Dve godine štekaš od plate za 4k smart televizor, uzmeš brz net jer te smara buffering na ultra HD snimcima, uplatiš premium account na YouJizz-u i nadaš se da ćeš najzad biti srećan jer će tvoj napaćeni um konačno moći da obrađuje slike pune detalja kakve nikad neš videti ni u stvarnom životu. Ali ne.... Prizor detaljno obrijanog okopičnjaka Medison Ajvi, sitna bubuljica na njenom dupetu za koju ranije nisi ni pomišljao da postoji, bore smežuranih jaja vodoinstalatera i jasne teksture ornamenata na kaminu ipak ne mogu zadovoljiti tvoju glad za najrealnijim scenama seksa koje ćeš ikada doživeti. A onda opet, po ko zna koji put, pregledavaš sadržaj svih kategorija i vraćaš se na amatersku produkciju. Realno, ako već ništa ne jebeš, barem gledaj kako se drugi jebu i pritom uživaju u tome što rade. Ma ne postoji ta bubuljica na guzici koja može nadomestiti bezvoljno njakanje porno dive sa odavno izgubljenim osećajem u međunožju.

A ono sranje o učenju od najboljih... To zaboravi. Drži se lepo amatera, jer i do tog stadijuma tek trebaš doći. I koji bre kurac bacaš pare na tehniku?! Izađi i pojebi nešto!

Izraz koji je potekao od sitnih glodarskih porodica, koje po dolasku jeseni, i najavi duge i hladne zime, polako pocinju da skupljaju u svojoj rupi sta ce jesti, piti i zameziti za vreme hladnih zimskih dana, kad nece bas biti preporucljivo da guraju svoju njusku van rupe na minus 20. a u njihovom slucaju, postoji izraz koji se zove krtožiti. naime, misevi, pacovi, hrtovi, i ostala familija nakrtože svega i svecega, da bi mogli mirno i bericetno da odmaraju tokom zimskih hladnih dana.
A izraz krtožiti se uveliko koristi po selima, kada su ljudi u pitanju, i kada neko ima toliki talenat da skuplja sve i svasta, sve ono sto ni Bogu nikad zatrebati nece. Slucaj sa mojim dedom. Kod nas u supi ima stari zardjali motor iz 55t-te godine, tomos t-10, pokvaren rucni prekrupac za kukuruz koji ja mislim da nije radio ni kad se deda rodio, neidentifikovan broj guma za kola, koja verovatno ni jedna nije cela, bure za pomije, koje stoji tu od 2002-ge, iako od tada svinja vise nemamo, zadnji trap od stare lade, koju je deda prodao jos pre 5 godina na otpad, i na pitanje sta ce mu to, uvek sledi odgovor " da se nadje" bolje da ima nego da nema... na sve to, dodajte neodredjen broj zardjalih kosa za travu, pokvarenih klesta za sisanje zivice, cvik cangli, lopata, vila, asova... i naravno jedno 5 meteri drva u cosku, da stoji... tih 5 meteri stoji stalno, a svake godine se kupuje 5 za lozenje... "ako zima bude duza". ne bitno sto u supi moze mis kurac da polomi.

Vršnjak koji je tek počeo da se šiliji, sve u svemu ima čvrstinu i revnosno je obrađivan, ali mu još uvek fali dužina.

Користи се у крајњем очају, кад не знаш више који речник да употребиш да кажеш особи да не чачка мечку.

Izraz koji koristimo da sagovorniku stavimo do znanja da se tudje muke uvek čine lakšim i podnošljivijim nego što to stvarno jesu.

Marijana. Vutra, džeja, majmun. Majmun, od kojeg je sve krenulo. Naime, u srednjoj se, jebiga, duvalo. Donese neko knjigu ''Mi djeca sa stanice Zoo'', čuj mene dop, Zoo, pa se na njoj mrvi. Baš u to vrijeme je sa mojom ekipom iz razreda ponekad zabadao mlađani Džomba. Sjede on tako jednog dana sa nama, naruči kratež sa mlijekom, zatraži od konobara jedan šećer, popi ga, kaže lijepo mu to tako kad se spuši, i ispriča nam priču čiji najmanji mogući sažetak reče da se u banjalučkom sa uskim asortimanom Zoo vrtu nalazi ženka majmuna, imenom Nataša.

Tako se Nataša ubaci u upotrebu, zbog te jednostavnosti koja je krasi, čuj, Nataša.

Osobe koje uđu u autobus i od tog trenutka prestaje lagana, normalna vožnja, ruka sve jače steže šipku i počinje divljačko ceđenje raspale kante od autobusa, sa ciljem da se majstor pred prijateljem pokaže kao šmeker, baja i lik koga boli kurac za sve.

Počinje vožnja jednom rukom, više ne sedi kao da mu je motka u dupetu, nego se izvaljuje unazad sa nekim kul izrazom lica. Sledi tura pametovanja o politici, pljuvanje njegovih šefova, kasno kočenje, psovanje drugih učesnika u saobraćaju, preskakanje stanica, trubljenje pičkama i sve što nije do tada radio. Ako ima muziku unutra, pojačaće je do tačke krčanja, jer može mu se. On je gazda tu. Kakav direktor, Vučić, Dačić, policija, kurac-palac.

Sve zna u tom trenutku. Ima odgovor na svaki problem koji postoji u državi, a naravno da je rešenje uglavnom streljanje nekoga, jer on bi to po kratkom postupku. Ne ulazi u dublje neke stvari zato što prijatelj izlazi za par stanica, pa mora da žuri sa time da ga impresionira. Stvari postaju još gore ako je prijateljica u pitanju. Onda ni ne gleda na put. Gleda u nju i vozi po rupčagama, dok putnici poskakuju po autobusu i sudaraju se kada god legne na kočnicu.

Najgore od svega je što se i prijatelj odjednom oseća kao neki gazda, pošto ipak on poznaje lično tu uber-nadrkanu personu od vozača, koja gospodari tim prostorom i umesto da mu kaže da je indijanac i da iskulira malo, u većini slučajeva ga prži da bude još gori. A ovom malo treba. Već je dovoljno naprženi džiber i seljak i ovako.

Svi znamo sta je logika. Ovo su neke logicne cinjenice u vezi sranja:

1. ako imate nesto pored wc solje, tipa kante za djubre, korpe za prljav ves, bidea, police za hemiju, onda ce na vrhu stajati i nesto za citanje, od knjige do dnevnih novina.

2. kanap za povlacenje vode je ekstremno prljav, ali samo na drsci ili u donjem delu (ako vam je drska otpala, a verovatno jeste). Na sredini ili pri vrhu, gde skoro niko ne hvata, cistiji je (naravno, ako nemate onu foru da samo pritsnete "prekidac")

3. ako imate jednoslojni toalet papir, vas prst ce, u jednom trenutku, proci u vase dupe

4. ako imate tecni sapun, gornja strana pumpice je prljava, jer je dirate pre nego sto ih operete

5. ako nemate klasicnu slavinu, nego bateriju, donja strana je prljava, jer tu pustate vodu, a logicno je da to ide pre pranja ruku, dok je gornja strana cista, jer vodu zatvarate posle pranja istih

6. ako je zima, vama se smrzlo dupe. Ako nije, hitno otvorite prozor, ugusicete se!

7. ako imate resetku sa osvezivacem za wc solju, grebace vas po dupetu sve vreme, dok na kraju ne popizdite potpuno

Jedna od najpopularnijih kompjuterskih igrica u svim kabinetima informatike, uz Zumu, Icy tower i one kokoške u svemiru. Radi se o crnom ovnu Svenu, čiji je zadatak da naguzi sve ovce na koje naiđe. One su nestrpljive, i ukoliko Sven ne završi posao u nekom solidnom vremenu, one se naljute i šutnu ga i tako izgubi određeni broj poena ( ili vremena, ne sećam se...) Dakle, bitna je i brzina! Svenu stalno preti pas čuvar, a u nekim delovima igrice i čobanin, ako na njih naleti, gubi život. Čar ove igre je u tome što Sven menja poze u kojima trti ovce, da bi u nekom daaaljem nivou to prešlo i u sado mazo. Još jedan genijalni nemački izum.

Suptilno, voajerski, pažljivo pratiti nečije kretanje na društvenim mrežama, u nadi da tu malu tajnu znaju samo Cukerberg i osnivač instagrama, kako god se zvaše.

Nešto što samo iskusno žensko oko može da vidi.
Čak i ako je nepostojeća, a žena želi da je vidi, videće je.
Čest je uzročnik žestokih rasprava. I ako je životinjskog porekla, nećete se lako osloboditi sumnjičavih pitanja i istražnog postupka.
Oni sretniji se mogu izvući sa adekvatnim poklonom.

Tone pičetine lučiše vlagu na markantnu pojavu srpskog Mistera 2010, bio Sekin model, Karleušin anđeo, kad ono ispade Vasilije kitoljubivi... I to onaj pasivni, furundžija.
Ne mrzim ga što je dupedavac, svoje dupe troši, ko ga jebe, već što plitke ženetine uzdišu za njim i prave paralele.
''Vidiš kako se za njega ne čuje ništa, ni afere neke, ni skandali, pijanstva, droze?''
''Kako čovek u onom spotu dobro pleše? A ti samo gluvo glamočko trupaš!''
''A što ti nemaš pločice k'o Vasa?''
I kad joj na sve to kažeš ''Boli me kurac za njegove pločice, jebo to Vasa više!!!'' ona uzdahne i pomisli ''Daj Bože''
E, malo morgen će te kara! Izdefinisani, markantni, šarmantni plesač se gađa u buljsona, do krvi.

Burazer Diznijevog crtanog lika Šilje, koji je trebalo da igra njegovu ulogu, ali se zbog naprasnog pucanja šuljeva i golemog krvarenja iz guzice te uloge morao odreći i prepustiti je svom, donekle ograničenom, burazeru.

Lečenje Šuljinog anusa bilo je bolno i dugotrajno. Dok mu se mlađi brat provodio i živeo punim i razuzdanim životom, išao po holivudskim žurkama, drogirao se, opijao i seksualno opštio sa promiskuitetnom mišicom Mini, a neretko i sa svojim psom Plutonom, Šulji su instalirali razne sprave u guzno crevo, sekli ga kao papriku i na njemu okušavali razne preparate i metode.

Šulja je živeo kao razapet na krstu, uvek sa nekim spravama u dupetu i njegovo je mučeništvo vremenom ušlo u anale. Kako su godine odmicale, kopnio je kao vlat, živeći jednim isposničkim životom, u mašti uvek sa svojim bratom Šiljom i ljubavlju prema njemu i sudbi koju je on namesto njega dobio.

Oslabelog, starog i iznemoglog, vest o polnoj bolesti koju je njegov brat navukao, dokusurila ga je i presekla tanku nit koja je njegovu dušu vezivala za zemaljski život. Kada je preminuo, nedelju dana je padala kiša. Bog je plakao za Šuljom.

Danas se, posle mnogo godina, Šuljino ime koristi da označi sve one koji su sudbom bili predodređeni za velika dela, one kojima je sudba namenila mnogo, ali im je o koncu dala samo hemoroide.

Ono što nekad možemo videti tokom zime. Naime, ljudi zbog ekstremne hladnoće skupe prste u pesnicu, a izbočine na rukavicama namenjene za prste ostanu prazne i landaraju na vetru.

Од малих ногу мангуп. Намјерно гурао коцку у круг, чисто да нервира родитеље. Светом Николи слао пријетећа писма да ће му горити икона ако не пошаље најновију сегу и BMX са шеснаест брзина. Зајебанција му никад не досади, па прави смицалице и под старе дане. К'о да га је ћаћа правио комиран, а матер гутала ексере у трудноћи. Старом је бушио кондоме, а послије није хтио да дијели играчке с браћом. У гостима обавезно обрука родитеље усмено се посравши на квалитет домаћиновог сока од зове, а домаћици прокуне неслану чорбу, због чега се људи почну црвенити као дебил послије трчања кроз коприве. Кад дођу кући ћаћа га сваки пут напенали ногом у гузицу тако да поскочи к'о катапултирана румунска шампионка вишебоја, али он наставља по старом. У основној је прднуо у школски дневник и закопао га у дворишту, на фасади шкрабао љубавну поезију везану за директора, пса и мајку (''Слобо, јебо ти пас матер! ПФЦ!''), махао ћундаром пред дјевојчицама... Пошто је васиона за било какав нормалан посао, почиње да глуми трансформерсе у рекламама за космодиск гдје лафо не мож' да 'ода, а касније чудесно игра ужичко. У градском превозу подјебава пензионере игром ''трзања'': крене да устане, намами погледе баба с цегерима, причека навалу, почеше гузицу и опет се удобно смјести. Кад уђе контрола с коментаром ''карте на преглед'' вади Атлас и нуди да изаберу карту. Задње паре даје на цугу и цајке. Нашика се, падне под сто и остатак вечери се пита што је плафон низак. Несрећницу која се удала за њега не вара никад, осим у свакој прилици. Непоправљив као сломљена ваза и изгубљен као даљински.

U zadnjoj kući, u ulici, iza trošne ograde i u vreži ladoleža i mahovine, prozora starih i ispalih iz svojih ležišta punih larvi, u dnevnoj sobi, bez jednog zida, sedi Đura Jakšić u starom kaputu iscepanom, poguren i taman. Sedi i lista nešto na telefonu, gleda na fejsu slike svoje propale kuće i cokne po neki put besno i opsuje gadno.
...
Nadežda je trenutno izašla, na ona gornja vrata, koja nisu stalno tu, ali kad su ovakvi oblačni dani sa onim prozuklim suncem, pojave se bledo i ona gledajući u to južno dvorište, gore, gde raste razno bilje i pesak ostao posle davne gradnje već urasao u detelinu i neke morske trave na suvom.
U pesku Nadežda pročeprka neku školjku koja je bila davno meze mezozoika, oblutak neolita ili zarđali ekser skorijih vremena; tako nešto joj uvek treba, pa se zatetura dalje da probere malo vrednog korovja, skoro nestalih, sa sitnim cvetovima.
Promrmlja, opsova nešto, pa nastavi dalje, podiže jednu trulu jabuku i ona nesta u njenoj ruci pre nego što je ušla u kuću sada, čini se, skroz obasjanu.

Nadežda je obična baba: ima neku svetlu kosu koja viri ispod marame, lice više neprijatno nego prijatno i niko joj pravu pripadnost još ne zna: neutral good chaotic neutral, neutral evil ali to se i ne može saznati, barem dok se ne završi do kraja.

Međutim ima tu i jedna zvrčka, jedan končić koji može da krene, i da pokrene.

Metalna kopča na kaišu.
Nekad je gvozdac bio jako popularan i obavezan detalj, u kombinaciji sa kaubojkama i pantalonama zvoncarama.
Na vojničkim opasačima je služio kao odlično improvizovano oružje. Kad se vojnik u izlasku u grad, nađe u neobranom grožđu, obično okružen grupom ljubomornih ljaljana, malo ko će krenuti na opasač obmotan oko šake sa gvozdacem na slobodnom kraju.
Jer gvozdac lomi kosti i kida kožu, a dužina kaiša daje prednost u distanci.

Mistični detalj na ženskom telu, a koji opasno raspaljuje mušku maštu i tera krv u obe glave. Naročito ako žena ume da implicira da će nam (pod određenim uslovima, naravno), dozvoliti pristup i pokazati gde i kako se podala tatu majstoru.
Neku simboliku i skrivenu poruku, moraćemo sami da otkrijemo.

Mrcina od dvesta kila, kojoj je jedina svrha u svinjskom životu da plodi krmače i stvara nova i nova pokoljenja za pokolj. Uz to, ždere pomije, pije vodu i obično se zove Miško.

Obično vrhunska riba, nekada i mnogo ružna, ali zbog svog kredibiliteta ona je zvezda svake večeri u gradu. Šminke ima možeš špaknom da skidaš, ide na visokim štiklama sa kožnim torbicam, volj' ti krokodil, volj' ti zmija; nezaboravni deo njene ličnosti novi modni krik maltezer, jer danas nisi dobra riba ako nemaš kera. Obavezno je u društvu ćelavih gorila, gej drugara i skrdelj drugarica, kamenjarki u opisu ličnosti. Puna kao tanker, ona osvaja svojim osmehom.

Jaka na rečima, studira neki privatnjak, a suštinski od škole ima samo zimski raspust negde na Švarcvaldu. Tu istu školu završava sa jezicima u dupetu, naravno, tuđim. Njena umetnička duša, beskrajni talenat i poslovna elokventnost mogu doći do izražaja na buvljoj pijaci. Mada ona ne brine o poslu ako treba ima mesta kod tate, ona je tatin sin i niko ne sme da je dira. Voli tatu "puna poverenja u njegovu glupost i dubok džep''.

Kao takva, ona je želja čitavog grada, a najviše žutokljunih voajera i prolaznih puniša. Svi bi hteli da je kecaju, ali njen nos je previsoko. Njen izbor je Mandingo, može i beli sa dvometrašom u gaćama, a takvih nema mnogo. Ostaje želja mladih masturbatora i lokalnih giliptera dok ulicama šeta ćera Korleonea i nabija kompleks još većim glupačama.