Rečenica koja dokazuje da ponekad nije bitno šta kažete, već način na koji to izgovorite.
U vječnom preplitanju i nadmetanju forme i suštine, ova nabubrela žila čini da kažemo: ' : khm kašljuc: Forma ima veći kurac.'

Osemenjivati, rečnikom poetskim.

Ostrvo u Grčkoj na kojem su kornjače zaštićenije i od grčkog predsednika i gde je sve u obliku kornjače. Čak i Englezi koji tu letuju liče na kornjače.

Osnovni građevinski materijal. Karakterističan po tome da je istovremeno i neophodan i sveupotreban.

Detaljnije, koristi se bez obzira na:
1. svrhu objekta (stambeni, poslovni, privremeni, garaža, šupa, kućica sa pse, sušara, štala, ozidani roštilj...)
2. veličinu objekta (višespratni, manjespratni, prizemni, zemunica, metar sa metar, kuća, zgrada, hala, aerodromska pista...)
3. lokaciju i nadmorsku visinu (grad, selo, šuma, livada, pristanište, planinski dom...)
4. vrstu građevinskog posla (kopanje priključnog kanala, izlivanje ploče, postavljanje crepova, razmišljanje o novonastalom problemu, čekanje nečega što je zafalilo...)
5. vreme sprovođenja posla (iako se najčešće koristi leti u popodnevnim i večernjim satima, koristi se i ujutru kao i pri zimskim unutrašnjim radovima)
6. hronološki deo posla (pre početka posla, za vreme posla, za vreme pauze, prilikom posete naručioca posla, nakon obavljenog posla, prilikom ispravke obavljenog posla...)
7. vrste ostalih građevinskih materijala koji se koriste tokom posla
8. starost i veštinu radnika (napomena: postoje pripadnici i grupe "majstori" i grupe "oni kojima trebaju majstori" koji pokušavaju da povežu upotrebu ovog materijala sa veštinom pripadnika grupe "majstori", obično sa različitim zaključkom)
9. mentalno stanje radnika (pospan, odmoran, umoran, crk'o, tek se zaljubio, mrzi ceo svet...)
10. fazu (i podfazu) izgradnje/renovacije (istovar cementa, "kipovanje" peska, temelj, malterisanje, "zatvaranje", krečenje, uzimanje mera za kuhinju, montiranje kuhinje, useljenje...)

Napomena: postoji teorija da se ovaj materijal ne mora koristiti za svaki deo i fazu građevinskog projekta, osim kada je u pitanju moba.

Iako je građevinski materijal, pivo se koristi i u poslovima koji nisu građevinski, ali se tiču izgradnje/renovacije: odlazak kod prijatelja da se pogleda kako je neki majstor nešto odradio, odlučivanje "da l' čuvam pare, ionako nemam dovoljno" ili "ma da počnem, pa da ga jebem", razgovor "kol'ko će to da košta", dolazak kući iz salona sa lusterom "ma ni za živu glavu ga ne bi kupio al' mi se popela na glavu" itd.

death metal je takozvani zavrshni podzanr heavy metala... niko nije ni pomislio da li moze jache, brze i brutalnije od toga... e pa nemoze! death metal-om fenseri nazivaju svaku vrstu metala, sto samo pokazuju da nemaju pojma o zivotu. u ovom podzanru heavy-a je karakteristichna jaka distorzija, duboki growl vokali i blast beat ritam bubnjeva. death metal je nastao iz thrash metala... tako shto su neki thrash metal bendovi shvatili da je ono shto oni svitaju otishlo daleko od thrash-a... a glavna inspiracija takvih bendova bili su slayer, kreator, celtic frost, venom, sodom i drugi stariji thrash bendovi koji su na granici thrash-a i death-a... prvi band u death-u je naravno death, sa svojim frontmenom chuck-om schuldiner-on (1967–2001) koji se smatra za oca pravca... pioniri death-a su bili possessed i morbid angel, koji su schuldiner-ovu ideju pojachavali do granica ludila... naziv je uzet od possessed-a sa demoa "death metal" iz '84...
death metal se deli na:
1.chist death - prvi bendovi, vishe niko nije chist!
2.melodic death - ili melodeath je nastao u skandinavskim podruchijima meshanjem klasichnog heavy-a sa elementima death metala...
3.technical death - bendovi koji su razvili vrlo kompleksan zvuk, meshajuci death metal elemente sa:
- jazz-om: atheist, pestilence i gorguts
- klasichnom muzikom: necrophagist i spawn of possession
4.death/doom - kombinuje melanholichnu atmosferu doom metala sa growl vokalima i blast beat ritmom... autopsy, winter, asphyx i disembowelment su pioniri ovog pravca...
5.blackened death - kombinuje death metal sa black ritmom (koji je josh brzi) i black temama (satanizam, okultizam...), takvi su bendovi belphegor, behemoth, akercocke, zyklon i sacramentum.
6.grindcore - iako ga neki smatraju zanrom za sebe, ja ga stavljam kao podzanr death-a jer to i jeste. nastao je meshanjem death-a sa hardcore punk-om i noise rock-om. osnovao ga je napalm death, bend koji je poznat kao najbrutalniji bend ikada, i bend koji drzi rekord u duzini pesme sa pesmom "you suffer" sa albuma "scum" koja traje 1sec!
umalo da zaboravim... postoje i verzije deatha meshane sa egipatskom muzikom (nile, born of osiris...) koje se nazivaju ETDM (egyptian twisted death metal) mada je pravi predstavnik toga pesma "empires erased" od benda born of osiris...

Društvena igra za brzo napijanje.

Poreklo igre nije do kraja istraženo, autor definicije je uspeo da ga isprati do geta na Čukaričkoj Padini, mada postoje indicije da je igra tamo stigla iz centralne Srbije.

"Bacanje pakle" je zapravo više opis igre nego njeno ime, jer su svi predlozi za imenovanje ("Paklena Pakla" i slični) odbačeni od strane igrača veterana kao isuviše pederski. Za igranje je potrebna pakla cigareta, po mogućstvu napunjena do otprilike dve trećine radi boljeg balansa, zatim sto ili neka druga ravna površina, i alkohol. Cilj igre je baciti paklu tako da se ona prizemlji na jedan od svojih užih bokova, ili još bolje, na dno ili poklopac. Za regularno bacanje takođe je neophodno da pakla napravi okret od minimum 270 stepeni u vazduhu. Igrač koji izvede uspešno bacanje izaziva drugog igrača koji mora da uspešnim bacanjem odgovori izazivaču, nakon čega izazivač ponovo mora izvesti uspešno bacanje i tako sve dok neko ne pogreši. Svako dobro bacanje povećava količinu pića koje će morati da popije igrač koji prvi napravi grešku.

Pravila za količinu ispijenog alkohola određuju se pre početka igre, uzimajući u obzir vrstu pića i utreniranost takmičara. Uobičajeno je, recimo, da u slučaju ispijanja piva pakla koja padne na bok vredi dva gutljaja a pakla koja padne na poklopac ili dno tri, i da igrač koji pogreši na celu do tada nakupljenu sumu dodaje još jedan gutljaj i zatim ispija svoju kaznu. Nakon toga, suma se vraća na nulu i pakla prelazi u ruke sledećem igraču u krugu.

Bacanje se najčešće izvodi tako što se pakla položi na bok, a zatim lansira u vazduh palcem i srednjim prstom uz pridržavanje kažiprstom. Bacanje iz vazduha ceni se kao vrlo atraktivan potez, kao i bacanje pri kome pakla napravi veliki broj okreta. Nasuprot tome, bacanje sa malo okreta koje je neregularno ili na granici regularnosti propraća se negodovanjem i sumnjama u seksualnu orijentaciju bacača.

Strategija i taktika u igri su rudimentarne. Najčešće se primenjuju dve doktrine: koncentracija snaga, gde više igrača konstantno izaziva metu sa ciljem da je što pre obore pod sto, i kontranapad, gde igrač u cilju odmazde izaziva igrača koji ga je prethodno natovario.

Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.

Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.

Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.

To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.

Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...

Ako ste mislili da su kvazi-patriote najgori, grdno se varate. Ne zna se ko je od ovo dvoje debilniji:

Univerzalni argument u raspravi na temu o kojoj nemate pojma.

Kad se prepadneš ali nema dalje.

Meni se to desilo par puta i u vek vezano za Deja Vu (već viđeno) ali je fora u tome da sanjam tačno u detalj šta će mi se desiti a sanjam mnogo pa se onda trudim da što više snova zapamtim.

Tako je kako je. Fenomen koji očigledno nije dovoljno ispitan. Zašto siromašni ljudi prave decu ko nenormalni kad dobro znaju da u skladu sa sopstvenim finansijama u koje spadaju računi za struju, vodu, telefon(?), ne mogu da pruže ni osnovne potrebe svojim najmlađima? Dete treba da jede obilno najmanje tri puta dnevno, da ima čistu odeću, zimsku i prolećnu jašu, bar dva para celih patika, cipele za zimu koje neće propuštati sneg i vodu, knjige i sveske za školu i još sijaset drugih takođe manje ili više bitnih potrepština koje bi im omogućile bar normalno detinjstvo.
E, sad sve to puta devet, ili koliko ih ima već na tapetu, a obično jedno ili čak par njih jer su takve sreće inače, čeka na lageru da promoli svoju glavicu u ovakvu vrstu relativno disfunkcionalne porodice. I čemu sve to? Da se muči ko njegova sestra starija jedva deset meseci od njega. Ali neeee...Krezubi Živan iz Brzoljca koji ne vadi pljugu iz ustiju rešava da po ko zna koji put okreči unutrašnje zidove svoje škrbe Ljubinke pa kud puklo da puklo. Jer tako je čovek u mogućnosti. Jebe pa ne pokriva, manijak jebeni. A šta država radi u vezi toga, kako pomaže? Eto, skupi se TV ekipa, odrade koju reportažu, donesu im karton zejtina, jaja, praška za veš, koju čokoladu Najlepše Želje i neku nošenu odeću, pošalju kropovan snimak na B92, pa Maša Mileusnić posle čita sa idiota neki tamo broj žiro-računa sa naznakom 'za porodicu Šabanović', dinarski i devizni fazon. Ili SMS na xxxx, jer tvojih bespotrebnih 100 dinara nekom daje leba! Bolje da im obezbedi bezbednu vazektomiju ili sterilizaciju, manji je trošak, a svi bi bili srećni. Živan bi pucao ćorcima, Ljubinka ne bi rigala na svaka dva meseca i ''dobijala'' bi redovono, deca se ne bi otimala oko polomljenog kamiončića na baterije.
Borci protiv bele kuge, šatro. Ne. Pravi borci protiv bele kuge su oni koji imaju jedva i dva klinca koji nikad neće da oskudevaju ni u čemu i koji neće da trpe podjebavanje vršnjaka o najezdi vaški u njihovoj školi. I imaće za užinu.

Kad napuniš 18, razviješ potpuno novu vrstu emocija koja se zove “humoralni bes“. (Za vas nepismene i neobrazovane, ne humor u smislu ha-ha, nego humor u smislu tečnost, životni sok, što je i osnovno značenje ovog helenizma koji se odomaćio u našem jeziku).
Znate kako ste se nervirali kad vam neko otme omiljenu igračku ili kad vas vaspitačica u vrtiću natera da pojedete bljutavu restovanu šargarepu ?
E, zamislite taj bes, samo u ovom slučaju izazvan krucijalnim stvarima: „Romario smuvao ćerkinu drugaricu ? Besan sam! Kako ga nije sramota ? Otac može da joj bude! Ne mo'š više videti kurac na TV 1000 ? Besan sam! Pa koga oni zajebavaju ? Kako ja da naučim da jebem ?“

Ako si bio bubuljičavi pubertetlija, postaješ rošavi punoletnik, kompleksaš.

I, ironično, dok se žališ na to kako Romario jebe tvoju vršnjakinju, istovremeno ga šiljiš na tek propupalu 14-togodišnju komšinicu kao deo krize sunđer doba. Ah, kriza sunđer doba. Period kad shvatiš: „Sranje. Jaja su mi veličine nara, a kurac mi svu krv popi k'o sunđer.“ I zato impulsivno kupuješ sve XXX novine i iznajmljuješ sve ... ne, ne DVD-je, jer kako da instaliram plejer u WC-u ? Tvoj rezon je: „Moram ga šiljiti bar pet puta dnevno jer ne želim da me prevremena ejakulacija sjebe kad dođe vreme za to. Uh, kad će već jednom to vreme ?“

Ali to vreme nikako da dođe – a da se ne lažemo, teško da može da dođe kad si asocijalni autistični mizogin – tako da jedini način da dođeš do jednokratne kopulacije sumnjivog kvaliteta jeste da platiš kurvu. Ali, odakle ti lova frajeru ? I tu se krug zatvara.

Ako si muško, kriza sunđer doba te prođe za godinu-dve-tri-pet. Pomiriš se s tim. „Neću jebat' nikad“, kažeš sebi i nastaviš dalje, sve dok se, tamo negde tokom faksa, debelguza štreberka „smiluje“ na tebe i tvoj pogled odbačenog šteneta pekinezera. Ako si žensko, kriza sunđer doba ne postoji za tebe jer te još od malena nauče kako se pada na leđa, a suknja zadiže visoko. Biraš kome daješ svoju rođenu pičku, kome sise, kome ruku, usne, a kome ništa.

Ovo je period kada misliš za sebe da si oštrouman i vickast, a u stvari si glup kao batina. Mržnja prema autoritetima, tek rođena u tebi postaje veoma napredno odojče. Na sve dobronamerne savete se brecaš, podižeš ton i u nedostatku validnih argumenata treskaš vratima. Buncaš u vlažnim snovima.

Kukaš i bogoradiš nad svojom zlom sudbinom, a nisi svestan da provodiš najbezbrižniji period svog života.

2030. je godina. Serija neobjašnjivih požara je zahvatila sve moguće poljane duvana na svetu. Kompanije cigareta propadaju i zatvaraju se.

Pušači širom sveta počeli da strahuju, čime će sad da ublaže želju za nikotinom. Neki počinju da ze prežderavaju, javlja se problem globalne gojaznosti, tako da Ameri više nisu predmet podsmeha. Neki pokušavaju da prođu u narkomaniju, ali ne ide, nelegalno jebiga. Pokušavaju da se nađu različite alternative, ali bela rada i maslačak nisu baš adekvatne zamene i dobija se osećaj kao da si krljnuo jezik žabi.

Ljudi šeću ulicom i sikću jedni na druge od nervoze koju ne mogu da zamaskiraju nedostatkom nikotina. Javljaju se sukobi koji prelaze u demonstracije i razbijanje gradova širom sveta. Vlada opšti haos.

Ljudi na sve načine, ukrštanjem različitih biljaka i genetskim inžinjeringom pookušavaju da renoviraju istrebljenu vrstu biljke - duvan. Ali sa katastrofalnim rezultatima i opštim trovanjem.

Ljudi, ipak, počinju da se pomiruju sa sudbinom. Pušači, za promenu, prihvataju naučna otkrića da je pušenje štetno za zdravlje što im pomaže da prebole cigare. Počinju da žive zdrav život i da udišu svež vazduh, koji je još uvek tu i tamo zagađen fosilnim gorivima koja polako nestaju, pa se motori sa unutrašnjim sagorevanjem menjaju elektro-motorima, ali većim intenzitetom nego danas.

Tinejdžeri primećuju da im štek novca, koji su odvajali za cigare, postaje nagomilan. U čudu prebrojavaju pare i vide da sad imaju za novu gitaru, motor, patike, odeću. Njihovi roditelji primećuju da lakše isplaćuju dugove nego ranije. Komunalni radnici više ne sakupljaju opuške po autobuskim stanicama, a ovi što čekaju autobus, ne moraju da strahuju da će im stići autobus čim pripale cigaru.

Komšinice dolaze da tračare jedna kod druge, ali sad mogu da se vide, jer nema izmaglice od dima od cigara koji će im magliti vid dok uspostavljaju kontakt očima. Više se ne okrivljuje cigara za impotenciju i rak pluća. Dolazi do saznanja da jutarnja kafa, za divno čudo, može da se popije bez jutarnje cigare. Više nema progorelih rupa po nameštaju koji su nastali kao rezultat nespretnog rukovanja cigarom. Momci i devojke više ne moraju da brinu da li će njihovim partnerima da smrdi iz usta na duvan kad se ljube. Opšta idila.

Jako agresivna domaća životinja. Najčešće živi pritajen i čeka pravu priliku za napad. U napadu koristi faktor iznenađenja i slabost svog plena.

Klipovi su u stvari smešni video zapisi koji su vrmenom, iz meni nepoznatih razloga, dobili naziv klipovi. Dele se u više grupa.

Kad nekih stvari ima nevjerovatno mnogo, naš narod kaže "Ima ih na pasja preskakala!" Zašto se tako kaže i šta su pasja preskakala? Svi znamo da su psi nestašne životinje i preko svega živog mogu da preskoče, pa tako sve ono preko čega psi preskaču, može se nazvati pasjim preskakalom.

Rekao bi Mitar Mirić u istoimenoj pesmi.
Ostavljanje komentara na pesmama "Lajk da ona vidi, volim te ludo".
Najgora pošast današnje omladine. Deficit muda, bratić moj. Naravno, sad ćeš ti biti pametan i reći: "Alo mentolu, pa ostavi komentar na pesmi i posle je pošalje devojci u inboks, a onda ga ona zove i on ode da jebe". Ne, ne, dečače. Neće to baš tako ići. Nešto baš ne verujem da bi neka devojka bila sa dečkom koji ima akaunt ime milefakersrbijadotokija98... Realno, danas je muškarcima (čitaj. muškarcima pod znakom navoda) mnogo lakše da nađe neku srceparajuću pesmu na jućubu i razmišlja o devojci koju je slučajno očešao u klubu dok je išao da ispiša ona poslednja tri piva što ih surduknu u sebe da ih konobar ne prosipa džabe, a ova mu se obratila sa "Pazi, ljakse, ne mlati kurcem dok ne uđeš u klonju, jebote!". Naravno, moguće je da se zaljubiškao dečkić na prvi pogled. Jebiga, ne sreće se riba pred klonjom svaki dan. Opet, njemu je mnogo lakše da kod kuće sebi ispira mozak jednom pesmom narednih petn'es' dana, nego da je to veče ispao keršme i na njen bezobrazluk odreagovao većim bezobrazlukom "Jao, izvini... čim sam te video, on je odma' bez moje dozvole iskočio iz gaća. 'Ajd sad kad je već napolju da ga iskoristimo do kraja, da ne bude da se cimao džabe, eheheheh, ako me razumeš"...
Ne. On će ipak ispasti cava i izviniti se kao neka strina, otići sa splava, a posle celu noć blenuti u plafon i razmišljati o njenim očima boje kestena... aaaa? Al' opisujem, 'lebtejeb'o...
On, kao zabrinut dečko za svoj ljubavni život pomisliće da nije dovoljno romantičan i da će baš ostavljanje komentara biti ono "posebno", kako to u ženskim časopisima vole da kažu.
Neće, rođeni. Neće. Vidi. Ženama je u genima da produže vrstu i da to rade samo sa najjačim primercima suprotnog pola. Nekada si morao da ubiješ sabljastog tigra kamenim mačem koji je tup k'o kurac, a ti bi sad da jebeš ostavljajući komentar na ljubavnoj pesmi. He. Pa, koga ti lažeš? Neće to ići. Tako ćeš samo pokazati da si mekušac i da nisi vredan u njenom svetu. Sjebaće te sabljasti tigar...
Nemoj čekati. Dok ti plačeš u mraku svoje sobe, nju neko drugi trsi!
Ne bih se ja toliko nervirao oko njih. Već. 'bem mu mater. Bajo, skupi muda, nemoj se seljanisati da svet čita kako voliš tamo jednu malu, a nemaš snage da joj priđeš, anđele, volim te najviše i slične bljuvotine! Nego, lepo... dođeš na vrata, kuc, kuc, ja bi' te ženim, 'ajd sa mnom za Barajevo!

Trenutak kada shvatiš da se nikada nećeš promeniti, kao i da se nikada nisi ni menjao.
Priče koje te teraju da iščekuješ osnovnu i srednju školu, kao i fakultet, u najčudnijim nadanjima da ćeš upoznati nove, drugačije i zabavne ljude i da ćeš učiti ono što voliš.
Priče o vezama i orgazmima koji pomute mozak.
U nekom delu života shvatiš da pripovedači tih priča imaju potpuno drugačiju svrhu života od tebe, i drugačiji intenzitet osećanja i da nisi ni trebao da ih slušaš.
Možeš da upišeš fakultet koji si želeo čitav život, da se smuvaš sa osobom koju si žarko želeo i da imaš dugogodišnje ortake, ali tvoje raspoloženje podjednako je onom kad blejiš u komp dvadeset sati i pitaš se što nemaš ortake i devojku.

Širom ove naše Planete na koju imamo čast da smo osuđeni, odomaćeni naziv za antidepresive. Opšteprihvaćen i pomalo duhovit eufemizam za vrstu lekova čija svrha, doduše, nije nimalo duhovita ali je zato urnebesno uzaludna. Uglavnom, ono što apoteke u Srbiji najčešće NEMAJU a kafane rado ZAMENJUJU.

Jebiga. Razboli se čoveku duša, ispuva se k'o paradajz iz staklenika kad ga bocneš viljuškom i ne možeš je više napumpati u prethodan oblik pa da ga jebeš. Uplaši se, šta li, pokunji i sakrije u najmračnije kute ljudskog tela i neće odatle da izađe ma šta god joj radili. A čovek, šta će, pokunji se i on i pobegne sa reflektora Života, gorko žaleći što je tu ulogu uopšte i prihvatio da igra. I desi se ono najgore - ostane, siroma', sâm sa sobom. A nema ničeg goreg, dragi moji, nego kad čovek ostane sâm sa sobom. Jednostavno, nije za to stvoren i gotovo. Bolje bi mu bilo i da je u zatvoru, okružen najgorim otpadnicima od društva, neg' tu gde je sada, okružen samim sobom. Zaokupi mozak svim nijansama crnih misli i "ode u kurac" - što bi rek'o naš narod - odakle povratka nema redovnom autobuskom linijom ili crvenim cipelicama Doroti Gejl.

Elem, zabrinu se majka, otac, baba, muž/žena, prijatelji, uža rodbina ( jer neće da šire )...Naposletku i komšije počinju da primećuju promenu u, inače, "tako razdraganom držanju". Sumnja se u početku kolektivno na promenu vremena, pokvaren stomak, ljubavne jade ili na neku od kombinacija istih, tumače se simptomi i ovako i onako, pljušte saveti sa svih strana, svi bi da pomognu kako znaju i umeju. Onda se seti neko pametan da zovnu doktora. "Ma, šta oni znaju?!" - dovikuje rendom osoba sa dobronamernim izrazom lica - "Još će da nam našeg/našu...proglase ludim/ludom, pa kako ćemo onda od stida na ulicu?!". Ipak, u najvećoj tajnosti i sa kvalitetno osmišljenom pričom za ljubopitive interesente, mučenika ili mučenicu odvode kod "lekara za glavu", razbijajući tako stari porodični tabu o nekakvim padovima sa šljive čukundede Gvozdena od pre skoro jednog veka.

To cenjenog drmr-a, međutim, nimalo nije interesovalo. Susrevši se sa "bolesnikom" i revnosno pribeleživši njegove reakcije i sopstvene konstatacije na neko blokče, on nakon par minuta dolazi do jedinog mogućeg rešenja koje je u korelaciji sa količinom znanja stečenog nakon 15 godina studiranja Medicine i još toliko radnog iskustva sa "najgorim slučajevima" - TABLETE...

To su oni likovi koji čekaju da izadje neka nova pesma koja ce da bude što gledanija i onda počnu da izbacuju svoje glupe komentare.

1.vrsta-Ja nisam odavde
Komentar koji je stvarno bez ikakvog smisla,ali obično slede mnogobrojni lajkovi,što je i bio cilj.To je relativno nov fazon,potiče od prokletih amera, i obično glasi:
"I'm from Libia,and that's a great song!
Ma salim se, iz Nisa sam."

2.vrsta-Trejd sa bogom
Klasično bogohuljenje, obično se postavlja na pesmama Lejdi Gage, Dzastina Bibera i Dare Bubamare.Uvek se traže stare zvezde poput Elvisa,Bitlsa,Brus Lija u zamenu za ove novokomponovane.Naravno posle toga slede mnogobrojni uzvratni kometnari poput: "Bravo kralju,ako si im rekao!"

3.vrsta-Thumbs up likovi
To vam je klasično ubijanje vremena i čisto ostavljanje komentara jer nemate šta pametnije da napišete.Može se navesti bilo koji razlog od toga lajkuj ako misliš da "ova andrea ima dobru sisu,ako misliš da guetta treba da se ošiša,ako misliš da vam se smučio petak od ove pesme" itd primera.Obicno se pisu malim slovima,bez razmaka,jer tako izgleda vise kul.

4.vrsta-Hejteri
Nema mnogo priče oko njih.Udju na neku pesmu,vide da ima više lajkova od dislajkova i namerno kliknu dislajk.Neki se čak i pohvale time u komentaru.Tu spadaju i oni sa komentarima: " Bože izgubio sam 4:32 minuta svog života! ",a u njih spadaju i Biberovi hejteri,koji možda zasluzju cak i posebnu vrstu,jer ih je zaista mnogo.

5.vrsta-Gangsteri
E to su vec zajebani likovi,i njihovi komentari su jako dugi,ali i smešni.Kada su se pojavili bili su donekle i interesantni,ali vremenom sve dosadniji i dosadniji:
-Ej mama daj mi pištolj i 34 metka.
-Ju sine,pa sto?
-Da roknem ove likove sto su udarili dislajk.
-Auuu,ide i mama s tobom.
Tu spada i ona grupa koja je veoma retka,ali je bilo i takvih komentara vezanih za onu "Lajk-Dislajk" crtu:
-Hejteri hvala što ste lajkovali,sada ova crta izgleda kao dzoint koji gori.

5.vrsta-Kulijana
Oni si oni najnormalniji i ima ih i najviše.Udju da odslušaju pesmu,bace neki koment ili hejt ako im se pesma svidi ili ne svidi i nastave da kuliraju.Ne zanimaju ih druga misljenja ili odgovori na njihove komentare,vec jednostavno igraju svoju igru.