Indeks vječitog studenta.
- E evo ulazi profa, smakni te stripove sa klupe!
- Ma kakav crni profesor, to je Drago, doš'o čovjek na predavanja.
- Kakva predavanja lik ima 100 godina!
- Ma čovjek još uvijek studira, nešto ga ne ide, al' ne odustaje! Njegov indeks je napravljen od papirusa, pitaj Boga kad je upis'o faks, niko ne zna.
Moja deca,a verujem i svačija druga.
Što te rođena deca mogu osramotiti niko ne može.
Sve vide,sve upijaju i hvale se stečenim znanjem kad osete potrebu za tim.Ne biraju ni mesto ni vreme.
Ognjen (4.godine)
-Mama,jel smem da piškim u lavabo kao tata?
-Deda Žiko ti si matora komunjara!Tata mi reko!(Žika,ženin otac)
-Moj tata kaže da si ti dobra pička!Šta je to pička? (komšinici Dijani)
Marija (8.godina)
-Moj tata može vola da pojede i kamion piva da popije(u školi,prvi razred,na temu "moj tata",ovo su ženine misli);-Tata kaže da ste vi Švabe,naši neprijatelji!(komšijskoj gastarbajterskoj deci,letos na raspustu).....
Trežnjenje posle burne, alkoholom inspirisane noći.
-Milovane! Ustaj crni Milovane! Gde si bio sinoć!!?
-Kako gde sam bio Dragice moja najdraža, pa kod komšije Radoja..
-Jao gade pijani žena ti se zove Dragana!! Teraj mi se iz kuće, ti si još uvek naduven. Sa'ću zovem 'itnu da te vodi na detakosiranje!
-Valjda detoksiranje..
-Ti ćeš da me učiš, pijanico matora. Ajde marš!
Ono što momak može da ponudi starijoj devojci koja ga konstantno odbija.
On (21 godina, prilazi starijoj dami): Izvini, imaš mnogo lepe oči.
SD: O, hvala puno.
On: I mnogo si zgodna.
SD: Ahaha, hvala, baš si fin.
On: Mogu li da te častim pićem?
SD: Ne, žao mi je. Ipak si ti suviše mlad za mene
On: Pa koliko ti je godina?
SD: Heh, matora sam ja za tebe. 31.
On: E, imaš sreće, imam ja neke delove za to godište.
Žanr muzike koji se pušta kad društvo ne želi da ispadne primitivno.
Ovaj žanr je inače veoma širokogrudan i kako vreme i alkohol čine svoje, isti žanr na svoja nedra prima i drugačije izvođače, tako da se žuraja završi sa valjanjem po podu i citiranjem Brežnjeva, ali i dalje zadržava epitet kulturne.
U kulturne narodnjake spadaju prvo: Haris Džinović, Rođa Raičević, Džejeve balade (nikako Lubenica), Bijelo dugme, Toma Zdravković (ni kriv, ni dužan) i "Kruška" od Breginog bubnjara, dok se kasnije njihov niz (kad se alkohol umeša) nastavlja sa Fahrudinom Buljubašićem, "Gara, gara, gariš li se sada?", "Dao sam joj kalašnjikov jer nemadoh ništa drugo" i sličnim primercima.
Stav da ako se nešto ne može uraditi za relativno kratko vreme, nije vredno truda. Veoma rasprostranjen stav u zemlji Srbiji.
Ortak 1:"Brate što ne ideš na faks da budeš fizijatar k'o gospodin čovek, da radiš u kancelariji nego se mučiš u toj banji masiraš babe i budalaštine?"
Ortak 2:"Brate, šta ti je, za medicinski ti treba 6 godina najmanje, a za specijalizaciju još 4, da mi ode ceo život na to, da poludim još. Šupicku materinu!"
Spontano promeniti priču koja služi za obmanjivanje kako bi se došlo do nekog cilja nakon shvatanja da ista ne pije vodu.
- Ćale, daj kintu za faks!
- Prijavio si ispite, overio semestar, šta će ti sada?
- Zezam se, treba mi za devojku, da je izvedem negde.
- Kakvu devojku, nemoj mi sad menjati farbu, kad znam da ti treba za alkohol!
- Pa sad, nije baš tako...
- Ćuti! Drži, samo da mama ne zna.
Današnja dekonstrukcija obiteljske dogme da momak i djevojka moraju završiti u braku ako zatrudni. Abortusom se klin izbija. Osjeća se emancipacijska odlučnost koja će se sprovesti u djelo. Muška verzija lupanja šakom od stola.
- Što ćeš sada, tuko? Nisi završila faks. Roditelji ti još rade. Tko će ti čuvati dijete?
- Sveti Petar.
- ?!
- Što se zalomilo, može se i odlomiti. Hoću ja s onim kretenom odgajati dijete. Dovoljno je što sam gledala ono njegovo grčenje nad mnom. Žali bože što sam mu dala da svrši u mene.
Debilna izvestacena emisija u kojoj ucestvuju poluretardirani seljoberi.glavni cilj je izvuci 150000 iako je svima moto :Prijavili smo se zbog druzenja a ne zbog novca.
Otvaraju kovertu.Cela bliza ,sira familija i komsije su se okupili.Zena izvlaci i...5 hiljada.Zabezeknuta face,ne mogu da veruju.
Pobesneli muz:Jesam ti reko da uzmes onu drugu...
Matora baba:Nema veze,dace Bog zdravlja i para,da ste vi zivi i zdravi...Na drugoj strani isti ambijent.Otvaraju kovertu i ... 150000.
Euforija,celo selo slavi,oni skacu,ljube se,pucnjava vatromet...
Rečenica koja ranije nije morala da se analizira, već je značila upravo to - da devojka ima dečka i da nije zainteresovana za bilo kakvu komunikaciju sa vama ako je kojim slučajem startujete.
Stvari su se danas malo izmenile, kako će se videti iz primera.
Nekad:
Momak: Ej ćao, slatka si, mogli bismo da se upoznamo?
Devojka: Znaš, imam dečka...
Momak: OK, izvini na smetnji. Uživaj, ćao!
Devojka: Ma nema problema! Ćao!Danas:
Momak: Ej ćao, slatka si, mogli bismo da se upoznamo?
Devojka: Znaš, imam dečka...
Momak: OK, izvini na smetnji. Uživaj, ćao!
Devojka: Ej, pa gde ćeš? To što imam dečka ne znači da ne možemo da se upoznamo! Hajde piši broj, pa me zovi sutra. Samo pazi da te moje drugarice ne vide... U stvari, bolje ga zapamti, pa ga upiši kad se pomeriš malo...
Momak (zbunjeno): Dooooobro... Hajde reci broj, pamtim...
Način iživljavanja nad nečijom psihom i kidanja živaca na rezance najčešće od strane roditelja ili žene, ređe je u pitanju devojka (samo u slučajevima da ste mnoooogo usrali stvar i spremni ste sve da istrpite kao pokoru, ili ako je u pitanju dečko rodjeni papučar mazohista).
Postupak kreće od neke skorije navodne greške koju ste počinili, zatim se postupno vraćate unazad minimum pet godina gde će vam biti nabrojane sve greške koje su počinjene u tom periodu (ne moraju imati nikakve veze sa greškom od koje je sve krenulo), onda se vraćate na prvu grešku od koje je rasprava krenula, pa se proces ponavlja sve dok ne priznate da ste krivi, neodgovorni, stoka, fašista, pristao-sam-biću-sve-sto-hoće.
Ona: Zašto se nisi javio juče?!
On: Rekao sam ti pukla mi baterija! A i šta sam se zadržao, do ponoći posedeli, rodila se čoveku ćerka pa časti.
Ona: A jel mu se ćerka rodila i pre mesec dana kad ste do tri ostali?
On: Kakve veze to sad ima, znala si da ću tad ostati duže, rekao sam ti.
Ona: Jesi, rekao si mi i da se više nećeš čuti sa bivšom pa ste pričali pre tri meseca.
On: Ona me nazvala, luda ženo, da mi javi... (više ga ne sluša)
Ona: Rekao si i da ćemo na more ići letos, da ćeš smršati... Kad smo se smuvali pričao si da ćeš imati sređen posao u struci kad završiš faks, pa ni faks nisi završio...
On: Šta pričaš, gde ti ode?
Ona (kreće plač): Ti mene više ne voooooliiiiiš, nisi me ni vooooleoooo...
On (pokušava da je smiri): Volim te, šta ti je bre, (ljubi je i grli), volim te najviše na svetu...
Ona: A što se onda nisi juče javio?
On: More marš u tri lepe...
Starinski izraz za osobu bez ikakve inteligencije, pokretljivu i preduzimljivu k'o bukov trupac. Nesposoban za bilo kakvo inteligentno razmišljanje, blago telećeg pogleda koji se gubi u daljini i kojoj je svejedno da li joj se obraćaš na maternjem, kineskom ili arapskom jeziku, isto te razume. Mozak nema ili je trajno oflajn pa ne razmišlja, a možda je tako i bolje, jer i kad mu padne nešto na pamet, ispadne samo pizdarija. U današnjem slengu se daleko češće i radije koristi latinski izraz "retardiran (usporen)" iako najčešće nema takvu dijagnozu zvanično.
- Au, šta sam napravio!
- Na šta misliš?
- Na ono što se naziva mojim sinom, eto na šta!
- Ih, da nisi malo prestrog?
- Prestrog?! Ceo život ne mogu da ga nateram nešto da uradi, od detinjstva propast! I u školu dok iš'o bio je k'o mrtav konj! Azbuku učio do četvrtog razreda, a tablicu množenja ne zna ni danas sa dva'es i kusur! Nekako ga progurao i kroz osnovnu i srednju, upisao i faks i? Tri godine studirao prvu i nije dao uslov za drugu!
- Dobro, faks je drugo, tamo si mu plaćao stan, mlad dečko, koleginice...
- Da bar jurio pičke pa zato ga izduvao na faksu, manje bi mi bilo krivo! Upadnem ja tamo iks puta nenajavljen i šta zateknem? Ili spava do tri popodne i ne stiže zato na predavanja ili samo sedi i zuri u zid! Ništa ga ne zanima, k'o zelena salata u mojoj bašti je. Davno ja sumnjam da je nevoljan, ali kad god bih tako nešto rekao, ona moja žena oči da mi iskopa što tako kažem za njeno zlato, ljubi ga majka!
Uvek sam mrzeo prljava ogledala. Opominjao sam majku često zbog toga. Ona me više i ne sluša, čini mi se. Često mi prebacuje da bi možda bolje bilo kad bih se odselio, ili kad bih pao niz stepenice, ili pak pao pod autobus. Duhovita je moja majka, unosi neki razdražujući nemir u moj život. Ponekad me toliko razgali da joj se došunjam do sobe i uriniram u čašu u kojoj drži svoju protezu. Matora kurvetina, misli da joj dugujem zahvalnost. Elem, da se vratimo ogledalima.
Obožavam varijacije odraza koje se pojavljuju u našim ogledalima. Ponekad sam Hajdeger, ponekad Hamsun, ponekad i Hasan Dudić Miki. Poslednje ime me baš ne oduševljava, ali dobro, dijagnostikovali su mi paranoidnu šizofreniju. I rekli da bi trebalo da prihvatim sve varijacije sebe, uključujući i svoju majku, koja je zapravo preminula pre dvadeset godina. Kažu da sam je zadavio svilenom ešarpom. Zatim sam je rasporio i urinirao u nju. U svakom slučaju, ne verujem im. Doktori žele da me sabotiraju u pisanju. A moje pisanje je odista nešto specifično. Biće to najbolja knjiga ikada napisana.
Imam četrdeset godina i zovem se Milanko. Živim u mentalnoj instituciji i daju mi da se igram sa ogledalima. Volim da šetam kroz sobu zureći u ogledalo u svojim rukama. Tako mi se čini da hodam po plafonu, iako ne vidim svoje noge. Možda je to i bolje, jer ne volim svoje noge. Debele su, i krive.
Svakog jutra, pošto se probudim, prvo pogledam u ogledalo. Iako često viđam slavne pisce i filozofe, najčešće vidim samo svoju oblu glavudžu. I nju mrzim. Podseća me na zrno graška. Jer je tako bezizražajna, glatka i zelena. Mada, kad se okrenem na stranu, i nije toliko loše izgledna. Čak mi se i dopada, izgleda ukusno. Uvek sam se sebi činio lepšim iz profila. Hihihih, Milanko, zrno graška iz profila.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Stanje teške depresije, otupelosti ili ravnodušnosti nastalo usled lenjosti da se ozbiljno pristupi pripremanju ispita, što dovodi do iznalaženja različitih opravdanja koje bi trebalo da umire tvoju trulu savest. Čudno je što se javlja u vreme kada ti je ostalo samo nekoliko ispita do kraja i kada si većinu sranja već pregrmeo. Ukoliko ne dođe do iznenadnog povratka radnih navika, jedini lek je alkohol, pomoću kog ti polazi za rukom da ravnodušnost uzdigneš na viši nivo.
''Predisponirani su vertikalnim pukotinama, koje određuju oblik ulaza. Ako je pećinski ulaz predisponiran samo jednom dijaklazom onda ima oblik trougla izduženog uz gornji deo pukotine...'' - Ma koji kurac, nemam ja više živce za ovo, kog đavola završavam faks kad ću posle godinama da visim na birou!!! Zvaću ja lepo Saleta i Šomija da odemo na neko pivo i aj' u kurac!
Non-player character.
Osoba koja nije sposobna da razvija sopstveno mišljenje, već potpada pod tudje uticaje, utapa se u bezličnu masu, rulju, potpuno nesvesnu svog bezličja. Potpuni fijasko te osobe je upravo to što ona misli da je sušta suprotnost onoga što zapravo jeste, dok izgovara već milion puta prežvakane dživdžanizme.
Vučić je loš.
Vučić je peder.
Lidl je loš.
SNS je loš.
Saša Janković ima program u 20. tačaka.
Hoćemo kulturu a ne rijaliti.
Megatrend je loš.
Grand je loš.
Zoran Kesić je car.
Mićko Ljubičić je car.
Lav Pajkić je debil.
Beli Preletačević je car.
Samo da završim faks i palim preko.Ehh kad bi bilo više ljudi koji razmišljaju kao ja.
Tamo daleko (odavde):
Mlad i uspešan, bavi se sportom, vozi skupocene četvorotočkaše, puno i mukotrpno radi, fakultetski je obrazovan i sprema master ili PhD, sve je sam stvorio i niko mu nije pomogao. Genije, u neku ruku.
Kvaka: Usralo ga na berzi.
Ovde: Mlad i uspešan, bavi se sportom, vozi skupocene četvorotočkaše, puno i mukotrpno radi, 1992. je iz ratom zahvaćene Bosne stigao u Beograd kao petnaestogodišnjak a sa 18 je već zaradio prvu mečku valjajući dop i koks Beogradskoj eliti koja ga je ugostila. Nema faks, a i koj će mu, kupiće diplomu kad mu zatreba. Genije, u neku ruku.
Kvaka: Usralo ga na razlici u kursu (dinar-marka).
To su babe i dede koji se postave baš kod ulaza, a ne izlaze još goooomilu stanica, uhvate se obema rukama za različite šipke i potpuno zablokiraju vrata, i NEĆE da se pomere! Ili su prosto toliko senilni da ne shvataju, ili jednostavno NEĆE...
Dok ti njega uspeš da zaobiđeš, vozač je već zatvorio vrata, ti si propustio stanicu... i SUPER!
Voziš se 88-icom i hoćeš da izađeš kod Sajma, a blokator ti zapreči put i ne stigneš da izađeš, vozač zatvori vrata, i neće ponovo da otvori, nastavi preko mosta, i ti završiš na NOVOM BEOGRADU!
... a kasniš na faks...
A šlag na tortu (:D).... blokator ti kaže da si nekulturan jer si pokušao da se proguraš pored njega... i nemaš vaspitanja... i super...
Majica koju vam ćale donese iz firme ili koju dobijete uz kupovinu pojedinih proizvoda kao što su pivo ili Cockta. Obično imate pun orman ovih majica, neretko su vam do kolena i najčešće ih koristite za prilike poput igranja fudbala ili kao pidžamu u letnjoj sezoni. Najčešće je jednobojna i sadrži mnoge izuzetno korisne informacije koje vas čine pravim pokretnim bilbordom (barem do drugog pranja).
Info:
- adresa,
- broj telefona (fiksni),
- broj telefona (mobilni, večito isključen),
- broj telefona (mobilni od šefove žene koji isti redovno koristi, jer na njemu uvek ima bonus kredita),
- mejl (koji se nikad ne proverava),
- veb stranica (koja je još uvek pod konstrukcijom),
- faks (koji ne postoji).
Naravno sve to propraćeno uglatim nemaštovitim logoom koji kao da je dizajnirao Moša Pijade lično.
Čit koji magično poništava svako sranje koje napravimo. Bar teoretski.
- Ih, ženo jebem li ti sunce, jedem jaja na oko sedmi dan zaredom. Kud te ženih tako nesposobnu. Oćeš bre da požutim k'o Kinezi. FLJAS, TRAS. Jebem ti krv kad me teraš da te bijem, danas, na crveno slovo. Bože oprosti.
- Matora, daj 'vamo tašnu.
- Juuu, lopov. Upomoć, milicija.
- E, mene grešnog. Bože, opr... Ma zajebi, vidi matoroj nabubrio novčanik k'o testo za uštipke. Legla penzija.
Kad se srednja škola završi, a mi ljudi nostalgični pa želimo da se okupimo opet, svako sa svojim motivom, svako sa svojom pričom. Okrene se par brojeva, napravi pokoja grupa na Društvenoj-mreži-čije-se-ime-ne-spominje-na-Vuki, okrene par telefona, pozove razredni starešina (koji je nekim čudom još živ, a i kad je vaš deda išao u srednju školu, bio je zamenik direktora). Tipovi ljudi su koji dođu su:
Štreber-osvetnik: Lik koga su najviše zajebavali u školi, zbog istaknutih sekutića su ga zvali Zeko peko, ili još gore - ignorisali ga. Usled hronične nejebice, sprema faks rešavajući hiljade i hiljade pitanja za prijemni, potajno vežba u home-made teretani dok noćima bode vudu lutke sa likom školskih faca i popularnih cura. Upisuje medicinski faks, završava ga u roku sa 9,34 i dobija dobar posao. Za vreme studiranja je izvajao apolonsku figuru i stekao kompleks više vrednosti pojačan sublimiranim seksualnom nagonima, došao željan da jebe sve sem razrednog, da se osveti za dobro poznatu sliku njega sa usranom flekom na gaćama, fotografisanoj na maturskoj ekskurziji, od koje je dobio tikove za života, i kupuje od tada samo crne gaće, jer, pobogu, nikad se ne zna kad će ga neko fotografisati.
Siledžija: U srednjoj je bio najveći, najjači, najglasniji. Bio je član neke ultra zajebane navijačke grupe, i lokalnog četničkog pokreta. Dok su drugi išli na jezero na kampovanje uz akustičnu gitaru, on je na Ravnoj gori učio da puca iz đedovog krateža. Išao u teretanu svaki dan, tukao se na vašarima u Međedovom polju. Udarao krušku na vašaru, imao motor od 125 kubika. Posle srednje imao problema sa zakonom zbog navodne ukradene kosačice za travu iz dvorišta babe čiji sin radi u Kanadi, sada je u mešaonici stočne hrane, na profesiji "viši lopatar". Oženio Simonu, lokalnu profuknjaču. Podigao kredit da kupi sebi i ženi Ajfonove, kuća mu i dalje prokišnjava.
Mačkica: Njena je pička u srednjoj jednostavno bila na ceni, bila je fina, prefinjena. Nije jebala živu silu, družila se sa sopstvenim klonovima. Sve je uzimala sa dva prsta (priča se i kurac rezervnog beka Vojvodine), sve joj je bilo smooor, sa dugosilaznim "o". U izlascima je žarila i palila, uz pesme Tap 011 pila đus-votku. Odličan đak bila, guzovi kao da ih je Fidija u AutoCad-u crtao. Posle srednje se udaje za Krketa, vlasnika autootpada, koji zbog obljube romkinje maloletnice završava na dugogodišnoj robiji. Deblja se 10-ak kila, gleda Onura i Šeherezadu i drlja djanu zamišljajući nekadašnju sebe u kako bloudžobuje Onurov palamar.
Sportski zaluđenik: U srednjoj je znao imena baba sa majčine strane igračima vaterpolo kluba treće turkmenistanske lige. Uvek u trenerci, na fonu je proveravao rezultate utakmica, tiketi iz kladionice su mu bili i kontrolni i domaći. Pikao je voćkice na velikom odmoru, igrao na seoskim turnirima u malom fudbalu. Posle srednje se zapošljava kao konobar u fensi kafiću ili kladži.
Kuler: Njega je za sve boleo kurac, uvek je imao sluške u ušima, crtao nešto na stolu.. Sa svima je bio O.K. uvek su ga svi gotivili. Jedno vreme se zaluđivao da postane DJ, batalio, i oženio se lovarnom matorkom iz Amsterdama, koja ga i dan danas izdržava jer je lenj kao lemur.
Šmeker-ljigavac: Uvek je bio na nivou, sa neprikosnovenim osmehom. Uvek kasnio na čas, ali na neki kul-ljigavi način. Deda sa nemačkom penzijom ga finansirao. Uvek se trudio da ispadne faca na račun drugih, koji su i pored toga visili kraj njega, jer je četvrti aksiom svemira da se žene uvek lože na smradove, što je jelte dobro poznata stvar, pa su drugovi bili sa njim nebi li zaterfterili tetreba. Podjebavao je decu sa sela koja su busem dolazila u školu, pričalo se da je na maturskoj ekskurziji u rč jebao najčestitiju curu iz razreda. Posle srednje i dalje jedno vreme fura taj stil, nošen inercijom stare slave. Živi i dalje sa svojima. I dalje je ljiga koja bi najboljem prijatelju zabila nož u srce za malo pičke.
Vremena se menjaju, a ljudi ne.
