Mikroprocesorska naprava za praćenje koja ima ugrađen jedinstveni kodirani signal koji onda(na lokaciji čitavog stana) pronalazi isti takav signal koji odašilje druga čarapa.Ceo proces vizuelno se prati na ekranu kućnog računara.Mislim da je nanotehnologija dovoljno pojeftinila da se može serijski ugrađivati u čarape.Dosta je bilo rasparivanja i čekanja na novo kolo izvlačenja iz veš-mašine u nadi da ću ponovo sklopiti par.

Na nama svojstven način. Ostali ne vole da nategnu rakiju iz flaše, ne vole da zaigraju kolo preplićući nogama k'o kad ti se piša a zazuzet si nečim' drugim, razbijanje čaša i flaša za njih je šamar državi. Ne podnose masnu hranu a dobre žene gledaju na Švedskim akcionim filmovima. Kod nas, sve to možeš naći na jednoj, po srpski, napravljenoj svadbi.

Čovek koji je prvi primetio prevaru zvanu meksički grip i glupost zvanu svetska pandemija koju nam serviraju mediji kao i prvi čovek koji je bez bojazni raskrinkao farmaceutsku mafiju. Čovek istančanog muzičkog ukusa kojem će za koju godinu, po rođenju, na uvce svirati kolo Betoven i Šopen.
Na daleko poznat po visokom pragu tolerancije jer sve voli osim homoseksualaca, prosjaka, seljaka i biznismena iako se sam proklamisao za jednog.

Stariji naravno imaju prednost.

Tu postoji više podvrsta:

1) Njihalizam- pravac koji je svakako najtipičniji za starije . Uhvate se u krug ili polukrug i njišu se ko mlad vrbak na povetarcu. Bez obzira na brzinu ritma ne odstupaju od jednoličnog njihanja levo-desno.

2) Druga grupa su oni za koje bi se reklo da im je profesionalna deformacija odšrafljivanje sijalica.
Neretko se time bave za samim stolom, sedeći, ruke u vis i polukružni pokreti zglobom, često i u stojećem položaju sa pruženim rukama u vis ali savijenim u laktu.

3) Gastrabajteri u penziji - obavezno ih svaka svadba ima. Najlakše ih je razotkriti kad je muzika na naručivanje. Pesme posvećene rodnom kraju, članovima familije uže i šire. Stil igre kao u prvoj podvrsti ali dosta prisniji, nabijen emocijama i setom. Pusti se i po koja suza u zagrljaju najmilijih.

Za sve tri podvrste važi da su odani kolu, lagani pokreti nogu - u skladu sa godinama.

-Middle age ili populacija srednjih godina što bi se reklo po naški.

1) Samo kolo - oni su u fazonu neka mladi igraju, mi smo čiče i babe, da se ne guramo. I zaista, nije ih mnogo na podijumu, ali kolo ne preskaču. Naročito u pauzi između čorbe i kupusa, tu dominiraju.
Tipično je da se ovde uvek nađe neki kolo-meister, koji dominira sa belom maramicom u ruci, vodi kolo naravno, živahni pokreti nogu, vickastog ponašanja. Obavezno , kada povede kolo to čini oponašanjem bika koji se zaleće nekoga da nabode rogovima. Svu dominaciju iskazuje u vlaškom kolu.

2) Muzika naše mladosti - obično ustanu za neki stiskavac, odazivaju se na Zdravka Čolića, Bijelo dugme i tome slično. Nenametljivi, simpatični.

3) Kriza srednjih godina - stil oblačenja prvo oda, nema tu mnogo pametovanja. Na podijumu daju sve uz pesme ala Bela ciganka.

Najzastupljeniji u kolu.

- Mladež:

1) Razapet - najnepoželjniji komšija u kolu. Nema čoek pojma. Raščereče ga ovi do njega, on nešto trućka, al sve to mršavo ide. Jedino što ima dobru volju i to je sve. Antitalenat za igru.

2) Fazon žurka jebote - britki potezi glave, napućenost / namrštenost - zavisno od pola. Uvijanje, lomljava kukovima. Nešto fazon prljavo, prljavo samo prljavo, prljavo. Totalno moderni. U velikoj meri zastupljeni na podijumu.

3) Hejter - ma neće me ni kran dići s ove stolice. Ima da se oblikuje po mojoj zadnjici. Jede, pije uredno , malo ogovara ove s podijuma i prati ko šta radi i sve mu je trulo. Najveći doprinos atmosferi udaranje ritma escajgom o tanjir i to ako je raspoložen.

Najnezastupljeniji u kolu, mada ima onih koji vezu za medalju.

- Sitna deca:

Trče među stolovima, s predjelom završavaju ručak / večeru. Samo nek ima coka.
Uhvate se u kolo čime izazivaju oduševljenje onih tankih na malu dečicu, atmosferi još doprinose bušenjem balona, koje su minut pre toga iskukali .

Primerak koji se moze sresti na svadbama obicno gastarbajterskih familija, po zabitima i tamo oko njiva.Sator je njegova iskonska kolevka. Najcesce se javlja u obliku muskarca,koji kao da je ispao iz najgoreg depresivnog perioda 80-tih. Nosi 'tarzanku', bele pamucne carape sa koznim crnim mokasinama,najlon kosulju koja smradom objasnjava da je on stigao,i odelo dva broja vece. Svoje umece pokazuje nekontrolisanim uvijanjima nogu i ruku kad krene " turboajojvenesecemseljanija folk" , a vrhunac dostize kad povede kolo.

Lepa Nata. Oralna umetnica iz srpske Atine. Nekada vrh pička, danas jedva polovnjača. Jebena, bijena pa razvedena, ne obavezno tim redosledom. Jebao ju je Kole kralj šećera (i ko god je stigao...osim Sergeja Ptaršiunovića, znači, plus za to), tuk'o ju je Lazuka kralj fiskalnih računa, a redom unazad se razvodila od njega, nekog Ljube i, najprvo, od kralja vaterpola, Dače Ikodinovića, koji je brak sa njom platio i rukom, jebem joj majku usta stvarno. Po estradnim kuloarima se, naime, u to vreme pričalo da je prilikom udesa Ikodije svoju "yamahu" gario 250km/h po magistralnom putu Zrenjanin→Kać jer je dobio "male signale", hehe, da mu se žena firca sa gorepomenutim Ljubom...

Nato, i ja sam se ložio na tebe...ali meni moja ruka treba svaki dan, jebiga.

Veoma očigledno. Bez ikakve potrebe za daljim pojašnjavanjem, bez zapitkivanja i suvišnih komentara.

U trenucima svadbenog delirijuma to je uzvik koji glavni šeret u kolu uzvikuje. Pred kraj svadbe, kad se muzici ide kući, oni raspale neko vlaško kolo na šta pijani gosti i drusne snajke skaču i igraju u znoju lica svog i po pola sata bez prekida. Muzika namerno udara na taj medley svih mogućih kola da konačno svi popadaju a ovi se spakuju i sviraju fajront. U toku tog, zadnjeg delirijuma padaju i konačni dogovori za one stvari kod solo a bogami i ne solo gostiju.

Gledajući po nekoj logici, ako je detelina sa čet'ri lista sreća, ova sa dva bi trebala da bude pola sreće. Obično se završava loše. Može ti krene dobro s ribom i onda dobiješ pedalu.... Možeš uplatiš loto, dobiješ sedmicu, al' kad pogledaš brojeve ono drugo kolo.... Možeš dobiješ platu posle 2 godine, i ćorne ti neko u basu..... Jbg' nisi se potrudio da nađeš s' čet'ri prijatelju, dva lista nisu dovoljna!

" Ko je Srbin i srpskoga roda a" misli da prilikom svog venčanja treba samo da pozira i smeška se, grdno se zajebao! Naši svadbeni običaji zahtevaju rad, red i disciplinu i od mladoženje i od neveste. Ona treba da baca: sito, jabuku, bidermajer, dok on mora da pogodi jabuku navr kuće jal drveta. Oboje imaju da vuku i nose, ona muško dete preko praga, a on nju, zatim uz svaku zdravicu valja popiti, kolo povesti i sa svima se izljubiti puta tri; ima tu posla rogovi da ti niknu

Voditi kolo. Biti uvek za prsa ispred svih. Boljim prolaznim vremenom kontrolisati sredinu terena.

Ljudi ne vole one koji prednjače ali, moram da priznam, postoje i izuzeci koji u njima vide nekakav ideal. Gledano u političkom maniru nikako nije dobro da prednjačiš jer može da se nađe neko ko je u stanju da te smakne jednim udarcem. Tako je Đinđić previše zabadao nos u ofsajd i desilo se šta se desilo. Zato danas političari služe kao marionete koje boli uvo da izgube glavu, ako me razumeš; jedino Vučko pokušava da bude lider ali više u prirodnim nepogodama. I što je najjače, prednjači u tome.

S druge strane, običnom čoveku neobično zavide jer smatraju da ako je po nečemu ispred drugih, onda je kurčevit i japajajac; da time što svakim korakom biva sve najpredniji u odnosu na njih samo dodatno doliva ulje na vatru i rizikuje da postane višak. A možda smo mi takvi ljudi kojima je u krvi da se tako ponašaju prema svakom ko se razlikuje? I DA PREDNJAČE PO TOME!

"Ako neće milom, onda će silom!"

Poznata rečenica koja je prethodila mnogim ratovima. U upotrebi je i danas, mada ona sila na kraju ne mora da bude vojna. Ponekad je dovoljna i samo ekonomska. I uopšte ne mora da dođe do rata, da bi se iskorišćavali resursi slabijih.

Elem, skupilo se jedno jako muzičko-instrumentalno društvo pre mnogo godina, negde na centralnoj teritoriji takozvane "stare gospođe". Da l' od dosade ili pokazivanja talenta, rešiše da naprave orkestar. I imaše strašnu želju za svirkom, ali ko će igrati? Niko od njih nije želeo da se odrekne svog instrumenta i mesta u orkestru. A, opet, jebeš svirku bez igranja.
I setiše se nekako. Unajmiće igrače! Može im se, jaki su finansijski. Platiće zarad sopstvenog zadovoljstva i zajedničkog uživanja sa "talentovanim" igračima. Barem je tako situacija izgledala sa strane...

Raspisaše konkurs za igrače kola i obećaše da će lepo platiti, ali samo pod jednim uslovom: kolo ne staje, sve dok oni sviraju!

Javilo se više kandidata nego što im je trebalo. Napraviše listu čekanja. Izabraše nekolicinu talentovanijih u odnosu na ostale i rekoše: "Vi ćete prvi zaigrati, pa kad se MI umorimo, videćemo o proširenju kola ili eventualnoj zameni nekog od vas".

"A, plaćanje?!" - viknu nekoliko njih istovremeno.
"Primate li evre?" - upita debeli basadžija.
"Jašta, jašta!!" - zagrajaše svi, pa i oni rezervni kandidati.
"Orkestar, idemo!"

I poče svirka, i poče igra, letnji dan do podne! Zalepiše svim igračima na čelo po najveću novčanicu, onima u pozadini baciše neku siću k'o kum na svadbi kad mu izgori kesa. Nek' se i oni zaraduju malo, dok čekaju na red!

Ne zna se tačno koliko je vremena prošlo, ali neki iz orkestra primetiše da kolce pomalo posustaje. Bez prekidanja muziciranja, odabraše nekolicinu kandidata iz pozadine, obukoše i njih u istu nošnju i nastavi se osveženo kolo...

"Mogu l' ja da napustim kolo sam' da pišam?!" - viknu jedan igrač prema orkestru.
"Platili smo te da igraš, možeš, ako platiš...al' primamo samo evre!" - odgovori mu debela, plavokosa gospođa za ritam-mašinom.

Vreme još uvek nije učinilo svoje. Orkestar i dalje svira, igrači igraju, mada su mnogima već pospadale one novčanice sa čela, a pored onog kome se pišalo, neki su se baš uneredili...
I najinteresantnije od svega, oni kandidati iz pozadine, iako vide da je kolo tehnički veoma teško za igranje, i dalje čekaju na svoj red! A uglavnom imaju dve leve noge.

Kao manjak volje...ma to je misterija univerzuma...ne zna se da li je dobra ili ne.Ima i prednosti i mane.
Prednosti: Nema ucenja,stalnog tusiranja,odlaska u prodavnicu,pranja sudova,sredjivanja kuce,voznje sopstvenim ili gradskim prevozom,pesacenja,ciscenja napadalog snega,bacanja djubreta,loseg seksa...

Mane: Dobijanje keceva,“osecaj prisustva” na daljinu,glad,bakterije i virusi igraju kolo u sudoperi,za cimere imate prijatelje sa osam nogu,tapkanje u mestu,atrofirani misici,kuca vam je postala kontejner,odsustvo kvalitetnog seksa...

Period u životu kad prisustvuješ nekoliko svadbi u kratkom vremenskom razmaku.

Naučnik i filozof u svetu boja.

Moler, kao i naučnik, drži se onoga što je dokazano u praksi i tako i radi. Toliko i toliko kreča i farbe ide za to, okrečiš ovako i ovako i to je to, greške nema. Dok slikar zna da bleji o nekim tehnikama koje ni sam ne ume ni da objasni ni da pokaže, ali on ih uglavnom razume. Zna vrlo često da vidi na svojoj ili tudjoj slici nešto što drugi nikako ne vide, a kada im to saopšti, zavrte očima kao da su kolo sreće.

Sasvim obična subota u kladionici, 12, 13h... Lista se lista, i zaokružuju kvote pored standardnih timova, koji donose pare (a ako ne donose pare ovo kolo, doneće sledeće nedelje). Pa kaže: Mančester utd, Čelzi, Seltik, Bajern, Milan, Inter, Kopenhagen, Laneli, Ajaks, PSV, Marsej, Lion, Anderleht, Sahtjor, Barselona i Real po 4+, Dinamo Z, Porto kao gost, iz x-2, Visla, Salzburg, Olimpijakos, Žilina, TNS, Rapid B...,Sigurica ako igraju kao domaćin, a kvota na njih (sem ako ne igraju jedni protiv drugih) je 1.4 plafon...).

Ljudi koji nece moci ama BAS NI JEDAN njihov stav da Vam objasne vec ulaze u neku vrstu loopa (kolo, krug) i ponavljaju iste reci bez obzira na pitanje. Jako cesto ce Vas napasti (ako se neslazete sa njima) da niste pravi Srbin a ako ih pitate sta je to pravi Srbin dobicete neku definiciju u rangu 'Olovka pise srcem' ...
Dubljom analizom ovakvih ljudi moze se zakljuciti da njima vladaju instinkti i uslovni refleksi (bas kao i kod zivotinja) a ne racionalno i kriticko misljenje i logicko povezivanje.

Poznati metalika bend iz centralne Srbije koji je pored klasičnih metalika instrumenata kao što su gitara i motorna testera, uveo još par karakterističnih instrumenata za svoje podneblje, a to su frula, dvojnica i harmonika.

Samom tom fuzijom instrumenata stvoren je jedan poseban zvuk uz koju se metalike vesele tako što na groblju okrenu krst naopačke i prospu krv po spomeniku, sve vreme igrajući kolo, dok kolovođa umesto neke krpe il' salvete vrti mrtvu mačku držeći je za rep.

Nakon tog krvavog pira, bodu se alkoholom direktno u venu slušajući remikse EKV-a i Blagodeth-a unazad.

Označava da je žurka/veselje propala/lo.
Toliko je zanimljivo da su u kolu samo dva lika, stručno nazvani: kolovođa i kec (jer je prvi iza kolovođe).

Sveto trojstvo javnih preduzeća. Vjerovatno jedini ljudi koji zapravo i opravdaju svoju platu, zato je i najmanja. Oni sve znaju, u sve se razumiju, a nerijetko su najbolje osobe u preduzeću. Oni su raja. U stranim ambasadama to su špijuni. Na bilo kakvoj proslavi preduzeća, pravi ljudi za uhvatiti se u kolo ili se napiti sa njima.

O čistačici je sve manje više rečeno u kultnom filmu „Majstori, majstori“.
Što se portira i domara tiče, oni su kao Velja i Mrka, nerijetko se svađaju oko čistačice, ali kad treba popiti, zapjevati, sve razmirice padaju u vodu.