Било какав догађај, радња, процес, збивање, предмет, друштвена, физичка, политичка, природна, или нека друга појава. Заправо било која јединствена целина, у жаргону се може назвати причом.

- Ало, чобане, шта слушаш то, не сељачи се. Смањи мало, пробудићеш целу кућу.
- ...и ушур узима, лепа вооооденичаркаааа! Шта је, бре, сомино? Јок, ћу слушам оне твоје металике, а?
- Па'и сад: Сикееееен, сикен дистрооооој! Мош, мош, мош, мош!
- Е, благо теби. Врат ће' да смашиш, лудаче! Јебали те ти твоји енглези, кад не знаш ни шта певају. Па каже: окреће се коло, така-тика-така... :кажипрст у ваздуху:
- Ти си човек болестан! Јебало те више и коло и бурек и печење и шљивици и ливаде! Ти бре ниси за у људе! Тебе треба изоловати тамо негде на Руднику, да не силазиш у народ.
- Штооо? Шта би ми фалило? Боље би ми било него теби у овој туђини међу лицимурима, где свога нема и где брата није...
- Ајде, ајде, патетиши још мало, пичко једна. Јок, треб'о сам да останем тамо да ме јебу којекакви полумозгаши са партијском књижицом и да лижем дупета горима од себе. Је л' то?
- Аха, а овде ти сви титрају, причај ми мало о томе. Кичма ти се искривила од рада, белог дана не видиш од посла, те паре што си уштедео, то је само зато што немаш кад да их потрошиш. И стално ти мало, у дупенце те алаво...
- А сећаш се кад нисмо имали ништа тамо, гољо један? Је л' ти тад било добро? Кад си радио за 60 марака цео месец, вук'о болесну кеву по пропалим болницама и гањао се са оцем алкосом?
- Ма то је друго, бре, будало, такво је време било, нико није имао. Ми сад имамо, живели би лепо у завичају, међ' својима!
- Живели би курац, глупи идеалисто! Је л' знаш да би те пељешили на сваком кораку, завидели, правили смицалице... Па је л' теби поента да само ти живиш лепо, скоте себични? И треба да одеш, да те растргну они вуци, кретену носталгични, посерем ти се у завичај!
- Устани кад помињеш Завичај, бедниче! А одакле си ти потекао, тако паметан, љуби те мајка? Да те нија пиргава Мери окотила, кучкин сине?! Ја имам право на носталгију! Од ње су боловали и Тесла и Пупин! Ко сам ја да се томе опирем? Ко си ТИ, човече, не познајем те више?
- Седи бре на дупе, шта ти фали стално, који мој? Јесмо здрави - јесмо. Је л' имамо - имамо довољно. Је л' можеш да одеш тамо кад хоћеш - можеш. Па шта би ти?
- Ма, знам брате, али тешко је.
- Па добро, није лако....

:непријатна тишина:


- Де, наспи још по једну, Миле.
- Баш сам то хтео да предложим, Бубреже, брате мој!

Svi dogadjaji jedne osobe od rodjenja do datog momenta- može se čuti svaki dan od strane penzionera u GSP-U.

Izraz koji se koristi za večitog studenta građevinskog fakulteta. Priča se da je upisao fakultet u vreme kada se računalo abakusom i pisalo golubijim perom.

"Та прича" представља ситуацију у којој сте потпуно игнорисани од стране већине. Да ли је то зато што сте смарач, пичка, штекара или нешто сасвим четврто, небитно је, будући да нисте испунили неку норму потребну да будете у "тој причи".

To je ono po čemu se razlikuje sex za kurvom i sa djevojkom.Kurva samo uzvikuje dok se sa djevojkom sit ispričaš.

Dahtanje u telefonsku slušalicu.

Neko ko ima zaprepašćujuće visok nivo sposobnosti da olako štancuje neumoljivo nepresušne oratorske izlive. Obično za svoj stav dobije i pokoji plus, čisto zarad plodnosti i kreativnosti. Ali generalno smara, ili se barem prirodno stiče takav utisak.

Seizmološki izveštaj.

Прича о којој ни не вреди говорити.

Na ovim prostorima poodavno prihvaćeni idiom za kakav nepotreban ili suvišan razgovor. Produkt blebetanja koji nema ni glave ni repa, niti kakvog smisla. Čista nebuloza - što bi rekla rendom vokalna umetnica na prozivku svoje jednako sisate koleginice-suparnice da je ugradila svinjsku mas' u čvabalo. Predmet razgovora na svakom zasedanju Skupštine Srbije i u svakoj emisiji Lee jebene Kiš. Omiljena zabava nas brbljivih i dokonih pripadnika nebeskog naroda koji parolu "Moj život je sranje" dopunjujemo iz dana u dan. Ugodno veče želim.

Predizborno obećanje o izgradnji novih vrtića.

Прича сексуалне природе.

... Angelu među angelima...

Nezaobilazna pesma iz osamdesetih godina uz koju se već na prve zvuke polako razbijao inventar, sekle vene, lomile stolice po kafanama i veseljima.

Eee, kakva je to narodna muzika bila... Ne kažem da nije bilo još pesama iz ovog doba koje su bile čak i bolje od nje. Al' ova... ova je imala dušu...
Onakvi stihovi kako opisuje da čuva njena pisma i spomenare, kako živi život bez života... onaj deo kad vidi nju sa sinom kroz grad... i to sve bez patetike... pa, kako da ne pukne srce, krvtijebem!
Ko nije zaplakao uz ovo taj nije nikad ni voleo.

Tad se bre i cenila ljubav, a ne kao ovo sad. Sve nešto pornografsko, te kecaj me na terasu, trsi me u škodu, zabodi me na Kopu...

I posle se nešto čudimo za današnju mladež.

More, što bi rek'o moj ćale: Sve bih ja to u kukuruz pa na sunce da kopaju, i to bez šešira!

Kažu da je ponavljanje majka znanja... ili tako nešto. Kao, što više prođeš kroz neku materiju, to ćeš je bolje savladati. U teoriji da, u praksi malo teže. Evo, neki ljudi kao papagaji ponavljaju drugima jedno te isto, a ovi to ič ne registruju. I vrapci i zidovi su neke stvari doktorirali, a jedna ćuskija nema kapaciteta da jednu jedinu sivu ćeliju odvoji za to. Sve se vrti u krug: osoba "A" kazuje, osoba "B" ne daje pet para za to, te sve vodi do ishoda u kome osoba "B" nešto gadno zajebe, te se od te rabote osobi "A" digne onih par vlasi na glavi.

Osoba koju niko ne zeli za sagovornika jer ako nemas kabanicu imaces neplanirano kupanje

Провидна лаж.

Покушај убеђивања без иједног конкретног аргуманта, такозвано паламуђење или разговор о тривијалним темама кога се већ после 5 минута нећете ни сећати.

Начин да дамо мало безбрижног бесмисла и хумора свом животу, то јест, да га одбранимо од смисла за кога се сви питамо да ли постоји и који је.

U vremenu burleski, u dobu kada hulahopke zapravo nisu postojale, kada su sve žene nosile haltere, a otkriveni ženski članak bio simbol seksualnosti i požude, taj tanani materijal, sa jednocifrenim brojem dena, od koga su čarape spravljene, nije mogao dugo da pruži otpor neisturpijanim ženskim noktima, nezgrapnim muškim prstima i sitnim ekserima nedovoljno zakvenim u klupama na keju.

Pokidana jedna nit izaziva lavinu. Efektom domina, jedna za drugom se brzo kidaju i ostavljaju svetlu štraftu koju je nemoguće ispraviti, a vrlo teško sakriti. I koja se neretko pojavljuje u najnezgodnijem trenutku po vlasnicu istih.

Tako je i sa pričom, i sa neprimernim šuškanjima po kuloarima. Trač se za razliku od pohvale, poput pukotine na ženskoj čarapi širi brzinom svetlosti. Ne birajući trenutak, na štetu po glavnog aktera.

Takve priče nikada ne želimo da nam se dogode. Ne možemo da ispravimo njihov negativan učinak i eventualnu nelagodnost koje su donele. Ali posle određenog vremena ni jedna normalna osoba ne haje za iscepane čarape.