O klin obešeno. Nešto što beživotno visi pod uticajem gravitacije, ili, ako se radi o osobi, neko ko je u krajnjem daunu i nema volju za životom.
- Vidi ga brat al' se ušikao... Šta si se oklenebesio tu, je li bre?
----------------------------------------------------------------------------
- Ohoho, evo nam i jebača! Daj, deder pričaj, kak'a je matora?
- Jao, ćuti, ne pitaj me ništa. Odemo kod mene na gajbu, uvedem je u spavaću, pustim neku muziku, odmah ona meni zavuče ruku u jaja. Meni neprijatno, neprijatno, ali sam odmah shvatio šta hoće. Ide sve redno, sve u fulu, krenem da je skidam, u pozadini piči neki crnac sa CD-a što mi burazer narezao za takve prilike, skinem joj haljinu, skinem i brus, kad sam njega skinuo samo što se nisam ispeglao.
- Što bre?
- Oklenbesile joj se sise do crne zemlje. Tuga brate. Malo falilo da zaplačem.
Akademska himera, trajno amputiran iz sveta studenata, ali još uvek nedorastao da bude profesor, osuđen na večno lutanje između redova amfiteatra. Prešao Scilu i Haribdu izrade doktorata iz Višekriterijumske optimizacije monocinculatorskih mehanizama, koja mu je prošarala glavu sedim regijama, otela pet godina života i ko-zna-koliko poštenih seksanja, ali i dalje ima onog metuzalema od profesora za šefa, tom ni peta revizija Zakona o visokom obrazovanju i dva aneksa fakultetskog Pravilnika kao da ne mogu ništa.
Svoju frustraciju mestom večitog drugog, potčinjenog kadra koji bi da postane kalif umesto kalifa, istresa tamo gde je najlakše: na studentima. Uvek se nađe neka linija koja nije dovoljno prava, broj koji nije zaokružen na dovoljno decimala ili literatura koja nije pravilno citirana. Uvek neko kasni taman toliko da bi ušao na čas posle njega i nečiji telefon zvoni baš kada se šetka pored. Ne dozvoljava da ga oslovljavaju sa profesore ("asistent", koleginice!), zna da još nije docent, iako ga to muči ko žgaravica Velju Ilića.
Studenti su česta meta njegovih ciničnih pošalica, na koje se samo on cereka, dok se ostali diskretno zgledaju. Kolege asistenti ga uglavnom izbegavaju, znatno je stariji od njih, a i ume da plane iz čista mira, samo li neko pomene izbore u zvanja.
S vremena na vreme preti da će bataliti faks i otići u privredu, ali ga niko ne shvata ozbiljno. Jer, monocinculator niko ne bi prihvatio da proizvodi, čak i u samom projektu stoji da troši struje za dva Kostolca. A da vodi svoj biznis jednostavno ne ume. I one veštine koje je imao svele su se na odrađivanje papirologije, besomučno oduzimanje puškica i prežvakavanje istih zadataka. A za to postoji samo jedno radno mesto - asistent. A on je još sa doktoratom.
Jednog dana ipak, otići će stari profesor. Prešaltaće ga partija na mesto savetnika u Vladi, penzionisaće se i šetati kučiće po keju ili se možda jednostavno roknuti slučajno, senilno ubacivši metalnu kašičicu u kuvalo za kafu.
I tada će asistent sa doktoratom postati profesor. Doći će njegovih pet minuta. Sad će on da ima asistenta, okrečiće mu kancelariju i dobiće nov sto i nov računar. Neko drugi će dežurati i pregledati tone seminarskih radova. On će sada da predaje, što će naravno svesti na priče o životu i o politici i o tome kako su studenti lenji. Sada će moći i on da pametuje na kolegijumima i da cima saradnike, jer je studente već izgustirao. Sada će on da se potpisuje prvi na radove, koje je radio neko drugi. Konačno, život može da počne.
A možda, samo možda, ako malo izviri iz okamenjene ljuske i shvati - da je dobio veliko ništa, pogorevši vreme i živce i postavši sedi hejter sa zvanjem, te da mu je preostalo samo još to što će ga studenti oslovljavati sa profesore, bez da ih ispravlja.
Kritika majke koja želi da izazove grižu savesti kod svog potomka i da glorifikuje svoju brižnost. Natucajući kako je legla u po deset pa se prevrtala po krevetu sve do sabajle kad je čula da se potomak dovukao iz bančenja.
-Gde si ti Stanislave oca ti jebem, celu noc nisam oka sklopila?!
-Ne seri matora, spavala si ko Velja Ilić posle svetog Stefana, ocrtan ti djeram i debela žena sa navlake za jastuk na faci.
-Zvaću ti ćaću da te ispresavija, kako si tako bezobziran. To ti je na tasta!
-To što si čula u pola pet da zapinje za pragove i ruši dracenu, to je bio ćaća. Moj! Tvoj muž! Ja sam došao ranije!
-Sjaši kurata da uzjaši murta! Lažeš! Čula bi'!
-Došao sam sa Jasminkom! To je ona što stenje ko maloletnica iz Hong konga! Što joj je ćale zabranio ne samo da se jebe u njegovoj, već i u kućama po komšiluku, jer ne može ni da spava ni da čuje Izeta Fazlinovića dok se preserava.
-Stoko! On se još hvali, bolje ćuti! Gde je on, krvi ću mu se napiti?!
-Zakasnila si, otišao da igra šah u pare kod Njorija u kafanu!
-Molim?!
-Šta moliš, crvena po partiji plus razlika u pijunima! Ode metar drva i zimnica u pičku materinu! Tad nećeš moći oka sklopiti!
Žestok okršaj, gotovo epskih razmera u nas Srba, sa tradicijom dugom preko sto godina.
Ovaj dvoboj se odigrava uglavnom na seoskim svadbama ispod šatora, gde se gosti prva 4 dana napijaju, a ostalih 5 dana trezne, mezete kiseo kupus i uvijaju krvave glave posle 132 tuče.
KUM: Muzikaaaaaaaa.....dolazite ovamo, majke vam ga u čarapu.....ajde jedna pesma za mene i starojka.....ja plaćam...
ORKESTAR: Izvoli kume šta ćemo?
KUM: Ajde svirajte onu "Lepa Mara voli da se kara"
ORKESTAR: Auuuu kume...nemoj tu leba ti, Mara se zvala mladoženjina bivša žena....će da nas ubije mlada za takvu provokaciju....
KUM (besan): More sviraj bre kad kažem , majke vam ga dobošarske...nemo da poludim , pa će da gužvate asfalt....bem li vam pokolenje neradničko..
ORKESTAR: Nemoj kume tu pesmu molim te...evo sve ostalo može...
KUM (vadi pištolj): aaaaaaa .....sad ću da ve ustrelim, sunce li vam vaše, pa jel sam ja ovde za zajebavanje (puca)
STARI TATKO: Kume bre, pa što pucaš u muziku, pa i umetnici imaju dušu
KUM: E, matora drtino, sad će i ti da vidiš kuj je Radiša iz Poljanicu
(opšta tuča)
Kaže se za neki predmet koji je univerzalan.
Takođe, opisuje žensku koja je puna kvaliteta.
-Dragi, vidi šta sam kupila!
-A šta to? :fejspalm:
-Kupila sam nož sa 32 funkcije, mogu da ga pretvorim i u modernu lepezicu! A vidi kakav je, mogu ga poneti i kad budem išla u švaleraciju! Ovo je za svaku priliku!
-Koju švaleraciju?!
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Znaš li da je Micika sa faksa još singl?
-Ona što je završila istoriju umetnosti sa 9,89?
-E baš ta.
-Daj ne zajebavaj! Nju bih za ženu uz'o! Em što zna da kuva, da pegla, da čisti, em što ga puši kao porno glumica! Ona je za svaku priliku!
-Ajmo da je zovemo na kafu...
Vrsta dijaloga koja svoje mesto uzima na mestima idealnim za neprijatno ćaskanje kao što su: lift, čekaonica, autobuska stanica ili žurka na koju si otišao sa jednim ortakom a on je u međuvremenu smuvao nešto.
Učesnici dijaloga su tvoja malenkost i lik koji zna o tebi koliko i Brankica Stanković o Kolubari. Što i nije tako strašno, pod uslovom da se sećaš ko je osoba sa kojom pričaš. Ali ne! Pre ćeš se setiti definicije finansijskog rizika sa svim svojim podvrstama koju si ofrlje pročitao na drugoj godini studija učeći za ispit čijeg se imena ni ne sećaš.
I on tako sedi/stoji naspram tebe, propituje te, nervira svojom ljubaznošću i poznavanjem materije vezane za tvoju prošlost a i dobar deo sadašnjosti. A ti, ti se i dalje ne sećaš, otkud on tebe zna. Možda si bio pijan kada ste se upoznali, možda je neki debeovac, možda je ona plava kretenka koju si kresnuo na Egzitu pa zapalio kući ostala trudna pa te sad uhodi preko detektivske agencije iako si joj od informacija o sebi rekao jedino grad iz kojeg si i odakle ti tetovaža 15cm ispod nivoa pupka.
Sedi i pita te, ti odgovaraš i jebeš mu sve po spisku zbog njegove pričljivosti a sebi takođe sve po spisku jer je samo pitanje vremena kada će ukapirati da ti nemaš pojma ko je on.
Nepoznati poznanik: Još treniraš basket?
Ti: Batalio sam pre godinu dana, jbg faks...(dobro, visok sam to je pretpostavio)
NP: Šteta, bio si brz za svoju poziciju.
Ti: Da, da, šteta...(mršav sam, logično je da sam brz a ne jak, jbt je l on to mene muva?)
NP: A kako ti je Sofija, još ste zajedno?
Ti: Jesmo, baš juče je otišla na Kopaonik. (jaoooo pa on muva Sofiju, jebaću ti kevu u narednih par sekundi)
NP: Super, baš mi je drago, super ste par.
Ti: Pa hvala, ono, valjda se slažemo dobro, za sad. (ipak trza na mene)
NP: Nego, je l se sećaš kad smo bili klinci pa kod tvoje kume a moje ujne na rođendanu palimo klince da izađu goli na sneg?
Ti: Jao ti si Brankin sin!!! (A u kurac, ovo nije trebalo da kažem naglas)
Ono što se dešava ljudima posle duže vremena praktikovanja neke loše navike. U početku ti se čini da je upravo to najniže što ćeš pasti u životu, blam te je i stidiš se svog odraza u ogledalu, ali vremenom kako stvari postaju ''gore'' jednostavno počne da te boli tuki.
K: E brate aj kupimo po 2 litra piva i idemo kod Milana, znaš da živi sam.
S: Auuu brate nekako mi je to klošarski al aj nema veze, pazićemo da nas niko ne vidi.
......................................................................
posle mjesec dana:K: Znači dogovoreno za večeras? U park, po 2 litra, toplo je pa da izblejimo malo.
S: Ma važi ionako nemam šta pametnije da radim.
.....................................................................
posle godinu dana, pada kiša k'o iz kabla, napolju minus 5, decembar mjesec:S: A šta misliš, da se mi malo sklonimo sa ove kiše,a?
K: Ma stani da dovršimo ovu rakiju pa idemo na autobusku, tamo bar ne kisnemo, a i možemo uzet još i vino, pa cemo ujutru odavde direktno na faks, bliže nego da se vraćamo kućama sad po ovoj kiši.
S: A mudro zboriš, dodaj mi tu flašu....
Nepozeljna u jednom delu tvog zivota (period adolescencije), a kasnije postaje najbolja prijateljica,na koju se oslanjas u nezgodnim situacijama.
U mladosti:
Ana*: (ponosno se seta sa nalakiranim noktima) mama,mama...je l' da da su mi lepi nokti?Maja**: da vidim mala je l' to moj lak...jaoo ubicu tee!!! Ko ti je rekao da smes da ulazis u moju sobu i uzimas MOJE stvari a? (samar)
Ana:(pocinje da place) MAMA ona se bijee!!
Majka: nemoj da je bijes bree pa sestra ti je kome ces ako ne njoj?
Maja: kome? Svimaa vazno da necu ovom parazitu!!!
Kasnije:
Maja:seko,sekice je l'mogu da pozajmim one tvoje stiklice,trebaju mi za veceras...Ana:ajde uzmi
Maja: e a je l'imas neku kintu dala sam sve na neke knjizurde sto mi trebaju za faks
Ana: imam nesto (vadi pare) evo ti ali kad mi zatreba znam od koga cu da uzmem...
*mladja sestra
**starija sestra
Blentava slovenska poslovica koja bi na naškom značila "Kol'ko para- tol'ko i igara". Vrlo popularno kod roditelja i ostalih sebe-smatramo-autoritetom-al'-ne-kontamo-da-nas-ne-jebete-ni-dva-posto osoba.
-Ćaaaleee... Mogu li ići u grad sa rajom (nenormalno blinkanje okicama) ?
-Ne. Šta sam rekao juče?
-(Ma zabij se u tri ...) Podarim-dobim?
-Upravo tako. Kada ti meni uradiš uslugu, onda ću i ja tebi.
-(Zar ti nije usluga što se možda smilujem pa te strpam prije u starački nego na ulicu, dabogda odletio, ti matora drtino...) Važi, ćale. Obećavam da ću da dam doprinos zajednici ( kad na vrbi rode pečena pileća krilca u umaku od pavlake). Volim te naaajviše na svijetu.
-(Ma ja sam odličan roditelj.Mislim da će sada da nauči lekciju) . I ja tebe, srećice.
-(Još dva sata ulizivanja, ako ne uspije- bjezim. Reći ću mu da je utakmica na programu. )
Kao i gomila drugih reči, i kazma se najpre javila među pripadnicima egipćanske zajednice, da bi se potom, uz pomoć difuzije i jutjuba, proširila u ostatku populacije. Za sada su zabeležena dva osnovna značenja ove reči.
Ukoliko se upotrebi u neodređenom obliku ("neke kazme"), označava raznorazne obaveze i dadžbine koje svakodnjevno plaćamo državi i njenim institucijama. Plaćanje nekih kazmi zapravo predstavlja dokaz našeg postojanja, jer ih možete izbeći samo ako postanete pustinjak. Određeni oblik ("kazma"), s druge strane, predstavlja neku drakonsku iliti veoma zajebanu kaznu koju može da sprovede bilo ko.
1.
-E des brate šta ima?
-Ma pusti, došao na faks da se upišem u treću ali moram da plaćam neke kazme, prvo sam išao da uplatim hiljadu i po dinara za univerzitet, a onda sam čekao u redu do devedessedmice da bi mi na kraju rekli da ne mogu da me upišu dok ne popunim na netu ankete gde ću da ocenim sve profesore i asistente i ostavim komentare, uveli su neki kao fidbek...
-Koji smor jebote.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------2.
-Paz' molim te, opet su spalili ove platične kontejnere u celoj ulici, ostali samo točkići.
-Au, stvarno takvim retardima treba jedna kazma da ih nauči pameti. Ja bih dao da ih sodomiziraju vodovodnim cevima.
-Realno.
Završio si faks u roku sa najboljim prosekom. Našao si odlično plaćen posao, i to ne preko veze. I tada je prvo mamino zvocanje prelilo čašu.
Odmah nalaziš stan za 170 evra na drugom kraju grada i dižeš sitan kredit da ga opremiš. Sat i po guglaš kako se pere veš u mašini jer ne želiš da pitaš majku. Pobogu, ti si samostalan. Ali radi i inat, znaš da ona samo čeka kada ceš da zoveš u pomoć.
U početku spremaš samo pice, sendviče i testeninu za has jer ne znaš ništa drugo. Jutjubuješ Džejmija Olivera da naučiš još neki has da spremiš. Nećeš se ti baktati oko pasulja i boranije, dosta je bilo. Ješćeš fina jela jer tako si u mogućnosti. Samostalan si.
Muvaš i privodiš ribe svaki vikend. Svaki put neka nova. Kako je to super. Ne treba ti veza. Šta će ti devojka da ti bude obaveza i da počnu planovi da ti zavise od nje? To više ne bi bila samostalnost. I još posle nekog vremena da ti se nagajbi na stan!? Pa nećeš da se ženiš još. Hoćeš da živiš sada, dok možeš.
Zoveš društvo svako veče da dolaze kod tebe na bleju. Međutim, mnogi rade ili još uvek studiraju. Teško nalaze vremena da se cimaju preko grada do tebe ili kafića. Vremenom se izdvajaš iz društva. Ali šta će ti oni. Možeš vala sam da izađeš, upoznaš nove ljude. I da ostaneš koliko hoćeš! Jer si samostalan.
Odbijaš da ideš kući na ručak kada te porodica pozove. Insistiraš da oni dolaze kod tebe. Ali stari su roditelji, daleko im je svaki put da putuju sat i po do tebe i još toliko nazad. Sve te ređe zovu, a ti nikako da pozoveš prvi. Što bi i zvao kada su te već par puta ispalili. Imaš ti na druge stvari da trošiš vreme. Samostalan si.
Razboleo si se. Lekar ti je prepisao lekove i rekao da ležiš dan-dva. Obična prehlada. Niko te nije zvao da vidi kako si. Nisi im ni javio, ali ti i dalje smeta to. Ma šta će ti svi oni!? Nije velika prehlada. Imaš sve što ti treba. Možeš sam da se izlečiš. Da je ozbiljno, morao bi u bolnicu. Samostalan si. Misliš se: ,,Ma, prespavaću ovo!''
Budiš se moraš da ideš u vece ali ti je teško da ustaneš iz kreveta nema devojke da ti pripomogne nešto te guši pokušavaš jače padaš sa kreveta promuklo se dereš ali nije tu majka da čuje svoje dete oca da te preveze do bolnice hoćeš da ih pozoveš ne možeš telefon da dohvatiš ne možeš ne možeš ne
Stvarno se budiš, a onda ti konačno dolazi iz dupeta u glavu...
Ne. Ti nisi samostalan. Ti si sam.
Ponekad od ovoga i reda reči u rečenici zavise dogovori.
-E, halo brate, jesi živ?
-E, jesam, sve ok, malo se vozam kolima, pa malo na faks.
-Boli te uvo. Nego, hteo sam da te pitam, pravim neki roštilj u subotu, pa ako si slobodan.
-Jašta brate, kako nisam.
-Odlično. Taman ćemo pre roštilja da očistimo tavan. Zvao sam još i ost...
-Šta kažeš? Ne ču..m, pre.id.š se ,ul.z.m u tun..,ispit u su..u,tututu...
mobilni pretplatnik trenutno nije dostupan.
____________________________________________________________________
-E, halo brate, jesi živ?
-E, jesam, sve ok, malo se vozam kolima, pa malo na faks.
-Boli te uvo. Nego, hteo sam da te pitam, treba tavan da čistim u subotu, pa ako si slob...
-Jebi ga brate, nisam. Jel znaš onu moju baba-tetku što je umrla? Nije ni bitno, uglavnom, dajemo joj 40 dana u subotu, bilo bi glupo da ne odem.
-Nisi joj ni na sa'ranu išao, sada si našao...
-Zato ti i kažem, glupo je da opet iskuliram.
-Dobro, ja mislio da posle pravimo roštilj, uzo sam nekog mesa, 2 gajbe piv...
-Znaš šta, u pravu si ti, kada već nisam bio na pokopu, šta da idem na te dane. Nisam je k'o svet ni poznavao.
-To brate!
-Kada da dođem?
-U 8. I mani me onog na kurc...
-Na kurcu te...
-Daj prevaziđi više tu glupu foru.
-Baš je dobra fora, samo ti kenjaš. Uglavnom, jel moglo to ranije, oko 5?da ustanem sa dedom u 4, popijem kafu, pa po mleko.
-Ne kenjaj i nemoj da kasniš. Nemoj onu foru da se kao uspavaš, pa dođeš na roštilj i pivo i praviš se da si razumeo da treba u 11.
-Jebi se, stvarno sam se uspavao onomad, a i bilo vas je miliijardu.
-Dobro, dobro, ae vidimo se.
-Ae...
Muški potomak od prostitutke.
- Crni Milane, kakva ti je to šljiva na oku?
- Ma zamisli, sretnem onog lika tu iz naselja. Znaš ga sigurno. Plav, visok, ima ožiljak preko obraza. Pre par meseci se doselio, barem ja ga od tada viđam.
- Znam ga i?
- I tu mi malo stojimo i pričamo kad nalete ona kuravela, Mica matora, što se jebe za hiljadarku. Ja ga samo pitao, ako hoće da je jebe neka spremi crvenu i nek delje, a on se naljuti, navuče me pesnicom u glavu i ode. Da nije gej Boktemazo?
- Nije Milane, nego on je kurvin sin.
- Ma naravno da jeste čim me tako na kvarno udari, nego što me je udario to me zanima?
- Micin sin Milane. Od kurve te.
- E mamu li mu jebem, saću da joj dam dva soma al ću da je urnišem, da mu vratim za ovo.
Krajnja destinacija za gojazne osobe (u daljem tekstu, svinje) sa raznim poremećajima u metabolizmu i endokrinim žlezdama.
Ha, boli ga kurac. Ne mogu da smršaju. Probuši kašiku, sakrij viljušku... i možda te sobalim.
Borka: Pobogu ćerko, ovo ti je sedmi čen belog luka, dvajesosma sarma...
Željana: Vidiš me da sam nervozna, pfmuusti me, mljac, mljac...
Borka: Ma ja ću da te pustim, znam da ti je teško što te je ostavio suprug ali pocrkaćemo tata i ja od gladi. Znaš li kolika nam je pemzija?
Željana: Znam da ciljaš na to da sam debela ali meni je ovo zbog štitne žlezde.
Borka: I zato što si uznemirena, verovatno?
Željana: Mf, mljac, da.
Vitomir: Ćerko, ne seri. Vidim svi oni iz Jasenovac sa štitnu žlezdu umrli od holesterol.
Željana: BUAAAAAA!!! Mama, reci mu da ne spominje Hrvatsku i sve što me veže za njega, buaaaaaa... idi ugrej mi podvarak, sve mi želudac igra.
Borka: Hoću, pile mamino... Drtino matora, znaš kako je slaba na Krešimira.
Vitomir: Ma, šta im ga nabijem majke...
Ultimativni pokazatelj nečijeg uspeha. Pokazatelj istrajnosti njega i njegove familije, prošlosti i budućnosti, plave krvi i božanskog porekla, jednostavno svega onoga što ga odvaja od nas običnih smrtnika.
- šta kenjaš bre, otkud ti znaš, ja sam četvrta generacija beograđana a ti si juče doš'o.
- a jesi i četvrta generacija limara?
- nisam, matori mi radio u čistoći. ali zato što ste mu vi dođoši oteli posao.
- aha, a šta je imao od škole?
- četri razreda osnovne, ali to nema veze...nije mogao ni školu da završi od vas.
.
.
- ma u redu je, ti si gej i budi gej i zabole me, samo ti kažem da mora neko i strejt da bude. kako si se ti rodio?
- molim? ja sam četvrta generacija gejeva u mojoj familiji, mi sa ženama nemamo ništa.
.
.
- sestro, pošto blajv?
- 4 'iljada.
- u bre, što tol'ko? ove koleginice traže po dve.
- zato što sam najbolja.
- pa i nisi neka riba. a i matora si.
- za blajv je tehnika najbitnija, a ja sam četvrta generacija. znaš ti da je još moja prababa pušila kralju Milanu? a kevu je često i Tito pokojni pozivao, kad Jovanka nije bila tu...
- dosta, ubedila si me, upadaj.
Čuditi se nečemu očiglednom. Zašto su političari korumpirani, zašto je dekadencija upalila nitro u današnjim vremenima, zašto djevojke izgledaju kao veće drolje nego ocvale prostitutke, zašto nas suci kradu protiv nogometnih velesila, zašto konzervativnu državu vode peder i lezba, privatizaciji 90-ih, zastarjelom obrazovnom sustavu od kojeg izađeš više gluplji nego pametniji i kako političari spinnaju narod sa prastarim ideologijama da nas dijele.
- Zašto me je ostavila? Nije mi jasno.
- Šta se čudiš kao Palestinac izraelskim granatama? Živiš s roditeljima, faks vučeš više nego egipatsko roblje kamene blokove za piramide, neambiciozan si i jedino opipljivo šta ste imali u svom odnosu je tvoj ručni rad zbog kojeg si jebavao kao lav. Pet sekundi, ali samo jednom.- Nevjerojatno.
- Šta je nevjerojatno?
- Nikako da položim.
- Samo se ti čudi kao Palestinac izraelskim granatama. Više zatvorenik provede vremena u dvorištu nego ti za stolicom čija je temperatura ravna apsolutnoj nuli.- Kako su Ukrajinci pobijedili na Eurosongu? Uopće nisu nešto.
- Nisu ni tebi sve na broju. Čudiš se kao Palestinac izraelskim granatama.
Često se navodi kod mlađe braće kao primer kada je reč o nečemu nemogućem.
8 godina života:
- Neću više da igram ovu glupost, nikako da pobedim Sub Zeroa.
- E vidiš moj stariji brat ga je pobedio i to sa jednom rukom!
12 godina života:
- Juče sam popio jedno pivo i znaš kako sam se napio.
- Ma nije to ništa, moj stariji brat je popio dve gajbe još sa 8 godina i ništa.
19 godina života:
- Znači ovaj pravni faks je jebanje u mozak, ja ne znam ko ga je završio u roku.
- Čuj ne znaš, pa moj brat ga je završio pre roka !
Brak:
- Au druže, žena me zajebava. Drka me za ovo, drka me za ono. A ne smem ništa da joj kažem...
- Moj brat...
- MA JEBO TE BRAT !
Maštovit odgovor na opasku "lakše te preskočiti nego zaobići"
- Ej, Ivana, pa gdje si ti, nema te 100 godina...
- Eee, Đole, ma evo pošla do faksa nešto. Au, jesi se ugojio, lakše te preskočiti nego zaobići.
- Jes', ali je najlakše pod mene, ako me razumiješ...
- Pa dobro, samo je pitanje koja će da legne, jadnica, svu da je polomiš...
- Vidi ti nju, a nisi se bunila ljetos na moru, a?
- Pa nisam, ali nisi ni ti imao 100 kila.
- To jes'...
- Ništa, palim sad, a ti kad se dovedeš u red malo, javi se...
- Aj' važi, vidimo se.
Osobe koje fiktivno menjaju nacionalnu pripadnost zarad ostvarivanja beneficija na visokoškolskim ustanovama. Takvi neretko farbaju svoje lice ilovačom i čine mnoštvo sličnih stvari kako bi nadomestili kombinaciju finansijske bede u kojoj se nalaze i nemanja mentalnih kapaciteta da polože jebeni prijemni i upadnu na budžet.
A: Desi care, oćemo na tekmu.
B: Ko igra?
A: Igra Rad sa ciganima.
B: Alo bre, nemoj da me vređaš jesi čuo!
A: Šta kenjaš sine, otkad tebe vređa reč cigani?
B: Otkad sam promenio naciju da upadnem na Arhitekturu.
A: Jebem te usta, ja mislio ti učio! A ja ispušio za faks. Pičko jedna kisela!
B: Otprdi dečko, vreme je da se pomolim svom cigansk... mislim romskom Bogu.
A: Kako se zove taj Bog?
B: Ouuvaj, Ken... Đeljan... Đeljan treći presveti.
A: Jel to onaj što mariše šahte po kraju?
B: Duhovito... Sisaj ga sinovac, ae sad na pilanu kad ništa nisi upisao pa vidi ko je pametniji.
A: E Srbijo, nabijem te na kurac... Kad će Srbin u Srbiji da ima neka prava...?
Narodna izreka koja na najslikovitiji način opisuje tešku zabludu današnje pičetine da stariji muškarci mnogo bolje taslače neg' mlađi. Da stvar bude još i gora, mnoge od njih to rade bez zadnjih finansijskih namera već iz čvrstih uverenja da će ih gorenavedene starkelje zaista dovesti do giga-mega-orgazma epskog trajanja. Aha. 'Oće kurac!
- Marina, moram nešto da te pitam a ti nemoj da se ljutiš, ok? Je l' istina, bre, da se viđaš sa Markovim ćaletom, čika Nikolom...?
- Kako to misliš 'da l' se viđam'...?
- Hmm, ne znam tačno kako to diskretno da formulišem ali...rekao mi Mare da se jebeš sa njegovim matorcem. Kaže i da te je video kad si mu pušila u kolima...
- Pa, ovaj, da, viđam se sa Nikolom. On je divan muškarac i džentlmen i...
- I ima šes' banki. Je l' tebi vrana popila mozak, bre?! Tip ima dve ćerke iz prvog braka koje su starije od tebe a ti našla da mu blajviš pevca! Nisi normalna, majke mi!
- Ovaj, pa šta da mu to i radim! Ja mu nisam jebena ćerka. A i znaš kako kažu: Bez starog vola nema duboke brazde, xexexe...
- Budalo. On odavno kupio grobno mesto a ti ni faks nisi završila. Idi negde, reši se sebe...
