To su otprilike ljudi (ako smem da ih nazovem ljudima, jer njihova jedina sličnost sa ljudima jeste što su, nekim slučajem, naučili da stoje uspravno, umesto na sve četiri, kako im dolikuje. U stvari su čovekolika bića, približno ljudske inteligencije i izgleda).
Kao prvo, želim da se izvinim zbog naslova definicije, jer nazvati nekog takvog "seljakom" jeste uvreda za poštenog, seoskog, srpskog zemljoradnika i domaćina. Da pojasnim.

Seljaci muškog pola (fenseri, dizelaši, seljačine, pičke, džiberi...) jesu - najobičnije polupismene debilčine, čiji je vrhunac života onaj trenutak kada slikaju pločice na stomaku da bi tu sliku okačili na Facebook ili MySpace. Klasičan predstavnik njihove ljudske podvrste je glup k'o kurac, polupismen, oblači se k'o semafor, izlazi na najfenserskija mesta, u društvu neke ziljave kurvetine (o kojima će biti reči), utripovan do bola, nepodnošljivo se kurči. Kad ide ulicom kreće se u čoporima i obožava da slučajnog prolaznika ili nekog poštenog čoveka mune ramenom u prolazu. Liči na najobičnijeg pedera, i pokazuje sve tendencije da se pretvori u jednog. I tako sve dok se ne prokurči toliko da navrati u metalski park, negde oko ponoći, i isprovocira braću metalce, koji ga onda nauče nekim stvarima o životu (čitaj - brutalno oskrnave upotrebom pesnaja, lanaca, martinki, rendžerki, trooperki...), što se, nažalost, retko dešava. Ali se dešava.

Seljanke ženskog pola (ziljavuše, kurvetine, fenserke, plastičarke...) su iskompleksirane kurve, koje žive za to da slikaju same sebe (obično mobilnim telefonom), često u društvu svojih takođe ziljavih drugarica. Klasična fenserka je neopisivo glupa, potpuno nepismena, kreće se u čoporima (kao i mužjaci njene vrste) u kojima je smatraju za neku vrstu boginje (za koju se sama nametnula, verovatno zato što ima duže nokte, veće sise, veću zlatnu krstaču na lancu između njih, veće naočari za sunce, ili može više da raširi noge od svojih ziljavih drugarica...)
Nije je povalio samo onaj ko je nije sreo. Oduševljava se estradnim zvezdama, misli da smo mi (metalci) narkomani, životna želja joj je da do kraja života ostane plava i glupa, da ima dečka koji može da joj kupi sve što pogleda (po mogućstvu i da ima pištolj, BMW, i svoj mafijaški klan). Takvog dečka privremeno zamenjuje nekim fenserom (koje menja k'o čarape). Svaku metalku koja se iole pristojno obuče, ona gleda kao vešticu ili čudovište (što ne pogleda sebe?). Uzrečica joj je "jeboteee" koje se obavezno izgovara nazalno i sa što dužim slovom E. Trudi se da govori takozvanim odvratnim "beogradskim" naglaskom. Jedine stvari u kojoj je dobra su peglanje kose, kresanje, ogovaranje...
Garantovano svi znate o čemu govorim.
Ne mora niko da mi govori da je ovo "hejterska" definicija, pošto već znam da jeste. I treba da bude!
SMRT FENSERIMA, SLOBODA NARODU!!! \m/

Svi smo ga imali,bilo da ste muskarac ili devojka.Postoje razliciti nacini bezuspesnog muvanja,a mnogo toga zavisi od osobe kojoj prilazite.Mozda niste dovoljno lepi,dovoljno sigurni u sebe,ili ste previse visoki za njen/njegov ukus,ili se toj osobi ne svidja vasa frizura,nacin oblacenja,a vi u tom trenutku to ne znate,i ne mozete da kontrolisete situaciju jer vam ta osoba od samog starta jasno pokazuje da ne zeli nista sa vama.Nekada pocrvenite od srama na nacin na koji ste odjebani,nekada se sami udaljite jer vidite da je osoba sa kojom pokusavate da stupite u konverzaciju beznadezan slucaj,a nekada jednostavno ne znate na koji nacin to da uradite,pa vas neko uporniji i sigurniji u sebe pretekne.Na kraju krajeva,bolje da zalimo zbog necega sto smo uradili,nego zbog necega sto nismo...

Izjava koji ljudi koriste kada su u žešćoj depresiji, drame i presrećni su što su našli pogodnog krivca za svoje trenutno stanje. Naravno, psihološkim metodama i svojom nepristrasnom procenom izrovarili su taj trn u oku, kamen u cipeli, a ti sediš i slušaš ih. A da li znaju da li bi sve bilo drugačije? Nemaju pojma.

Stvar koju treba doživjeti, bez obzira koju vrstu muzike da čovjek sluša.

Vidio sam reklamu za koncert , shvatio da imam jedan život i da ću djeci morati da pripovjedim nešto o mladosti, i bilo mi je dovoljno da uzmem karte i iz daleke Krajine zapucam put Beograda.

Krenuli smo rano autobusom, bilo je dosta ljudi i spektakl se mogao nanjušiti. Ja, prijatelj, litar rakije i kištra pive . Litar rakije smo smirili do Gradiške. Ušli smo u Hrvatsku, rekli vozaču da ne pravi pauzu taman se svi popišali u autobusu, na koncert se mora poraniti da se zauzme mjesta. Nakon nekoliko piva Beograd nam je poželio dobrodošlicu.

Čuli smo da u Beogradu valja posjetiti Čorba kafe. Otišli smo i požalili, što sam zabilježio u knjizi utisaka: “Pička ti materina privatnička, piva ti 4 marke, skuplja nego karta za tvoj koncert. Dabogda ti prisjela.I lavabo normalan nisi mogao kupiti nego neki polovan uvalio u neizoblano drvo, izvukao sam žicu iz džempera kad sam zakačio rukom. Prodao si se zbog trebe, jebo li ti je ja.“ Napustili smo lokal i otišli u Arenu.

Arena je djelovala sablasno prazna iako mi se duplalo pred očima. A onda se napunila, svjetla se pogasila i sve je bilo spremno za ,kako će se kasnije ispostaviti, koncert godine.

Publika je počela skandiranje „GOTOV JE, GOTOV JE“. Upalio se jedan reflektor i on nam se ukazao. Baja Mali Knindža. Shvatio sam što ga zovu „Mali“,ali ipak je bio gorostas za mene. I ophrvan tremom lagano izustio:“ Ubiće ga ženaaaa, dobro veče Beograde, dobro veče Srbijo!!!“ Krik se prolomio Arenom. Piva je išla k'o drva niz progon, skoro džabe su je dijelili. Na hitove poput „Magije“ i „Duni vjetre malo preko jetre“ publika je uzvratila gromoglasnim ovacijama. Pisanje istorije je bilo u toku dok je Raka Marić zadovoljno trljao ruke zbog još jednog menadžerskog podviga. „Nema raja bez rodnoga kraja“, „ Morem plovi“. A onda, prvi taktovi najljepše ljubavne pjesme. „Nebo je plakalo s nama“. Privukao sam neku curicu sebi.

-OD ČI' SI KUĆA?
-JA SAM IZ FUTOGA A MOJI SU OTUDA SA MANJAČE.

Uslijedio je žestok poljubac i dokaz da cure vole kad brkovi žare. Za nju ne znam al' meni se Arena okretala k'o na ringišpilu. Zaljubio sam se na koncertu Baje Malog Knindže. I tako sa curom pod rukom, uz pokoji poljubac ispraćao sam pjesme jednu za drugom . KAKO SE MALA LJUBI!!! Suze u njenim očima orosile su Bajinu posljednju pjesmu „Pjevaj Srbijo“, delirijum. Baja se oprostio od nas.

BISBISBISBISBISBISBISBISBISBISBISBISBISBIS. Vratio se. Ljudina. Znao sam da nas neće izdati.

„SEĆAM SE KAO DA GLEDAAAAM, BAKA ME U CRKVU VODIII“! Sad sam se i ja rasplakao.

Koncert se završio. Na putu kući, gledao sam svog pajdu kako spava k'o janje, i sabirao svatove i poljevačinu. Baja će pjevati, ja ti kažem.

Velika opasnost za oba pola. Pojava praćena višestrukim znacima upozorenja. Hodajući uzvičnici. Ako si žena, beži koliko te noge nose. Ako si muškarac, beži još dalje.
Opasnost od ove vrste se javlja u tri osnovne forme:
1. Kada su u pitanju žene, s obzirom na to da ga je Majka Priroda već darovala fizčkim kvalitetima i tako mu znatno olakšala put do ispunjavanja jednog od dva osnovna životna nagona, zgodan i lep muškarac je izuzetno loš jebač. Njegov seksualni performans se završava na svega nekoliko kratkih trzaja, nakon čega pripadnik ove vrste orgazmira uz zvuke fanfara i klarineta, ostavljajuću partnerku potpuno zbunjenu i frustriranu. Ali, to njega uopšte ne dotiče. On je potpuno zadovoljan sobom. A kako i da ne bude, zgodan je i lep. Smatra se da je njegov seksualni prerformans loš zato što u toku tog čina isključivo misli na sebe, a ako se radnja odvija u njegovoj režiji, ne retko se i ogleda u toku istog, jer su zidovi i tavanica spavaće sobe ovog jedinke često obloženi ogledalima.To naravno rezultira prevelikim sksualnim uzbuđenjem koje utiče na kvalitet i dužinu trajanja spolnog snošaja.Takođe, često se dešava i da ima tankidida umesto močuge, što čitavu stvar dodatno otežava u korist lepšeg pola. Ostali pripadnici muškog roda, koji nisu toliko zgodni i lepi, moraju mnogo više da se potrude da bi zadovoljili ženke, što ih čini mnogo boljim jebačima.
2. Pošto mu je već dat izgled, zakinuto mu je i na mentalnim sposobnostima, a kako se ni sam nije preterano trudio da ih unapredi, zgodan i lep muškarac ne može da se pohvali ni Bog zna kakvom pameću. Jednostavno, kroz život se provlači „na lepe oči“, a duhovit je koliko i krave u toku ispaše.
3. Kada su u pitanju muškarci, ova vrsta predstavlja opasnost, ne zbog toga što će pripadnici jačeg pola u njegovom prisustvu odmah da poprime homoseksualne sklonosti, već zato što je zgodan i lep muškarac krajnje nezanimljiva osoba. Ne prati sport, zbog slabijeg mentalnog kapaciteta nije duhovit, nije zainteresovan za klasične muške priče, jer mu seksa nikad ne manjka, a i više se zanima za „ženske stvari“, poput preparata za negu kose ili noktiju. Kad su sa njim udruštvu, ostali muškarci mogu da dožive frustracije zbog toga što im ovaj odvlači sve žene i na taj način im onemogućava „poentiranje“.
Naravno, kao i svako prirodno pravilo i ovo ima izuzetak koji ga samo potvrđuje.

Odvaljivač svakojakih gluposti; štono kažu - brz na jeziku. U svom opusu ima pozamašnu kolekciju viceva, pošalica, ali i psovki koje u maniru Ramba ispaljuje na sagovornike pre nego li promisli da li je to u datom trenutku nepodobno. Kao i svaki nizač epiteta, ne prestaje dok ne prekardaši pa ga neko ne ispečatira.

Predmet u mnogim srednjim školama koji predstavlja jedan od najvećih problema za učenike. Iako kažu da je to mrtav jezik svaki profesor će to da porekne, i kaže da će vam biti preko potreban. Ima gramatiku koju nigde drugde nećeti videti (pet deklinacija po kojima se menjaju imenice i pridevi, naravno za svaki rod drugačije, minimum po deset izuzetaka), ali može se naučiti.. Dok ne krene da vas izluđuje, ako imate profesorku kao ja.

Najgori sklop osobina koje se mogu naći u jednoj osobi. Prosto ti dođe da se bečiš, krstiš se, a ipak nikako ne možeš da shvatiš kako je bog uspeo da napravi takvog stvora. Ako je osoba samo glupa, uglavnom su to dobre osobe, dražesno glupe, koji su dobri ortaci i pomalo naivni. Ako je osoba samo zla, ipak moraš skinuti kapu, jer su neki od tih ljudi pravi geniji. Neko ko je glup i zao, uglavnom živi nesvestan svoje prve osobine, misli da zna šta je to život i uprkos tome što zamaže svoj vidokrug zabludom da je iz nekog razloga mnogo bolji od tebe, jedino što možeš da osećaš prema tom biću je-žaljenje.

Trik koji pospešuje opisivanju određenih situacija. Interesantno je što je primena nekad neprimetna i nesvesna.

touristica domestica serbium

Mera neprijatnosti koja se javlja kod osobe koja je uvređena.
Lako se izaziva u svakodnevnom opšenju kada se sagovornik/ca uporedi sa nekim ili nečim što mu/joj umanjuje vrednost.
Interesantna je gradacija uvredljivosti koja se uočava pri poređenju neke osobe sa sa predstavnicima životinjskog carstva.
Evolutivno udaljenije vrste ne izazivaju jaku reakciju. Poređenje sa mikroskopskim praživotinjama kao što su amebe, bičari, paramecijumi je benigno. Ne očekujte da vas neko odalami u kafiću ako mu kažete da pije kao sunđer. Recite nafuranoj maloj da je meduza i posmatrajte kako mišić koji diže njenu obrvu kreće u laganu ali sigurnu kontrakciju a tup izraz lica pantomimom poručuje: ''Ma šta mi reče?'' Crvići, gliste i ostali sluzavi duguljasti rođaci mogu donekle da izazovu nelagodnost ukoliko su atributirani nekim pojačivačem uvrede (bedni crve, pijavice krvopijo...). Ako na basketu kažete saigraču da je spor kao puž ili da igra odbranu kao neki mekušac reakcija može biti jača, ali Andres Breivik level je i dalje daleko. Insekti su već malo gadniji. Žena bogomoljka proždire supruga nakon seksa ma kako se on pokazao; muve vole govna; komarci su dosadni, ali ako je neko etiketiran da leti kao muva bez glave to samo znači da je malo rasejan..
Idemo na kičmenjake. Ribo jedna! To znači pičko jedna. Opa, neko se već malo vređa. Žabo! Au, neko je jako ružan, to ne valja, pogotovu ako je u pitanju krastavi Kermit. Predstavnici gmizavaca su rezervisani uglavnom za tašte i jako su uvredljivi (Tašta mi je zmija otrovnica sa krokodilskom glavurdom). Prostiji sisari - krtice i glodari (pacovi kao reprezenti najvredniji pomena) su često rezervisani za najviše državne krimose i tajkune. Širu upotrebu a i jaču reakciju uvredljivsti imaju kopitari i papkari. Konj, jedna od najlepših i najelegantnijih životinja je doživela da ljudi u skupštini i na pijaci govore jedni drugima: Konju jedan! I to kao jaku uvredu. Skresati nekoj pevačici u silikon da je krava koja utiče na mlade bičarke i stvara od njih ovce je prilično uvredljivo (za obe kategorije goveda). Anatomski nam slična svinja je jako pogodna za prljavo omalovažavanje, asocira na štroku, ružnoću, debljinu, neotesanost, prostotu, smrad i šta sve ne.
I konačno primati. Majmuni, čovekoliki majmuni i sam čovek. Najveća genetska sličnost - najveće vređanje. Majmunčino! Orangutane! Gorilo! Šimpanzo! Što su nam srodniji uvredljivost doseže krajnje granice. Neandertalcu jedan! Po ovome ispada da je najveća uvreda nazvati čoveka čovekom! To i jeste slučaj ali i tu postoji pravilnost i gradacija. Debil je po koeficijentu inteligencije bliži normalnim vrednostima IQ-a od imbecila, pa je znatno frekventnija upotreba upravo reči debil kao uvrede.
Najzad, krajnja uvreda je pripisati čoveku neku osobinu koja ga odlikuje kao vrstu i koja ga izdvaja od ostalih živih bića. Recimo laganje. Reći nekom da je neiskren, da je lažov, da je prevarant, lopov, pohlepan, zao - vrh vrhova. To se ne oprašta. To je najviši stepen uvredljivosti.

Dama sa izraženom potrebom da bude jedinstvena, voljena od svih i pre svega da vodi igru.

Naučen na svakodnevnu ishranu domaćim kravljim kajmakom, ova muška jedinka, sirovina od čovjeka, predstavlja jednu vrstu ljudi koji žare i pale pijacama na kojima prodaju kruške i jabuke na svojim kamionima sa ispucalom ceradom. Nakon napornog dana u kojem su mu babe sa cegerima probile glavu kako mu je jabuka protrula i skupa, dok butira kruška ima previše šuge na sebi, a žele da bude što manje špricana otrovima protiv parazita, ova, ne može se reći endemska, ali zasigurno sve rjeđa sorta čovjeka jedva dočeka da dođe u svoje odaje u kojima očas posla spuca vruću pokajmačenu lepinu od koje mu stomak dobije dodatni sprat kojeg jedva sakrije svojom crnom majicom sa zmajem na leđima.

Kod fensi šminkersko-bledunjavo-mršavih građanskih djevojki zasigurno nema preveliku šansu za osvajanje njihovih tijela, jerbo ih odbija njegova bjelina oko usta koja ostaje od prekomjernog unošenja mliječne materije, te njegov Radovan Karadžić stil frizure i poznati miris štale koji je pokupio polagajući kravama i čisteći njihov izmet, ali zato kada se sa svojom Džetom pojavi u obližnjem selu, kod seljančica izazove iskru u očima k'o na Van der Grafovom oscilatoru. Te prave, istinske djevojke znaju da odijelo ne čini čovjeka, te pri njegovoj pojavi za sekundu njihov, k'o opanak debeli pičić olako ovlaži k'o ćošak zida starijih kuća. Dakako da je on jedan od onih ljudi na kojeg komšije računaju kada treba podvaliti leđima i kojeg će zvati kada treba da se iznosi đubre iz štale, da se očisti šupa, iskrči živica ili da se iscijepa tri traktorske prikolice bukovine, jer svojim jedrim, sirovinskom tijelom daje izgled nekoga k'o bi to mogao da obavi. Naravno, pošto je ovakav čovjek veoma mlad, nerijetko neoženjen, njegov posao na pijaci mu ne donosi prevelike prihode, te se zato ne libi da radi i ove poslove koji mu donose dodatne prihode od kojih će po seoskim diskotekama moći da ispija svakojake alkoholne napitke, dok se oko njega mota lokalna brkata droca koja ima troje djece iz čet'ri braka.

Moderno društvo često nema obzira prema kajmačarima, smatraju ih običnim neobrazovanim seljacima, ali zasigurno da kao i svako drugo živo biće, tako i on ima svoju pozitivnu stranu i vrijedi puno više nego što izgleda, jer sjetimo se samo kakva sve gamad živi među nama, počev od kriminalaca, hipstera i ostale bagre, a on sigurno nije njihov nivo. I tako, dok neki budu uživali u janjetini, kavijaru i skupoj ribi, on će bezbrižno da uživa u svojoj pokajmačenoj lepini i da zahvaljuje Svevišnjem na blagodatima koje mu podari.

Nikad mi nije brže prošao sat vremena, nego sad, otkako sam podijelio promotivni materijal, samo mi začudo da ovi stranački lešinari ne zovu, obično su tačni u minut. Prilika da se izgubim u masi na mitingu.

-„Mali kasniš minut“- dočeka me glas iza ćoška, okrenem se a oni već čekaju na ulici nije bilo potrebe ni da me zovu.
-„ Jesi li se ponadao da smo zaboravili na tebe? Hehe, pa znaš da su novjlije uvijek na tapeti.“
- „Dobro je da su na tapeti, samo da nisu na pločicama koje ste nasrali od baba Stojine kave, sve do sedmog reda. He he.“
- „ Marš u vrstu.“

- Spuštamo se prema gradskom trgu, na njega se sliva jednobojna masa k'o krv na Always Ultra uloške neke trebe zadovoljnog izraza lica. Kakvo je samo uzajamno poštovanje jednih prema drugima kad osjetimo da nas je mnogo, pozdravljanje, pjesma koja neumorno plazi svoje jezike sve do naših ušiju i liže sve dok ne ovlažimo na veličanje partijskog Gurua...

Moj, sad i bukvalno, usrani šef daje uputstva: „Slušaj 'vamo, nema zajebavanja, sad trebamo pokazati snagu, prvi govori lokalni ideolog, on je tata, hoću gromovit aplauz na početku i na kraju, i u međuvremenu kad spomene Velikog Vođu, kad spomene ove „druge“ zviždanje, i najbolje kletve sa stranačke konvencije 2011. God. Potom će on predstavljati kandidate za Skupštinu svakog od njih aplauzom pozdraviti, i salvom oduševljenja.

--„Može li „OLE“?- ionako su volovi, ili oni nama, mi smo još veći.“
-„Jedi govna“, reče mi ne prekidajući,“ potom Kandidat za načelnika njega isto kao ideologa, oni su tu negdje.“
- „Isto sranje, drugo pakovanje“- uzvratih.
-„Mali pogriješio si miting, „drugi“ su sutra, sa njima tako laprdaj, sad ću zadužiti ove ostale da motre na tebe non - stop.“

Miting je počeo, šef nam je udijelio zastavice da mašemo kao Lunja dok ispraća orlove koji rano lete, na čelu sa Jovančetom i osatlim partizanskim zagondžijama u kultnm djelu Branka Ćopića. Glavni je nešto srao sa bine, ja sam bio zauzet mahanjem i zviždanjem pa ga nisam slušao, uživio sam se u ulogu aktiviste k'o Zoran Radmilović u Radovana Trećeg. Kako reče da ćemo uz malu Božiju pomoć izaći iz ove krize, a Bog će nam sigurno pomoći jer voli Srbe, udari takav pljusak da je svima bilo jasno šta Bog misli o nama i njegovom programu. Al' boli njega kurac, bina je natkrivena, on samo priča a onaj odozgo i dalje piša po sirotinji.Dodijalo, brate, dok predstavi novi Drim tim koji niko ne zna, narod počeo padati u nesvjest k'o izdrkan kurac, pa da je kineska skupstina puno je brate. Od te silne dosade, pitao sam šefa da malo mlataram barjakom, ovu malu mogu u guzicu zabiti.

-„Sti lud, barjak od Sime ni Nato ne može oteti, on ga je prigrlio '92, i ne pušta, vidiš da više slova „s“ ima na našem grbu nego kod njega zuba u glavi, bolan to mu je život, da te zadavi.“

Odustao sam. Kako kiša prestade, tako se i miting završi.

„Mali, budi u pripravnosti, biće još jedan miting, tad ćeš čistiti za masom, a imaćeš i šta, biće džabno pivo i ćevapi, možda do tad uleti nešto drugo.“

Alternativni rock bend, koji su činili 6-torica momaka sa Balkana : Darijo, Janez, Vukota, Edin, Toše i frontmen Živorad. Bend je sastavio menadžer Josip 1945. godine i predstavljao je pravo osveženje na svetskoj muzičkoj sceni posle višegodišnje vladavine naci-death metala. Pošto se njihova muzika nije mogla svrstati ni u jedan od dva postojeća muzička žanra, njihov menadžer ga je nazvao nesvrstanim i tako stvorio novi žanr. Svi bendovi koji su svirali ovakvu vrstu muziku, okupljali su se na festivalima nesvrstane muzike a prvi je bio u Beogradu 1961. godine.
Sve je funkcionisalo savršeno. Njihove pesme su bile slušane a članovi benda poštovani širom sveta. Njihov hit "Hleba i igara" postao je evergreen i sinonim za dobru pesmu. Iako su zastupnici neutralnog žanra činili većinu njihovih fanova, bend je bio simpatičan i poklonicima ostala dva žanra. Mnogi su im i zavideli zbog jačih pojačala i kvalitetnijih instrumenata. Bend je dobro zarađivao, tako da su svi članovi benda bili zadovoljni svojim primanjima, a od viška novca su bili potpomagani manje popularni izvođači poput Hašima.
Čak i posle smrti menadžera Josipa 1980. godine, bend je opstao i nastavio sa uspešnim radom, zbog čega su se mnogi menadžeri utrkivali da preuzmu bend. 1980-te izdaju album "I posle hleba hleb" s kojim uživaju slavu narednih nekoliko godina...
Bend je nekako uspevao da izrdži čestu smenu menadžera sve do 1991. kada dolazi do raspada benda zbog sve češćih nesuglasica, da bi nešto kasnije došlo i do krvoprolića zbog autorskih prava. Raspadom benda dolazi i di raspada fan kluba među kojima se stvara netrpeljivost i mržnja...
Prvi iz benda odlazi Janez a neduga posle iz benda odlaze i Draijo, Edin i Toše, da bi Živorad i njegov brat od tetke Vukota nastavili da rade kao duo. Počeci solo karijera svih članova nisu bili laki ali ni njihove pesme nisu bile kvalitetne. Zbog slabe prodaje svojih albuma, svi članovi su pored muzike počeli da se bave i kriminalom...
Janez, kao najuporniji, prvi je dobio priliku da se kao solo izvođač pokaže na evropskoj sceni već 2004. godine, što i koristi i krupnim koracima grabi ka main streamu. Ostali su nastavili da lutaju između amaterizma i undergrounda.
Fanovi dua SRJ, nezadovoljni poslednjim albumom, 2000-te smenjuju dotadašnjeg menadžera Slobu a bend pod novom upravom pokušava da pravi veseliju muziku iako za nju nema optimističke tekstove.
2003. godine, Vukota, umesto da samo svira, počinje i da peva, zbog čega bend menja ime u SCG. Tri godine posle, zbog nemogućnosti uklapanja tonaliteta, Vukota i Živorad se sporazumno razilaze i započinju svoje solo karijere. Da bi iskazao svoju originalnost, Vukota izmišlja novi jezik, proglašava ga za maternji i počinje da piše pesme na svom "maternjem" jeziku.
Živorad sa novim menadžerom Borisom počinje da stvara komercijalnu muziku, koja nažalost još nije pronašla put do evropskih slušalaca. Po poslednjim informacijama, demo snimak koji smo poslali evropskoj izdavačkoj kući najšao je na pozitivne kritike, ali do sticanja prava na snimanje albuma trebaće nam još puno godina dokazivanja.
Zbog nedostatka novca za opstanak karijere, menadžer Boris je prinuđen da na međunarodnoj berzi rasprodaje zlatne ploče i gremi nagrade ostale od benda SFRJ za budzašto, iako se fanovi oštro tome protive. Pored svega toga, dugogodišnji muzički saradnik Hašim planira solo karijeru i već je skupio tim menadžera i napisao pesme za vodeće svetske muzičare, međutim još nije pobrao dovoljan broj simpatija ostalih svetskih izvođača, koji bi mu dali saglasnost za izradu radne dozvole.

Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.

Šta treba da se uradi da bi postao zvezda? Dovoljno je snimiti samog sebe ili biti snimljen od nekog ili napraviti neku animacijui to poslati na YouTube. Tako su se mnogi proslavili i postali ili najomraženiji ili najsmešniji ili likovi koji su se mnogo izblamirali, a u nešto ređim slučajevima i proslavili.

Ovo su neki od najupečatljivijih likova i animacija sa YouTube-a:

-Chris Croocker

Proslavljena trandža. Njegovi snimci gde on trepće imaju preko milion pogleda. Onda je jednog dana odlučio da pošalje jedan snimak samoga sebe na YouTube. Na tom snimku je on branio Britney Spears. Ali ono glavno je bilo na koji način je on nju branio. Sakriven ispod ćebeta je snimio scenu samoga sebe gde on vrišti i urla u kameru prolivajući krokodilske suze o nepravdi prema Spearsovoj. Naravno, kad je snimak dospeo na YouTube, izblamirao se najviše u svom životu. Komentari na njegov video su bili veoma sarkastični i uvredljivi (za normalnog čoveka).

Zaključak: Bolje biti neslavan i normalan, nego slavan i feget.

-Gerard Butler

Poznati glumac koji se najviše proslavio u filmu "300", gde je glumio kralja Leonidu. Čuvena scena gde se on zavadio sa crncem koji je imao minđušu u nosu. Evo citata iz te scene koja se toliko raširila:
Crnac: "This is madness!"
Butler: "Madness?... THIS IS SPAAAARTAAAAA!!!
*šutira crnca u rupu*
Ova zadnja rečenica je toliko postala popularna u internet svetu da su se napravile gomile slika na kome je nekom liku stavljena glava kralja Leonide i izgovara "this is sparta" ili nešto slično. Takođe se napravilo i gomila parodija snimaka koji su bili povezani sa ovom scenom, a napravljena je i tehno verzija od "this is sparta".

-Night at the Roxbury i Haddaway

Vrlo popularna grupa Haddaway sa pesmom "What is Love" u kombinaciji sa scenom iz filma "Night at the Roxbury". Na YouTube snimku scena traje jednu skeundu i ponavlja se tokom celog snimka, dok svira Haddaway, pa izgleda da ona tri čoveka u automobilu headbanguju uz Haddaway. I od toga se napravi sprdnja i gomila parodija.

-TechnoViking

Šta se desi kad na trgu gde se održava neka manifestacija koja je popraćena tehno muzikom, dođe polu-go, face i građe kao Hulk Hogan i jedno 2m visine jedan "čovek". Nastaje marš kroz grad predvođen tim likom pod nadimkom TechnoViking koji izvodi neku vrstu borbenog brejdensa. Znači dovoljno je izgledati opasno i znati brejkdens da bi postao popularan na YouTube-u.

-Garry Brolsma

Jednoga dana, prosečni debeli Amer je odlučio da postane zvezda YouTube-a. Smišljao je i smišljao šta će da radi, i od jednom mu sinulo dok je slušao hit od grupe O-ZONE "Dragonstie Den Tei" ili poznatiju kao "numa numa". Onda je zaseo ispred kompa, uključio Web kameru, pustio "numa numa" i počeo je da meša... na stolici. Bacao je densove u sedećem položaju i to poslao na YouTube. Nekima je postao tema zafrkancije, pa su napravljene i parodije.

Zaključak: Dovoljno je biti i neki tamo prosečan čovek, da bi bio slavan na YouTube-u. Naravno
pod uslovom da slušaš O-ZONE i znaš da igraš u sedećem položaju.

-Pivot čiča-gliše

Pivot je program za pravljenje animacija sa čiča-glišama. Međutim, neki autori su Pivot stavili u kombinaciju sa citatima iz serija "The Simpsons", "South Park", "Family Guy" i mnogi drugi. Takođe je Pivot kombinovan sa smešnim zvučnim efektima, seizurima (opasno za epileptičare), i potpuno glupim stvarima. Tako su nastali serijali poput "Crazy Stickfigure Randomness" i "Stickfigures on Crack".

-Shoop da Whoop

Takođe lik napravljen pomoću animacionog programa. Na YouTube-u se nalazi pod naslovom "The Lazer Collection". Snimci nisu preporučljivi za ljude sa slabim srcem. Zašto? Nađite na YouTube-u i prosudite sami. Ako nećete da rizikujete, reći ću vam. U pitanju je neki lik koji se sastoji samo od ogromnih usta i dva velika oka na vrhu usta. Taj lik se odjedanput pojavi na faci nekog drugog lika i uz iznenadnu veliku buku počinje da ispaljuje plavo-beli laser na nekog trećeg lika.

-"Peanut Butter Jelly time" banana

Na izgled sasvim bezazlena animacija, koja je nekim čudom dostigla veliku popularnost. U pitanju je banana koja igra uz jednu muziku koja je jako iritirajuća i non-stop se jedan te isti tekst ponavlja "peanut butter jelly time". Ali je to dostiglo veliku popularnost, i sad ima dosta foruma gde neko ima tu buljavu bananu kao avatar, a na nekim forumima se, čak, može koristiti i kao smajli.

Zaključak: Neki ljudi imaju čudan ukus.

-Jelena Karleuša "Tihi Ubica"

Naravno, nisu samo Amerikanci biseri. Imate i domaće bisere kao na primer Jelena Karleuša. Snimak gde ona skiči i krešti kao prehlađeni Dart Vejder je, nažalost, uklonjena sa YouTube-a, ali se može naći na KobajiGrande. Ne treba ništa više da kažem o njoj. Verujem da je većina vas čula kako ona to radi prirodno.

-Trener

Još jedan srpski biser. Čovek koji je u stanju da se dere 90 minuta uključujući i nadoknadu vremena. U pitanju je mali, žgoljavi čovek, koji se baš i ne slaže sa svojim klubom... u stvari, bolje sami pogledajte njegove snimke i prosudite sami.

-Milan Tarot

(no comment). Dovoljno je samo imati odličnu maštu za izmišljanje oankvih stvari i to prolazi.

Ovo, naravno, nisu sve Zvezde YouTube-a. ima ih još mnogo, ali bih se smorio kad bi pisao o svima.
Imate www.youtube.com, i ako hoćete, dopunite me.

Izraz se u većini slučaja vezuje za penzionera koji sedi maksimum tri sedišta daleko od vozača, pritom napamet znajući svaku moguću, a i nemoguću putanju do željene destinacije, (koja uglavnom nije kraća od 150km) kao i svaku porodicu naseljenu u mestima kroz koja će nesrećni šofer terati mašinu. Uglavnom je penzionisani profesor ili vojno lice, koje nema nijedan problem u životu, kao ni razlog zbog koga putuje, jednostavno da ubije vreme, kao i poslednji atom snage živaca putnika koji ga opkoljavaju. Kosovo posećuje *da vidi situaciju sa KFOR- om*, a prestonicu kako veli " *da vidi jel' se izgradila"* . Glavna meta su mu hronično neispavani, i izmrcvareni studenti, jedva transportovani do autobusa ili kombija, kojima je njegova priča o Titovoj poseti Kragujevcu, i ekonomskom značaju nikla za severni deo Kosova, poslednja stvar na ovom svetu koju žele čuti. Uvidevši da su studenti uveliko zaspali, nedovoljno zainteresovani za njegovo predavanje, ne dovršivši svoju priču, zavrteo je rulet koji će izabrati narednog slušaoca, a kuglica se zaustavlja na jedinom budnom akteru savremenog genocida - **Šoferu**. Poput studenata neispavan, uzgred i nervozan jer nije platio struju, kao ni vodu (koju ne mogu da mu iseku kao struju, pa je to na sporednom koloseku ove priče) posle uvoda i početnog ispitivanja snaga dočarava penzioneru da od konverzacije neće biti ništa, što ovog odlično taktički pripremljenog iskusnog posmatrača ne sputava da od tog trenutka aktivno počne da učestvuje u saobraćaju, prelazeći na sedište ispred, dokoni penzioner sada ima potpuno novi zadatak. Taktički obučeni iskusni operativac procenio je da je vozač suviše dekocentrisan za slušanje i smatra da su njegovi saveti neophodni za dalji nastavak putovanja, i sa porukom u sebi "*U sigurnim ste rukama*" odgovorno pristupa novom - starom iskušenju. Pravovremenim i hiruški preciznim objašnjenjima "*Padao je sneg, al' nije bio mraz, zemlja je suva, a put klizav, pripazi na odron sa desne strane 6km posle Konareva, kod onih Miloradovića tamo je i pre dve godine bilo rizično*" odlično kanališe poput poslednjeg krika tehnologije za navigaciju američke firme Garmit Internacional" nervoznog vozača koji u glavi presabira dug elektrodistribuciji i brine za koga mu se žena lickala jutros u 05.30h kad ne radi nigde otkad je otpustiše iz Zastave pre 10 godina. Praveći zabrinutu facu, nesrećni vozač uzburkao je sećanja svog pomagača... Pogodila je nostalgija našeg penzionisanog junaka i iz usta izleće pitanje "*Da me nisi ti slučajno vozio pre 7 meseci za Mitrovicu, imao sam plavu jaknu, jel se sećaš, kad izletesmo kod Bogutovca?*" *Ma tebe znam od nekud sigurno, da nisi ti slučajno Branin unuk, Brane što je bila udata za mog kolegu sa fakulteta Dragišu, Bog da mu dušu prosti, a jes' bio dobar čovek*". U tom trenutku vozač se priseća još nekih dugovanja državi, a s' gubitkom amnezije u vezi sa dugovanjima, srazmerno raste i asortiman pitanja odavno rasanjenog penzionera spremnog za svaku vrstu verbalnog kontakta: "*A da li si; Jesi li; Mogu li; Ima li; Kada ćeš; Zašto si;* ". Vozač imajući u vidu da je dosadašnja računica dugovanja za struju odavno prevazišla očekivanu na sledeće pitanje vezano za njegovu familiju u Pajazitovu, bez žmigavca , stiskajući kočnicu zaustavlja pobesnelu mašinu, staje na proširenje i po prvi put od jutros stupa u konverzaciju sa ciljem da ga slušalac, u ovom slučaju penzioner, ozbiljno shvati ili da u suprotnom napusti vozilo sa sve jabukama iz Resnika i svežim bajaderama preostalim od Sv. Nikole koje mu je žena spakovala za put:

Trenuci u životu kada shvatiš koliko te sudbina zajebala uprkos neverovatnom potencijalu koji čuči u tebi odvajkada, iako si ga ti u pomenutom trenutku po prvi put primetio. Često bivaju propraćeni raznim spektrom emotivnih stanja, od depresije što ništa od života nisi napravio uprkos činjenici da Svevišnji nije škrtario na tebi do ponosa i ushićenja izazvanog spoznajom da si u stvari neverovatno obdaren i superioran kao Džim Morison na horsu. Svet to ne vidi, ali tebi se jebe jer ionako ne znaš da nabrojiš sve kontinente. Ako glupa stoka nije u stanju da prepozna tvoju jedinstvenost oličenu u suvoj inteligenciji/spontanoj mutaciji ti im je nećeš nametati, iako bi spasila milione ljudi od gladi, donijela mir čitavom svijetu, omogućila putovanje kroz vrijeme i naterala kosu na glavi Šabana Šaulića da nabuja kao pečurke posle kiše.

Zajebane živuljke. Dolaze povremeno da vrše eksperimente na ljudima da bi saznali kako funkcionišemo da bi kasnije doveli flotu razarača i rudarskih brodova da nam ogole zemlju od svega korisnoga, a potom nas unište. Neki kažu da dolaze u miru i govore nam šta će nas zadesiti u budućnosti putem krugova u žitu. Neki ne veruju da uopšte postoji tako nešto i da je to sve zavaravanje naroda od strane ljudi u senci. Ali možda i nije sve tako kako mi zamišljamo...