Prošlo je dve i po decenije uzornog života. Jedine slobodne trenutke između škole, tenisa, časova baleta, klavira i francuskog, koristila je za čitanje Dostojevskog. Tako su mama i tata hteli, a i njoj je bilo lepo da živi u svom aristokratskom životu sa roze satenskim baletankicama i šljokičastim klizaljkama. Sve po planu, programu i ambiciji oca vojnog lica i majke Svetlane Bojković. Uljuljkana u svet roze leptirića, njeno je bilo samo da uči i bude slatka mala uzorna pametnica, a zauzvrat bi sve dobijala na tacni.

Završila je farmaciju i muzičku akademiju. Njen život obećava i brojne mogućnosti su pred njom. Ipak, uvidela je da joj nedostaje "to nešto". Ona nikada nije upoznala tog zlog čiku koji ti na žurci sipa drogu u piće, nikada nije iskočila noću kroz prozor da se cmače sa Pajom Lopovom, nije bežala sa časova, nije krila cigare u oluku... nije, nije i mnogo toga nije! Osetila je tu prazninu. Rešila je da je popuni iako su njeni vršnjaci već sve to prerasli, davno, davno. Mora i ona da preleži te dečije bolesti. Jeste da je krajnje glupo propušiti u tim godinama, valjati se u separeu u rođenoj povraćki, đipati u kavezu sa deset godina mlađim devojčicama... Uzalud, tečna četiri jezika koje govori i tri instrumenta koja svira ne mogu da nadoknade njen žal za adolescentskim uzbuđenjima koje nije proživela.

Skracenice uglavnom koristimo pri kucanju, da ne bismo pisali duge reci...znate vec i ruke mogu da zabole :D:D

Stolice koje ti greju dupe. Početak kraja odlaska na stadion, barem u onoj formi u kojoj smo do sada išli.
Stadion se pretvara u pozorište. Nema ograda, teren je odmah tu, na dohvat ruke, a na stadionu su Keba elegantniji nego ikada, Brena sa novim plastičnim spojlerima na sebi, Đogani sa novom pičkom, Sladža sa novim trsiteljem, Ivan Zeljković teži za tonu, Onaj pobednik poslednjeg Velikog Brata, Ivan Bosiljčić i još mnogi drugi likovi srpskog džet seta sa svilenim šalovima omiljenog im kluba u koji se kunu još od vremena kada su bili fetusi.
Čak su i krov stavili pa se više ne kisne, a WC je blistavo čist i prosto ti dođe žao da pomokriš šolju, čiji senzori na prvi znak tvog piša odmah puštaju vodu da to spere.
Tu su i neki kontraverzni biznismeni sa nekim pevaljkama koje menjaju pred početak svake utakmice.
Nema ispred onih matoraca što valjaju stare novine za sedenje, suncokret, kikiriki i semenke. Niko i ne jede to da ne prljaju tribinu. I pušenje je zabranjeno. Baklje. Niko se i više ne seća šta je to, ali se i ne seća više one ludačke atmosfere koju smo pravili, kada smo kisnuli, smrzavali se, stajali. Kada smo srcem bodrili svoj klub i kada je karta koštala 200 kinti. Biće onda 30 jevreja. Košta grejanje dupeta.

Mjerilo kvaliteta hrane za vampire.

Manje važan dio papira. Odnosi se na opštu dokumentaciju potrebnu za neki posao, ali i na neke ispite za čije polaganje nije potreban naročiti napor. Iako nije pretjerano važna, bez nje se ništa završiti ne može. Praktično gledano, 10% suštine koja zauzima 90% prostora.

Рејв журке. Одлично место за посетити, уколико си у неком бедаку, па желиш само негде да се изгубиш и да те боли курац за све. Нико те не посматра, никога не посматраш, свима лепо и то је то. Рејвови су на лошем гласу због великог броја ћоманa, који исте посећују редовно. Али, то су углавном предрасуде. И они су људи, исто као и сви ви који ово читате. Додуше, нису баш при здравој свести, али добро.. Није смак света.

Рејвови такође важе за најбоље место за провод, али уколико сте новајлија на неком оваквом догађају, било би добро да знате пар стварчица пре него што се запутите у неку шуму, да се изгудрате и искачете.

1. Немој никада ићи на почетак рејв журке. Почетак рејва је досадан као деда Миливоје, кад крене о његовом времену и крпеном лоптом. Иде нека амбијентална музика, која ти не да ни да играш, а ни да седнеш и да се опустиш. Пар људи у просторији, двоје стало поред звучника да још мало сјебу свој слух, а ови остали се нервозно шеткају по објекту, чекајући дилера. Уколико си ипак дошао на сам почетак журке, због горе наведених околности пожелећеш да си отишао да слушаш Дада Полументу у локалној биртији надомак Балосаве у општини три лепе пичке материне.

2. Ако си послушао савет под 1. (види горе), добро си урадио. Стижеш око пола 1, мало после поноћи, таман да уграбиш најбоље место за ђускање, и са екипом направиш живи зид да вам не упадну неки небитни ликови са стране. Ако си стрејтер скокнеш по пиво или сокић, ако си ћоман скокнеш на брзака до вецеа да сипаш воду у флашу, јер си сву кинту за то вече спискао на јебени дс и вутру да се после спустиш.

3. Просторија се напунила, има младих бичарки које ти у мраку, онако издрогираном, изгледају као мисице пореклом са Венецуеле, које су дошле само да би врцкале испред тебе, док ти не скупиш мудашца да јој ставиш руку око струка. Е, немој јој стављати руку око струка. Штавише, боље је набоди у главу. Зашто? Зато што је и она изгудрана исто као и ти, ако не и више, и сигурно је ту са дечком, који је увек неки лерди са повећом екипом. Мојне да га набадаш, надрогиран си и чини ти се да си непобедив и најјачи, али веруј ми - НИСИ. Значи, без набадања. Дошао си да се проведеш и најбоље би било да тако и остане. А, и кад би ти дала пичке, ресица би била непослушна од силних опијата унетих током вечери. Значи у сваком случају нећеш јебати.

4. Одећа. Е сад.. Већина људи која чује реч рејв, одма' надовезује дречаве боје, и флуо лајт, због којег су те боје још дречавије. Ћомани имају трипове под утицајем јаке супстанце коју су унели у себе и параноја превазилази све границе у тим тренуцима. Е, значи, НЕМОЈ носити дречаве боје. Ем што ћеш бити мамац за пандуре тако ћомански обучен, ем што постоји велика шанса да ћеш истриповати од себе да си бојанка за децу предшколског узраста. Обуци се у црно, као и сав нормалан свет и буди сматран секташем. То је то!

5. Ако ти неко понуди да попијеш пиће из његове/њене лименке, а ти си стрејт, обавезно одбиј.
Ако се гудраш, неће да шкоди. Ко зна шта си све унео у себе током вечери, тако да још нека бактерија није на одмет. Ко зна, можда се деси нека симбиоза, па постанеш супермен или неки други херој врсте супер.

6. Најбитнија ставка. Тиче се странаца. Уколико приметиш неке странце, небитно да ли су из Грузије или из јебене Фукушиме, обавезно им уваљај неко срање. Небитно шта. Отцепи флоп са пакле цигара, купи лимунаду, проспи је преко њега и заваљај им то као ЛСД.
Састружи мало креча (или чега већ) са зида, упакуј у фолију и продај им то као спид. Узми било шта, и смисли нешто. Неће те провалити, а, и ако те провале, могу да ти га пуше, јер немају појма ни у којој су земљи а камоли да ли шмрчу дрогу или зграду. Наравно, то што продаш наплаћујеш три пута више него што је цена робе на улици и опет, неће те провалити, јер немају појма које су цене, а неће ни проверавати. Ту су да се надрогирају и ништа друго. Па, ето им мало зидина кад су већ вољни.

Diverzija, skretanje pažnje sa nekog postupka našeg zbog kojeg bi trebali da se stidimo i osećamo loše.

Još jedan u nizu poteza Zapada, time što su kroz glupavu knjigu Novaka Djokovića ,,Serviraj za pobedu'', promovisali ovu stvar, kako bi zgrnuli velike pare...Naime, gluten je sastavni deo mnogih namirnica, koje se koriste na Balkanu...E onda je došao Nole i napisao knjigu, a glupi Srbi čim su čuli da on postiže uspehe zbog te takozvane dijete, pomswilili su da će i njim izrasti krila za samo 14 dana, ako se hrane bez glutena...
E sad, kada bi Srbi bili pametni, pa se trudili da budu dobri u onome u čemu jesu i u tome postizali uspehe, a ne kopirali tudje uspehe, jer ako je Nole uspeo bez glutena u tenisu, ne mora da znači da ti koji si smotan ćeš biti dobar teniser, ako jedeš bez glutena...Budi dobar u onome što ti leži, a možeš sa vremena na vreme da jedeš gluten, samo ne preteruj...

Grupa šatro kriminalaca, koja je zajedno pala u muriju i ubrzo nakon podsticaja dirigentskom palicom kreće sa ozbiljnim međusobnim nameštanjem, tako da se ne zna ko koga više peva i to pored onih dela što su radili i za ona što nisu.

Krenuti nešto reći, imati na vrh jezika, ali ipak zadržati u sebi.

Lep način da ribi sa malim sisama i dupetom ukažeš na njene nedostatke.

stari lalinski izraz koji je moja baka cesto koristila.Stari izraz koji i nema neke veze sa estetikom nego sa prakticnim i zivotnim stvarima.Naime poznato je da je Panonija vrlo nezdravo mesto za zivot i to najvise zbog prasine i vode a nekad u vreme dok je naseljavana Vojvodina ljude je masovno kosila tuberkuloza i to najvise zbog prasine,komaraca i lose ishrane.Tuberkuloza ili jektika u roku od par meseci jednostavno sasusi coveka i na kraju ga ubije i cim je neko bio mrsav ili slab odmah se na njega sumnjalo da je jekticav.Oni koje nije zakacila jektika morali su da se hrane jakom hranom baziranoj na svinjskom mesu i masti koja je i najbolja preventiva za tu bolest a i energetski najbolji punjac za baterije zbog teskog rada.Naravno,bolesti srca su zato preuzele primat nad jektikom.

Obicno pravljenje tri jednoslojne salvete od jedne troslojne.Likovi:Uzbudjena i ponosna keva sa fotoaparatom,napaljeni klinac i cjale koji gleda tekmu...

Prometej je imao brata Epimeteja i njih dvojica su valjali kinesku robu koju su nabavljali povoljno u Hong Kongu. Jednog dana došli su u Grčku da završe Zevsu neke glinene figure koje je on naručio specijalno za svoju ćerku Atenu, kao poklon za rođendan.. Kad je Atena dobila figure toliko se oduševila da su joj postale omiljene igračke pa im je umetnula Durasel baterije iz svog vibratora i figure oživješe! Jes' svega mi! Prometejeve figure postaše ljudi, a Epimetejeve životinje. Vidješe njih dvojica da će bit' bolje da lade jaja sa Atenom i da odjebu Kineze jer su kontali da Kinezi ionako neće nikad osvojit' svetsko tržište. Reci koji zajeb. Dakle ostaše oni tu da gospodare svojim figurama i da orgijaju Grčkim slobodnim stilom.
Par menstrualnih ciklusa kasnije, Zevs ih je pozvao na svadbu i reče im da donesu neki poklon, jer nije fora da dolaze praznih ruku ko neki klošari. Prometej šaljivdžija, ponese im vreću kostiju umjesto pečenja, ali Zevs ispizdi i kaže mu da otpiša sa svadbe dok ga stari svat nije udavio u bure sa kupusom. I dodade još i to da njegovi ljudi ima da pate dok Srbija ne osvoji svetsko prvenstvo u fudbalu.
I tako je Epimetej, koji se šupkao Zevsu, za svoje životinje imao sve jebačke pogodnosti, luksuz i trodnevni aranžman na Krfu, tako da je Prometeju za ljude ostala kurčina. Njemu bi žao da gleda kako se njegova čeljad smrzavaju i umiru i kako im šimpanze non-stop upadaju u pećine i kradu Nutelu, (a i kladio se sa Hadom u cisternu Nikšićkog da će njegova đeca da nadjebu Epimetejevu) i on odluči da im pomogne. To Srbine!
Iscimao se do Olimpa, švercovao se u gradskom, bježao od cigana i ušao na Olimp bez karte. Provukao se kroz ventilacioni otvor i maznuo vatru. Bole ga kurac. Kad se vratio sa Olimpa dade ljudima vatru i nauči ih da motaju buksne. Ponovo je njegov tim vodio. Ali ta zajebancija se ne sviđe Zevsu koji je imao maaalko drugačiji smisao za humor. Prvo je mislio da ga nadže u gradu i da ga izlomi ko pičku ali mu rekoše da se za to mardelja, te on odustade. Onda je bacio Prometeja u neki pripizdinu, okovao ga i pustio đoluba da mu kljuca jetru cijeli zivot, al se đolub brzo otrovao od vinjaua kojim se Prometej svakodnevno nalivao.
Ali tada Zevs smisli bolji plan. Napravi on Pandoru, prvu ženu međ' ljudima i reče "Ovo je žena, jebaće vam mater što ste se sa mnom zajebavali". Tako i bi. Jeba nam žena mater. Poslao je Zevs Pandoru Epimeteju i reče im da se uzmu, jer je ovaj već omatorio i plašili su se da se nije propederisao pa se zato ne ženi. Ustvari on je bio samo ružan ko kurac i ni jedna ga nije htjela.
Elem, uz Pandoru dobio je i miraz, kutiju koji nije smio da otvara. I nije, bole ga kurac da gleda šta ima unutra. Ali žena, govedo radoznalo, mislila je da muž krije pare tamo ili bar neku pornografiju i odluči da baci pogled. Čim je otvorila kutiju u svijet izađoše sva moguća zla: bolesti, ratovi, tuga, pohlepa, Ivan Ivanović i ostale gadosti i sve ode u pičku materinu.

Postojao je uvek i svuda, u ovoj ili onoj formi... Zakonodavac je uvek gledao da ostavi rupe ne bi li verbalni delikt kao najsvetije i najomiljenije čedo svake vlasti mogao da se primeni pod zakonskom maskom. Ipak je najbezbednije i najpravednije kažnjavati po zakonu, zar ne? Vekovečiti dokaz da je sloboda govora mit, prazna i ničim potkrepljena misao za zavođenje vrlih idealista i dobronamernih društvenih kritičara koji se nadaju da će svojom delatnošću uspeti nešto da promene, da pokrenu stvari ka boljem cilju- prosto rečeno, za utopiste koji su oboleleli od lakšeg oblika koštunjičavosti i koji ne vide prostu naturalističku i sofističku realnost u kojoj ,,jači tlači". Hoće, isto kao što će ti onaj ortak vratiti pozajmljenih dvesta jevreja koje je spiskao na moldavske kurve i flašu visikija pre nego što popričaš sa njim... Prosta istina je da niko i nikad nije bio slobodan da kritikuje, pogotovo ako je njegova kritika imala smisla i ako je neko želeo da ga sluša. Ako kritika nije imala smisla, vlast ga je puštala da lupeta i tako je gradila svoju poziciju po principu ,,sjajni smo ako nam je to najbolja zamerka''. Ako nije imao ko da ga sluša, na njega se gledalo kao na mesečara i ,,intelektualnu dvorsku ludu savremenog vremena", pa je opet puštan da mlatara... Ali, ako se poklopi da umeš da misliš i govoriš, to već neće valjati. Zašto? Zato što time može ozbiljno da se naškodi bajama na vlasti. Dovoljno je da rulja poludi, a onda nema spasa od njenog destruktivnog delanja u vidu par otkotrljanih glava koje lete kao glavice kupusa... Nije lepo da kraljica troši astronomske cifre na dijamantsku ogrlicu ako sirotinja nema šta da jede. Ali rulja ne želi da poludi, niti da misli. Rulja želi da sluša. I šerifi žele da sluša. Samo se ti praviš pametan i zato po običaju zaglaviš na robiji ili , u tradicionalnom duhu, iznenada ti se dogodi neka čudnovata i misteriozna nesreća.

Počne tako što dobiješ neki mali podstrek. Onda shvataš svu odvratnost sistema koji je očevidno nepravedan i favorizuje svoje igrače (takođe svaki sistem oduvek). Potom se napraviš pametan i izlaneš se pred komšijom drukarom, koji te prijavio kod vlasti u nadi da će se uštekati za neku malu privilegiju ili državni posao. Ili jer je pizda. Naravno, ljiga će dobiti šipak, ali bar neće večno da premešta kamenje sa jedne na drugu gomilu na nekom egzotičnom ostrvu bez jednog drveta i spava u upišanom wcu, trpeći iživljavanje fanatičnog upravnika zatvora.

Onda će doći oni. U pola noći. Kao kod Kafke, odvešće te negde bez ikakvih objašnjenja. Sklopiće to u već čuvenim izjavama. Kazaće da si uvredio tradiciju, da si nelojalan i da si izdao kralja, da pljuješ na Boga i da si jeretik, da si veštica, da si neprijatelj države, da si širio paniku, da si zlonamerno prikazao političku stvarnost u zemlji, da si strani špijun, da si staljinista ili element stare građanske klase, da si finansiran spolja i da si planirao pobunu protiv narodne vlasti. Za poslednje neće slagati - tvoja je pobuna u tome što si ispravno i kritički počeo da razmišljaš i imao muda ili naivnosti da to javno kažeš. Držaćemo se prve varijante, ipak lepše zvuči da si postradao kao heroj.

Makijaveliju se pripisuje čuvena misao da je podjednako opasno pokušati da se oslobode ljudi koji žele da žive kao robovi, kao i da se porobe oni koji žude da žive u slobodi.

Tek što je sunce zašlo polako prilaziš nesigurnim korakom dvojici ljudi ispred sebe. Laknulo ti je što ih ima svega dvojica, očekivao si ih već tridesetak, namrgođenih, zamišljenih. U ruci nosiš torbu sa vodom, guaranom i sendvičem, u drugoj ruci stoličicu ( hoklicu ).
-Dobro veče dobri ljudi, i vi celu noć?
-Evo, kao što vidiš.
Zauzimaš busiju i sedaš. Gledaš na sat- 20:00.
Kreću priče, šta, gde, koliko. Trudiš se da se zbližiš s njima, mogu ti valjati u odsudnom času. Poneka šala, vic čisto da vide da si šaljivdžija da nisi neki mrgud.
Prilaze još trojica.
- Vi ste ovde već?- pitaju začuđeno
- Šta ćeš? Uz osmeh mu odgovaramo, ne očekujući odgovor.
- Uh breee, vrte glavom začuđeno i odlaze.
Ti ne veruješ da je tek 20:30, polako sedaš na hoklicu i smišljaš strategiju: "WC tamo, sigurnosni izlaz tamo, radi 1,2,3 i 4., oni će ovde, mi ovde..."
Polako počinju da dolaze. Sada vas je već dvadesetak. Ti se držiš svoje grupice, nadajući se da neće ispaliti. Razmišljaš o situaciji u kojoj si. "Ma biće sve u redu! Mora!!", tešiš samog sebe, "neće valjda biti tolike pizde da ništa ne daju..."
22:00, ljubazno smo zamoljeni da siđemo nešto niže niz stazu. Kažu, kvarimo im koncepciju. Atmosfera je i dalje na nivou. Optimistični smo. Već nas ima pedesetak. Ležemo po betonu, dobro je, još je topao od sunca prethodnog dana. Šalimo se, dobacujemo...
00:00 Ušli smo u novi dan. Trudiš se da budeš tiši, jer je dosta njih polegalo oko tebe. Na tvojih 30cm2 koliko imaš na raspolaganju uspevaš da sedneš i nađeš pozu u kojoj te ne bole noge. Smenjujete se na hoklici uz opasku:"Istekao ti žeton"
02:00 Kriza. Masa je utišala. Sad nas je već stotinak. U daljini se čuje neki pijani klinac: "Ja vam kažem,igraće finale Lige Šampiona Zvezda i Partizan, i pobediće ili Zvezda ili Partizan, igraće se u Barseloni i ja ću gledati". Opšti smeh, raja se polako budi. Dečko, od milošte nazvan Španac biva zatrakivan od starijih mangupa da i dalje priča.
Neki debeli pokušava da pocepa papirnu reklamu sa ograde i da je postavi na beton umesto čaršafa. Negde je zapelo
- Ajdeee
- Možeš ti tooo!! Za Srbijuuu!!
- Daj bolan, snima li ga neko??!! Bravoooo!!!- prolomi se pošto je najzad otkinuo.
04:00 Opet tišina. Mir. U neko doba podiže se masa, njih 200, stampedo krenu ka tebi. Ne znaš šta se dešava. Okrećeš se u smeru u kome i oni idu i shvatiš da ih je neko rosno zeznuo i da ćeš nadalje morati da stojiš. Osećaš se kao budala.
Sviće. Konačno je vidiš u svim svojim bojama. Oronulu i trošnu, ali ipak nekako "tvoju"... Marakana. Od blagajne te deli svega 30 metara. Ti si među prvima, ali masa je sve veća, tenzija raste. Još 6 sati do otvaranja blagajne. Neki debeli i neki kosijaner se zezaju u masi koji je prdnuo i koji od njih voli dečake. U početku je zanimljivo.
06:00 Uveliko je svanulo. Naklon kretenskog stampeda svi stojimo zbijeni. Ona dvojica smoriše više i Boga i narod. Dolaze dva kera, mužjaka, i jedan naskače na drugog. Opšti aplauz i podrška. Ovaj manji mu ne da, ovaj veći ga naskače i imitira pokrete parenje. Masa u ekstazi, da li će se uzeti.
07:30 Simpatična devojka prolazi pored stadiona uz opšte odobravanje mase, pesmica kreće: "Baci sisu da se igramo..." Glupo ti je da pevaš, a opet nekako smešno...

Zaključak koji se veoma često izrodi u bleji koja se dotakla političkih tema.

Jednostavno, ako se krene sa tom temom dođe se do zaključka da nema za koga da se glasa jer Demokrate su teški lopovi i u očima sveta su toliko srozali našu zemlju, da ne može niže, a mislili smo da je dno bilo ono pre petnaest godina. Naime, unakazili su zemlju, sebe su napunili do besvesti, a po korupciji smo jedna od najgorih zemalja u univerzumu, tako da se stranci gnušaju ulaganja.

Sa njima u kombinaciji su Mali Sloba, Mrka i Penzosi koji su nas uništavali desetak godina, u kojima su uspeli da nam srede 4, 5 ratova, inflaciju, sankcije i kao šlag na torti bombardovanje. Naravno za to vreme su nas i mentalno uništavali muzikom, glupim emisijama, vidimo-se-u-čitulji knjigama i dokumentarcima, a njihov recept i danas uspešno primenjuju njihovi gorepomenuti drugari i koalicioni partneri.

Tu je i LDP ali za njih se ne može glasati jer prvo podržavaju Vilenjake, a zatim hoće i da daju Kosovo što realno nije baš mnogo popularno, a oni i sami znaju da tako nikada neće doći na vlast, ali mogu na tu foru da se ogrebu za koji Sorošev dinar i njima lepo. Malo ponekad moraju da dobiju sitne batine od ovih baš ekstremno desnih ali za drogu se uvek ima, a to je najbitnije.

Da ne zaboravim i najveću opozicionu partiju Naprdnjake (slovo "e" namerno ispušteno) koji su dogurali tačno tamo gde su želeli, jer ne odgovaraju ni za šta, samo prduckaju, a čak i maloj deci je jasno da su u talu sa ovima na vlasti i da mlate lepe pare, tako da oni neće nikada ni doći na vlast jer ne žele. Kao i ovim trećima, lepo im. Bace neki povremeni plakat protiv par likova iz vlasti, štrajkuju glađu par dana i to mu dođe to. Kada ih pokradu na izborima, uplate im neki dinar i Toma ima za kupovinu hrane posle štrajka, Vučke ima za botoks i bole ih brige.

Na kraju ostaju one partije koje predvodi Koštunica, ali za njih skoro niko neće glasati, jer da se razumemo, ja sam ubeđen da Koštunica na izborima ni sam ne glasa za sebe, ako ga uopšte i obaveste da su izbori u toku. Tu u njegovom rangu su Šešeljevi svedoci koji osim povremenog gađanja cipelom u parlamentu i po koje bačene kletve, malo šta drugo rade i mogu da rade, barem dok se ne vrati Veliki Vojvoda sa lenstvovanja u Hagu. Njima će se pridružiti u borbi protiv toga da im nebo padne na glavu i čuvene Zveri pardon Dveri, pa će da zajedno namaknu pet posto.

Tu negde pluta i Rasim Ljajić ali za njega niko neće glasati zato što će dati glasove Borisu Tadiću, kao i najveći lopov u istoriji Srbije Mlađan Dinkić čiji je manevar izlaska iz vlade provaljen, svi znaju da je Miškoviću prodao pola zemlje za sitne pare, a to što ljudima obećava opštine je takođe smešno, jer šta će im opštine kada će svakako biti bez para, a plus i on će dati glasove Tadiću, jer izašao je iz vlade samo da bi probao na ovu foru Ujedinjeni Regioni da namakne cenzus.

Na kraju ostaje jedino da sam sa svojim drugarima iz kraja osnuješ stranku, jer jednostavno u bilo kom kraju Srbije možeš naći dvadesetak ljudi koji će bolje obavljati posao od ovih lopova i lenjih neznalica koje žive kao paraziti na našim grbačama. Ako ništa drugo, mora da je isplativo čim su se oni svi toliko navadili.