihologija, samo bre kaiš u ruke i razvezi po dupetu kao onaj ganci što lupa bubnjeve u Dragačevu!

WC papir koji furundžije ne koriste.

Osim golmana, koji po Basari " nastaje iz straha od promašenosti" i nema drugog posla nego da stoji na golu i brani, svi fudbaleri trče za loptom, busaju u nju i trude se da daju go; pored ovog svog osnovnog zanimanja na terenu oni imaju čitav niz sporednih aktivnosti: lažiraju padove, tapšu jedni druge po ramenu i dupetu, navodnjavaju travu pljuvačkom i kopaju je nogom , drže se za kitu pri izvođenju slobodnih udaraca, skaču jedni na druge, prevrću sa i slažu na gomile kada daju go; sa protivničkim igračima se neretko pošklepaju ( bude tu i atraktivnih udaraca kao Zidanov glavom, pa i hvatanja za jaja ( Mirković)),
Zato je fudbal ne samo najvažnija, nego i najinteresantnija sporedna stvar na svetu.

Ne, nije u pitanju uspeti uraditi neki čudesni bekhend ili forhend. U pitanju je veoma nezgodna radnja koju treba obaviti na što neprimetniji način koju je ovaj teniser doveo do savršenstva.

Privlači.

U slengu, mnogo glup čovjek.

Izraz kojim se opisuje sve od kupovine mleka do potpisivanja ugovora sa singapurskom bankom. Češće je kupovina mleka. Služi da prikaže da izgovaralac ima neke obaveze i da je na neki način bitan dok ide do ortaka da mu odnese džojstik za soni. Nekada se koristi i kada je neprijatno reći šta je pravi mission objective tipa “ma evo brate vodim Milenu na abortus”.

Kontra-evolucija, tačnije. Postupak kojim se hiljade i hiljade i hiljade godina razvijanja ljudskog bića za veoma kratak period vraćaju ne na početni nivo, već na probni nivo. Test subjekat broj 1.

Iako je čovek prešao dugačak put od pećinske kohabitacije sa medvedima kao cimerima, iako je vatru uspeo da spakuje u upaljač i da od babe napravi devojku, uvek se negde, u nekoj većoj ili manjoj grupi nađe neki pametnjaković koji bi da vidi šta se dešava kada gurneš ekser u šteker.

Možeš ti da mu držiš slovo tri dana i tri noći, da mu izvodiš kerefeke usled spuštanja na njegov nivo, a sve zarad pokušaja da ga animiranjem makar malo urazumiš - niš' to ne vredi. Sizifovski je to posao. Indijanac ostaje indijanac, pa to ti je.

Izraz koji se koristi za nekog ko je željan svega i sve voli da proba.

Da.
Moglo bi se tako reći.

Ali zapravo je reč o jednoj strvini čovečnosti koja je vaskrsnula nakon što su mu lešinari počupkali čojstvo sa većeg dela lešine. Posmatrano kroz prizmu moralnih vrednosti, bilo kog društva, to je oličenje promiskuiteta, pohlepe, samoljublja i neumerenosti u iću i piću.

Rečenica izgovorena od strane roditelja kad im tražimo pare za neku nama bitnu stvar, koja je njima čista besmislica.

Takodje drugi naziv ili ti asocijacija na bedu.Za vreme 90ih godina kada narod nije imao ni za hleb a kamoli nove papuce!!!Rodio se novi izum za koji su kao osnova ili predmet obraade koriscene(uglavnom radnicke cipele koje se dobijaju u firmi i tamo trebale da se nose ali..)ali su mogle i neke stare cipele da posluze,na kojima bi bio odstranjen zadnji deo cipele i eto vam karakondzula ili ti radnickih papuca>!>!koje su bogami trajale po par godina!!!

spolovilo, palamar, kurac, penis ... Ali više onako u desexualizovanom smislu, skoro komičnom.

Niški izraz koji ima isto značenje kao i reč "deformisan", ali ga je prikladnije koristiti u situacijama kada je reč "deformisan" nekako preozbiljna.

Neprijatno mirišeš.

Ime koje je u srpskoj javnosti postalo sinonim za poturicu, ili prilagođeno ovim modernijim vremnima osobu koja je prodala veru za večeru, a sve zahvaljujući epskom filmskom spektaklu "Boj na Kosovu".

Naime, Bogoje koga tumači jedan od bardova našeg glumišta Radoslav „Rale“ Milenković, publici poznatiji kao Raka, umoran od trulog sistema majke Srbije koju su rasparčali knezovi u želji da postanu carevi odlučuje da mu je pun kurac i prelazi u turski tabor.

Bogoje, sada već kao Mustafa, izjavljuje antologijsku rečenicu koja se kao ekser zabija u nacionalnu svest prosečnog Srbende jako skoro kao one Njegoševe reči "U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci!" ili "Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka". Realno, taj Njegoš imao baš neke dobre provale.

Konceptualni tip emisije nastao sa idejom da kroz priče običnih ljudi ulepšane snimcima zanimljivih pejzaža predstavi televizijskom auditorijumu život u ruralnim oblastima naže zemlje. Za pohvalu, nema šta. Samo... Problem je u tome što su ti obični ljudi u najvećem broju slučajeva najgori seoski đilkoši i krkani. Na njih, naime, prvo naleti televizijska ekipa koju mrzi da se lomata po vukojebini, pa po sistemu daj šta daš postavi par pitanja, a ovi mučenici, zapojeni rakijom i opijeni srećom što će biti na Dnevniku, zasipaju kameru gomilom baljezgarija praveći pri tom vidi mama, na teveu sam facu i pokazujući ono malo preostalih zuba. Na taj način je utisak koji ove emisije postižu sasvim suprotan od željenog. Prosečni smoreni gledalac će pomisliti da na selu žive najobičniji retardi kojima je ekser najveći civilizacijski domet. Ali nema veze, barem se nagledaš lepih predela.

Izraz koji se koristi u nekim mestima u Srbiji. On označava radnju koju vrši lelemud, tj. osoba koja se ceo život zajebava i ne radi ništa. Nastao od reči lelemud i znači sprdanje ili zajebavanje, sve zavisi od toga kako se upotrebi i u kojoj prilici se izgovara i kako se izgovara. U gradovima ga možete retko čuti, a ako ga i čujete to će biti od nekog dede koji se preselio sa sela.

Morbidan smisao za humor nekih roditelja koji takva imena daju predmetima kojima biju klince. Uglavnom je to prut,ali sa obzirom na mastovitost ovakvih roditelja to mogu biti i potpuno neverovatni predmeti.