Kad umisliš da si filozof nad filozofima, nenadjebiv psiholog i uglavnom opasna faca jer izvodiš neke besne gliste, a na kraju te neko patosira jednostavnim objašnjenjem.
Ja: Skontaj ono dvoje, prava desetka. (ona visoka, mršava, uglavnom broj 1, a on nizak, zdepast, širok kol'ko i visok - 0)
Isidora: Joj, kako su se našli, nju smatraju ribom, mogla je kog je htela...
Ja: Možda su bili drugovi, pa joj se svideo... Mada, onda sigurno ne bi "upropastili prijateljstvo" i te fore. A ona je očigledno ziljavuša, dakle nema karakter, nemoguće da joj se svidja njegova ličnost, a i za prijateljstvo je nesposobna. A on, da ima mozak, ne bi mu se svidela ona, dakle nema mozak, ni ličnost, što opet znači da ona, sve i da nije previše odvratna, ne bi mogla da se zaljubi. Opet, pošto su oboje po toj logici idioti, ne odgovaraju jedno drugom, prevelika razlika u izgledu. Možda ona dokazuje sama sebi ili već nekom da joj nije bitan izgled, a fizički privlači debeljka. Mada, on ako ne konta to, mora da je jako glup, a to znači da je i ona glupa, što znači da ne bi ni skontala da je ziljava, pa ne bi morala da se pravi da joj je stalo do njega. Opet, ako uzmemo da...
Isidora: Brate, možda lik ima keš i auto.
Ja (nakon 15 sekundi ćutanja, pokunjeno): Pa, sve je moguće...
Zajeban produkt spavanja, često dovodi do neželjenih efekata koliko fizioloških toliko i verbalnih interpretacija. Neki put namami osmeh posle buđenja a neretko dovodi do naglog ustajanja uz vrisak. Efekat snova nije ništa manje različit od efekta nakon konzumiranja LSD-ja.
Vodim neko kuče na izložbu pasa i neka ljubomorna žena mi kaže da idem u neki drugi grad a pas da ostane kod nje. Odoh preko mosta dugačkog 10 km i usput vidim ribe kako skaču. Dođem do ulaza u grad, piše Pariz. Ulica je visoka, manje zgrade su sa strane, odjednom čujem žubor vode, podignem pogled i vidim ogroman talas kako se sprema da se sruči na mene. U istoj sekundi se pomerim ispod nastrešnice i zavučem se da me voda ne odnese. Napokon je talas prošao. Izađoh, ulica suva. Popeo sam se uz ulicu i videh neku ženu. Pitao sam je nešto na engleskom a ona mi kaže na čistom srpskom da niko odavde ne može da ode. Pošto nisam imao telefon kod sebe, odlučio sam da napravim telefon od povrća u nadi da ću nekome javiti gde sam. Seckao sam paradjz, krompir, od krastavaca pravio dugmiće i nije vredelo. Šušti, nema signala. Odoh ja pa šta mi Bog da. Konačno se vratih kući i sve to ispričam ženi i majci uz sočnu psovku na račun francuskog jezika. Obe su se naljutile, žena mi udari šamar.
Relativno nov pojam u Srbiji. Za vreme Miloševića, bilo je jasno koji mediji su na kojoj strani: državne medijske kuće su bile na Miloševićevoj strani, baš kao i one privatne stanice u vlasništvu režimu bliskih ljudi; dok su one stanice u vlasništvu ljudi bliskih opoziciji emitovali opozicione vesti.
Međutim, sa promenom režima 2000. godine, najpre su se svi priklonili novim vlastima, a potom je doneto više zakona o političkoj korektnosti i informativnoj neutralnosti. Međutim, kako u prirodi Srba nije biti neutralan, došlo je do slobodnog tumačenja ovog pravila. Pored obaveze da se prenese tačna vest, na kraju se ona često dopuni "nezavisnim" istraživanjem određene medijske kuće, kojom se glavna vest- diskredituje.
RTS
"Evropski komesar...jasno je istakao kako Srbija neće moći da pristupi Evropskoj uniji dok ne prizna nezavisnost Kosova, a ukoliko zemlja ne postane član EU, njeni građani neće moći da žive bolje, istakao je komesar""Komentarišući ovu vest, ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić, je istakao kako Srbija nikada neće preći crvenu liniju i priznati Kosovo, iako EU ostaje glavni cilj".
"Samo ove godine, nezaposlenost u EU je skočila na rekordnih 12%, saznaje RTS, što je čak 4% više nego u Srbiji".
B92
"Dragan Marković Palma i Dragan Đilas još jednom su istakli kako lično ne podržavaju Gej paradu, ali da se ne protive njenom održavanju, ukoliko to ne podrazumeva njihovo angažovanje"."Dragan Đilas je odbio da komentariše činjenicu da mu je visoka plata".
"Dragan Marković-Palma je odbio da komentariše činjenicu da je istovremeno i poslanik i gradonačelnik Jagodine".
STB
"Danas se u Beogradu urušio deo mosta Gazela"
"Gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, najavio je da će već za mesec dana otpočeti radovi na rekonstrukciji Gazele (da se nije urušio deo, zna se kad bi ga otvorili...)
Potpetice visoke 12cm. Narodski rečeno - štule.
Brojne emigrantkinje na relaciji selo - grad rad' su se popeti na elegantnu cipelu al' terenska noga - čitaj - 39, neće štiklu i to ti je. Zato ''cica'' nabada dok hoda i to žestoko konjasto kao kobila, sveže potkovana lakovanim salonkama.
Ali i dvanaestice se ne daju svakom. Dvanaestice može izneti samo rođena gracija, dama s genetskim kodom za lakoću pokreta pri hodu, baletski lagana koraka i stila.
Neće to tako s kaišem na sandali, pepelguzo.Za pojedine stvarčice potrebna je ona jebena finoća koju, doduše, prave dame imaju u krvi, ne vole je sasvim, ali je opako koriste. Jer dama podrazumeva sve - kako ples tako i vožnju automobila s istom štiklom.
I nadasve, to nije stvar sredine, materijalnog statusa, ni profesije. Niti je stvar vežbe, discipline, nikakve sposobnosti ili obuke. Već duha.
Ima dama sa najviših brda, rođenih u najvećim zabitima. I seljanki sa gradskog asfalta.
- Uh, pet puta se preznojih dok dođoh u ovome, vidi, sve me ožuljala!
- Pa kad se kočoperiš! Što si ljubomorna na Sofiju, pusti ti, ne mož' ti biti ona!
- Ma ko ti kaže, čuj ga, ja ljubomorna! Što ja ne mogu da nosim ovo?! Ajde, zašto??!
(mlatara sveže izuvenim cipelama koje su se od znoja i težine blago deformisale šireći oblačak neprijatnog vonja)
- Ma ženo ti si prosto rođena za ravno, ne kažem ja za opanke nego ravnu obuću. Em si visoka, em ti je noga čvršća, em si Milojka i ne mož' ti bit' nikad Sofija!
- Stoko! Svinjo! Traktore! Idiote! Zbog tebe ja ne nosim štikle! (Udara ga cipelama, u pometnji jedna od štikli otpada). AAAAA! Ubiću te, celu zaradu od malina sam na njih dala!
- Eto, kažem ti ja da si ti za to preteška. Što se penješ na pruće kad nisi ptica?
- Ja sam se ovde zarobila, a ja sam mogla da budem Mis!
- Aha Mis mahale! Izbij bre te bube iz glave ženo! I baci te štule, veća si od mene kad se na to uzvereš! Nego ajde pasulj stavljaj!
Prije nego što počnem da pripovjedam o ovoj sentimentalnoj priči, koja nema veze sa normalnom definicijom i koju vam pričam usled nedostatka inspiracije, želio bih da je svi dobro pročitate...
Naime, priča, kao i svaka, počinje jednom davno u nekoj zemlji seljaka. I tamo na kraju sela pri samom ulasku u začaranu šumu živio je limar Radoje. Radoje bješe živahan čovjek i majstor svog zanata. Imaše sina jedinca. Bogom danog Milisava, visoka i mudra dječaka, kojeg odgoji sam jer mu žena dade život donoseći na svijet njihovo jedino čedo...
Kako su godine prolazile Milisav je rastao, i postajao pravim momkom. Mnoge su se cure zagledivale u njegove čarne oči i spojene veđe. No njegovo je srce ostajalo njegovo. Kako ga je zla sudbina odredila da odrasta bez majke, u sebi je sjetno i stidljivo krio svoj talenat za poezijom. I tako svrši u selu osmoljetku i krenu dalje u svijet, u obližnju varoš. Tamo upozna spisatelja Dušana, sa kojim se sprijatelji i koji mu pomože da usavrši svoj telenat. Radeći naporno Milisav svrši još dvije godine škole i postade intelektualcem i filozofom...
Dođoše dani kad se više nije vraćao u svoje selo, nego je živio u velikom gradu nadomak one varoši gdje je nekad bio. Otac mu je tužno venuo sam u svojoj kolibi. Iz dana u dan sa sve više tuge u sebi slao mu je pisma po pismonoši Gruji. No Milisav bi tek na neko odgovorio. Već ostarjeli i klonuli starac posla mu pismo da ga želi vidjeti još samo jednom, jer predosjeća da mu je kraj blizu.
Jednog dana limar Radoje okupi svijeta ispred svoje kuće. Kaziva im kako sina posla u bijeli svijet, i kako on svrši velike škole i posta poznatim. I kaziva im da mu sin dolazi svakog mjeseca i da će mu ostaviti da vodi svoj raskošni limarski dućan. Kaziva im to, a kradom je u sebi plakao znajući da tako nije. Nedugo zatim zakašlja se neko pred dućanom. Svi se okrenuše. Kad vidješe da je Milisav cijeli svitet zanijemi. Bješe oronuo i sijed, i imaše već podosta godina. Nosaše samo jedanu torbu, punu knjiga i papira.
- Eto me oče, dođoh iz bijeloga grada.
Radoje ne reče ništa, već mu samo hrapavom rukom pređe preko lica i sijede brade.
- Evo me oče, tvoj sin se vratio.
Radoje ga zagrli i pusti suzu niz staro naborano lice...
- A što si sam, sine? - upita ga otac.
- Kako sam? - zbunjeno reče Milisav.
- Gdje su ti djeca, da trče sad ovuda? Gdje ti je žena?
- Pa oče, imam vremena za to. Posvetio sam se knjizi i spisama. - ponosno reče Milisav.
Radoje je zanijemio. Ćutao je tako nekoliko minuta, i onda se okrete ka svijetu i reče:
- Gledajte ljudi, moja želja bi postane bogatim. I on se vrati bogat, al' u džepu. Džaba škole ako ne zna zanata. Volio bih da mi je sin zidar!
Ako iko pročita ovo, neka zna da sam mu veoma zahvalan iako to njemu ne znači.
Iako znam da ćemo Radoje, Milisav i ja da dobijemo minuse onda neka to makar bude zbog Milisava.I da, ovo sam napisao zato što me neodoljivo podsjeća na moju životnu priču...
Mač sa dve oštrice. Perfidni naratorski tas koji ruši balans objekta na kantaru i pridodaje pozitivnu ili negativnu konotaciju istog.
-Ajmo malo pažnje. Pored mene se nalazi inspektor Hubert koji je zadužen da oceni jednom mesečno naš rad i doprinos celom projektu. Zato bih vas zamolio da se uozbiljite jer ako ocena bude visoka famozni Arapi će dobiti zeleno svetlo za ulaganje. Pa gospodine Hubert, da počnemo krenućemo ovde levo, pa ćemo napraviti krug.
-U redu. Šta ovde imamo, dobar dan gospođo.
-Šaebilo viš da radim.
-Pa dobro šta to radite, inače možete žandara pik da prevučete...
-Dobro, dobro vidim nemo mi pričaš šta da radim.
-Ks, ks pa bre šta sam rekao malo pre, ocene, arapi, pare ženo, nemoj da se igraš tu, posle ovoga kod mene u kancelariju da si došla.
-Samo skloni macane one spajalice sa stola tri dana sam bila u tufnama kao dalmatinac.
-Au, loš start, idemo dalje, dobar dan gospodine.
-Aaa, mjau mjau, viiii.
Gospodine jel vam dobro, jel znate gde ste vi?
-Inspektore, ti znaš da ja znam da ne znam gde bijem, haha.
-Oh mein Gott, ovaj je na drozi nekoj.
-Nemojte zameriti bolestan je sigurno je zbog lekova, popričaću sa njim.
-Znate šta, ovo je stvarno grosse katastrophe, opa ko je onaj tamo?
-To je Srećko moja desna ruka, vratio se pre nedelju dana sa seminara nekog u Rusiji što je bio, nije loš..
-Ja, ja, nego pogledajte to telo.
-Da, ide u teretanu, redovno trenira, nego dajte upišite tu ocena da bataljujemo ovu sramotu.
-Nemojte tako, možete još uvek dobiti visoku ocenu mein freund.
-Kako, recite šta da uradimo.
-Dajte Srećku otkaz, treba meni jedna desna ruka, ako me razumeš.
Klasičan izgovor štrebera kada budu pitani nešto što treba logički da zaključe na osnovu života i znanja, a da nije citat iz knjiga iz kojih su učili.
- Zamisli, dobio sam 8 iz farmakologije, a onaj Petar je dobio 10. Poludeo sam, tahikardija me radi ceo dan. Hteo sam da se ubijem, majke mi!
- Koji Petar? Onaj kovrdžavi sa minđušom, što stalno sedi u zadnjem redu?
- Da, taj! Zamisli, pitala me profesorka zašto deci dajemo antibiotike kad lečimo grip!
- (panično) I, šta si odgovorio, pa to nema u knjizi?
- Pa, znam. To sam joj i rekao! Kaže ona: "Nije sve napisano u knjizi kolega, ima nešto i između redova". I pita tog Petra, on tu nešto filozofirao kako grip liči na neku bakterijsku infekciju zbog visoke temperature, kako su roditelji panični, pa lekari prave stručnu grešku, neke takve gluposti, lupao šta mu palo na pamet!
- I šta mu je rekla?
- Ništa, dala mu 10 i reče meni: "Vidite, kolega, znanje treba da se primeni, nije sve u tome da se nauči napamet i dobije visoka ocena. Vaš kolega deluje nezainteresovano i izgleda kao neki buntovnik, ali ono što zna, zna i da primeni". Znači, u životu me niko nije tako uvredio, u životu! Teško ću se oporaviti od ovog! Šta sam ja kriv što to nisu napisali u knjizi? Pa nek napiše onda ona knjigu koja će zadovoljiti njene odgovore!
Izjava koji ljudi koriste kada su u žešćoj depresiji, drame i presrećni su što su našli pogodnog krivca za svoje trenutno stanje. Naravno, psihološkim metodama i svojom nepristrasnom procenom izrovarili su taj trn u oku, kamen u cipeli, a ti sediš i slušaš ih. A da li znaju da li bi sve bilo drugačije? Nemaju pojma.
Čas fizičkog, suncem obasjana sala, lenjost i namćorluk pribijaju me za klupu. Mislim kako me je trenutno za sve briga. Mislim da bih mogla i da se okanem svoje uloge psihijatra svim ovim bićima ovde. Ali, ipak, jedna od mojih najboljih drugarica sedi pored mene i ona bi zapravo da priča, raspravlja, razglaba o svojim sopstvenim problemima. Još jednom moram da ostavim sebe po strani.
Ne znam kada je sve počelo, ali mislim negde usred lenje rasprave o tome da li ćemo ili nećemo ostati babe usedelice. Ona se rastužuje i počinje samrtnički: -A ja moram da smršam...tako sam debela...-
-Nisi, daj, šta lupaš...pa ti si super ispala!-
Ali ipak, ona počinje da plače. Mislim se koj' me moj terao da skrećem na ovu temu i šta sad, pobogu, da kažem.
-Znam da ovo ne bi trebalo da kažem...znam da ovo više nikada neću reći, ali mrzim sebe...-
I upravo tada, kada moj mozak dolazi do pucanja od svih besmislenih stvari u ovom životu, i dok se slatko pegavo lice užasno unakarađivalo prostim ženskim kompleksima, dodaje i dokosurava me: -Mislim da, osećam da...da bi sve bilo drugačije...sve bi bilo drugačije...-STANI.
Sve bi bilo drugačije? Sve bi bilo drugačije da imaš 5 kila manje? Da, to bi sve promenilo!A da probamo ovako: Sve bi bilo drugačije da sam visoka plavuša koja se bavi gimnastikom!
Sve bi bilo drugačije da 6. aprila nisi pio ona sranja i lajao previše.
Sve bi bilo drugačije da su vanzemaljci sišli odnekud i pobili krasnu nam vrstu.
I sve bi bilo drugačije da smo u EU.
Sve bi bilo drugačije da je Zemlja četvrta planeta sunčevog sistema.Niko to ne zna. Ni oni koji provode sate čangrljajući po svojim sitnim problemima, kačeći se za mrvice sečanja koje ispadaju odasvuda, zamišljajući sebe kao nesrećnike koji su, greškom sudbine, izgubili njima namenjenu blistavost i sjaj. Previše sam vremena provodila baveći se ovakvim stvarima.
Svi oni koji misle da bi sve moglo biti drugačije, mogli bi da mrdnu svoje dupe i urade nešto povodom toga.
Ultimativno se kajati. Zažaliti zbog nečega/nekoga pa se izjedati iznutra za sve pare...al' retroaktivno, jebiga, znači - u trenutku kada je već kasno za "korigovanje putanje leta", da se tako vazduhoplovno izrazim.
Elem, kapiram da izraz neki svoj origo superbia vuče iz onog tako rasprostranjenog ljudskog instinkta da svaki put kada odigra na Lacio, da ženi pare ili mu babica saopšti da je upravo dobio ćerkicu momentalno ZAGRIZE sopstvenu usnu, pesnaju ili već šta mu je pri ruci.
Uostalom, sve dok nije nešto vitalno - dobro je.
- Marina se još nije vratila kući, je li, ženo?
- Ne, grmbrmhrm...JAOOO, ŠTO SE GRIZEM ŠTO SAM JE PUSTILA NA TU ŽURKU A ZNAM DA JOJ SE MNOOOGO DOPADA TAJ MALI KRETEN I DA BI SVAŠTA URADILA ZA NJEGA!!
- 'Ajde, 'ajde, ženo, pa i ja sam se griz'o za stariju godinama pa vidiš kako danas lepo živi...Ima svoj stan, završava školu...
- ...i podiže već treće dete u 25-oj godini života, eeeej, aloooo! I ta škola je noćni kurs za pedikire, DA LI SI TI UOPŠTE NORMALAN?!?!
- Nisam...al' sam pijan, hehe.-------------------------------------------
Glas s neba: Cenjeni lakoverni gospodine, da li se i vi grizete zbog toga što vam je kamatna stopa visoka kao Jao Ming, na hoklici?
Očajnik na Zemlji: Jao meni, jao meni! :griz, griz, griz!:
Glas s neba: A šta ako vam kažemo da iako sve izgleda tako crno i mračno mi ipak možemo da vam ponudimo svetlo na kraju tunelu i da jedina stvar koju pritom morate da uradite jeste da potpišete ovaj ugovor štampan fontom kojim se prave puškice, ovaj, na poštanskim markama?
Očajnik na zemlji: Ma dajte, potpisaću, samo da više prestanem da se grizem! :griz,griz!: Šta sam sad potpisao?
Glas iz dubine: Čestitamo, gospodine! Upravo ste postali vlasnikom polise "Tvoj bubreg - naš bubreg" korporacije "Loj&Loj", izvolite leći na operacioni sto ispred vas...
Keva svih nauka. Kakva matematika, kakva istorija, filozofija je majka, otac, strina, ujak, brat, sestra apsolutno svih nauka...
Matematika - Visoka filozofija. Proces dokazivanja da je 1=1 na najneshvatljivije i najkomplikovanije moguce nacine.
Fizika - Sestra filozofije; Toliko stvari koje nisu potrebne nikome, toliko tvrdjenja na koje u zivotu pomisliti niko nece, a jos pored toga mnogo filozofiraju sa onim nazivima. (Linearno Harmonijski Oscilator - kuglica okacena na lastis)
Hemija - Sokratova filozofija. Stare, nezapisane, nedokazane tvrdnje o nekim hemikalijama koje niko video nije, a kamoli pokusao da napravi u poslednjih 300 godina. Tek su dokazane na papiru, poput nase fudbalske reprezentacije.
Istorija - Filozofija o tome ko je uticao na ishod ogromnih ratova. (preokret prvog srpskog ustanka u srpsku korist bila je neverovatna odbrana petorice srpskih vojnika od 500 turskih... ...i tako je propao prvi srpski ustanak)
Geografija - Prevazilazi zvanje filozofije. Ovo je teska baronija. Pokusava da dokaze postojanje svake planine proucavanjem pomeranja zemljista pre nekoliko milijardi godina, a procesi su trajali milionima godina. (Planina Avala je bila zapravo deo Kilimandzara, pa se milionima godina premestala na sever, stvorivsi Rudnik, Kosmaj i Kopaonik. A onda je na njenom mestu izbila vulkanska kupa)
Muzicko - Filozofija koja se ne bavi vise raspoznavanjem instrumenata, nazalost, nego prepoznavanjem emocija u kompozicijama. (Ovde mozete cuti harmoniju ushicenosti i zanosa njegovog, dok ce kasnije pisati samo za mracne i zalosne instrumente)
Likovno - Ah, steta sto jos nismo radili modernu umetnost (blejis u crni kvadrat 2x2 i otkrijes biografiju umetnika). Inace likovno predstavlja filozofiranje o svakom mogucem detalju sa neke slike, skulpture, koje inace nikad ne bismo primetili, a mnogi ni na casu ne primete. (Ovde vidite kako svetlo izbija iz necije ruke koja se ni ne vidi, ali ona poziva Svetog Mateja ka nebu. Vidite tu jabuku koja implicira da je svetlost iz ruke Bozije, a ovo grozdje na stolu govori da je pored Mateje sedeo Isus)
Biologija - Licno, meni najzanimljivija filozofija. Lako se dokazuje, s obzirom na to kako se ljudi kolju i pustaju Kineze da preuzmu vlast nad ovom planetom. Biologija proucava sve ono sto nece uticati na nas nesto bitno, ali ako se to poremeti, a sanse su 101% da nece, onda sve ode dodjavola. (Srce je impozantan sklop u nasem telu, poput mozga, koje druge zivotinje nemaju. Nase srce ima 4 zaliska, koji propustaju krv, pumpajuci je usput. Ali ako se jedan otkine, onda ce srce eksplodirati...
...Mozak je inace supalj, a sastoji se od sive mase. Medjutim, kora velikog mozga kontrolise sve funkcije naseg tela, sem nekih perifernih koje kontrolise mali mozak. A bez malog mozga ne bismo mogli da zivimo jer da se on otkaci, i veliki bi umro)
"...Tada se kalcijum izbacuje, kaci se na njega troponin, a magnezijum izlazi iz miofibrila."
"Profesorka, to znaci da mi treba da pijemo kalcijum ili magnezijum?"
"Pa ako se kalcijum oslobodi i udje u miofibrile, a magnezijum izlazi, to znaci da... Umm... Ma sta ce vam ti steroidi deco?"
Često se da primetiti da na ovim socijalnim mrežama je sve veći i veći porast populacije osoba pod nazivom nafurana čeljad. To se može okarakterisati u više pojmova, od kojih ćeo navesti samo nekoliko ali prvo da objasnimo šta i ko je to u suštini.
To su uglavnom deca, razdoblja od 12 do 17 godina, obično rugobnog izgleda, mada i ove "lepše" su istog karaktera, koje svoje lice pretrpavaju sa više slojeva pudera, kako bi ga zacementirali do te mere, da izgledaju kao poktretne statue neotporne na vodu, u protivnom puder se sklanja(valjda). Elem, one su tako reci Facebook dive. One žive da bi izbacile slike na fejsu da dobiju 2635273734 lajkova, i obavezno mora da stave neki stih ispod slike, inače ta slika neće posle biti komentarisana, jer je to u glavnom stih tipa, "odvedi me, zavedi me, biću tvoja večeras" itd, pa neki napaljeni klinci odmah komentarišu nebi li privukli pažnju na sebe ne bi li kasnije razmenili koju na četu. Šta je još bitna stavka, bitno je tu da 80% komentara čine njene drugarice, i svaka svakoj i komentariše i lajkuje, inače koji bi normalan čovek to lajkovao. Slike imaju u svakoj pozi tako da se može napravi 3D prikaz tebe kako si pred ogledalom sa telefonom ili digitalcem. i obavezno su photoshopirane , zatamnjene, da s e nebi videle dečije pegice i bubuljice iz puberteta. A uživo sasvim drugačiji prikaz, kad se smeje zubi ko proške na tarabi, noge pikljave i krive , visoka 155-165, a ko da se sminkala u paintu, isto mu dodje u klubu igra kao senzacija večeri, vata se sa kime stigne, izbaci to malo sisa što ima pa se kurobeca i zvace zvaku svim silama oce da je slomi al ne ide, (msm ne zaklapa usta). E sad, da krenemo dalje. Da se primetiti da imaju po jedno 5 profila, na kojima nikad nistu dostupne, imaju po 4000 na svakome, od talibana do kineza, važno je da se popuni brojno stanje. I nikada nisu na četu jer, daleko bilo, da je neki prosečan dečak smara . one nisu na istom nivou kao on, koji samo traži "poštenu devojku". Ubedljivo je to što kada vidim da umesto svog pravog imena stavljaju MaWa PWinCetzitza , jexy sexy,Sxefitza podzemlja itd, ili tipa Milena voli Darka i sl. Pa bre stvarno mislite da nekog zabole što vi volite nekoga? Ali njih nije briga za tuđe komentare, one su sve Shefice podzemlja,sllatke malle, one vole više da ti unište život od orgazma, njoj nije bitno što je neko ogovara, tako joj samo nameće popularnost, one su lude, i da popiju gutljaj alkohola, on je mrtve pijane, lude je, svi se smejali njenim odvalama, znate kako su ih ljudi gledali, kao da nisu normalne, to je veoma bitno da se spomene.
Dalje, jedna drugoj obavezno pišu po zidovina kako se vole, kako su njihove dušeeee, sa jedno 300 zvezdica(poljubaca) i 20 komada srcadi.To su neizostavni detalji. I velika je prisutnost nepismenosti! Ch,Cx,Tj,Tz,Sh,mng,stw,nmg, to je samo jedan dokaz više da ta deca škole videla nisu, i da umesto što tupe nokte po tastaturi, uzmu lepo da nauče pravopis, i budu neko i nešto, mada većina potencira od malih nogu, kako ja vidim, da će budu fufice još dugo dugo vremena.
A na četu, nikad ti neće odgovore, jedino onda kad im kažeš kako su lepe, slatke, kako sexy izgledaju, i to odgovore sa Hwalla, a kad ih pitaš odakle su? Čekaš..čekaš.. ništaaa. I još jedan slučaj je taj kada mole za lajk. Taj presudni momenat je odlučujući u formiranju mišljenja o njoj, dal je nafurana do bola, il je nafurana a jadnica, obično te jadnice mole za lajk, pošto ove koje dižu noseve pa zakačinju u plafon, nebi se usudile prve da ti pošalju na četu ama baš ništa.
I da ne dužim mnogo jer sam se raspisao, to bi mu bilo to , one najvažnije stvari, Nafuranost je prisutna svuda, al najviše na fejsu, jer većina roditelja ne zna šta mu ćerke rade, kakve su kurvice postale za kratko vreme, i znam da će me zamrzi svaka sad koja čita ovo, a nadam se da ću da dobijem podršku mojih istomišljenika.
Kolko god da to čudno zvučalo, drug Shomy23 nije oduvek bio gej kao kakvog ga vukajlijaši znaju. Imao je lepo i normalno detinjstvo.Ko sva normalna deca,u vrtiću je davao pare drugaricama da bi ga pustile da im omiriše ćega, i učio ih kako se igra ima glavu, nema glavu . U osnovnoj ga je mlatio na kvalitetnu njavu, i vatao kvalitetne vršnjakinje.
A onda, u srednjoj školi, to se desilo.
Vraćao se kući sa žuraje kod Maje(koju nije uspeo da pojebe, majku li joj kurvinsku!!), polupijan. Prolazio je pored mračnog sokaka, i ONA se pojavila.
Logika mu je govorila da je to žena, ali nije bio siguran. Bila je visoka gotovo dva metra, ali je još pride bila u štiklama. Obučena beše u lateks, kroz koji su se ocrtavale njene bradavke, negde u visini pupka. Talasala se na sve strane~. Faca joj je bila četvrtasta, a zubi trouglasti. Grom Helskrim bi joj pozavideo na vilici. Pirsing joj je virio sa svih strana - iz zgobova, obrva, ušiju, jezika i sisa. Furala je lenonke.
Šomi je zinuo od čuda, razmišljajući šta da kaže, ali ona ga je preduhitrila. Mlatnula ga je bejzbolkom u vugla. Probudio se u njenom brlogu go , zavezan za krevet lancima i sa selotejpom preko usta. Sa radija je pičila neka sektalika. Kada je njegova zatočnica videla da se probudio, zgrabila je njegov tukson i počela da ga sisa(jače uvlači od usisivača, primetio je šomi). Grizla mu je jaja i grebala leđa. Onda ga je zajahala. Bila je suva kao kreč(a i slične teksture), te je morala da se podmazuje mašinskim uljem, koje joj se hvatalo po kovrdžavim dlakama. Jahala ga je sve dok se nije onesvestio.
Svesti je došao na obali dunava, obučen samo u tuđe gaće sa sve tuđim govnima.
Otrčao je kući, okupao se, i onda zaseo na WC da razmisli. Konačno je imao svoje prvo seksualno iskustvo, javio se optimista u njemu. Ali pesimista i realista složili su se da je bilo odvratno, bolno, gjecavo i prljavo. Odlučio je da niko nikad neće saznati šta se desilo tog kobnog dana. Kevi i ćaletu je prodao priču da se ušikao i probao da prepliva dunav. Ortacima je rekao da se ipak vratio kod maje. Mislio je da je tu kraj, da će se jednog dana smejati celoj situaciji.
Ali nije. Događaj je imao posledice. Počelo je neprimetno. Isprva je samo krijumčario.
Onda je odlučio da je bosiljčić dobar glumac. Zgotivio je Georgijeva. Pa nekog Željka. Pa drugog i trećeg Željka. Postao je pelinko. Kao takav, brzo je našao devojku. Ječena joj beše ime. Imali su lepu i zanimljivu vezu, raspredali su o Kasandri po ceo dan, uveče se cmakali i držali za ručice. Tračak mužjaka u njemu pomislio je da bi mogao da je kresne. Jedno veče ju je napio, i odveo gajbi. Ali prc. U trenutku kada je video pičku, setio se one kobne noći. Izbacio ju je iz kuće, odlučiviši da ne želi više pičku u životu da vidi.Sve žene su silovateljska govna i prasice, i od sad će on samo senzualno voditi ljubav sa muškarcima.
Prvi put je pustio drugara da mu umoči viršlu u senf na prvoj godini faksa. Naredne dve godine bušili su ga na sve strane, od Leskovca do Bele Crkve. Formilrala se persona koju mi znamo.
Kada je Jelena saznala za njegove aktivnosti, mnogo se zabrinula i otišla kod Milana Tarota. Od njega je saznala gde da nađe iščupanu stranicu iz šomijevog dnevnika, iz koje je saznala groznu istinu. Odlučila je da pomogne šomiju da se izvuče(već je videla kako izgleda kad se neko izvuče. Poznavala je izvesnog Trišu...). Ali Šomi jednostavno nije mogao. Jelena je odlučila da proba sa novom metodom. Odlučila je da mu nađe uzora.
Kao logičan izbor našao se čika Burzum, jebač kom nema ravnog.
Udesila je da se upoznaju. Šomi se Burzi iskreno divio. A iako se Burzi prdelo od šomija, doveo ga je na Vukajliju Jeleni za ljubav.
A to je bila kobna greška. Iako se sa svojim homogejštinama i liberalnim idejama nije uklapao ovde, pustio je koren. Napisao je i najgej definiciju ikad, i u njoj iz šale izrazio mržnju prema LGBT popluaciji. Njegov dečko,sa kojim je pre toga delio stan i ideju o svadbi negde u Vegasu, ga je zbog toga ostavio. Ostavši bez smisla života, Šomi je odlučio da ostane ovde i nastavi da nam zagorčava život.
Najneverovatniji izveštaj o svakodnevnim aktivnostima inspektora.
07:00
Inspektor: Došao sam na posao, i saznao lokaciju osumnjičenog za šverc kokaina. Krenuo sam na adresu, video da je on već počeo da raznosi drozu po kraju, i krenuo u poteru. Pucao je na mene, pokušavao je da me izgura kolima u provaliju (obavezno ima neka provalija), pa je, kada je došao u slepu ulicu, i provalio u napuštenu fabriku koja je bila odma tu. Sasvim slučajno je bila upaljena visoka peć (ona što najavljuju paljenje iste u Smederevu već dve godine). Lancem me je davio, i pokušavao da me ugura u nju... Uspeo sam da dohvatim neku sekiru, i da ga mlatnem, ali nije ga mnogo povredilo... Zatim sam ga udario u stilu Brus Lija u Zmajevom gnezdu, kada se borio protiv likuša na štiklama. Visio je sa mosta, i u tom trenutku video da može da pobegne hvatajući se za onaj isti lanac što je visio i malopre, dočeka se na noge, i pripuca na mene iz pištolja... Od jedno 60 metkova koje je ispalio, pogode me jedno dva tri...ko će brojati, ali u rame ništa strašno... Pali bager, ključevi su bili u bravi, i ruši me sa mosta, tako da padam direktno u lopatu. Pokušava da me odnese do one peći, ali ja uspevam sekundu pre toga da iskočim, nogom razbijam prozor iz četvrtog puta, i skačem na njega. Kako sam skočio na njega, kolenom pritiskam sirenu, i oko nas se skupljaju jedno tridesetak likova iz obezbedjenja. Tu ja pokušavam da objasnim da sam ja policajac, a ne on, jer i on isto tvrdi. Ali ne leži vraže, on je imao lažnu značku, a meni je moja upala u peć. On se izvlači, mene krenu da tabaju, ja se branim, i trk za njim.
Komandir: Dobro, i šta je onda bilo...?
Inspektor: Pa ništa, bilo 10 sati, i ja otišao na pauzu...
Sinonim za ubitačnu dosadu.
Televizijski program koji je u stanju da i najveće ljubitelje lova i ribolova natera da prebace kanal. Postoji legenda da je sam urednik programa jednom uspeo da odgleda par celih emisija, i to zaredom, ali to pripisujemo (ribo)lovačkoj priči.
-Dobar dan, dobrodošli u još jednu epizodu "Zabavnog Pecanja sa Stevom Šaranom". Danas je sa nama naš dragi prijatelj, legenda pecanja fider tehnikom na južnom toku Dunava, najveći ribolovac Alibunara, Vasilije Predojević! Pa, Vaso, šta ima danas? Možete li nam reći nešto o svojim pecaroškim počecima?
-Ah, svakako! Vidite, moja ljubav prema ovoj divnoj, plemenitoj veštini je nastala veoma davno, kada me je deda iz Gnjilana vodio da pecamo na Južnoj Moravi. Ah, to su bili dani. Pokazao mi je tu čudesnu fider tehniku pecanja, a ja sam se, kao mali dečkić, odmah zaljubio. Bila je to ljubav na prvi pogled, kao da sam ja, mladi Romeo, sreo svoju Juliju, a ona me je gledala svojim sjajnim očima! Taj sjaj sam video u svakoj ribi koju sam upecao, u svakoj cipeli, pa čak i biciklu koji sam izvukao sa dna Morave!
-Hahahahahahahaha, bicikl, duhovito kao i uvek Vaso, duhovito! I vispreno pre svega, vispreno dakako! (ovo je najbolji štos izgovoren u zadnjih 30 godina snimanja emisije)
-Da li se vi to meni rugate? Ako da, izazivam vas na pecanje fider tehnikom... DRAMSKA PAUZA
...
...
ZATVORENIH OČIJU!-Ne, zaboga, Vaso, naravno da vam se ne rugam, ali malo smo se odaljili od teme, pošto trenutno naša emisija dostiže rekordnu gledanost (verovatno negde oko 5 gledalaca), imate li neki pecaroški trik da nam pokažete, stari lišče?
-Svakako, svakako, ovaj sam sam izmislio! Nazvao sam ga Leptirov List, jer je tako graciozan, kao leptir, a opet, tako ubojit, kao list! Vidite, svojim kažiprstom uhvatite najlon...
Dvadesetak minuta kasnije
I gledate kako udica pada u vodu! Strava, zar ne?(Voditelj Steva se budi iz dremke)
-A, šta? A, pa da, naravno, da, da... Ovaj, jeste... Naravno... Ubojit, kao list... Hahaha, vispreno, da, da... Pošto nisam siguran da su naši gledaoci, ovaj, zapamtili ovaj sjajan manevar, možete li ga opet ponoviti? Što bi mi pecaroši rekli, "triput otvoriš gubicu, jednom zabaciš udicu"!-Hahahahahahaha, pa, ovaj, inače ne volim da svoje tajne olako odajem, međutim, pošto ste rekli tako dobar štos, hahaha, jao tako je smešno, moraću da ponovim, samo za vas! Mlade dame, a i one starije, pošto znam da žene vole muškarčine koji pecaju na kišne gliste iz Pančeva, gledajte ovaj uzbudljivi potez!
Uzmemo najlon levom...Klik, prebačen kanal
Subotom uveče u klubovima širom Srbije možete sresti živopisne likove koji se međusobno razlikuju i imaju svoje specifičnosti.
- Pozeri: brojna grupacija, mladići i devojke namontirani tip-top kao da im je poslednji dan u životu. Oni nemo stoje, odmeravaju sve, porede sebe sa drugima, ko nosi skuplju jaknu, suknju, cipele, telefon ili ko pije skuplje piće.
- Nadrkani klinci: obično imaju vođu, jednog dečka čiji je ćale neki faktor u gradu, a klinac je tek počeo da izlazi i misli da niko ne sme da ga takne. Takvima je cilj večernjeg izlaska zapravo širenje u klubu, guranje drugih, odmeravanje, započinjanje kavge sa onim za koga procene da je slabiji.
- Nafurane klinke: izgledaju kao da su izašle iz Grand parade, izbacile sise, obukle minić, vole kad im neko priđe, još više kada istog odbiju. Još nisu spremne za sex, ali im se dopada što muškarci balave za njima. Kući odlaze srećnije i sigurnije u sebe, shvatajući koja je moć ženskog tela. Ako se tokom večeri neko potuče zbog nje, ego će joj još više porasti.
- Pijanci: dele se na vesele i agresivne. Veseli su bezopasni, mada te mogu iznervirati svojim smaranjem. Agresivni će lako započeti tuču, ako uspeju da te udare pre nego što se mrtvi pijani sruše na zemlju, nakon čega bivaju izbačeni napolje.
- Pali s Marsa: to je ona ekipa koja izgleda kao da je zalutala na to mesto. Npr. pogubljeni klinci oduševljeni klubom jer im je prvi izlazak, ali ipak stidljivi, stoje u ćošku ili to mogu biti pijane sektalike koje su nakon neke svirke upale u prvi klub, nesvesni da tu borave samo obožavaoci Južnog Vetra.
- Kavgadžije: za razliku od nadrkanih klinaca, ovo su nešto stariji likovi koji se već godinama šibaju s kim stignu, zatvor im nije stran, obično imaju nadimke "Robija, Robi, Šone Kiler..." Ni sa kim ne komuniciraju, čak ni sa svojim društvom, ima ih dvojica-trojica, stoje nepomično i ako ih nagaziš ili pogledaš devojku koju oni gledaju ili poznaju, ili ne daj Bože da ih pospeš pićem, išutiraće te bez problema, usput će se zakačiti i sa drugima ne bi li napravili što veću frku.
- Matorke: udate žene čiji muževi voze kamione širom Evrope, a one mlade, još neiživljene. Takođe ovde spadaju razvedene, ali i neudate starije devojke. Obično će se vaditi kako su udate, imaju decu, pokazivati burmu, ali ako uspete da je odvučete od drugarica, prestaće da se folira i ako budete imali sreće, možda je odvedete do vaših (ili njenih) kola.
- Matorci: ovde ima više sorti; tu spadaju neoženjeni stariji momci koji pokušavaju da nađu u zamagljenom klubu ženu svog života, koja će mesiti slavski kolač i podizati sitnu decu, neka naivna, nevina i poštena (od toga nema ništa), sa njima su u društvu muškarci koji ne žele da odrastu, ne žele brak, već sve pare daju na piće i žene; zatim tu su oženjeni ljudi koji daju sebi malo oduška, ne kriju burmu i savatavaju klinke koje se lože na starije muškarce koji imaju svoja kola i novac.
- Ekstremno visoke devojke: one su građene kao manekenke, depilirane, našminkane, muškarci ih gledaju ali im ne prilaze, čak ni oni ekstremno visoki, radije se odlučuju za malo niže devojke, a ona visoka još stala na štikle od 12 cm i pita se zašto nema dečka.
- Debele devojke: postoje dve podvrste, prvu čine one devojke koje su ljubomorne na svoje skladnije građene drugarice, pa se postavljaju zaštitnički prema njima kako neko eventualno ne bi prišao, a ako neko priđe toj zgodnoj drugarici, ova debela će te mrko gledati, a posle drugarici pričati sve najgore o tebi. Drugu podvrstu čine vesele debeljuce, one nisu iskompleksirane, piju, igraju, čak će se i smuvati pre neke svoje nabeđene drugarice jer će joj muškarac prići opuštenije.
- Muvači: čim uđu u klub počinju da šmekaju. Gledaju koja je devojka slobodna, kako se ponaša, s kim je u društvu, hvataju joj pogled i prilaze na prepad. Uzmu broj ili ne, idu dalje, te večeri uzmu nekoliko brojeva ili nijedan, ne potresaju se, biće bolje drugi put.
- Šetač: dođe sa nekim ili sam, celo veče šeta klubom i pozdravlja se sa ljudima, svi ga znaju, negde se malo zadrži pa ode dalje, prilazi drugoj ekipi, sve vreme motreći gde se ko nalazi i ide dalje.
- Igrači: skakuću u ritmu celo veče, drugi se pri tome pitaju da li su na nekim drogama ili su prirodno puni energije.
- Šank tip: celo veče je za šankom, pije, gleda malo šankericu, ponekad se okrene i pogleda druge ljude. Takav čovek je ili neko ko ima svoju muku i utapa tugu u alkoholu ili je neviđeni šmeker koji se drži parole "šank ne sme pasti", muva konobarice, šankericu, devojke koje prilaze šanku ili ga pak one muvaju. Ovaj čovek je dovoljan sebi, obično ode kući sa ribom ili sam ode, pokupi cigare i telefon sa šanka i odlazi iz kluba ne gledajući druge, njega gledaju, viđaju ga svako veče tu, ne znaju da li je vlasnik ili maskota kafane, dežurna budala, smišljaju o njemu priče koje se rađaju u urbanu legendu, sve dok se jedne večeri ne pojavi u klubu. Neki ne primete, ali imaju čudan osećaj, kao da nešto fali, oni koji primete, pitaju se gde je, misle da će se vratiti, ali to se neće desiti. Oženio se, umro, napustio grad ili samo promenio kafanu (a ako je bio vlasnik, prodao), možda napustio planetu, niko ne zna sigurno. Nakon toga će se raspredati priče, te ovaj ga je video u onoj kafani, onaj u kladionici, neko na umrlici, ali niko neće znati šta se zapravo desilo sa legendom kafane...
Pitanje koje čovek nakon godina udubljenosti u nešto postavlja nakon što se osvrne oko sebe gledajući svet koji ne liči na onaj u kome je bio.
Kao dete drugačijih shvatanja, interesovanja, pogleda i tako dalje, nisam se uklopio u razred u osnovnoj školi, te nisam bio ni voljen. Imali smo biblioteku, lepu biblioteku, nije bila kao ona iz Lepotice i Zveri ali nije bila ni mala. Tu je redovno dolazila slatka devojčica, visoka, pegava, ali dobra i slatka devojčica. Sprijateljili smo se, ona je stalno pričala o knjigama, a ja sam stalno pričao o muzici. Volela je da čita, stvorila je svoj, samo svoj sopstveni svet, gde je uživala, gde su postojala samo njena pravila. Po prvi put zaronio sam u njen svet i postali smo najbolji prijatelji. Njena iskustva, tako mlada i nezrela bila su iznad iskustva nekog prosečnog čoveka. Devojčica me je učila da svoje tuge potisnem i da samo gledam srećnu stranu. Ranije nisam našao radosti u čitanju raznih romana, pesama, a kamoli lektira, ona me je naučila da u toj pustolovini nađem svoju lepotu i užitak.
Odrastali smo, učili zajedno, uživali u takozvanim lepotama, i plakali kada za to dođe vreme, postali smo najbolji prijatelji svesni svojih granica i nedostataka, ali takođe i moći i upornosti, ja mladi muzičar a ona mlada književnica našli smo svoje potpunosti, i naučili da se upotpunjujemo.
Završio sam osnovnu školu i otputovao u veći grad, u školu kakva mi je odgovarala, sa ljudima sličnim sebi, sličnih interesovanja, praktikovao ono što volim ono što želim ostvariti, uprto sam radio na tome, ne bih li je jednog dana usrećio. Nisam se zaljubio to jest ne znam, mi muškarci ne možemo to sebi priznati kamoli nekome drugom. Prošlo je 2 godine, video sam je. Taj prizor urezao mi se, kada sam pogledao oko sebe, moj rodni kraj, ljudi koji me okružuju, čak ni vazduh nije bio isti, a ona, batalila je i knjigu i penkalo, sve svoje želje bacila je u reku, odvojila od sebe, sa čudnom nekom sramotom, knjiga više nema samo televizor, i časopisi koji ljudima pune um kompleksima, slatke haljine zamenila je helankama, minićima, topiće push-upovima. Zamenila je svoje uspomene lenčarenjem, bežanjem. Eto šta se desilo kad sam pogled odvojio od onoga što sam nekad negovao.
Prema međunarodnoj SI nomenklaturi, solarna skala se predstavlja kategorije otpornosti ljudskog organizma na sunčevo zračenje u skladu sa zanimanjem i ima deset stupnjeva:
1. rudar
Najniža vrednost na skali. Kao neko ko provodi pola života ispod zemlje, rudar je u ozbiljnoj opasnosti da u kontaktu sa sunčevim zracima, poput vampira dobije opekotine trećeg stepena, rak kože ili privremeno/trajno slepilo. Da ironija bude veća, rudari po pravilu spadaju među ljude sa najtamnijim tenom.2. programer
Zanimanje čija je glavna (i jedina) prednost to što najčešće rade u prostorijama sa prozorima i prirodnom svetlošću. Kako postoji dosta programera koji rade od kuće, te samim tim nemaju ni potrebu da se izlažu Suncu putujući na posao, oni su na ovoj skali ispred običnih kancelarijskih radnika. Tegobe izloženosti Suncu su nešto blaže u odnosu na rudare, ali ipak mnogo gore nego u poređenju sa ostalim zanimanjima.3. kancelarijski radnik (sve vrste)
Radnik koji najveći deo dana provodi u kancelariji, ali ipak ima povremenu priliku da se nađe na Suncu i stekne kakvu takvu otpornost na zračenje.4. menadžer
Zanimanje koje se u originalnoj skali svrstavalo u predhodni stupanj, uprkos celodnevnom radu u zatvorenim prostorijama ipak ode povremeno na golf sa poslovnim partnerima, te je i njegova otpornost nešto viša od predhodne kategorije.5. srpski kancelarijski radnik
Posle dugog većanja, ova kategorija je ipak uvršćena u zvaničnu skalu, uprkos sličnosti sa kategorijom 3. Iako po definiciji rade isti posao, srpski kancelarijski radnik tokom jedne godine uzme više nedelja bolovanja, od čega se više od pola koristi za izlete, piknike, roštiljanje, kupanje ili mali fudbal/košarku. Kada se svemu tome doda krsna slava, devojačka slava, komšijska slava (x3), Srpska nova godina, Božić, Uskrs, Sveti sava itd, jasno je da srpski kancelarijski radnik, za razliku od svojih kolega iz inostranstva, provodi znatno manje vremena u kancelariji, te je i njegova otpornost na sunčeve zrake veća.6. neradnik
Iako nije zvanično zanimanje, prestavlja zlatnu sredinu između izloženosti Suncu na plažama u letnjem periodu i sedenja u hladovini u baštama kafića. Sve o tuđem trošku naravno.7. poštar
Radnik koji se naizmenično kreće ulicom i ulazi u zgrade u pravilnim intervalima, pri čemu se stvara srednje visoka otpornost na sunčevo zračenje.8. građevinski radnik
Fizikalac koji dan provodi na Suncu u mešanju maltera i malterisanju fasada, zidanju i ostalim poslovima na gradilištu. Odlikuje se preplanulim telom i licem i vratom crvenim od alkohola.9. putar
Nešto ekstremnija varijanta predhodnog zanimanja. Mučenik koji je za razliku od običnog građevinca konstatno na Suncu, bez mogućnosti da ode u hlad, sa kapom ili šlemom ispod kog ključa mozak. Kada se na to doda i temperatura asfalta koja dolazi odozdo, jasno je da ne postoji mnogo onih sa većom otpornosti. Momenti predaha dolaze u vreme predizbornih kampanja kada gomila političara navali na puteve i koridore na otvaranja početka radova, sredine radove, skoro pa završetka radova itd (u Srbiji je kraj radova na putevima još uvek naučna fantastika). Tada ih ljudi iz protokola političara nesebično počaste kiselom vodom i smokijem.10. prodavac krofni na plaži
Apsolutni nadčovek. Šampion otpornosti na sunčevo zračenje. Osoba koja bez problema, po najgoroj vrućini u julu/avgustu mesecu na 50 stepeni ide plažom, držeći tacnu sa krofnama i tako dnevno prepešači nekoliko kilometara. Šegrti u ovom poslu koriste određene zaštitne elemente, kao što su krema za sunčanje, šešir, sunčane naočare itd. Istrenirani hardcore profesionalci plažom idu bosi, bez majice, kreme ili bilo kakve druge zaštite. Uprkos ekstremnim uslovima u kojim rade, nikada im se ne desi da se zajebu na svoju štetu prilikom vraćanja kusura, mada se neretko desi da se zajebu na štetu mušterije.
Ovo obavezno uvijeno i slatko predlaze gazda nekog lokala kada mu se na oglas za posao konobara, kuvara, menadzera, ulicnog prodavca slika javi devojka prijatnog glasa posle petominutnog razgovora.
Gazdi se vise isplati da daje tako neki neutralan oglas na koji zna da ce se podjednako javljati i musko i zensko. Musko ce da zaposli, a zensko ce da proba nekako da smota pa sta se nahvata nahvata se.
Devojka: Halo dobar javljam se povodom oglasa za konobaricu.
Gazda: Koliko imas godina lutko?
Devojka: 19
Gazda: (uh uh vec su picke pocele da se javljaju) A kako izgledas? Opisi mi se.
Devojka: Pa, izgledam sasvim normalno, braon kosa, plave oci, visoka, normalno gradjena...
Gazda: (sto posto izgleda dojajno i jos mlada) Nemas decka?
Devojka:Pardon?
Gazda:Pitam, posto si mlada i to je normalno, pa sam mislio...
Devojka:Pa, nemam trenutno. Ako Vas to brine ja ne dovodim frajere na posao.
Gazda: Uh sto si medena. Nego meni nije jasno zasto hoces posao konobarice kada mogu da ti ponudim i vise (ce se primi, ce se primi, ce se primi, ce primi uh ce se primi)E, sad neke se prime, a neke spuste slusalicu.
Devojka: Dobar dan, javljam se povodom oglasa.
Slikar: Za ulicnog preprodavca slika predpostavljam
Devojka: (jok, da ti popusim smrade odvratni) Pa, tako pise u oglasu
Slikar: Kako si bistra. A, koliko imas godina srce?
Devojka: 18
Slikar: (aaaaaaaaaaa mora da je picka i po, ima tako jeboyovan glas): Divno, bas mi trebaju mladje osobe. Ajde javicu ti se kad budem imao vremena za razgovor.Devojci stize poruka od zagorelog slikara.
Slikar: A, da ti meni lepo opises sebe. Boja ociju, kose, visina, tezina, mere
Devojka:(sto posto mu treba model, al ajde poslacu mu poruku da se malo zajebavam) Pa, plave oci, smedja kosa, 168, 60kg, mere 93-64-100. Jel to vazno za posao?
Slikar: Jeste. Nego ja razmisljam nesto. Zasto bi ti morala da radis ulicni posao. Mogla bi lepo da pocnes da se zabavljas sa mnom i da zivimo zajedno. Ja imam 39 godina, sam, bez dece, pored ovog posla imam jos jedan na kojem mi je plata hiljadu i po evra. Lepo bi zivela, lepo bi se oblacila, vozila bi se mercedesom. A, ako te to ne zanima, onda bi mogla da mi budes model jer su tvoje mere idealne. Ti si bas moj tip.
Devojka:(u jebote al je zagoreo, ovo nije za zajebanciju vise) Ja da sam htela da pronadjem sponzora obukla bih dopicnjak i otisla bih na Obilicev venac, mene zanima samo posao i nista vise.
Slikar:A, da se povremeno nalazimo u nekom hotelu?
Devojka: NIsam kurva da se nalazim sa muskarcima po hotelima
Slikar:Dobro, dobro, a jel moze u nekom drugom gradu, posto ne bih voleo da me drustvo vidi sa tobom!
Devojka: Nisam kriminalac da se nalazim s tobom po drugim gradovima
Slikar: Ne znas sta gubis
Devojka: Dostojanstvo sigurno, ne!Devojka iz Beograda se javlja povodom oglasa za posao u Miskovcima koji su tamo negde u picku materinu.
Devojka:Dobar dan zovem povodom oglasa iz Beograda za posao kuvarice
Gazda:(uh uh uh uh u h svrs!) U super! Taman ovde imas stan i hranu i radis 6 sati dnevno.
Devojka:A koliko je stan udaljen od posla i da li cu imati cimera ili cimerku
Gazda: Imaces mene, zivecemo zajedno.
Devojka: Pa, sad moram da razmislim... (Joj, kuku meni necu)
Gazda:Dobro koliko imas godina
Devojka:16
Gazda:(aaaaaah svrs!): Odlicno, ja imam 33. Zvacu te ovih dana.Devojka dobija sms-ove vec tri dana i ne odgovora na njih.
Pedofil iz Miskovaca:Ajde dodji, bice ti super. Ja i nisam mnogo stariji od tebe, bices bezbedna sa mnom. Povecacu ti platu sa trista na sesto evra samo dodji.
Pedofil iz Miskovaca:Nisam ja pedofil. Dodji.
Pedofil iz Miskovaca:Dolazim ja u Beograd i cekacu te na BAS-ovoj stanici. Ti dodji sa koferima. Ja cu platiti put. Samo dodji.
Devojka: Nasla sam posao u Lazarevcu.
Pedofil iz Miskovaca: Evo doci cu u Lazarevac po tebe. Sigurno te tamo ne placaju bolje.
Pedofil iz Miskovaca: Kako ti je na poslu? Kakav je jebac gazda iz Lazarevca?
Pedofil iz Miskovaca zove:(javi se, javi se, javi se...)
... Pozvani broj trenutno nije u funkciji.Pozvani broj trenutno nije u funkciji...Devojka: Zovem povodom oglasa za posao konobarice iz Beograda sam.
Gazda:Super. Koliko imas godina?
Devojka: 18
Gazda: (joj al mi se posrecilo, ima da se podmladim za jedno 30 godina) Lepo. Imam i ja cerku tvojih godina. Dodji na razgovor sutra u pet.Gazda pogleda u sina koji ima 20 godina kako cascava koktelima razne kurave u dopicnjacima i svog brata koji skockan izlazi iz BMW-a.
Gazda: O, ne! Imam i sina od 20 godina! Na to nisam mislio! I ovaj moj prokleti brat se vratio sa sluzbenog puta i lepsi je od mene sto puta. Zvacu je sad i reci cu joj da ne dolazi.
Farmacija - nauka o farmi (i slicnim rijalitijima), iza koje stoji cia (snajka).
Farmacihejter - narodni heroj u borbi protiv farmacije i farmaceuta.
Pack it up, pack it, let me begin.
Farmacihejteri ne prate farmaciju, vec su to odgovorne jedinke ovoga nam drustva, to su stubovi ove nam stamene Srbije, nikad jace drzave, koja je toliko jaka i stabilna jer stoji bas na tim stubovima.To su ljudi koji su, s obzirom da ne prate doticnu laznu nauku farmaciju, u svoje slobodno vreme usresredjeni na prave vrednosti i resavanje gorucih pitanja.
Oni brinu svakodnevno i to mnogo, jako mnogo, vrlo mnogo, stereo mnogo, dolby surround briga. Brinu za rebalans budzeta, i kako u klinc sa MMF-om. Brinu o evro-atlanskim integracijama, kao i o evro-azijskim instalacijama, mozda vise od svega o evro-gastro-intestinalnim putevima, kao i svim drugim evro-pickematerinama. Brinu i o tome zasto se Mima Karadzic jos nije ozenio, ili neki drugi saban kojem je vreme. A zapravo, Mima ceka geo stratesku priliku.
Prava je steta sto ih niko nije pitao i zamislite samo kad bi se profesionalno bavili ovim pitanjima, gde bi im bio kraj i kako bi briljirali. I sve to samo zato sto je nas farmacihejter skoncentrisan na prave vrednosti i nikako ne dozvoljava da mu tamo neka farmacija pomuti misli i skrene paznju sa gorucih i bitnih problema nase nam fucking zajednice.
Oni takodje ne mogu ni upasti u depresiju, jer je to rezervisano iskljucivo za farmaceute. Psihologiju, sociologiju i slicne nauke nas super heroj farmacihejter ima u malom prstu (noznom), to je obicno pokupio negde usput, tako s' nogu, i naravno vrlo precizno postavlja dijagnoze. Jasno je da nam nacija sve vise tone u depresiju zbog 'te' kvazi nauke farmacije, jer ljudi su utonuli u 'tu' farmaciju i nista im ne preostaje nego da budu depresivni, umesto da su skoncentrisani na prave vrednosti i goruca pitanja.
Opste je poznato (u visokim farmacihejterskim krugovima) da je put do depresije utemeljen time sto se narodu skrene paznja sa gorucih pitanja i nacionalnih interesa iskusnim navodjenjem na farmaciju i onda ih tim drogama drze u depresiji. Inace sve te probleme koji more naseg super heroja farmacihejtera, isti ti ljudi bi resavali, nego im je paznja odvucena, jebi ga, 'tom' kvazi farmacijom. Prema viziji naseg super heroja, umesto sto studiraju farmaciju, milioni srpskog zivlja bili bi u fabrikama, poput malih vrednih Kineza koji sklapaju gejPhone, samo sto bi se ovde radilo na resavanju gorucih pitanja. Ako bi tako vredni uspeli da rese vecinu ili sva goruca pitanja, pa mis'im nasao bi se vec neko ko bi ih proizvodio u vecoj meri. Evo ja se odmah javljam za poziciju rukovodioca u proizvodnji gorucih (ili gorecih, 'bem li ga) pitanja. Dajte mi nekoliko ludaka na bitnim drustvenim i drzavnim pozicijama i da vi's koliko gorucih pitanja i drugih sranja mogu da napravim, pa ni svi Kinezi i Indijci da se skupe ne bi mogli da ih rese a kamoli ovih par miliona farmaceuta u Srbiji (brale). Ja bih, doduse, najvise voleo da imam neko reset dugme, kako bih se zezao:
Farma, farma, farma, farma... reset.
Farma, skocko, farma, skocko... reset.
Farma, hrvati, siptari, skocko... reset.
Farma, gmo, gmo, Rados Prosvetitelj Spasitelj... reset.Nas super heroj, srpski farmacihejter, svoju enrgiju fokusira na borbu protiv te posasti zvane farmacija, jer mu ti farmaceuti truju decu, omladinu i komsije. Do komsija, sve omladine ovoga sveta i sve dece ovoga fucking sveta nasem farmacihejteru je posebno stalo. Istina je da vecinu komsija prepodne uglavnom prezire jer su malogradjani i nisu izdignuti kao on, ali popodne, nakon citanja novina tokom pauze na poslu, citajuci clanke o farmaciji i pregledavajuci snimke sa Jutjuba, gde provede vise vremena u tom stivu nego taj malogradjanin koji tu farmaciju direktno prati, srpski farmacihejter dobija zelju da tog malogradjanina zastiti od paranauke kakva je 'ta' farmacija. Dan nastavlja tako sto ispred ogledala ponavlja "ja 'to' ne gledam, ja 'to' ne pratim..." (tako u krug 5-6 puta), pritom primecujuci u ogledalu kako raste 3-5cm. Za najbolje rezultate ovaj recital ritualno se obavlja 3-4 puta tokom dana sa 5-6 serijskih ponavljanja.
Ja, preskocih nekoliko puta ovaj ritual i odmah uhvatih sebe da gledam farmaciju uzivo. Nakon toga budem lud, iako sam prethodno bio normalan. A recimo neki
film kad pogledam, sa scenama brutalnih ubistava i silovanja, idem unaokolo i silujem i ubijam (casna rec). Znas sta najvise volim... ponekad nocu, cisto iz zezanja, po periferiji ubadam spricem slucajne prolaznike, ali nista serijski, uostalom to su neki farmaceuti ruralni, nebitni su skroz. Skoro sam sreo kolege Cica Glogovca i Radosa Bajica, akcijase tu po Vranicu.
Noc. Selo Vranic kod Beograda. Godina 2013. Rados jase Cica Glogovca. I tako.Ljudi definitivno rade na baterije, napajaju ih i prazne. Iste stvari cujes kao sopstvene stavove od 90% ljudi, kao da ih kloniraju negde. Ah, zapravo to i rade na fakultetima, skolama, strankama... jos ih utaknes u RTS ili neki slican DB-ovski pogon i onda je jasan toliki nivo kloniranosti. Sami najsecsce lice na ucesnike rijaliti programa kojih se toliko groze, jedino sto nedostaje jesu kamere koje ce ih pratiti u stopu. Evo priznajem, ja bih gledao povremeno iz puke radoznalosti. Veliki brat, koji im fabrikuje misli, vec postoji. Srbija je iz jednog turbo-nazi-rejverskog, metalni-kais--rodjeni-cale-hoce-da-ga-vodim-u-akciju-rodjaci stanja iz '90-ih, gde je pritom cela zemlja bila geto, presla u drugu sobu gde je veliki brat i dalje prisutan samo je atmosfera 'nako malo lajt. '90-ih smo morali mrzeti Hrvate i "Siptare", a danas farmaceute (ko izda >>> pizda). Devedesetih se Drecun javljao sa Kosova, a danas Amidzic sa farmacije. Cela nacija reprezentacija, dok je za moral zaduzena religija i mu mu duhovnost (ma mislim, sve dok nije voodoo dobro je). Velikog vodju i poglavicu (Karlobag-Virovitica-mekana-usnica) za narednu deceniju-dve vec imamo (hvala DB-u, pravi izbor, odnegovali ste ga od pelena), a znamo i koje pojave u drustvu se moraju mrzeti... ta-ta-ta-ti-ra drugari, ode ja predaleko... dace mi ovi duhovni mnogo minusa ovde, bolje da stanem. Cekaj bolje da prepravim malo... … ... e tako, sad je blaze malo.
Naime, okupio nas DJ Sveti Nikolau skoro. Sedeo sam do svoje tetke koja u jednom momentu pomenu farmaciju, ali ono drugo (sad vec arhaicno) znacecenje: farmacija - drugs (bez seksa i rokenrola). Resih da se nasalim i rekoh "farmacija... to je ovo o farmi". Zacrveni se tetka, maltene kroz zube prozbori: "Ja 'to' ne gledam". "Dobro" rekoh, "nego... farmacija, to je ono o farmi". Pogledam ka sestri, sa kojom je tetka inace pricala, i ponovih "farmacija - nauka o farmi". Sestra obori pogled, namrsti se i usne joj se skupise, izusti: "Pa... ne gledam ja 'to'... zar ti 'to' gledas?". Sad, shvatam ozbiljnost situacije i koliko cu nisko pasti, ali odvazih se i rekoh:"Gledam!". Tetka tu vec nastavi "sta tu da se gleda, djubre najvece, katastrofa..." itd. itd. vec neka ustaljena prica prekog suda i kako je potrebno biti iznad gledanja 'toga'. Ja nekako brzo probah jos jednom da nadjem podrsku od strane zeta koji je sedeo u blizini, sad vec onako sa vidnim osmehom i razvlacim kao da sam iz Novog Sada: "faaaaaaarmacija... nauka o faaaaaaarmi". Medjutim, i on je covek vise cuo tetku nego mene izgleda, doduse krajnje smireno dodade: "to su sve montirane svadje.... vredja inteligenciju coveku...". Tetka jos koju spoji na tu temu, tad su joj vec izrasli rogovi, mozda nije meni bas sve za verovati ali zakleo bih se da je tako bilo. Vidim tu da djavo salu nosi, shvatim da je vreme za stratesko povlacenje, gledam sta ide posle corbe, valjda ce se i tetka malo o'laditi pa ce nesto drugo pricati.
Sad, ja sam neko ko TV bas i ne pali cesto, neretko i po 15-20 dana. Nismo u svadji, vec pored Interneta i radija, zasluzuje visoko 3 mesto. Ovde ne racunam to sto je tv najcesce upaljen za vreme rucka, dorucka i tako toga. Tako da nakupi se satnica za analizu sadrzaja. Gledam i farmaciju, i Miru Adanju, i Olju Beckovic (ta sam vrsta ludaka, mada nikako sve to u istom danu, ne usudjujem se. Zapravo u poslednje vreme namerio sam se da odgledam ovo Jevandjelje po Radosu, da saznam kako je 'to' zapravo bilo. E sad, jedno sam utvrdio tom svojom analizom, a to je da je ostatak TV programa vise onako prolivastog karaktera, dok je farmacija vise tvrda stolica. Problem je znaci do gustine. Zato preporucujem miksovanje, npr. pustis malo Gangulu, a malo Vanju Udovicica. To je onda prava mera. Ili jos bolje sad sa ovim tehnologijama, namontiras pikcr-u-pikcr, gledas farmaciju a u uglu ekrana ti cuci Bosiljcic i razblazuje gustinu.
Lagano nam ovi iz farmacije sve vise proizvode GMO. Sad ce jos malo svu enrgiju da fokusiraju na GMO. GMO ovo, GMO ono, GMO ovo, GMO ono… Odmah znam da nema sanse, ono cega se ovi po Srbiji dohvate da bore protiv, znam odmah da sanse nema. Pomiri se izgubio si bitku protiv Hrvata, Siptara, farmacije, evo odmah ti kazem ne's uspet' ni protiv GMO-a. Pomiri se potomci ce ti imati 3 ruke i 6 sisa. Nije to toliko ni lose ako je zensko. Mislim, trebace joj te ruke, jer to sto svira to su ruke. Ko zna mozda bude imala 3 sise i 6 ruku, ljubi je majka buduci golman rukometne reprezentacije. Drugari ce je zvati - hobotnica.
Dosta brate, hteo sam par recenica ono ispade roman. Ima da sibnem link tetki, bila je dobar triger za pricu. Mada za sledece familijarno okupljanje ima krisom da postavim kamere i da emitujem "Rijaliti tetka". Ne preporucuje se za uzrast ispod 16 godina, jer neko ko jos nije psihicki oformljen gledajuci ovaj rijaliti moze da dobije zelju da ubije nekog farmaceuta. Gud gajs iz RRA bi trebalo da mi zavrse nacionalnu frekvenciju, ocekujem dobar rejting i rekordnu gledanost.
Ee... mislim da tetka ima taktiku... ee... narod sve vidi... ee... verujem da moze da pobedi... ee... ona bi pola para dala u one svrhe... ee... ja joj nista lose iza ledja nisam pricao... ee... videce na JuTjubu kad iz soa izadje.Sad stvano dosta, s' obzirom da cenim da su jedno 95% posetilaca i korisnika fucking Vukajlije farmacihejteri, ne bih bas da duzim.
Tastatura kompjutera moga. Dugme enter. Brouser marke Hrom. Desni gornji ugao. Crveno dugme X. I tako.
