Mare: Sinoć bio sa Sakijem u parku, čovek lud, njegova mašta je zajebala Dejana Cukića, upišao sam se u gaće od smeha, tri puta, on kaže pišaj manje ćeš plakati, a kad sam zaplakao od smeha, kaže što plačes, Bjela opet napravio film jel, kad nisam umro sinoć, nikad neću!
Sale: Brate, taj kad se zaustavi na ulici da ti ispriča nešto skupi se narod odmah, svi donesu po kateter, poneki i gusku, a dve hitne čekaju na (ne)srećan slučaj..

- Gde si, tebreks, sto godina. Uđi.
- Mrzi me da se izuvam... opa, krečilo se?
- Ono, malo.
- Roze, a? Pa fino si ga upičkio.
- Jebi ga, morao sam. Žena htela tako.
--------------------------------------------------
- Mare, baci to piće i ustaj da se biješ, Marijin ćale dolazi u fićka.
- Što bre da se bijem s čovekom?
- Pa rekao sam mu juče da si mu razdevičio ćeru.
- ...
- Ne gledaj me kao da sam ti saopštio tačan rezultat korena iz šurnjaest, nego ustani.
- Dobro, jesi li svestan da je čika Mile važeći državni rekorder u benč presu? Ubiće me.
- Ajde, šta si se upičkio. Diži se i brani se.
--------------------------------------------------
- Ćao, Slavko, dokle ideš?
- U KST, brate, neki domaći grindkor bend cepa večeras.
- Idem u tom pravcu, upadaj.
:Ou aj, aj đast dajd in jor arms tunajt:
- E, brate, ne valja ti radio u kolima.
:it mast'v bin samting ju sed:
- Što, šta mu je?
:aj đast dajd in jor arms tunajt:
- Ne znam, upičkio se nešto.
:šud'v vok avej:

Izvukao sam se u vojsci.

Bilo koji stažista: možda je pseudoneuroplastična hiperdektomija u predelu hiperkardijalne aorte.
Bilo koji drugi stažista: ne, nema ospica iza levog uva.
Bilo koji treći stažista: a beringokokusni virus koji napada parapolipeptičke mrvice u slezini?
Bilo koji četvrti stažista: onda ga ne bi svrbeo domali prst na levoj nozi. I to ne objašnjava činjenicu da mu je srce toliko slabo da će umreti za deset sekundi.
Haus: Svi ste vi idioti. To je kambodžanski grip, koji se nije na vreme manifestovao na magnetnoj rezonanci jer je pacijent jeo sladoled od malage na Kopakabani prošlog aprila. I lažov je. dajte mu mentol bombone i oporaviće se na vreme za svetsko prvenstvo u košarci.
(završna scena: Haus kod kuće svira klavir, i peva Odu radosti unatraške. Na bantu jeziku. Obožavam tog čoveka.)

Najbolji start ikada:
Riba pluta naslonjena na ivicu bazena i prilazi joj lik sa lajnom
"Kupaš se, a? Boli te kurac"

- "... i tako ti ja kažem. Imali su svi oni više sreće nego pameti."
- "Heh, ludi matorci. Ni svinju više da zakolju ne znaju kako treba."
- "More, nisu oni klali svinju, već unuče vinjaka koje su cepnuli pre svinjokolja."
- "Znaju oni šta je merak, sunce im njihovo. Nego, ovaj Mile je i dobro prošao kako je moglo biti. Samo mu sekira malo pocepala onu patiku i posekla. Sreća što se nije jače odbilo."
- "Ma on se bre čovek samo jedanput napio, kad mu se sin rodio, i od tad se nije ni treznio."
- "Pijanog i Bog čuva."
- "Mladost - ludost.. a starost ti je već smrt..."

-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.

Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.

-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...

-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!

1. Opet sam se kladio na Juventus.
2. Uknaćio si se.

1. Narucio sam komp, platiću od akcija.
2. Al ćes da se uknaćiš.

: Uzeću tvoj kišobran, moj leti na sve strane kad duva vetar, a ne mogu da se jurim sa njim po putu.

...

: I šta bilo sa Miloradom?
: Ma, ništa, hoće samo kombinaciju.
: Ih, jadna, a ti kao da se ne valja.
: Ma, znaš da mi to nije problem, ali ne mogu više da se jurim sa muškarcima po putu, hoću da se skrasim.

Vrać’o se Milutin iz varoši, mor’o d’ide da završi neka posla. Siđe s autobusa te pođe kući, no vide društvance kod komšije Živote te svrati i on na po jednu brzu... pa još jednu... pa još jednu... i tu negde oko desete reši da pođe kući...
Milutin: - Aj još ovu dispijemo ka’ste baš zapeli toliko - pa odo, čeka me Lepa kotkuće, da ručamo, nema smisla.. aj tako, pa uzdravlje vi bilo!
I pođe polako Milutin kući gazeći pomalo nesigurnim korakom, ali ipak sposoban da uhvati i održi pravac. Al' nakon sat vremena eto ti jada iznenada...
Dragoljub: - Eneee! Eve je ide Leposava, traži sigurno Milutina...
Mijalko: - More, potego je on lepo ovde saanama, mora da je ope’ usput negde omako ...
Dobrivoje: - Il’ je svratio kod Smilje, znaš da ne sme trezan kod nje nikako, plaši se od Lepe, haha!
Života: - Ma kaka Smilja, ima više od sat kako čovek pođe kući, sigurno se ope’ sasuljo u potok... aj ti Dragoljube pričaj s njom sade, jebiga, jednako ja moram.. odo ja do upodrum da natočim meku a ti Mijalko i ti Dobrivoje i’te trašte nesrećnog Milutina, taman dok ga vi na’ete biće i vrućaaa, valjaće i Milutinu da se meno osveži... a ti Dragoljube, kaž’ der joj da će on sigurno onim autobusom u pola šes’ čim nije doš’o ovim pre dvaasata... aj, tako, odo’ ja sad..
-Životaaaaa...!
-De si Leposava, lutko lepa..! Izgubi se Života negde, sad je bio tu... šta ti treba?
-Dragoljube, nemo’ me lutkati, čoveče, nema mi Milutina, čula sam autobus kad je prošooo, ima bre dvaaasata a njega nema da doje kući, pa reko da nije svratio kod Živote, ima običaj....
-Ma joook, nije bio... neće on pre pola šees’ kad nije došo ovim... jedino mož’dabide da je svrrrn’o negde drugde, haha! Nego, slušaj... kako ti bre tako lepa, zgodna pa mu dopuštaš da ti on to tako radi, joooj... znaš, moram da ti kažem... da si ti kojim slučajem moja... pa ja bi’ te negov’o ko cveće u bašti i pazio... mazio...
-Oooo Dragoljube! Jooooj što ti voliš da lupetaš! Ludaku jedan ludi! E što ti umeš da lupiš ponekad pa da ostaneš čitav... Jeli, a kako bi me ti to, kažeš, negov’o, a?
-Siđi doveče u votnjak čim Milutin zaspi - a zaspaće brzo – sigurno je umoran, pa ću da ti objasnim na tenane...
-Ma nemoj! Dobro, ali samo akoj da mi objasniš, onda može! Nemo’ da bi ti štogod drugo palo napamet, ješčuo...
-Ma taman posla, bre Lepa, pa ne bi ja to tebe nikad mogo d’uradim... zbog Milutina...
-Znam, znam... i nemo da te čekam dugo, ješčuo, ranim izjutra, imam posla.. a i Milutin se jednako budi u četiri...
---------------------------------------------------------------------------------------------
Došla u goste tetka Dobrila iz Čačka i tako reč po reč, dođe na dnevni red i uspeh u školi. Poče tetka:
- Milica nam je opet skroz odlična, opet sve petice, hvali je razredna da je dete za primer! Miloš, ni on nije loš, jak vrlodobar... mada... kaže razredna kad bi samo malo zagrej’o stolicu i on bi bio k’o i Milica... al’ neće baksuz.. tvrdoglavo to na oca, samo da mu je d’igra lopte. A kako si ti Uroše prošao na kraju?
- Pa onako, tetka, prošao sam nekako, mog’o sam i bolje...
Tetka će na to, videvši da uspeh u školi baš i nije prijatna tema u kući:
- Dobro, važno je da si proš’o, dogodine malo da se potrudiš više, ti si bistar...
A onda se nadoveže ćale:
- Ha.. jes, proš’o... kaki more proš’o... presulj'o!

Mile: Gazda Pero, dolazi 'vamo.
Pera: Šta me zoveš, dupli vinjak, znam.
Mile: Ne, bre, slušaj da te priupitam nešto.
Pera: Ne, ne mogu da ti obezbedim krevet ovde, rekao sam ti već.
Mile: Pero, saslušaj me kad ti kažem. Ali nemoj da se smeješ.
Pera: Hajde, de.
Mile: Šta se naručuje u kafani kada se ne pije alkohol?
Pera: Hahahaha, Mile, opet si bio kod gazde Milorada pre mene?
Mile: Aman, nisam, od danas ne pijem.
Pera: Nek' ti bude. Hoćeš pivo, to ne mo'š ti škodi?
Mile: Hajd', i to što kažeš.

Ajde da idemo, dosta smo popili, koliko će to sve da košta, a ja i nemam baš nešto puno para kod sebe.

Konobar, daj još jednom sve isto, a ti ' oduzmi se malo šta si se sabr'o '
Ajd' živeli.....

Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru.
Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu.
Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji.
Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti.
Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna.
Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš.
Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz.
Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo.
Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.

- Burazeru, 'ajde sa nama večeras u klub. Idu i Srle, Tanja, Ana, Duki... celo društvo!
- Neee znaaam... Biće smaranje.. Onaj Duki će da smara. Nisam nešto... Ne znam...
- Ma, daj bre, šta tupiš? Opusti se bar jednom, ne lupaj glavu s glupostima.
- Pa najavili su i kišu..ne znam...javiću ti.
- Nemoj da mi javljaš, nego dođi.
- Videću. Nisam nešto raspoložen.
- Daj, živni malo čoveče, koji ti je? Večito izigravaš nekog mudraca. Jesi li ti čuo onu izreku: ‘Dok se mudri nadmudruju, ludi se nažive’.

- 'Ajde, brate, šta siluješ više, nema šta da se igra...
- A bejzbol? A Japanci? A trčanje za sirom!?