To je momenat kada vidite 15 debeloguzana kako mašu nekakvim papirnim barjacima koje su dobili uz coca-colu. Vođa američkih ultrasa je veći stepen od ovde navedenih, on nosi 2 limenke piva na glavi ali ima cevčice pomoću kojih pije to pivo.

Hool momenat je kada isti ovakav navijač gostujuće ekipe ni kriv ni dužan, jer jelte nije znao, sedne među domaće tifoze koji se bave vožnjom kamiona pa dobije batine.

Treba li napomenti da se prosečna srpska navijačka grupa koja prati srpskoligaša čuje glasnije od 15.000 kauboja u hali ili gde već.

Ritual, bez kog svadba, krštenje ili bilo kakva vrsta slavljenja ne može da prođe. Ovaj, pomalo čudan, ritual je naravno normalan u nas, ali kada to stranci gledaju i nisu baš tako oduševljeni, naravno, naviknu se i na to, kao i na sve ostalo. Na svadbama to najviše radi kum, koji je i najviše pripit, a koji posle neće platiti štetu domaćinu ili gazdi lokala u kom se slavi svadba. Kao što oboljeni od Turetovog sindroma ne mogu da se suzdrže od psovanja, tako i vatreni slavljenici ne mogu da se suzdrže ovoga. Ponekad nastrada i flaša, zavisi od atmosfere.
Naravno, tu je pucanje iz pištolja, gađanje jabuke, kupovanje mlade i još mnogo toga...

Naziv navijačke grupe koja navija za FK Voždovac. Zašto baš "invalidi"? Zato što su nazivi "penzioneri", "trudnice" i "osobe sa decom" bili neprihvatljivi.

Najčešći odgovor navijača poražene ekipe nakon neke utakmice.

Mozes misliti se kaze za nesto sto se ne moze smisliti.

Osoba koja se izjasnjava za Velikog Srbina (VS nadalje) obicno nije preterano uspela u zivotu. Sve sto mu ostaje je to sto je Srbin, pa samim tim velica Srpstvo do nebesa. Posto sadasnje stanje u dragoj nam zemlji nije nesto cime mozi da se hvali, VS propoveda "srpsku zabranjenu istoriju". Drugim recima VS objasnjava kako su egipcani, turci, afrikanci, indijanci, indici i eskimosi sve u stvari Srbi, samo sto oni to ne znaju. Ali za sve je to Vatikan(sinonim za sotonu na grckom inace) kriv, jer zeli da unisti nas sveti rod. VS je vatreni patriota i nacionalista, on mrzi sve koji nisu Pravoslavni Srbi, narocito hrvate i muslimane. Na kraju, VS se zalaze za osvajanje celog balkana u ime Srbije, ali kad bi doslo do tako neceg, on bi se zabio u rupu kao mis i cekao da se sve zavrsi.

Ono što prosečan srpski navijač prebacuje sebi sličnima iz rivalske grupe. Ovi ratovi se uglavnom vode po forumima, društvenim mrežama, komentarima vesti na internetu, ređe i u sms chat-u.
Uglavnom je to na relaciji Partizanovci-Zvezdaši i Zvezdaši-Partizanovci.
Pritom: 1) dotični nije sasvim ni siguran šta su kompleksi; 2) sam pati od predrasuda raznih vrsta, čim učestvuje u takvoj raspravi.
Prebacivanje i svađe se na kraju, naravno, završavaju bez definitivnog pobednika, mada je relativni uspeh ako pripadnici jedne grupacije uspeju da prekinu pripadnike druge rečima: "Mi smo... dok ste vi... bedni (ovde ide naziv protivničke grupe, često pogrdan)... ZATO ĆUTITE!"

Izgovor za činjenje stvari koje nikad ne radiš u svom privatnom životu. (Ovo "privatnom" shvatiti kao suprotnost od "poslovnom".)

Nisi nikad lagao? Zbog firminih interesa bome hoćeš! Nisi nikad molio, kumio i preklinjao? Moraćeš ako misliš da i dalje radiš u nabavci. Nisi nikad varao? Pa, kako ti misliš da funkcioniše finansijsko odjeljenje, a?

U interesu firme uradićeš sve ono što se od tebe traži kako bi zadržao svoj bijedni posao, jer drugi nećeš moći da dobiješ. Pogazićeš sve principe i načela kojih se pridržavaš uz osjećaj gorčine i grižu savjesti.

Osim, ako nisi navijač Vojvodine...

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Veoma nesrećan splet okolnosti na fudbalskim utakmicama. Dok odbambeni igrači voljenog tima primenjuju taktiku „karijatide“ –stubovi odbrane stoje nepomično kao stubovi(grč.karijatide) i čude se skokovima i golovima protivnika, verni navijači moraju da uvežbavaju“kamene face“-mističnu igru nepomeranja mišića lica, uključujući i vilicu...donju, uz blago otvorena usta (kao da puše, a ustvari već su ...ispušili)

Igra koja bi bez lopte još i imala smisla, ali bez kladionice - nikako!

Retko postojeca osobina u zemlji strucnjaka na brdovitom Balkanu. Jos u majcinoj utrobi, vecina ljudi izgubi delic u mozgu koji je zaduzen da regulise osecaj za realno sagledavanje stvari.

Slično kao i rame za plakanje samo što malo više boli. U ovom slučaju koleno je izazivač suza za razliku od ramena koje treba da ih zaustavi. Statistika kaže da kol'ko god da si se isplakao na nečijem ramenu, više ćeš se isplakati na kolenu.
Metoda davanja kolena za plakanje veoma je prosta. Najlakše je uhvatiti osobu koju želiš da kolenuješ, za vrat, saviti ga u sagitalnoj ravni do 90%, i eksplozivnim pokretom poturiti mu kolence facu, mada je bolje i praktičnije da se u isto vreme zahvate i zubi i nos. Dobija se 20 do 30 minuta kvalitetnog plača gorepomenutog mučenika.

One zvrljotine po centru grada koje pisu navijaci koji pripadaju odredjenim grupama i podgrupama jer jebiga, nije svako drvo za sviralu, pa ne moze ni svaki navijac pisati po gradu, zato postoje organizovane grupe koje to rade, samo privilegovani, ovi grafiti predstavljaju valjda neku bitnu stvar u tom navijackom zivotu i zato su cesto izvor sukoba ako se precrtaju ili nesto slicno, a cesto se desava da budu precrtani i zamenjeni grafitom suparnice grupe, pa onda i taj grafit bude precrtan da bi se jel'te "vratila teritorija" i obicno su krajnji ishodi ovoga gomile izvrljanih zidova i nijedno slobodno mesto kako bi se "povratila teritorija".

Najdraža stvar kad si mali, pobediš nekog u fudbalu, dernjaš se"naša pobeda"i srećan si ceo dan. Kad porasteš, naše pobede nisu mnogo tvoje, njih ostvaruju reprezentacije, a tebi je lepo kad pobede jer si deo mase, manje ili veće koja se raduje. Ako živiš samo za njihove pobede, nemaš mnogo prostora za svoje pobede i svoj život i postaješ samo navijač, sportski voajer i bar malo devijantan, jer oni sem pobeda, ređaju i poraze, a to itekako frustrira.
Naše pobede i porazi postaju lakmus test za tvoju ličnost, da li si kiseo ili bazan, mrgud ili si na zemlji, ili letiš pravo na nebo usled male specifične težine.

Izvedeno iz engleskog “Trying too hard”. Predstavlja osobu koja, shvativši da se u svojoj nezanimljivosti ničim ne izdvaja iz mase sličnih, a istovremeno uvidevši da neke druge osobe bivaju primećene zbog svog specifičnog stava ili stila, počinje da se ponaša drugačije, često kopirajući druge, ali konstantno stavljajući okolini do znanja da se razlikuje, ne bi li stekla žarko željenu popularnost. Rezultat je izveštačena, bezlična kopija koja se vrlo lako prepozna, ali ipak uspeva da nađe ljude koji će je prihvatiti – prvenstveno druge trajharde.
Kako je uspeh trajharda nemoguć u sredini gde ga poznaju, najčešće nastaju pri promeni sredine i društva: Pri prelasku iz osnovne u srednju školu, iz srednje na fakultet, odlasku na more itd.
Valja napraviti razliku izmedju trajharda i pozera: Dok pozer čvrsto veruje u to da je „tru”, trajhard zna da sve to radi zbog popularnosti, ali je mnogo uporniji od pozera.

Jedna jedina : crno ili belo, bez nijansi. Klizi i ne oseća se kada se lako prihvata. Ukoliko je teško da se prihvati onda se koriste i okolnosti za skidanje ili dodavanje tereta u postupku varenja istine.

Neuhvatljiva: niko je nije video. Ona je uvek među nama i podleže tumačenjima. Posmatrači su se „saživeli“ sa njom, alapače će se kleti u svaku svoju reč, tužibabe će podbadati i dizati prašinu tamo gde je uvek čisto i vedro. Vatreni obožavaoci istine će prvi stradati. Akter će znati, ćutati i posmatrati. Sudija (ili bilo ko u njegovoj poziciji) će se lagano (satima i danima) peći na vatrici sopstvene savesti.

Materijalizacija istine. Dokazni postupak je uvek izazov za lažova ili manipulanta. Tada on postaje korisnik „istine“ za ličnu upotrebu.

Prava i korišćenje : sve dođe na svoje. Kako god, ali uvek dođe na svoje. A nekada svrati đavo i uzme svoje.

Specifično stanje uma i duha, koje se manifestuje kao reakcija na neku idiotsku priču koju ste čuli od sagovornika, na televiziji, ili ste je pročitali u štampi. Tzv. mrkmulj u tim momentima dobije nepodnošljivu želju da se, u najblažem slučaju, zakači na najbližu banderu i da, vrišteći iz sveg glasa, izmišlja nove psovke, na čijoj maštovitosti bi mu pozavideo svaki prosečni kočijaš ili navijač. Oblik ponašanja koji dokazuje teoriju evolucije, ne zbog mrkmuljevog ponašanja, već zbog situacija koje ga teraju na takvo ponašanje. Postoje i oni koji izgube svaku volju za bitisanjem u ljudskom obliku.

Druga varijanta je mrkmljenje iz oduševljenja. Vrlo kontradiktorno ponašanje koje se ne može logično objasniti.

Izlizana o otrcana fraza osoba koje se plaše, ali da ne bi ispali totalne čkepi pred drugima, pribegavaju korišćenju ove rečenice.

- Kume, ime da daš, a ne prezime!
- A?