Muževljeva konstatacija kad vidi da mu žena na nekom slavlju razblažuje piće.

Zajebano deluje na svadbama.

Парола трговаца белим робљем.

Vas zakljucak kada odabrabica vaseg srca, ona zbog koje vase odabrano mjesto nabubri, u kafani naruci neki od "hitova", recimo Tine Ivanovic.

Најболнија мисао у глави девојке коју је дечко оставио чим јој је скинуо паучину.

Узречица коју смо понаваљли у основној школи држећи се потиљак. Наш професор физике кога смо звали Сила(јер је надимак Физа коришћен за другог професора физике кога смо имали у школи) није трпео недисциплину на часу и кад год неко писне Сила би пришао иза тог некога и распалио би га шаком по потиљку. Сила никад није пружао ни најмање знаке разумвања према дечијим нестаслушцима, самим тим ни љубав и тако је неком на крају пало на памет да смисли ову узречицу.

Veza u očima sponozoruše

Borba u kojoj stradaju seksualne potrebe takmičara.

Fizikalac lošeg imovnog stanja krenuo oralno zadovoljavati gejštine za pare.

Označava slobodu izbora pojedinca, nesputavanje od strane izvesnih autoriteta. Međutim, kad se kamere „48 sati svadbe“, „Sve za ljubav“, „Menjam ženu“... isključe, čak i danas ponegde, pod teškom rukom patrijahalnog oca leksičko značenje ovog izraza se malo izvitoperi.

Naime, opšte je poznato da posle svake iole ozbiljnije veze dolazi period mrtvila, nervnog razdora i obilnog natapanja maramica suzama. Ali ubedljivo najjači dokaz za tugom i čamotinjom je gubitak na težini. Palestinac u koga ste se pretvorili nije posledica antikiograma, vec izjave "ti si zaista divan/na, ali mi jednostavno nismo jedno za drugo".

- Ево цвећа, а ево слаткиша! Удварања је доста, па шта кажете да се удате за мене?
- Па овај, не бих...
- Потребни сте ми, госпо! Ваша љубав треба да ме греје.

Или нароЦки речено: дај шта даш. Деси се тако да неком досади да чека да се нешто деси, да се мрзне зими у свом собичку прекривен поцепаним ћебетом, да му досади да блеји по парковима и крововима зграда, да креше локалне распадуше јер за боље нема пара и да крене у лов на коку која има лепу гајбу. Да л' су године, да л' стара мајка која кука за унучићима (а и не може више да чисти за својим (лењим) сином), да л' што је стисла нејебица, да л' неспособност или немогућност да се заради пристојна количина новца, тек нешто се редовно јебати мора па макар то била распуштеница са све дететом, удавача разгажена као ауто-пут "Братство јединство" у време празника или блентава, али размажена мамина и татина мезимица. И тако се примерак нашег голуба-блејача из парка се силом животних (не)прилика претвара у кобца-ловца. Да ли је кока или пиле са фалинком или без, конак се мора наћи, поготово кад дође зима и падне снег, пахуље беле прекрију брег и кад завлада тама... овај... морам да престанем да слушам Радио Мораву док пишем...

Како је као и у случају Мице удаваче, јефтиније је платити Интернет за један месец него туру пића у неком клубу, модерни ловци посежу за друштвеним мрежама да би уловили свој плен. Пикирају девојке, а неретко и распуштенице, односно све оне које "имају тужну причу", али обавезно са станом. И све почиње једним лајком...

После сати и сати смарања на чету, показаног разумевања за њену јединственост, показаивања љубави према деци (њеној или туђој), пекинезерима, пудлицама и чивавама; исказаног дивљења Маријани Матеус и Зорани Јовановић; хваљења њених кулинарских спосбоности; потом показаног умећа у поправљању компјутера, славина, мењања осигурача; зајмљења новца од ортака за изласке, сталног доказивања да му је потребна њена љубав да га греје које ће коначно бити крунисано заливањем њеног божура, наш младожења... овај кобац је коначно уловио плен - коку са лепом гајбом.

И живели су заувек срећно... А'а, 'оће то!

Ускоро, наш кобац-ловац схвата да је он уствари постао плен јер се све теже носи обавезама које носи зона брака. Деца, стално звоцање жене да је то њен стан (њена кућа) и да се она за све пита и одлучује, тазбина која проверава "да ли она битанга и нерадник пази на њихову ћерку", убија му и оно мало оптимизма и воље за животом. Као и сваки ловац, очерупа по које пиле са стране, али како време пролази, његова голубица, његова пауница, његово пиленце све више личи на врану која му очи вади чак и кад се задржи 10 минута дуже у маркету, јер је био дугачак ред пред касом. Све чешће уместо са друштвом у кафани и кладионици или на стадиону гледа серије са женом, гунђајући себи у браду јер је роспији опет загорео ручак. И на крају се са сетом присећа како му је ипак било лепо док је лежао на каучу и био огрнут само оним ћебетом. Није га превише грејало, био је често и гладан, ал' га бар није болела глава. А сад само гледа у једну тачку, док му се стално једна мисао отима од уста...

Мадам, не треба ми Ваша љубав! Имам ја своје ћебе да ме греје.

Svi se sigurno pitaju kakve veze ima kvantaška pijaca sa ostala tri pojma. Najveća zajednička stvar im je zakon o ponudi i potražnji. Lepe žene imaju velike sličnosti sa kvalitenom robom.

Ovom rečenicom roditelji uče svoju decu da nema ništa loše u tome da pokazujemo ljubav koju ne osećamo ako iz toga mozemo izvući neku materijalnu korist.Prvi korak ka prostituciji.

Autobiografska kompozicija predsednika žutih.

Kao i svaka životna kategorija, tako i ljubav menja svoje oblike postojanja kroz prostor i vreme. Kako napreduje ( ili nazaduje, zavisi kako ko gleda ) čovekova svest, tako napreduje ( ili, opet, nazaduje ) i njegovo poimanje ljubavi.

Ljubavno-jebačka istina.

Iliti - po danu niko nije napaljen kao što je noću.

Stara alkoličarska kad se obraća omiljenom pivu.

За разлику од турбофолкера(којима се макар можеш смејати),гангста репера(који имају песме написане у сленгу) и металаца(према којима нико не остаје равнодушан), модерни поп певачи превише форсирају недостижну и узвишену љубав као робу за продавање широким народним масама.Довољно је само узети идеале недостижне љубави и лепоте,све то смућкати у песму од 4 акорда(а можда ни толико),одабрати највећу плачипичку од певача која ће све то савршено да интерпретира и voila!Ето хита.
Ствар је у томе што њихова публика поверује да се љубав заиста може приказати искључиво онако како они певају,тако да прети опасност да се публика заглупи и престане да се интересује за филозофију,књижевност и сл.Такође,највише страдају певачи који имају потенцијала да певају нешто много квалитетније,али се,нажалост,убуђају у патетици,тако да их сви осим њихове публике одбацују као да су продане душе.
Не кажем да тога није било и раније,али последњих година све више поприма размене пандемије;оно што је овде заиста необјашњиво је потреба да се стално патетише.И то још на потпуно незанимљив и офуцан начин.Чуди ме како та фора са продавањем љубави још увек успева.

Oskarvajldovski pogled na svet savremenog čoveka.

Izraz koji oslikava trenutno mišljenje o bivšoj devojci.