Za krštene i pismene: amin.
Slično: Govorio je gospodar.

rečenica koju pola emisija mora da ima ... Ta rečenica vas natera da promenite kanal i ako o tome niste uopšte razmišljali

Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...

... Ili ipak ne?!

Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.

Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.

Mesto gde se još naplaćuje gledarina.

Nedelja je vreme kada se posle radnih dana covek "odmori" od svih buka i nevolja u zivotu.
Zatim ukljucuje svoj televizor da odmori glavu od istih...

Moze se defionisati kao krajnji stadijum ludila,posto zdrav covek ne moze da gleda to sranje ,duze od 30 sekundi.Nasa vlada je upoznata sa kolicinom mentalnih bolesnika,koji se nalaze na slobodi i kao drustveno odgovorna ,resila je da im redovnim prenosima iz skupstine ,pretvori mozak u kasu i na taj nacin ih oslobodi lekova i jakih sedativa.Druga grupa gledalaca su penzioneri,kojima je mozak odavno pretvoren u kasu,tako da mogu da gledaju samo skupstinu i dnevnik RTS-a,jer im tu mozak nije potreban.
Mi ,koji spadamo u zdraviji deo populacije,obavezni smo da placamo te prenose,ali hvala bogu,jos nismo zakonski obavezni da ih gledamo,posto neko mora i da radi,da bi drzava opstala!Istina,jedan mali deo populacije je stvorio rezistenciju prema ovom vidu zabave i oni su u stanju da gledaju prenose iz dosade.Stepen dosade ,koji se kod njih javlja,je toliki,da bi svaki normalan covek,kada bi je osetio,bio primoran da izvrsi samoubistvo i to tupim nozem za mazanje margarina ili pokusao da opljacka lokalnu pekaru u 8 sati ujutru,kada penzioneri kupuju hleb i pogacice(sto je ravno samoubistvu)!

Kada je nešto izuzetno dobro, da razbija, a onda se nadje neki matori, prljavi pokvarenjak I iskoristi to u svoje zle svrhe...

Ultimativni odjeb u svim tolk-šou emisijama. Upotrebljava se kad osoba koja drži slovo počne da masti i smara.

Uzrecica koja se koristi kada hocete da kazete za neki dogadjaj o kome se toliko prica a kad covek malo sedne i razmisli nije nista posebno. A mi smo kao nacija nadareni "senzacijama"

Akutni nejebitis na kub.
Mrziš ustajanje u 7h. Mrziš kosooke štrebere koji su izmislili tvoj LG. Mrziš kosooke retarde koji su napravili tvoj TV. Mrziš tiganj u kom ti kajgana uvek zagori. Mrziš to što nemaš para za novi orman. Mrziš svoju gajbu jer je na poslednjem spratu. Mrziš Tita jer su tvoji matorci u tvojim godinama imali svoj auto. Mrziš ljude koji kasne. Mrziš glupi fakultet kad ćes ionako blejati na birou ako ga ikad završiš. Mrziš svoje kolege jer će završiti faks pre tebe. Mrziš Đilasa i jebeni GSP. Mrziš komunalnu policiju koja pomaže GSP gamadi. Mrziš večeru jer nikad ne možeš u restoran. Mrziš RTS i glavonju Tijanića što ne prenose utakmicu tima koji takođe mrziš jer te prodao na tiketu. Mrziš sebe što se družiš sa kretenima. Mrziš konobaricu jer te namerno podjebava i neće da ti donese pivo. Mrziš Srbiju jer ima govnavu klimu, a da je bilo sreće rodio bi se na Havajima. Mrziš vlast jer su plate male pa nemaš ni za polovan auto. Mrziš tuširanje. Mrziš brijanje. Mrziš svoje telo. Mrziš glupe amere jer se pale na serije o vampirima pa ti nemaš šta da gledaš pred spavanje. Mrziš insomniju. Mrziš svet u kome živiš. Mrziš svoj život. Mrziš sebe.

To zapravo i nisu pravi umetnici, već deca bogatih roditelja koja nisu sposobna ni za šta. Pošto ih ne puštaju u porodični biznis da ga ne bi načisto upropastili, roditelji su spremni da trpe njihove umetničke izlive i čak kupuju njihova dela pa posle poklanjaju nesretnim prijateljima, poslovnim partnerima, zaposlenima ... Avangardu, kao pravac, biraju usled pogrešnih uverenja da za to nije potrebna nikakva veština ili talenat, a i zato što im to omogućava da posle loših kritika smire svoju sujetu 'neshavćenošću'. Retko se odlučuju za književnost jer je za to ipak potrebno poznavanje svih sedam (neki bi rekli 6) padeža.

Prevod: Sad ćemo tol'ko da vas izlažemo da smo mi najbolji, dupe ćemo vam pomeriti. Ovu rečenicu obično koriste političke stranke posle izbora i sve (ali baš sve) televizije negde pri kraju stare i početkom nove godine gde prikazuju rezultate gledanosti.

Pretnja koja se ne može ostvariti, te ispada jako smešna umesto da uplaši osobu kojoj se izriče. Izriče se ili namerno, u nadi da će se ostvariti neki psihološki efekat, ili slučajno usled nerazmišljanja, gluposti ili neupućenosti.

Onaj osecaj kada gledas Eurosport i vidis da na mecevima snookera, pikada...
ima vise publike nego da mecevima Jelen super lige, odbojkaske i rukometne lige zajedno!

Relativno nov pojam u Srbiji. Za vreme Miloševića, bilo je jasno koji mediji su na kojoj strani: državne medijske kuće su bile na Miloševićevoj strani, baš kao i one privatne stanice u vlasništvu režimu bliskih ljudi; dok su one stanice u vlasništvu ljudi bliskih opoziciji emitovali opozicione vesti.
Međutim, sa promenom režima 2000. godine, najpre su se svi priklonili novim vlastima, a potom je doneto više zakona o političkoj korektnosti i informativnoj neutralnosti. Međutim, kako u prirodi Srba nije biti neutralan, došlo je do slobodnog tumačenja ovog pravila. Pored obaveze da se prenese tačna vest, na kraju se ona često dopuni "nezavisnim" istraživanjem određene medijske kuće, kojom se glavna vest- diskredituje.

Kada vas muči tvrda ili neredovna stolica, a vi se lepo zavalite u onu meku i prionete na odgovarajuću literaturu, koja može biti i audio-vizuelna... Premda se pisani sadržaji više preporučuju jer se mogu koristiti i kad dođe do katarze (olakšanja).

Kako se Ivan Bosiljčić proslavio u seriji ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene keve'' dobio je poziv za glavnu žensku ulogu u filmu ''Cipelići'' čiji je režiser Jelena Tomašević koju nije odbio. Ta uloga je bila direktan ekser u sanduk srpske kinematografije što je zasmetalo Fakultetu dramskih umetnost i RTS-u koji kasnije zajedničkim snagama odlučuju da izbace novu verziju Bosiljčića. Osećajniju i baršunastiju.

Prolazilo je mnogo generacija, prijemnih ispita, proba, audicija ali komisija nije mogla da nađe glavu koja je mogla da zameni Ivana. Ulagalo se dosta novca namenjenih za komasaciju i uređenje poljoprivrednog zemljišta u raznorazne sekcije i radionice ali bezuspešno. Kako je materijalnih sredstava bilo sve manje čekala se dozvola o korišćenju novca iz humanitarnog fonda, a onda je od jednom na vrata zakucao on. Miloš Biković.

Njegov, duboko zamišljen al mi se kenja pogled je uputio pravo ka komisiji. Znali su da je to On. Frizura šala na stranu, šal od kašmira iz Teranove, džemperčić ispod kojeg se nazire majca Zdravlje Leskovac i kesa iz pekare Hleb i kifle u kojoj se nalazi proja sa heljdom, to je taj imidž. Kako je rekao ''Ćao ja sam ahm Biković hehe'' svaki ženski i po koji muški član komisije pušta suzu niz butinu i čestita novom ranjenom orlu. Dolaze fotografi i novinari da slikaju šmekerčinu i stave sliku u Blic ženi, Gej iz okej i Kurir kako bi i ostali mogli da bacaju piš. Kasnije ga izlivaju u bronzu i postavljaju umesto Karađorđa ispred Hrama. Džastin Biber se nervira jer dobija konkurenciju, Bosiljčiću visi uloga o koncu a Šerifovićka ispituje sebe. Biković šmekerčina.

Iliti kaubojac. Onaj lik. Najčešće onaj koga ni ne poznajemo. Lik koji nas iritira svojom pojavom najviše zbog svog izgleda, tj. načina odevanja. Smeđe cipele ili čizme, braon pantalone a obično mu je i džemper slične boje i naravno sve češće šešir. Sa druge strane, teksas farmerke (naravno nemam ništa protiv njih), ali teksas košulja pa preko teksas jakna, pa rođače nemoj to da mi radiš!
Za kauboje se još vezuju konji i naravno krave koje oni prate i vode sa jednog ranča na drugi.
Pa da upotpunim, nažalost danas se devojkama sviđaju takvi momci. Likovi koji teraju neki svoj fazon, furaju kosu na stranu, pocepana odeća, što veći V izraz i to je kao moderno. Alo krave, pa žele da vas iskoriste, vozaju tamo-vamo i kao posle ispadnu šmekeri. Ali njih to i ne zanima, žele da budu viđene, željne provoda pa makar i za jednu noć.
Sa druge strane tu su i konji, normalni momci istih želja i interesovanja ali zbog gorepomenutih sve češće ostajemo praznih ruku, da ne kažem suva kur*a.

To je dobro uhranjen , pretežno visoko obrazovan gradski gospodin pedesetih godina koji zna sve jer je vidio sve i nema replike na njegove izjave. Često ga možete vidjeti kako čeka autobus,ili da plati struju i tada ćete čuti slijedeće ili slično :
- On zna da Obama doručkuje svako jutro samo grejpfrut jer je to čitao u Politici još prije 8 godina u rubrici zanimljivosti kad Obama kao senator nije bio zanimljiv nikome.
- On zna da je Dejo Savićević iz podgoričke Budućnosti prešao u Zvezdu umjesto u Partizan samo zbog toga jer ga je jedna dobra riba na to nagovorila a to mu je potvrdio od kumovog brata dobar prijatelj koji je tada radio kao sekretar u FK Budućnost.
- On zna da nekomercijalna autobuska linija 22P vozi samo zbog Dinkićeve tetke koja živi u tom djelu grada a to mu je potvrdio drug iz vojske čiji brat je poštar Dinkićeve tetke.
- On zna da Kosovo nikada neće biti primljeno u UN a da ključ tome nije Rusija nego Španija koja to ne dozvoljava a to zna jer mu kćerka živi blizu španskog ambasadora u Skoplju.
- On zna da će Srbija preći na euro tek 2020 godine a to mu je potvrdio Dinkić lično jer mu je on predavao Opštetehničko obrazovanje u srednjoj školi i sreo ga je prije par dana na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma.
- On zna da će i Nataša Miljković sigurno preći na PINK jer u septembru joj je ponuđena „Slagalica“ što ona rezolutno odbija a to mu je potvrdio niski Jova s prvog sprata koji na RTS-u radi kao knjigovođa.

Скраћеница за Сеоску Обавештајну Службу, тајну организацију која се на територији Србије бави прикупљањем, анализом и даљим слањем разних поверљивих података. У њих спадају број гостију које сте имали на слави, колико година има ваш најстарији неожењен син (и када планира да се жени), где се која баба оперисала (колико пута и од чега), да ли ваш зет воли да попије, зашто сте пре неки дан два пута ишли до града, колико сте зарадили продајом малина итд.
Примопредаја информација се код агената мушког пола врши под параваном испијања пива испред задруге док се код агената женског пола најчешће кува кафа. У случају да је информација од изузетне важности и не дозвољава одлагање може се пренети и преко заједничког плота, током ширења веша у дворишту. За СОС се каже и да је наследница некадашње ОЗНА-е мада је базирана више на локалном нивоу.
У неким случајевима агенти СОС-е размењују и информације везане за светска дешавања. Тако се уз учествовање (куповином пива у задрузи) може сазнати тачан број нуклеарних пројектила у некадашњем СССР-у, ко је платио Обами да буде црн, како Путин лови медведе и који телевизор има Берлускони.

Legende su zadužile vašu firmu još dok ste vi sricali bukvar ili možda dok niste bili ni u planu. Vi nemate dva pišanja u preduzeću, a legende su tu prošle sito, a posebno rešeto, pamte i pisaću mašinu i teleprinter. Zato neće ni da čuju za računar. Word zovu „ono kucanje“, a u mejl adresi pokušavaju da prenebregnu @. Šta god da vi uradite, oni mogu bolje, lepše i smislenije, ali neće. Pa dosta su oni radili, majka mu stara, vreme je da mlađi potegnu. Legende firme postoje da bi davale old school savete, raspravljale o poslednjem Đokovićevom meču i čuvale štek za vodku od šefova kapitalista. Na šljaku kasne kao voz Beograd-Bar. Ne mešaju se u svoj posao, ako se ponekad i umešaju – očekuju da im nadređeni i podređeni zajedno pruže felacio, da dobiju varijabilu i orden Svetog Save drugog stepena.