Ovu rečenicu ne mora po pravilu izgovarati jedino osoba koja nam je podarila život, već to može biti i ortak, brat, stric, političar, fudbaler...
Odnosi se striktno na osobu koja je govorila pre nas, i koristi se kad neko odvali. Slično kao kada dotični treba da se pomazi.
Idu dva lika ulicom uz neobavezan razgovor...
Lik 1: ... I kažem ti, bili mi kod Blaže, zapili se tamo, u 6 izašli...
Lik 2: Kakav si ti lik jebote! Kad god ideš na takve egzibicije, mene ne zoveš!
Lik 1: Pa ti polažeš faks sa desetkom, ljubi te majka, ne verujem da imaš ti vremena za...
Lik 2: Ti znaš? Ti znaš da l' ja imam vremena!?
Lik 1: Ne uznemiravaj komšiluk.
Lik 2: Imam! 'Ajmo sad na pivo!
Lik 1: Ti častiš.
Lik 2: Mršte! Otvori se i ti nekad, nisam ti ja socijalno!
Lik 1: E jebi ga.
Stari izraz kojim se spuštaju na zemlju oni koji slepo veruju u sve što pročitaju. Nekada se koristio isključivo ovaj izraz a danas je posredstvom tehnologije zamenjen izrazima "Čim je bilo na TV- mora da je tačno" kao i "Pročitao si na netu, onda je sigurno istina".
-Jesi video da su pevačica X i glumac Y uhvaćeni na delu u nekom žbunu u parku?!
-Otkud ti to?
-Čitao sam u novinama.
-E ako piše u novinama, sigurno je istina... Idi bre čitaj Dostojevskog malo!-E ne možeš da veruješ, juče sam na televiziji gledao dokumentarac o Tibetu, znaš kako su Tibetanci pokvareni.
-Čim je bilo na TV-u mora da je istina, još ako je dokumentarac onda tu nema priče. A jesu rekli da Tibetanci u hramovima drže nuklearno naoružanje?-Doktore, čitao sam malo na internetu, ovi simptomi što ja imam, to mi je prostata otišla od mnogo seksa.
-U pravu si, na netu nikada ne lažu, i sve stručnjaci pišu te preporuke. Ja sad vidim da sam džabe završavao faks kad sam mogao na internetu sve da nađem. Skidaj se bre i natrti se!
U ljubavnim dramama i španskim serijama ova izjava simbolizuje najčistiju istinu koja može da pokoleba i najveće skeptike.
U stvarnom životu znači da neko nema dokaze za ono što priča a uglavnom i da laže.
- Televizijski primer -
Karlota - Horhe, ti si peder! Videla sam kad te je Ruben guzio pored vodopada dok si ti pušio Ferminu!
Horhe - To nije istina! Moraš da mi veruješ!
Karlota - Ti si mrtav za mene!
Horhe - Nisam peder! Bog mi je svedok! Taj koga si videla u gej grupnjaku je Rodrigo, moj davno izgubljeni brat blizanac!
Karlota - Nešto mi je govorilo da to nisi bio ti! Hvala Bogu i devici od Gvadalupe! Oplodi me!- Primer iz života -
Stanojka : Jel' ti to mene varaš sa buljavom Micom? A?
Blagoje : Ne, bre! Ne varam te, 'leba mi!
Stanojka : Lažeš!
Blagoje : Ne lažem! Evo, Bog mi je svedok da te nikad nisam prevario!
Stanojka : Sram te bilo, komunjaro matora! U Boga se kuneš a lažeš! Mrš, džukelo! I neka Mica idući put ponese gaće sa sobom, neću ja da ih perem!
Jugoslavija; Bosna end Hercegov'na ; Sarajevo '84.
Halid i Slaviša izlaze is trole na zadnjoj stanici kod "Sedam braće" i idu ka Bistriku. Zimsko je olimpijada na Jahorini, a do tamo se malo teže stiže jer su autobusi popunjeni a para za taksi nemaju. Ali, ko ga jebe, žičara je ionako daleko uzbudljivija. Halida malo prpa uvatila, ali Slaviša ga nekako ugura unutra. Svih šest mesta popunjeno.
Bili su dobri drugari celog života. Živeli u istoj zgradi na Čengić Vili. Bilo im je dobro. Jebi ga, bilo je za jesti, piti, izlaziti...
Halidovi i Slavišini bili su iz radničke klase, ali opet, bilo je dovoljno. Ono vreme pre nego što je Tito umro, kažu bilo je bolje. Olimpijada je donela kinte iza tapkaroše. Turizam porastao. Sarajevo cveta.
Halid je ispušio poslednju pljugu pred žičarom. Slaviši je malo išlo na tuki to što ovaj puši, ali mu nije nikad rekao.
Na reverima su nosili po jednu "Vučko" značku i po jednu crvenu zvezdu. Ove godine su se obojica vratili iz vojske. Bilo im je lepo tamo, nema šta. Neki kažu da su najbolje vrema baš u vojsci proveli. Zlu ne trebalo, ali nek se znaju braniti. Ko zna šta se može desiti.
Skijali su obojica. Sada nisu mogli zbog olimpijade, ali bi rado opet otišli da se spuste niz Olimpijsku stazu. Divili su se onima tamo na stazi koji su mogli.
Vratili su se naveče u Sarajevo. Bilo je i tréba, onih uvoznih. Plavuše kakvih nema ni u Beogradu. Muvaju nemice falš Nemačkim koji su naučili iz Partizanskih filmova.
Vraćaju se kući, svako u svoj stan.
Rat je bi okrutan prema njima. Za vreme rata se nisu ni videli ni čuli, iako su nedostajali jedan drugome. poslednji put su se videli kada je Slaviša odlazio iz stana. Halid je ostao u Sararajevu dok je Slaviša prebegao na drugu stranu. Kasnije se Slaviša preselio u Beograd. Tamo je postao dobar advokat. Halid je obavljao male posliće po Sarajevu. Društvo mu nije dalo da ide dalje od svojih roditelja. Ali ipak se trudio. Slaviša je zarađivao i više nego dovoljno za život. Iako mu je bilo kasno da upiše faks u Beogradu, uspeo je nekako. Bio je zadovoljan svojim životom i onim što je postigao.
Bosna i Hercegovina; Sarajevo 2017
Zimske Olimpijske igre za omladinu se održavaju u Sarajevu. Renovirali su staru žičaru. Slaviša se vatio prvi put posle rata u Sarajevo. Stao je ispred žičare.
Desno od njega stajao je Halid. Prepoznali su se. Ušli su zajedno u žičaru, popeli se na vrh i izašli iz nje. Nisu razgovarali. Svako je otišao na svoju stranu. Posle toga više se nikada nisu videli.
Kletva muškog roditelja iz groba i perfidan pokušaj da se sačuva porodični biznis samostalno-zanatskog tipa. Lukav potez starog majstora koji je, kao i svi roditelji posle izvesnog perioda zrele kontemplacije, shvatio da će njegovi genetski i najčešće muški potomci vrlo verovatno i skoro sigurno razjebati sve ono što je on u krvi&znoju i sa svojih deset prstiju sagradio, izgradio i uhodao i da će, kukala im majka, završiti naulici, bez kučeta i mačeta, brigu o roditeljskom grobnom mestu da i ne pominjemo. Kao, nije njemu, šatro, do njegovog jebenog vulkanizerskog servisa, šloseraja ili kamenorezačnice (au, koja hrvaština, boktejebo) nego do, fazon, dobrostanja sopstvene dece i obezbeđivanja sigurnosti im u životu, taj neki raduljica.
I sve ono što je stari dobri majstor tako lepo zamislio u svojoj glavi, ne može imati grozotniju interpretaciju u glavi nesrećnog sina (pomnožite sa 2 ako ih je dvojica, nedobog trojica), osuđenika na život koji, razume se, nije ni najmanju nameru im'o da menja gume, brusi metal, seče kamen i, uostalom, bavi se bilo čim što podrazumeva imenicu RAD kao nuspojavu istog. Jebem mu kurac - jedna jedina tabla sa ćirilično-latiničnim natpisom zameniće sve njegove možda još i nepostojeće snove o la bella vita sa časnim, poštenim ali i nikako PRIŽELJKIVANIM kanalom, "Ferrotechna" mašinom za izradu ključeva i mrtvim mermerom, ko ga izmisli kancer ga izj'o dabogda.
Tja, valjda ih zato očevi od malih nogu i počnu voditi "u firmu", loma da se naviknu...
- ...a ovako, sine, uklanjamo višak tečnosti iz tela pokojnika...
- Ali, tatice, ja ne želim ovo da radim! Smrdi i strah me je, BUHUHUHUHUHU!!
- Ćut' tu i drži ovaj karmin da našminkaš gospođu Hadžizdravković...------------------------------------------------------------------------
- E, pa sinko, čestitam ti, od danas si svoj čovek! Ja, eto, ne mogu više da radim sa tobom, mator sam, bre, više i ja, hehehe, ali sam ponosan što moj jedini sin nastavlja porodični posao a jednog dana će, Bogu hvala, i njegov sin tako...
- Raško, aj' ne seri, 'leba ti, nego daj našem sinu papire i ključeve pa da mož' da proda ovu rupu bez dna. Još unuk treba da mi ovde baci život, drtino jedna matora, sebična!!
Ultimativno opravdanje za svu količinu govana kojima nas zasipaju. Krilatica pod kojom sve može prođe. Izgovor za sve što je ikada izgovoreno ili urađeno. Ako ti lično to i ne voliš, šta koj kurac ti znaš - narod voli!
- Gospodine majstore, možete li malo sporije da vozite taj autobus,pa poginućemo čoveče...
- Ajde matora ne lupetaj, svi negde žure, narod voli brzu vožnju. Nemoj da ti pustim kontrolu unutra, pa da ideš peške. Nego, smeta li ti ovaj volan?----------------------------------------
- Gospodine Mitroviću, u rijalitiju na vašoj televiziji su se prošle nedelje desile tri tuče, 784 svađe, dva silovanja i jedan pokušaj ubistva. Nije li to malo previše?
- Možda i jeste, ali znate kako, to narod voli!
--------------------------------------------------------
- Gospodine premijeru, opšte mišljenje u javnosti je da previše jebete ovaj narod, imate li komentar na to?
- U pravu ste gospođo, jebem pa ne vadim. Ali, imajte u vidu da narod to voli...
Ustaljene price koje su, sto je najtuznije, obicno zapoceli roditelji istih tih provincijalki
Provincijalka polazi u veliki grad da upise fakultet.
Otac: "Upisi nesto na tri godine i gle'j pa se udaj sto brze mozes! Ajd, tamo veci grad, vise prilike."
Provincijalka dolazi da kaze da je upisala medicinu.
Majka: "Ti ce zavrsis medecinu? Kuku majko! Toj bre mnogo dugacko! Lele, dete usedelica ce mi ostane!"
Otac: "More, ono ce se prokurva tam, toj ima ripa od jedan na drugi pa ne neki ce se nabode! Toj ima bude ko kuce pusteno od lanac!"
Na drugoj godini fakulteta provincijalka je otkrila cistu na jajniku i lezi na ginekologiji, cekajuci operaciju. Poseta nema.
Otac: "Ete, reko' ja, ko zna koje pravilo ono tam pa na toj odeljenje zavrsilo. Kuku sto doceka? Kuj ce gu zeni tak'u!"
Majka place, kuka...
Provincijalka je zavrsila fakultet.
Majka: "Pal'ete niki gu neje 'teo tam, pa moralo fakultet da zavrsi!"
Provincijalka se zaposlila u svom selu.
Seljak: "Si sigurna ti da je ovaj lek za mene? More, kvo ti znas, cidem ja u grad kod doktura da mi kaze dobar li je ovaj tvoj recepat!"
Provincijalka se udala.
Majka presrecna: "Lele, i njuma neki da ozeni, jos doktur! Dodji zete da te izljubim! Sliku ce ti uramimo! Jaoj...odala se za doktura!"
Provincijalka: "More da se gonite svi u picku materinu! U stvari ne...ja pakujem kofer i odo ja u tri lepe picke materine!!!"
Puškica sa formulama, po nepisanom zakonu o obrazovanju obavezna oprema pred svaku kontrolnu vežbu/pismeni iz matematike, fizike hemije...
Učenica: Miki, jesi spremio matu?
Učenik: Ma gde, spremio formulare.
Učenica: Podrazumeva se. Šta imaš?
Učenik: Imam dva štofa papira u priboru za integrale, u duksu mi je trigonometrija, a adicione formule su mi na patikama! Vidi što sam prošarao najkice, a?
Učenica: Hehe, jesi dobar. Ja sam udarila tattoo duž leve podlaktice, tu mi je stala elementarna matematika, znaš ono - kvadrat monoma, binoma, trinoma, sve na tu temu. Za čarape sam zalepila formular sa tim adiktivnim formulama - samo malo zadignem suknjicu. A u brusu su mi integrali. Samo što nisu svi stali pa sam malo prošarala desnu sisu. Vidiš?
Učenik: Opa, bravo matora!
Mileći uzjahati pičku, premazivajuću se usput svim potrebnim bojama. Gmizavac stajl. Gmizavac koji jebe, ljigavo ali jebe.
-Pazi ga onaj, pljunuti Boki.
-Pa to i jeste Boki.
-Odakle njemu onakva riba? I roze šulja? Nije to Boki, ne tripuj me, pre metar dana sam ga video, pili pivo pred zadrugu, normalan je bio.
-E, pa za tih metar dana Boki se učlanio u stranku, upisao i završio faks, privatni doduše. I eto konačno je smuvao svoju ljubav iz osnovne škole. Lepa romantična priča.
-Ne seri, bre! Kakav kameleon, ne verujem! A dogovorili smo se onog dana da idemo na Malog Knindžu sad 23.-eg.
-Ništa od toga. Nego vidi da nam završi za neki posao, samo blejimo ovde.
-Nikad!
Posledica svakog neortodoksnog menjanja mesta u redovima.
Šalteruša: Ko je sledeći?
Osoba A: Izvinite, to bih bila ja.
Osoba B: Šta lažeš kurvo matora, sad si došla! Ja ovde sa detetom čekam toliko da je njemu brada narasla a da još nije prohodao. Ja sam sledeća!
Osoba C: Izvinite, mogu ja molim vas dok se vas dve svađate... samo dozvolu da pokupim, 5 minuta...
Osoba A: Murš stoke bezobrazne! Ti i tvoje dete možete da se gonite u tri kurca. A ti, perverznjaku jedan... da, ti! vidim ja kako se ti šatro provlačiš za dozvole a ustvari sve pipaš dupeta! Jel te tako majka vaspitala?
Osoba C: Gospođo, ja stvarno...
Osoba D: Šta to radite?! Moj je red! Otišla sam samo na pola sata do frizera!
Osoba B: Molim? Da se vi...
Osoba E: ŠUTKAAAAAA!!!!!!!
I u daljem toku nastaje pičvajz
Kraj srednje. Gotova zajebavancija. Počinje još veća. Faks. Ludnica. Rumene došljakinje sa domaćim, velikim plodnim sisama. Gandža direkt sa pašnjaka Gledića. Ni Avganistanac ni Marokanac, nego Gedža. Neka travuljina od koje mesec dana namiguješ debeloj brkatoj odbijačici iz prve klupe. No, svaka godina ima svoje specifičnosti. Što se više krećeš kroz godine, postaješ ozbiljniji i spremaš se za nastavak koji sledi.
Prva godina.
Upis, upoznavanje sa oronulim objektom i predratnim klupama sa urezanim Drug Dobrivoje + Drugarica Radojka, Tito 4ever. Selekcija društva. Odvajanje štrebera, prihvatljivih i onih koji mogu da posluže. Skeniranje ljudi i toga ko ima najbolju gajbu za vops, razvratne, krvave orgije i kartanje šaha.
Izdrkavanje profesora, da bi odmah odvojili one koji su tu došli sa namerom da nešto rade, i one koji su zalutali. Kukaš za srednjom.
Druga godina.
Ko je upisao, upisao. Ko nije, vratio se na njivu ili se psihički sprema za kanal. Pojavljuju se prve sede. Zajebancija je bolja jer sad znaš ko je dobar i ko donosi domaću rakiju i vino iz Dalmacije, a ko švercuje brlju iz Bugarske. Profani više nisu u fazonu, e kurčino, nećeš položiti ovaj ispit ako se ne usereš nad knjigon. Sad je samo fazon, kolega kurčiću. Moliš boga, dekana, tetkicu, šalterušu, Toleta, Šivu i Budu da upišeš treću.
Treća godina.
Pola puta pređeno. Lakše se diše. Mada, diskutabilno je to posle popušenih par magacina krdže i poneke dobre cigare. Bilo je tu i neke travice lekovite, ali to se ne računa. Jetra polako vrišti u ćošku i moli se da padneš pod kamion, ne bi li malo predahnula. Kosu si počeo da gubiš, sede se uveliko primećuju. Sada si postao kolega. Više nisi kurčić. Predavači te bar malo poštuju. Kao Srbi zakon. Spremaš se da postaneš apsolvent. Krvariš nad knjigom kao devica prvi put. Kukaš za prvom godinom.
Četvrta godina.
Posle 3 godine seksualnog uznemiravanja tvog rektuma od strane svih zaposlenih i nezaposlenih na faksu, postao si apsolvent. Još samo malo da se naguziš, zagreješ stolicu, propišaš krv i to je to. Zajebancije više nema. Svi kul likovi su još uvek na drugoj godini, fizikališu na koridoru 10 ili rade u nekoj trovačnici sa domaćom keretinom. Sada ti je i brada osedela. Klinci iz kraja te zovu ćelavi. Pluća su sada katran. Jetra se oporavlja. Opet možeš da piješ gusti sok. Cvikere nosiš, ako ih ranije nisi nosio, ako jesi dioptrija ti je duplo veća. Kriva ti je kičma, ali jebe ti se. Još malo dranja kurca i završavaš.
Kukaš za svim godinama faksa. Sad si i zvanično diplomirani akademski kurac.
Za razliku od ženskih razogovora kod kojih je spektar tema vrlo široik, od boja, ukusa i mirisa turšije do baba Vangine spavaćice za posle kupanja, kod muškarca se sve, uvek, svodi na jedno te isto, seks. Kako god okreneš priča će se završiti ulaskom nekog penisa u neku vaginu.
- Brate, kakva je ona riba... Vidi kakvu sisu ima
- Natakao bih je odma, ne bih silazio sa nje danima.- Vide li ti juče kako Real pobedi Barsu ? Spasio ih onaj Kasiljas.
- Video sam. Odličan je. A tek kakva mu je bicuri.
- Auu, kakva je to pička, pocepao bih je kao ciganče napolitanke.- Znaš kakav je novi jelen ?
- Extra je. Si video one gologuze na spotu ?
- Kakva dupeta... Dao bi joj ga da se igra ceo dan...- Upisala mi sestra faks, aj idemo da proslavimo.
- Opa, čestitam. Ajmo. Kakvu sisu ima majku joj, i ona pušačka usta...
- Da bre... Škk? Jebem ti mater ja malo...
- I ja tebi!
Ispovest domaćina u trenucima pijanstva. Otvori sirovina dušu i kaže šta mu leži na srcu. Kuš davati i školovati žensko pak poslije da je pošilje u tuđe kuće, što, reće mu prijatelj fala, oće kurac, zabole ga, njegov napredak nije moj.
ćerka: Tatko deder 150 jevreja da platim stan za ovaj mesec. Moram da se vratim na faks pre avgusta, neke obaveze he he.
ćale: Evo da tata, voli ćeru svoju. Ljub kiss. Ti si ćero tatin sin.
ćerka: To tata najbolji si! Idem da učim jahanje... ouvaaaj matematiku hehe
ćale: Školujem za tuđu kuću.
keva: Šta to reče crni Guljadine??
ćale: Ništo, reko fala milom Bogu krenuli vakulteti, da odmori oči od kompjunatora.
keva: mhm Oćeš otrova u pekmez da turim...
ćale: Šta reče to more??
keva: Reko lep dan danas, Sunce sija, ptice pevaju u pičku materinu.
ćale: A jes, lep dan... nabijem ga na kurac.
Osnovni moto, zvezda vodilja, misija i vizija svake političke stranke i politačara ponaosob. Doduše, vrlo praktično i u svakodnevnoj upotrebi. Lako može postati način zivota, da ne kažem lajfstajl jednog zrelog mladića koji će valjda iskoristiti svoje potencijale...
- Dragi... završićeš faks?
- Ću završim.
- Dragi, a kola?
- Ću kupim valjda neka kola sledeće godine, samo ću prvo testove da naučim, a posle ću lako vožnju... meni to ide sve.
- Dragi a je l' imamo mi... nešto naše?
- Imamo 64 ari placa će se napravi neki biznis.. eno to tamo tako...treba neko... će vidimo. Imam bre kuću u Smederevu, prvi sprat to je podrum, će se namesti struja voda sve novo će bude, drugi sprat to su matorci to velika kuća, i gore treći sprat to je tavan, krov će namestimo. Ma sve će da bude... znaš kako.
Maske su svakodnevni modni detalj (asesoar) ovakvog sveta kakav danas poznajemo. Modernog sveta, sveta pretvaranja, licemerja i nemanja sebe.
Maske su "must have" modernih ljudi. Nose je ispod pazuha, oko vrata, na glavi. Po potrebi je izvežbanim pokretima nabacuju na lice.
Lepa- ružna, nasmejana-tužna...
Kada krenu na posao, faks, u šetnju, ili na sastanak, ljudi otvore svoju kutiju sa maskama i uzmu onu koja je odgovarajuća za datu priliku. Mozda ponesu i više maski za jedan dan. Da se nadje, jer nikada se ne zna- zlu ne trebalo! Šta bi da nemaju pri ruci odgovarajuću masku?
Ljudi starog kova, dinosaurusi u ovom svetu, zaostaci nekadašnjeg načina života, često bivaju pregaženi nekim novim, maskiranim klincima.
Kako biti siguran da li vam se neko iskreno nasmejao? Kako znati da li neko ima masku? Vrlo lako!
Kao prvo, osobe koje ih nose toliko su površne da ne pročitaju ni osnovno uputstvo za upotrebu, pa im maske vrlo brzo (s)padaju.
Kao drugo, maske kratko traju, kraće nego Pepeljugina do ponoćna čarolija.
Ako nemate ni to malo vremena koje je potrebno da maske padnu kako biste videli ko je lažnjak, ili ako ne želite ni minut svog dragocenog života da trošite na utvrđivanje toga da li je neko Monika Beluči ili Baba Sera sa maskom, postoji i brži način. Napravite neobavezan pokret rukom i ako osoba (za koju proveravate da li vam se iskreno ili lažno nasmejala), šakama obe svoje ruke krene ka licu- u grčevitom strahu da je vaš pokret bio pokušaj da joj skinete masku i u nadi da će je zadržati, to je to! Znaćete da ta osoba nije ništa više od mašine i da je običan davalac osmeha.
Ko proizvodi sve te maske, te emocije zavedene po brojevima? Ne, ne, to nisu Kinezi, mada znam da je u to teško poverovati.
Maske proizvodi strah, štancuje ih na hiljade dnevno.
Strah je osnovno osećanje koje vodi ljude u današnje vreme. Ne sve ljude, ali većinu njih.
Ako ste pripadnih manjine udahnite duboko (to je lako bez maske), nabacite svoj osmeh koji god da je broj, samo da je iskren i hodajte uzdignute glave među pokretnim maskama. Zašto da se smejete? Zato što vam se moze. Zato što u sebi nemate nešto što maske imaju, a to nešto je strah! Zapravo, imate ga, ali umete da ga pobedite gledajući ga u oči bez maske.
-Dobar frajer na vidiku____ MASKA BR.6- pućenje i treptanje
-Razgovor za posao_______ MASKA BR.2- ozbiljna sam, odgovorna, radim kao konj (možete me jahati i prekovremeno jer nemam svoj život i živim za posao)
-Noćni izlazak___________ MASKA BR.4- pućenje, treptanje, trćenje, specijalni efekti sa šljokicama.
-Ribe na vidiku___________MASKA BR.7- opasna faca, pogled ispod obrva, kicoški osmeh
Jedna od retkih zajedničkih stvari ljudima iz Subotice, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Vranja, a i šire. U većem delu sveta postoje slični animoziteti unutrašnjosti i spoljašnjosti, a kod nas se ispoljavaju u smislu da sve što ne valja južno, a vala i severno od glavnog grada dolazi upravo iz glavnog grada.
Interesantno je da se hejt nastavlja i kada svi masovno pohrle da žive u Beogradu.
Vest: "Novi aluminijumski kombinat u Bogovađi zapošljava 1000 ljudi"
Komentar: Marš bre u sto kurčeva! Vi Beograđani našli kod nas da zagađujete i zapošljavate našu čeljad za minimalac!Fejsbuk
Pera: Ljudi, čuo sam da se menja raspored linija kada bude rekonstrukcija Slavije, zna li neko nešto o tome?
Mika: Idi bre u dupe na vašar! Kakve to veze ima s tim da li mi je paprika uspela u Babušnicu?
Pera: Specijalno me zabole dupe za tvoju papriku. Razvlačiš faks 10 godina da bi živeo u mrskom ti Beogradu, a da nisi izgubio budžet, ne bi ni pomišljao da vadiš papriku u Babušnici.
To su te radnje, koje čovek mora da obavi, kako bi odbio neposredni napad vrz sebe. U zavisnost od situacije, počinilac ovih dejstvija može biti lišen krivične odgovornosti.
Lik 1: - E de si tebra, š'a ima?!
Lik 2: - Ništa, evo vračam se s'faksa, bio sam na neko polaganje i tako to..
Lik 1: - Opaaa faks, vidi vidi, burazer se uozbiljio..I šta si polag'o majke ti?
Lik 2: - Krivično pravo..
Lik 1: - A, eto ko će da nas bavi iz mardelja..do koju si lekciju stig'o?
Lik 2: - Završio sam s'lekcija, branio sam tezu
Lik 1: - Uuje teza, kak'u bre tezu?!
Lik 2: - Na temi ' Napadni dejstvija u samoodbrani'
Lik 1: - Jeli bre Falkone, pa ti si definis'o Ljubin slučaj
Lik 2: - Kako to misliš, Ljubin slučaj?
Lik 1: - Pa silov'o žensku u samoodbranu, hahaha balvane, ti na fakultet, idi bre
juri golube
Svakodnevna misao zalutale osobe u školi, na poslu, u autobusu slušajući današnje klince.
Autobus, 22 sati:
-Jaooo jesi videla sinoć onog frajera? Podseća malo na Relju iz Elitnih Odreda hehe.
-Jeeesam matora, dala bih mu odmah! Nego gde si ti na fejsu? Lajkovao mi Lale slike heheh!
-Jao Laleeeeee, pa hoćeš sa njim a?
-Ma gdeeeee, on mi je samo rezerva
-Hehe nisi ni ti glupa! Oni su ionako svi istiiii! Samo Relja nije, kako bih mu dala da me oplodi!
-Hehe I ja isto, a...
Ustaje čovek, gleda ih pospano
-Od vas ne mož' da se spava... pa će sada svima da ode glava!Dva dana kasnije, grupa na fejsu:
nI kRiWe nIi Do0zXne sTr@d@le sU R.i.P. :((((((((((((((
Najpopularnije platežno sredstvo u Srbiji.
Predsednik Srbije je pohvalio naše mlade naučnike za uspeh, ali na žalost ne može da odvoji više od 0,00001% prihoda za nauku.
-Bravo sine, sve petice i upao na budžet! Čekaj da javim svim rođacima!
-Tata, obećao si mi lap top.
-Ne mogu sad sine, što se nisi odma zaposlio onda, koji će ti faks?-Ma, bre naša Srbija može celu Evropu da hrani, vi poljoprivrednici ste naše zlato!
-Je l' ćete onda početi da navodnjavate više od tri posto teritorije, da ne zavisimo od kiše u dvadeset prvom veku?
-Nisam siguran, ali nastaviću odano da vas hvalim, rekli su mi da od toga hleb sam raste.
Bilo je to oko devet uveče. Sedim ja u svom malom stanu preplavljen talasima duvanskog dima i tuge. Počinje opet da se budi ta melahonija u meni koja me je uvek pratila dok se nije pojavila ona. Promenila me je iz korena. Batalio sam tribinu, upisao faks, bivao sve zreliji i ozbiljniji, procvetao sam. Dani i godine su prolazile kao sekunde, pregršt lepih momenata, ali mic po mic, vraćao sam se starim navikama, starom putu i istim greškama. Poslednja kap koja je prelila čašu je bila ta što sam uleteo u kombinaciju sa dve plave bliznakinje i njihovom kevom. Dobre bile sve četiri ali ipak nisu vredele nje. Rekla mi je da odlazi dok nešto ne uradim jer neće da trpi više moja sranja i baronisanja.
Elem, gasim tako poslednji klasik blu a duša traži Zaječarca. Gledam sat prošlo devet imam vremena da kupim pivo jer govna ne daju posle deset. Obuvam ribok klasik uzimam šuškavac gledam kroz prozor da vidim kakvo je vreme kad u zgradi pored izbio požar.
Požurim ja tako do te zgrade kad ispred mene pada žena i moli za pomoć jer je u njenom stanu ostala mačka. Vatrogasaca nigde, situacija opuštena kao kod zubara, vremena nema, ovo je moja šansa da učinim nešto sa svojim životom i opet je osvojim. Ulazim u zgradu i pičkaram što nisam pitao za broj stana ali nešto me je vodilo ka istom. Penjem se na treći sprat, dim sve gušći skrećem levo u hodnik koji se završava sa velikim prozorom. Idem duž hodnika dok nisam video stan iz kojeg bukti plamen. Ulazim unutra i šmekerski lagano se krećem kroz stan. Oko mene vatra, pucaju kablovi, padaju daske ja smireno posmatram situaciju i tražim mačku. Prošlo tako nekih desetak minuta kontam mačka otišla Bogu na ispovest kad u ćošku čujem krik tog malog stvora. Sklanjam neke daske, kauče i kredence koji su mi se isprečili dok kablovi udaraju po meni. Uzimam mačku izlazimo iz stana krećem ka izlazu kad plafon otpada i pada tačno ispred nas. Mačka kreće da plače i kuka kako još hoće da živi i ja šta ću nema nam druge nego kroz prozor. Zaletim se i mavaši gerijem, razbijem prozor kad napolju stigli vatrogasci i skupila se masa. Čujem da vatrogasci govore da se smirim i da postavljaju dušek ali vremena nema vatra ide ka nama, moram odmah da skočim. Jednom rukom se držim za prozor drugom držim mačku, spreman sam na skok kao Feliks Baumgartner. Prolaze mi kroz glavu zajedničke slike, lepi momenti koje sam imao sa njom, uzdišem poslednji put dok me neke pičke gledaju i ja za njih uradim koji zgib pre nego što se pustim. Skočili mi, meni na kraju ništa ali je mačka polomila nogu. Vlasnica me je ipak kroz suze zagrlila dok sam dobio aplauz od prisutnih i Zaječarac sa sve ordenom od Nikolića.
Vratio sam se kući srećan i odmah sam je pozvao. Ispričao sam šta mi se desilo ali je prekinula vezu. To mi je došao kao hladan tuš mada posle svega i dalje imam kombinaciju sa one dve crnke i njihovom kevom.
